{"id":31507,"date":"2020-03-05T07:00:25","date_gmt":"2020-03-05T06:00:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=31507"},"modified":"2020-03-06T09:47:46","modified_gmt":"2020-03-06T08:47:46","slug":"politika-proizvodnje-bijede-siromasni-strujom-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=31507","title":{"rendered":"Politika proizvodnje bijede: siroma\u0161ni strujom u Srbiji"},"content":{"rendered":"\n

Sve ve\u0107i broj stanovnika Srbije muku mu\u010di s pristupom elektri\u010dnoj energiji. Glavni razlozi su cijena i izostanak socijalne politike dostojnog tog imena. Pri\u010de nekih od njih kao da dolaze iz devetnaestostoljetnih romana.<\/p>\n\n\n\n

Nakon izbacivanja iz prethodnog stana zbog restitucije, Fatima Beslimovi\u0107 se uselila iz nu\u017ede u prazan stan u kome nema pristup ni vodi ni elektri\u010dnoj energiji. Fatima \u017eivi sa desetogodi\u0161njom \u0107erkom koja voli \u0161kolu ali koja ne mo\u017ee da u\u010di i da radi doma\u0107i nakon \u0161to padne mrak. Fatima i njena \u0107erka se greju i kuvaju na bubnjari, a kako Fatima ka\u017ee: “\u010cunkovi ne valjaju. Pu\u0161i se.” Zbog toga su im vrata vi\u0161e otvorena nego zatvorena. Fatima pati od te\u0161kog oblika astme i ima probleme sa \u0161titnom \u017elezdom. Za sebe i \u0107erku \u017eeli samo sobicu s kupatilom i da ima struje. <\/p>\n\n\n\n

Gordana Radovi\u0107 \u017eivi bez struje od 2014. u zgradi u Ustani\u010dkoj ulici u koju se grupa izbeglica iz biv\u0161e Jugoslavije uselila iz krajnje nu\u017ede nakon godina provedenih u neizvesnosti. Kada su se uselili u stanove, koji su i bili gra\u0111eni za izbeglice, Komesarijat za izbeglice i migracije nije im omogu\u0107io da samostalno pla\u0107aju ra\u010dune. Na osnovu duga koji je postojao od ranije Komesarijat je nalo\u017eio Elektroprivredi Srbije (EPS) da prekine snabdevanje elektri\u010dnom energijom kako bi izvr\u0161ili pritisak na ove ljude da se isele. Prema Gordaninim re\u010dima, Komesarijat preti stanarima tu\u017ebom i sudskim tro\u0161kovima od preko 6.000 evra. Ona ne vidi drugu opciju osim da se izbori da ostane u tom stanu. “Ja mogu odavde samo u zatvor. Tamo \u0107u imati bar krov nad glavom.”, rekla mi je u telefonskom razgovoru. Gordana tako\u0111e isti\u010de da su u istoj situaciji i oni iz Hrvatske i oni iz Bosne i da je njihova jedina \u017eelja da mogu da \u017eive posle rata. <\/p>\n\n\n\n

Poslednjih dana u medijima se pisalo i govorilo o porodici Mihailovi\u0107 kojoj je Elektro distribucija po nalogu poverioca AD Livnica Beograd isklju\u010dila struju u januaru 2019 godine kao vid pritiska da se isele iz stana. Prema re\u010dima Marije Mihailovi\u0107 njen svekar je radio u Livnici preko koje je upla\u0107ivao u solidarni fond za stan. Kada je trebao da dobije klju\u010deve tada\u0161nji direktor ih je zadr\u017eao jer je navodno stan \u017eeleo za sebe. Porodica koja nije imala gde uselila se u stan iste 2014. godine, a od 2017. godine trpe pritiske da isele. Troje dece porodice Mihailovi\u0107 se igra u hladno\u0107i i radi doma\u0107e zadatke pod svetlo\u0161\u0107u baterijske lampe. Vi\u0161e od godinu dana porodica ne mo\u017ee da koristi fri\u017eider, niti bojler. Kako ka\u017ee Marija: “Ve\u0161 perem kod svekrve, a decu kupam iz lon\u010deta.” Ova porodica ne tra\u017ei stan ve\u0107 normalne uslove za \u017eivot. <\/p>\n\n\n\n

U oktobru pro\u0161le godine objavljena je i vest o o\u010dajni\u010dkom postupku Stojadina Miti\u0107a iz Ni\u0161a. Stojadin je na dru\u0161tvenim mre\u017eama objavio oglas da prodaje bubreg kako bi platio zaostali dug za struju. Njegova penzija prema navodima portal Espreso iznosi 17.000 dinara, a Elektrodistribucija zbog navodne neovla\u0161\u0107ene potro\u0161nje od njega tra\u017ei 20.0000 dinara kako bi ponovo priklju\u010dili struju. Prema navodima istog portala, u julu mesecu ubio se Miroslav Stojanovi\u0107 koji je sa porodicom \u017eiveo od socijalne pomo\u0107i jer nije mogao da plati ra\u010dun za struju. <\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eava, ma\u0107eha siroma\u0161nima<\/h2>\n\n\n\n

Sve je ve\u0107i broj onih koji se suo\u010davaju sa ekstremnim energetskim siroma\u0161tvom u Srbiji. Energetsko siroma\u0161tvo je krucijalni aspekt siroma\u0161tva, a vezan je sa ograni\u010denim pristupom modernim energetskim uslugama. Ono je obi\u010dno posledica energetskih politika, visokih cena usluga snabdevanja energijom, niskih i nestabilnih prihoda, zdravstvenog stanja i specifi\u010dnih potreba uku\u0107ana, veli\u010dine i sastava doma\u0107instva, kao i slabe energetske efikasnosti stambenih objekata i klimatskih okolnosti. Oskudica u snabdevanju elektri\u010dnom energijom jedan je od aspekata energetskog siroma\u0161tva. Elektri\u010dna energija je glavni izvor energije u doma\u0107instvu i iz tog razloga najbolje pokazuje posledice energetske deprivacije. Snabdevanje elektri\u010dnom energijom ne uti\u010de samo na osnovne potrebe kao \u0161to su grejanje, hrana i odr\u017eavanje higijene ve\u0107 tako\u0111e ograni\u010davaju pristup sredstvima za komunikaciju i internetu. Zbog toga je snabdevanje elektri\u010dnom energijom jedan od najva\u017enijih faktora koji proizvode socijalne i druge nejednakosti. Pored toga energetsko siroma\u0161tvo izla\u017ee stanare respiratornim i sr\u010danim oboljenjima uklju\u010duju\u0107i i uticaj na mentalno zdravlje usled stresa, niskih temperatura i nemogu\u0107nosti da se plate ra\u010duni. <\/p>\n\n\n\n

U Srbiji energetsko siroma\u0161tvo proizvodi pre svega dr\u017eava koja preko javnog preduze\u0107a Elektroprivreda Srbija (EPS) subvencijama kreditira bogate, a ovrhama i isklju\u010divanjima ka\u017enjava siroma\u0161ne. Cene elektri\u010dne energije su vrlo visoke i nedostupne velikom broju stanovnika. U pla\u0107anju elektri\u010dne energije prema podacima EPS-a kasni oko 40 posto doma\u0107instava. Za struju duguju stanari socijalnih stanova, oni s nedovoljnim primanjima, oni kojima su poslodavci ostali du\u017eni zarade, oni koji biraju da umesto struje pla\u0107aju tro\u0161kove le\u010denja. Od 60 posto onih koji ostvaruju pet odsto popusta zbog pravovremenog pla\u0107anja izvesno je da ima onih koji te ra\u010dune pla\u0107aju na u\u0161trb kupovine hrane. <\/p>\n\n\n\n

Va\u017eno je ista\u0107i i da se onima koji kasne sa uplatama zara\u010dunavaju kamate od 3 odsto, na koje se zatim dodaje jo\u0161 8 procenata. Na godi\u0161njem nivou ta kamata iznosi skoro 11 odsto. \u0160to je dug ve\u0107i i \u0161to se sa pla\u0107anjem vi\u0161e kasni to je ve\u0107a i kazna koja se pla\u0107a. Kupcima se mo\u017ee obustaviti isporuka za dug koji je stariji od dva meseca. Samo u januaru 2017., kako prenosi portal 021, isklju\u010deno je sa mre\u017ee 141 doma\u0107instvo. Gra\u0111ani su 2018 u Srbiji za komunalije najvi\u0161e dugovali za struju. Taj dug je iznosio 18.8 milijardi dinara. Iste godine je Elektro privreda pokrenula prinudne naplate protiv 350.000 du\u017enika. Anga\u017eovanje privatno\/javnih izvr\u0161itelja koji napla\u0107uju svoje usluge dodatno je pove\u0107alo tro\u0161kove onih koji duguju za struju.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de socijalne politike koja bi trebala da radi na suzbijanju energetskog siroma\u0161tva ona postoji ali je nedovoljna. Pravo na besplatne energente ostvaruje zanemarljiv procenat u odnosu na potrebe. Prema nekim procenama to pravo je 2018. koristilo svega 78.000 gra\u0111ana, dok je 2019. godine pravo na ovu pomo\u0107 steklo oko 100.000 gra\u0111ana. Dr\u017eava je kako bi se dodvorila svima koji imaju pravo na besplatne energente donela novu uredbu. Prema njoj pravo na besplatne energente trebali bi da automatski ostvaruju korisnici socijalne pomo\u0107i i de\u010dijeg dodatka. Ipak u mnogim gradovima, besplatne kilovate ne dobija ni tre\u0107ina onih sa spiska korisnika socijalne pomo\u0107i. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Pixabay \/ Ales\u030c Kartal \/ Besku\u0107nici \/ Ilustracija<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Protiv korporativizacije EPS-a<\/h2>\n\n\n\n

U naju\u017eem smislu pitanje energetske pravde je pitanje univerzalne dostupnosti elektri\u010dne energije za sve. Kako bi energija postala univerzalno dostupna svim gra\u0111anima neophodne je uvesti urgentne mere u tom pravcu. Jedan od \u010destih razloga zbog kojih ljudi kontaktiraju Zdru\u017eenu akciju Krov nad glavom, prema izjavi aktivistkinje ove organizacije, jesu problemi vezani za energetsko siroma\u0161tvo. Prema njenim re\u010dima, u najgoroj situaciji nalaze se oni sa nere\u0161enim stambenim pitanjem kojima se elektri\u010dna energija \u010desto isklju\u010duje kako oblik pritiska poverilaca da se iz jedinog doma isele. Javljaju se i oni sa dugovima koji se pla\u0161e da \u0107e im izvr\u0161itelji pokucati na vrata i na ime tih dugova prodati na aukciji ispod cene jedini dom.<\/p>\n\n\n\n

Zdru\u017eena akcija apelovala je javno 24. februara na dr\u017eavne organe da zabrane isklju\u010divanje struje najugro\u017eenijim porodicama, a povodom slu\u010daja porodice Mihailovi\u0107 iz Ljiga. Tom prilikom je Vladimir Logos jedan od aktivista ove organizacije za televiziju N1 izjavio da pomo\u0107 ugro\u017eenim porodicama u vidu snabdevanja elektri\u010dnom energijom mora da se omasovi. U taj vid pomo\u0107i treba da se uklju\u010di besplatna struja za porodice koje nemaju \u0161ta da jedu, koje nemaju da kupe lekove i koje nemaju na\u010din da pla\u0107aju dugove za struju. Logos je tako\u0111e apelovao na dr\u017eavu da otpi\u0161e dugove za struju koji su nastali iracionalno zbog lo\u0161ih instalacija i gre\u0161kom javnog preduze\u0107a EPS. Glavni problem kada je re\u010d o energetskom siroma\u0161tvu jeste taj \u0161to se elektri\u010dna energija tretira kao roba. Na taj na\u010din je tretira lokalna legislativa ali i energetska politike Evropske unije u koju bi Srbija \u017eelela da se u\u010dlani. Kako bi se obezbedio jednak pristup elektri\u010dnoj energiji neophodno je promeniti celokupan odnos spram elektri\u010dne energije i sustav organizovati oko za\u0161tite socijalno ugro\u017eenih gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n

Na \u0161iroj razini socijalnu energetsku tranziciju je neophodno da prati otpor privatizacijskim i korporativnim tendencijama. To bi u Srbiji trebalo da zna\u010di otpor privatizaciji EPS-a koje se trenutno, makar nominalno, nalazi u statusu javnog preduze\u0107a. Borba u Srbiji bi mogla da uzme najpre pravac borbe za osloba\u0111anja od privatizacijskih tendencija partije na vlasti. EPS pripada svim onima koji \u017eive u Srbiji i za njih bi morao da u budu\u0107nosti radi. Kako bi postala univerzalno dostupna neophodno je da struja po\u010dne da se tretira kao javno dobro. Korak u tom pravcu bi morala da bude javna kontrola rada EPS-a kako bi se upravljanje ovim preduze\u0107em vodilo javnim, a ne pojedina\u010dnim interesima. Slede\u0107i korak bi mogao da bude izgradnja energetskih zadruga. <\/p>\n\n\n\n

Pitanje univerzalne dostupnosti struje jeste i pitanje odr\u017eivih izvora energije. To pitanje ukazuje na poseban set kontradikcija koje su postale evidentne u borbi za pravo na vodu artikulisanoj u otporu spram izgradnje malih hidroelektrana. Pravo na vodu na\u0161lo se na udaru privatnih kompanija koje su se pojavile kao bi ispunile upra\u017enjeno mesto u upotrebi tzv. odr\u017eivih izvora energije. Ipak interes ovih kompanija nije univerzalan ve\u0107 privatan. S toga je borba za vodu borba za eti\u010dku proizvodnju struje koja se ti\u010de svih nas. Ukoliko se u procesu poeti\u010dnjavanja proizvodnje struje ugro\u017eava ne\u010dije \u017eivotno okru\u017eenje i izvor \u017eivota takva etika nije zajedni\u010dka etika ve\u0107 etika koja se samo za takvu izdaje dok brani ne\u010dije privatne interese. <\/p>\n\n\n\n

Iako se obezbe\u0111ivanjem elektri\u010dne energije u Srbiji bavi javno preduze\u0107e, interesi koje zastupa ovo preduze\u0107e nisu javni. O tome svedo\u010di situacija da EPS ne vr\u0161i pritisak na velike du\u017enike, ve\u0107 na najsiroma\u0161nije stanovnike Srbije. Ve\u0107ina onih sa kojima sam razgovarala dok sam se pripremala da napi\u0161em ovaj tekst ne smatraju struju na\u0161om ve\u0107 EPS-ovom. To ukazuje na \u010dinjenicu da je neophodno raditi na re\/artikulisanju struje kao istorijske kategorije i kao zajedni\u010dkog dobra. Struja je resurs koji omogu\u0107ava na\u0161 svakodnevni opstanak i li\u010dni razvoj stoga se za nju trebamo boriti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve ve\u0107i broj stanovnika Srbije muku mu\u010di s pristupom elektri\u010dnoj energiji. Glavni razlozi su cijena i izostanak socijalne politike dostojnog tog imena. Pri\u010de nekih od njih kao da dolaze iz devetnaestostoljetnih romana. Nakon izbacivanja iz prethodnog stana zbog restitucije, Fatima Beslimovi\u0107 se uselila iz nu\u017ede u prazan stan u kome nema pristup ni vodi ni […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":31514,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[842,843,128,533,529,841,515],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-31507","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-elektricna-energija","tag-elektricna-struja","tag-energetika","tag-energetsko-siromastvo","tag-obnovljivi-izvori-energije","tag-odrzivi-izvori-energije","tag-struja","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31507","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31507"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31507\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31530,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31507\/revisions\/31530"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/31514"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31507"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31507"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31507"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=31507"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=31507"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=31507"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=31507"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}