{"id":3167,"date":"2014-11-04T07:45:17","date_gmt":"2014-11-04T06:45:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=3167"},"modified":"2021-02-25T11:05:59","modified_gmt":"2021-02-25T10:05:59","slug":"3167","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=3167","title":{"rendered":"Zdravlje nije samo medicinsko, ve\u0107 i politi\u010dko pitanje"},"content":{"rendered":"

Krizne godine su u Srbiji donijele institucionalno i financijsko podizanje praga dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga u domeni reproduktivnog zdravlja. Povla\u010denjem dr\u017eave iz uloge osiguravanja svim \u017eenama dostupne javne zdravstvene za\u0161tite otvaraju se prostori za privatne inicijative koje pravo na zdravstvenu skrb \u010dine podlo\u017enim tr\u017ei\u0161nim neizvjesnostima.<\/strong><\/p>\n

Iako se zdravlje na\u010delno ti\u010de svakog pojedinca i pojedinke ponaosob, ono i te kako predstavlja dru\u0161tveno, ekonomsko i politi\u010dko pitanje. Lo\u0161e zdravstveno stanje nije samo posledica bolesti po sebi ve\u0107 je kombinacija biolo\u0161ko-psiholo\u0161kih faktora, prirodne i \u017eivotne sredine i dru\u0161tveno-ekonomskih faktora. Ekonomske promene na globalnom nivou uti\u010du na zdravlje ljudi kao i na dostupnost zdravstvenih i svih drugih socijalnih slu\u017ebi. Poseban oblik zdravlja predstavlja reproduktivno zdravlje, koje prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) predstavlja stanje fizi\u010dkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u svim oblastima vezanim za reproduktivni sistem u svim \u017eivotnim dobima, te i mogu\u0107nost da ljudi imaju zadovoljavaju\u0107 i bezbedan seksualni \u017eivot. Ova problematika posebno se odnosi na \u017eene. Iako Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi Srbije pravo na za\u0161titu imaju svi gra\u0111ani i gra\u0111anke Republike Srbije, u praksi mnogi ostaju bez prava na kori\u0161\u0107enje usluga javno finansiranog zdravstva.<\/p>\n

Pravilnik o dopuni Pravilnika o sadr\u017eaju i obimu zdravstvene za\u0161tite Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) usvojen 2012. godine omogu\u0107avao je da preventivni ginekolo\u0161ki pregled \u017eene starije od 15 godina mogu obaviti samo jednom u tri godine. U njemu se navodi i da \u017eene starosti od 25 do 69 godina jednom u tri godine mogu uraditi ciljani pregled radi otkrivanja raka grli\u0107a materice, dok je ciljani pregled radi otkrivanja raka dojke za \u017eene od 45 do 69 godina bilo mogu\u0107e uraditi jednom u dve godine. Nakon ovih izmena i negativne reakcije javnosti izmenama iz 2013. godine omogu\u0107en je preventivni pregled na godinu dana, dok je u\u010destalost mogu\u0107nosti kontrolnih skrininga ostala ista.<\/p>\n

Istra\u017eivanje koje je 2011. sproveo tim Klinike za ginekologiju i aku\u0161erstvo Klini\u010dkog centra Srbije na uzorku od 1.000 ispitanih \u017eena, pokazalo je da vi\u0161e od polovine njih nije bilo na ginekolo\u0161kom pregledu tokom poslednje dve ili vi\u0161e godina.\u00a0Svaka peta \u017eena u Srbiji ide na redovne preglede kod ginekologa ili ginekolo\u0161kinje, a ve\u0107ina odlazi samo kada ima tegobe ili kada se u neposrednoj okolini, porodici ili na radnom mestu, desi da neka \u017eena otkrije da je bolesna. Na redovnost odlaska 1<\/a><\/sup>\u00a0na ginekolo\u0161ki pregled ne uti\u010de obrazovanje \u017eena: naprotiv, \u017eene vi\u0161eg obrazovanja tako\u0111e zanemaruju preglede. Me\u0111utim, nu\u017eno je na pregled do\u0107i kada ne postoje tegobe. Rak grli\u0107a materice, na primer, kasno daje simptome, pa se pregledi preporu\u010duju na \u0161est meseci do godinu dana. Protivre\u010dne izjave same struke gde se \u010das tvrdi da \u010desti pregledi nisu nu\u017eni, a \u010das da je prevencija neophodna, govore o tome da je medicina, kao i bilo koji drugi sistem zadovoljenja potreba u kapitalizmu u stvari politi\u010dna i ideologizovana\u00a0stvar. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Ovi podaci pokazuju da se ekonomske politike i ideologije reflektuju na zakone i propise. Jedna od klju\u010dnih ta\u010daka neoliberalne agende jeste preraspodela bud\u017eetskih sredstava smanjivanjem tro\u0161kova javnih servisa. Kada su mere \u0161tednje po\u010dele da se primenjuju kako bi stabilizovale krizu dr\u017eavnih dugova, usledili su prepoznatljivi ishodi takvog smera kretanja ekonomske politike, a njihova meta su uglavnom ostaci dr\u017eave blagostanja i drugi tro\u0161kovi u socijalnom sektoru. Rezovi u javnom zdravstvu uti\u010du i na \u017eenska reproduktivna prava. Smanjenje dostupnosti preventivnih usluga ginekolo\u0161kih pregleda svakako se mora tuma\u010diti kao povla\u010denje dr\u017eave iz regulisanja javno dostupnog zdravstva i treba analizirati koje su njegove posledice.<\/p>\n

Primjeri povla\u010denja dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, poseban oblik dr\u017eavne u\u0161tede na zdravstvu predstavljaju rezovi u obrazovanju zdravstvenih kadrova. To se najbolje vidi na primeru skrininga raka dojki. Skrining podrazumeva pregled naizgled zdravih \u017eena, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti, kojim se mogu otkriti rane promene u tkivu dojke, kada je efikasno le\u010denje mogu\u0107e, a i sam oporavak lak\u0161i. Uvo\u0111enje skrininga je tro\u0161ak za zdravstveni sistem, ali se dugoro\u010dno vi\u0161e isplati jer su tro\u0161kovi le\u010denja raka otkrivenog u ranoj fazi zna\u010dajno manji nego u poodmaklom stadijumu. Iako je u prethodnih nekoliko godina Srbija dobila donacije od Japana i Evropske unije kako bi sprovela program skrininga raka dojke, od doniranih 53 mamografa za skrining se trenutno koristi svega 19. Za dve godine bilo je planirano da se pregleda oko milion \u017eena starosne dobi od 50 do 69 godina, ali je u poslednjih godinu i po dana pregledano svega ne\u0161to vi\u0161e od 30 hiljada<\/a>. Radi se o tome da zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje medicinsko osoblje. Problem nedostatka medicinskog osoblja posledica je toga \u0161to dr\u017eava ne\u0107e da ula\u017ee u obrazovanje medicinskih kadrova upu\u0107ivanjem na specijalizaciju, ne postoje posebne pogodnosti i za\u0161tita na radu za zaposlene na radiologiji (kod kojih postoji opravdan strah od zra\u010denja), kao i toga da dr\u017eava ne odvaja bud\u017eetska sredstava za proces reorganizacije i zapo\u0161ljavanje novog osoblja za kojim se ukazuje potreba u kontekstu kvalitetnog funckionisanja sistema zdravstvene za\u0161tite. Ovo stvara preoptere\u0107enost ve\u0107 postoje\u0107eg medicinskog osoblja. Posledice ovih politika su takve da \u017eene nemaju mogu\u0107nost preventivnog pregleda.<\/p>\n

Pored problema vezanih za reproduktivno zdravlje \u017eena, poseban pritisak na natalitetnu atmosferu stvara se i putem akcija od kojih je najbolji primer kampanja “Bitka za bebe”, pokrenuta od strane Fonda B92 2011. godine, a koja je jo\u0161 uvek aktualna. Autori i autorke kampanje u pozivu obja\u0161njavaju da su ciljna grupa bebe i za njih koriste sintagmu “najugro\u017eeniji sugra\u0111ani”. U pozivu za akciju na sajtu ne pominje se va\u017enost iskustva \u017eena u porodili\u0161tima i njihova ugro\u017eenost, odnosno neadekvatnih uslova koji tamo vladaju i neadekvatnog sme\u0161taja i brige o novoro\u0111enoj deci. Sa druge strane nagla\u0161avaju\u0107i “da su svi do jednog pozvani” na akciju, Fond B92 mobili\u0161e solidarnost stanovni\u0161tva i privrednih subjekata koji mogu i \u017eele da pomognu, a time istovremeno “skidaju” socijalnu odgovornost sa dr\u017eave. Kupovina inkubatora i pobolj\u0161anje uslova u porodili\u0161tima potrebna je radi boljeg tretmana i majki i novoro\u0111ene dece, ali ne u ovakvim uslovima. Ovakvom akcijom stvara se atmosfera “la\u017enog humanitarizma” koja prikriva skidanje odgovornosti sa dr\u017eave i prebacuje istu na narod, \u010dine\u0107i to na univerzalni na\u010din, klasno neosetljivo, jer kona\u010dno, ko ne bi pomogao “na\u0161im najugro\u017eenijim sugra\u0111anima”? Upravo ti ljudi koji se odazivaju na ovakvu manipulaciju predstavljaju istovremeno i “sau\u010desnike i \u017ertve” kapitalizma u kojem dr\u017eava odustaje od ulaganja u javna dobra i javni sektor (u ovom slu\u010daju finansiranje zdravstvenih usluga, ali i kvaliteta infrastrukture zdravstvenih usluga), a ve\u0107ina gra\u0111ana i gra\u0111anki posledice toga ose\u0107a svakodnevno.<\/p>\n

Goreopisane situacije su odraz neoliberalnog pristupa zdravlju gde se dr\u017eava oslanja na donacije medicinske opreme kako bi ubla\u017eila odricanje od odgovornosti za odr\u017eavanje kvalitetnog zdravstvenog sistema, a sa druge strane i u slu\u010daju kada donacije postoje, njihov prioritet nije obezbe\u0111ivanje mogu\u0107nosti pregleda kroz obrazovanje medicinskog osoblja, ve\u0107 u\u0161teda novca.<\/p>\n

Organizacija rada medicinskog osoblja<\/strong><\/p>\n

Komodifikacija zdravstvenih usluga ima uticaj na polo\u017eaj i organizaciju rada zdravstvenih radnika i radnica. Zaposlenima u zdravstvu koji su navikli da upotrebnu vrednost svojih usluga isporu\u010duju direktno korisnicima i korisnicama nije jednostavno da tranformi\u0161u svoj rad tako da podle\u017ee kriterijumima robne proizvodnje. Kao priprema za mere \u0161tednje, u zdravstvu se uvodi standardizacija te robe (rezultati su merljivi), rad se segmentizuje i boduje prema efikasnosti. Time se otvara prostor<\/a> za outsourcing<\/em> (prebacivanje delova internog poslovnog procesa na druge organizacije) i upravljanje produktivno\u0161\u0107u.\u00a0Ministarstvo zdravlja Srbije u oktobru 2012. godine uvodi nove mere pla\u0107anja lekara i lekarki prema u\u010dinku. Za ovaj \u010dlanak je relevantan podatak da ginekolog ili ginekolo\u0161kinja treba da prime 30 \u017eena na dan. Da bi se odr\u017eao nizak broj zaposlenih koje finansira dr\u017eava, akcenat se stavlja na postignutu normu, sa tim da su ovi normativi postavljeni iznad onoga \u0161to bi bilo realno u takvim okolnostima. Od lekara i lekarki se tra\u017ei da budu restriktivniji, prepisuju manje lekova i re\u0111e \u0161alju pacijente i pacijentkinje na dijagnostiku. Ako komisija RFZO ustanovi da je Pravilnik o propisivanju lekova prekr\u0161en, lekari i lekarke moraju da plate i do 200.000 dinara. Sve ovo ostavlja direktne posledice na kvalitet zdravstvenih usluga.<\/p>\n

Prema rezultatima izve\u0161taja merenja Evropskog zdravstvenog potro\u0161a\u010dkog indeksa <\/a>Srbija je poslednja u Evropi po kvalitetu zdravstvene za\u0161tite. Ovakvi rezultati oslikavaju materijalnu situaciju u kojoj se zdravstveni sistem Srbije nalazi.\u00a0Dr\u017eava raznim merama institucionalizovano, putem Ministarstva i ostalih nadle\u017enih tela i njihovih uredbi, \u017eenama oduzima mo\u0107 da odlu\u010duju o svom zdravlju onemogu\u0107avaju\u0107i im da odlu\u010de u svoje ime kada \u0107e i pod kojim uslovima oti\u0107i kod lekara ili lekarke. Obra\u0107anje lekarkama i lekarima zbog tegoba jeste rezultat neuspe\u0161ne preventive\u00a0koja bi trebalo da bude op\u0161te mesto i uvek va\u017ee\u0107e na\u010delo. 3<\/a><\/sup>\u00a0To zna\u010di da sa jedne strane dr\u017eava aktivno u\u010destvuje u kontrolisanju, zabranama i regulisanju odre\u0111enih prava koja su striktno u vezi sa interesom kapitala, dok se sa druge strane odri\u010de odgovornosti za brigu o prevenciji (koja treba da bude koji treba da je dru\u0161tveno dostupna svima), prepu\u0161taju\u0107i je pojedincu i pojedinki.<\/p>\n

Dostupnost zdravstvene za\u0161tite<\/strong><\/p>\n

U svetlu ovih analiza treba postaviti pitanje da li sve \u017eene u Srbiji imaju uop\u0161te pristup zdravstvenoj za\u0161titi. \u010cak i da su zdravstvene usluge dostupne svima koji \u017eive u Srbiji, le\u010denje i prevencija podrazumevaju kori\u0161\u0107enje lekova \u010diji se tro\u0161kovi u potpunosti ne pokrivaju iz bud\u017eeta. Osim skoro uobi\u010dajene rodne diskriminacije koju \u017eene trpe na tr\u017ei\u0161tu rada, \u017eene bivaju diskriminisane i po godi\u0161tu, etni\u010dkoj pripadnosti, izgledu, seksualnom identitetu, pa i mestu u kojem \u017eive (ruralne sredine). Posledicu propisivanja pravilnika kojim se \u017eenama ograni\u010dava pristup preventivnim pregledima bez participacije vidimo u okretanju onih \u017eena koje uop\u0161te mogu da priu\u0161te pla\u0107anje tih usluga privatnom zdravstvu. To je dovelo do toga da \u017eene danas licitiraju za kupone koji \u0107e im omogu\u0107iti popust za ginekolo\u0161ki pregled na istim sajtovima gde mogu da se kupe vau\u010deri za \u0107evape ili dubinsko pranje vozila. Kupone za popust na usluge u privatnim ordinacijama i klinikama dobijaju uz dnevne novine ili kupovinom u odre\u0111enim marketima. To kao posledicu ima i to da \u017eene ne mogu da imaju stalnog ginekolga ili ginekolo\u0161kinju, ve\u0107, tra\u017ee\u0107i ekonomski najpovoljnije re\u0161enje, svaki put menjaju klinike ili \u010dekaju nove akcije i popuste (kao da kupuju ode\u0107u ili obu\u0107u na sni\u017eenju, a ne da se odnose prema svom zdravlju, pa time i \u017eivotu) za pregled u klinici u kojoj su ranije bile pacijentkinje.<\/p>\n

Kriza menja prioritete nacionalnih vlada podrivaju\u0107i njihovu sposobnost da obezbede brigu o siroma\u0161nima, bolesnima i slabima. Oni koji stvaraju politiku prvenstveno zadovoljavaju finansijske potrebe bogatih, zdravstvene i farmaceutske industrije, kao i privatnih medicinskih ustanova. To \u0161teti zdravlju i blagostanju \u017eena \u0161irom sveta. Siroma\u0161ne \u017eene prakti\u010dno nemaju mogu\u0107nosti le\u010denja na odgovaraju\u0107i na\u010din. One nemaju novaca i ne mogu da slede \u010dak ni osnovna uputstva za le\u010denje, kao ni pristup alternativnom le\u010denju, jer su i ovi na\u010dini \u010desto veoma skupi u odnosu na njihov \u017eivotni standard. Dok definicija SZO reproduktivnog zdravlja podrazumeva ljude koji su u mogu\u0107nosti da imaju zadovoljavaju\u0107i i bezbedan seksualni \u017eivot, ostaje pitanje da li je u kontekstu mera \u0161tednja i povla\u010denja dr\u017eave iz zdravstvenog sektora to mogu\u0107e. Isto tako, vlade treba da izrade zdravstvene programe koji \u0107e odgovarati konkretnim biolo\u0161kim i dru\u0161tvenim potrebama \u017eena. Potrebno je obrazovati \u017eene da poznaju svoje telo, te im omogu\u0107iti da slu\u0161aju svoje potrebe i same odlu\u010de (a ne ograni\u010deno zakonima, uredbama i pravilima koje propisuje dr\u017eava) kada \u0107e oti\u0107i na preventivni pregled i istovremeno omogu\u0107iti zdravstvene usluge dostupne na svim nivoima zdravstvene za\u0161tite, kao i potpuno finansijski dostupne lekove, kontraceptivna sredstva i abortus. Ovo pitanje se ne odnosi parcijalno samo na mogu\u0107nost prevencije i ostalih usluga reproduktivnog zdravlja, ve\u0107 i zdravlja i zdravstva uop\u0161te, a time i kreiranja ekonomske politike.<\/p>\n

  1. Tokom 2012. godine na nivou Srbije prema izve\u0161tajima RFZO-a kod ginekologa ili ginekolo\u0161kinje na preventivnom pregledu bilo je\u00a0svega\u00a0259.954 \u017eena, dok je 216.103 ciljano oti\u0161lo na pregled zbog ranog otkrivanja raka grli\u0107a materice. Izabranog ginekologa ili ginekolo\u0161kinju ima svega 1,3 miliona \u017eena.\u00a0Prema rezultatima popisa iz 2011. u Srbiji \u017eivi 3.189,716 \u017eena starijih od 15 godina,\u00a0te se mo\u017ee zaklju\u010diti da je je procenat onih koji idu na preglede u javno finansiranim zdravstvenim ustanovama malo ve\u0107i od 8%.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. \u00a0U prilog tome govore poslednje preporuke Ameri\u010dke agencije za hranu i lekove po kojima \u0107e Papanikolau (PAPA) test biti istisnut i \u017eene \u0107e raditi samo HPV test. Stru\u010dna javnost isti\u010de da ne zna koji razlog osim ekonomskog bi mogao da bude uzrok ovako drasti\u010dnih promena kriterijuma vezanih za preventivne ginekolo\u0161ke preglede. Neki predstavnici i predstavnice medicinske javnosti postavljaju pitanje da li iza promena preporuka za testiranje stoji namera proizvo\u0111a\u010da HPV testova za ve\u0107om prodajom. U mnogim zemljama gde \u017eene izbegavaju redovne ginekolo\u0161ke preglede ili su im zbog siroma\u0161tva nedostupni ovi zaokreti u pogledu na preventivne ginekolo\u0161ke preglede mogu da donesu mnogo \u0161tete. Vi\u0161e od 85 % smrtnih slu\u010dajeva od raka grli\u0107a materice je u siroma\u0161nim zemljama.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Kako ne postoji seksualno obrazovanje u \u0161kolama, edukacije se vr\u0161e putem javnih kampanja i obele\u017eavanjem odre\u0111enih datuma. Medicinski eksperti i ekspertkinje \u010desto teme o zdravlju i prevenciji obra\u0111uju samo sa medicinske ta\u010dke gledi\u0161ta, uz upotrebu stru\u010dne terminologije, nevode\u0107i ra\u010duna o onima kojima su emisije ili \u010dlanci namenjeni, odnosno koliko \u0107e \u017eene razumeti taj specijalisti\u010dki re\u010dnik.\u00a0Neophodna je edukacija populacije na svim nivoima koja ne\u0107e isklju\u010diti nijednu \u017eenu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Iako se zdravlje na\u010delno ti\u010de svakog pojedinca i pojedinke ponaosob ono i te kako predstavlja dru\u0161tveno, ekonomsko i politi\u010dko pitanje. Lo\u0161e zdravstveno stanje…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":3201,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[184],"class_list":["post-3167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3167","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=3167"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3167\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36811,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/3167\/revisions\/36811"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/3201"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=3167"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=3167"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=3167"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=3167"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=3167"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=3167"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=3167"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}