Kampanja Dveri, “narodne patrole”, tabloidne la\u017ei: sve to obilje\u017eava novi anti-izbjegli\u010dki trend u Srbiji. Donosimo pregled tog trenda, kao i “argumentacije” i sentimenata na kojima se zasniva.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih nekoliko meseci primetan je uzlet anti-izbegli\u010dke politike i retorike u odre\u0111enom delu srpskog tabloidnog novinarstva, \u0161to se vrlo jasno odra\u017eava i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ne treba biti politi\u010dki genije pa zaklju\u010diti da je ova kampanja duboko rasisti\u010dka, a time najopasnija upravo za srpsko dru\u0161tvo, ali je dobro vreme da se istra\u017ei koji faktori i koje snage uti\u010du na to da se ova politika \u0161iri i utvr\u0111uje, te sa stubaca mahom internetskih tabloida prelazi u stvarni \u017eivot.<\/p>\n\n\n\n
Pre izbijanja aktuelne izbegli\u010dke krize, u Srbiji je bilo zanemarljivo malo migranata sa Bliskog Istoka ili iz Severne Afrike. Pre dolaska velikog talasa izbeglica, postojala su dva centra za azil i prihvat izbeglica i to u Banji Kovilja\u010di (od 2008) i u Bogova\u0111i (od 2011), a pri\u010de koje su se odatle \u0161irile fokusirale su se na obijanja napu\u0161tenih vikendica i plja\u010dke i to je bio prvi trag anti-izbegli\u010dkog politi\u010dkog sentimenta. Me\u0111utim, ve\u0107i deo zemlje jo\u0161 nije imao nikakve asocijacije u vezi sa tim, pa ni kada se ispostavilo da neki ljudi tu zaista \u017eive u nekakvim centrima u kojima je situacija lo\u0161a, ali dalje od toga nije i\u0161lo. Rad tih centara podr\u017eao je i finansirao UNHCR, a kasnije EU.<\/p>\n\n\n\n
Zatim je do\u0161ao veliki talas koji je bio svima uo\u010dljiv i srpska javnost se upoznala sa problemom na znatno vi\u0161em nivou nego pre toga. Rat u Siriji je bio u punom intenzitetu, pa je reakcija ve\u0107eg dela javnosti bila u tom smislu vi\u0161e ozna\u010dena odre\u0111enim razumevanjem, a ne tako retko i otvorenom solidarno\u0161\u0107u. Policija nije pravila probleme izbeglicama, u nekim slu\u010dajevima reagovala je ljudski i u tom periodu je vi\u0161e pomagala u organizovanju konvoja nego \u0161to je spre\u010davala putovanja. Istovremeno, naravno, razvijao se i biznis nesre\u0107om; pored krijum\u010dara ljudi, trgovci su ne tako retko pove\u0107avali cene du\u017e rute<\/em>, a bilo je i mini-biznisa kao \u0161to je na primer iznajmljivanje uti\u010dnica za punjenje mobilnih telefona.<\/p>\n\n\n\n Zbog onih pozitivnijih stvari, Srbija je bila na dobrom glasu, kako me\u0111u samim izbeglicama, tako i me\u0111u onima koji prate krizu \u0161irom \u010ditavog sveta. Dr\u017eavni i vladi naklonjeni mediji, ali i oni drugi, koristili su i rado isticali ovu \u010dinjenicu u to vreme. Ve\u0107i deo ovda\u0161nje javnosti reagovao je sa indignacijom na zatvaranje granica od strane prvo Ma\u0111arske, a zatim i Hrvatske. Ma\u0111arska \u017eilet-\u017eica te izjave i postupci tada\u0161njeg hrvatskog premijera, a sada\u0161njeg predsednika nai\u0161li su na jasnu osudu. U takvoj atmosferi do\u010dekano je zvani\u010dno zatvaranje “balkanske rute” 2016. godine. Zvani\u010dno zatvaranje, kao \u0161to je svima jasno, zapravo nije spre\u010dilo kretanje izbeglica, nego ga je usporilo i ote\u017ealo. Postepeno, Srbija se uklopila u op\u0161ti plan, u vezi sa \u010dim je potpisan niz sporazuma sa raznim dr\u017eavama o zajedni\u010dkim grani\u010dnim kontrolama, u prvom redu sa Ma\u0111arskom \u010diji su policajci najbrojniji na srpskim granicama.<\/p>\n\n\n\n Jedna od vidljivijih posledica bila je znatno manja uo\u010dljivost nego pre zvani\u010dnog zatvaranja rute. Izbeglice su uglavnom sklonjene sa ulica i nalaze se ili u centrima za azil, kojih ima pet, ili u nekom od centara za prihvat izbeglica kojh ima ukupno 14, ali su dva trenutno zatvorena zbog “racionalizacije tro\u0161kova”. Od po\u010detka izbegli\u010dke krize kroz Srbiju je pro\u0161lo milion i po izbeglica. Po procenama, u Srbiji u ovom trenu boravi njih oko 26 hiljada. Od toga je ne\u0161to vi\u0161e od hiljadu zatra\u017eilo azil pro\u0161le godine, a 650 slu\u010dajeva od onih koji tra\u017ee azil dolazi iz Sirije. <\/p>\n\n\n\n Treba re\u0107i i to da je trenutni broj izbeglica svakako ve\u0107i ne samo od postoje\u0107ih kapaciteta, ve\u0107 je toliki pre svega zbog vrlo ote\u017eanog izlaska iz zemlje. Suo\u010deni sa bodljikavim \u017eicama na severnim i severozapadnim granicama, izlazak iz Srbije se jedno vreme odvijao preko BiH, a bilo je i poku\u0161aja uspostavljanja alternativnih ruta u okviru ove balkanske, ali ni izlazak iz BiH danas nije ni\u0161ta lak\u0161i. Re\u010dju, ogromna ve\u0107ina izbeglica u Srbiji je “zaglavljena” i ne samo da \u010dekaju prvu priliku da iza\u0111u iz zemlje, ve\u0107 ve\u0107ina aktivno radi na tome \u0161to je naravno raj za krijum\u010dare ljudi i sli\u010dne “biznismene”.<\/p>\n\n\n\n U tom smislu dolazilo je do poku\u0161aja probijanja barikada, tu\u010da sa policijom, a ma\u0111arske snage su jednom prilikom otvorile vatru na granici. Dakle, u \u010ditavoj ovoj fazi krize imamo srazmerno mali broj ljudi, koji je ionako ve\u0107i nego \u0161to bi same izbeglice volele, zatim imamo i zvani\u010dne podatke koje govore o srazmerno vrlo niskoj stopi kriminaliteta, pri \u010demu niko nikada nije tvrdio da se odre\u0111eni incidenti nisu dogodili, ali ostaje \u010dinjenica da je najve\u0107i deo tih incidenata (fizi\u010dkih obra\u010duna, koji ponekada uklju\u010duju upotrebu no\u017eeva) ostao u okviru samih izbegli\u010dkih zajednica. Broj krivi\u010dnih i prekr\u0161ajnih dela od strane izbeglica uglavnom iznosi oko 100 godi\u0161nje, i do sada nije bilo napada ni silovanja o kojima pi\u0161u desni\u010darska glasila i uglavnom je re\u010d o me\u0111usobnim tu\u010dama i\/ili sitnim kra\u0111ama i reme\u0107enju javnog reda i mira. To su poznati podaci, kao \u0161to su dobro poznati podaci o krivi\u010dnim delima lokalnog stanovni\u0161tva, o broju silovanja i ubistvima \u017eena, ali desni\u010darima to ne zna\u010di ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Kada se svi ovi brojevi uzmu u obzir, onda je jo\u0161 ve\u0107e iznena\u0111enje ova plima anti-imigrantskog raspolo\u017eenja koje se primarno uo\u010davalo u virtuelnoj sferi, jer je o\u010dito da stepen mr\u017enje i straha koji se pretvara u lavinu zapravo nije izazvan realno\u0161\u0107u samog izbegli\u010dkog pitanja. Va\u017eno je konstatovati da brojke i podaci, iako do sada nisu igrali prakti\u010dno nikakvu ulogu u formiranju javnog mnjenja, jer da jesu ova rasisti\u010dka kampanja ne bi ni postojala, uvek moraju da budu na prvom mestu kada je re\u010d o borbi protiv pojave rasizma ovog tipa. Jednom \u0107e i one, \u010dinjenice, postati va\u017ene.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta je onda to \u0161to je uticalo i jo\u0161 uvek uti\u010de na promenu raspolo\u017eenja? Ako pogledamo koje su klju\u010dne ta\u010dke, odnosno stavovi koji se iznose u najve\u0107em broju \u010dlanaka onda prime\u0107ujemo da se oni baziraju na premisi da postoji jedan master-plan za islamizaciju Evrope i to je op\u0161te mesto anti-izbegli\u010dke retorike u Evropi. To je pri\u010da o etni\u010dkim identitetima i uop\u0161te jedan druga\u010diji narativ od ameri\u010dkog o invaziji kradljivaca poslova. Druga krupna stvar je da, kao i u slu\u010dajevima drugih master-planova, on podrazumeva jednu medijsko-politi\u010dku zaveru koja istinu o pona\u0161anju i namerama izbeglica skriva i maskira iza, po njima, la\u017enog humanizma. Zato se objavljivanje tih brutalnih la\u017ei u nemalom broju slu\u010dajeva do\u017eivljava kao kakva borba za istinu, za osve\u0161\u0107ivanje i naravno za tradicionalne vrednosti i identitet koji ho\u0107e da izmene autori master-plana. U tom smislu, bilo kakva upotreba \u010dinjenica<\/em> u diskusijama do\u017eivljava se ili kao naivnost ili zla namera prema Srbiji. Ukratko re\u010deno, svako ko se suprotstavi ovoj kampanji biva do\u017eivljen kao deo zavere, mondijalista, liberal, soro\u0161evac<\/em> i tome sli\u010dno, a poslednjih dana i kao bot<\/em> ili Vu\u010di\u0107evac.<\/p>\n\n\n\n U istom duhu se do\u017eivljava demaskiranje la\u017enih vesti koje se svakodnevno proizvode na nekoliko tabloidnih portala pre svega, ali i sa pojedinih – la\u017enih ili ne – privatnih profila i naloga na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Nijedna dokazano la\u017ena vest nije prestala da cirkuli\u0161e virtuelnim prostorom. Masovna proizvodnja izmi\u0161ljenih vesti na ovu temu bazira ovu kampanju na kvantitetu pla\u0161enja. Sa tim u vezi, iako \u010dak ni pojedina\u010dno razobli\u010davanje la\u017enih vesti nije dalo rezultate, nikada ne treba gubiti iz vida konkretne brojke i \u010dinjenice, jer \u0107e jednom morati i one da postanu va\u017ene. Sada imamo jednu zapaljivu me\u0161avinu u kojoj se prepli\u0107u akcije pristalica i protivnika sada\u0161njih dr\u017eavnih struktura. Do pre nekoliko nedelja, po anti-imigrantskim postovima i akcijama isticali su se pripadnici nove ultradesnice \u2013 Srbske \u010dasti, Levijatana i sli\u010dnih grupacija poput nekakvih “\u010cetnika” u \u0160idu koji su percipirani kao bliski bezbednosnim i sli\u010dnim dr\u017eavnim strukturama.<\/p>\n\n\n\n Od medija, odnosno internet-tabloida, najaktivniji je portal Dnevna gazeta, <\/em>na kome je izbegli\u010dko pitanje opsesivna tema. To je portal \u010diji se “\u010dlanci” <\/em>naj\u010de\u0161\u0107e dele na mre\u017eama, a njihova stranica na Fejsbuku ima oko 13 hiljada pratilaca, \u0161to nije neka naro\u010dita brojka. Me\u0111utim, deljenjem postovi sa ove stranice mr\u017enje dosti\u017eu mnogo \u0161iru publiku od broja neposrednih pratilaca stranice. Posle po\u010detka kampanje stranke Dveri protiv izbora, u kojoj iz njima znanih razloga za centralnu temu uzimaju pitanje izbeglica, svako protivljenje anti-imigrantskoj retorici i politici biva ozna\u010deno kao pro-vu\u010di\u0107evsko. Stav takozvanih gra\u0111anskih elemenata iz Saveza za Srbiju glasi da je u ovom trenutku samo i jedino va\u017eno “da se skine Vu\u010di\u0107”, \u0161to je uobi\u010dajeni odgovor na prigovore za tolerisanje rasizma Dveri u Savezu.<\/p>\n\n\n\n Po\u010detkom ove godine, politika mr\u017enje prema izbeglicama po\u010dinje da dobija svoje rezultate u realnom svetu, van interneta. Prvo su ve\u0107 pominjani “\u010cetnici” u \u0160idu napali osoblje organizacije koja poma\u017ee izbeglicama. Policija nije preduzimala ni\u0161ta, a onda su vlasti odredile da aktivisti ove organizacije treba da napuste zemlju. Zatim je u februaru odjeknuo slu\u010daj takozvanih “narodnih patrola”. Grupa mladi\u0107a je od\u0161tampala trojezi\u010dni letak (srpski, engleski i arapski) na kome upozoravaju izbeglice da \u0107e oni “preduzimati mere” ako bude prekr\u0161eno neko od pravila koje su na letku napisali. Izme\u0111u ostalih, ova grupa je poku\u0161ala da odredi neku vrstu policijskog \u010dasa, odnosno vreme posle koga izbeglice ne treba da budu vi\u0111ene na ulici, a to je 22 sata. Ina\u010de, te “narodne patrole” zapravo se zovu “Za Kosovo i Metohiju”, ali vi\u0161e vole da budu u Beogradu i slikaju za YouTube kako prete.<\/p>\n\n\n\n Poku\u0161aji da se organizuju anti-izbegli\u010dki skupovi doga\u0111ali su se u Somboru i Kikindi. Mo\u017eda \u0107e manje upu\u0107enima biti \u010dudno \u0161to su ove stvari bile ba\u0161 u Vojvodini koja se tokom devedesetih samodo\u017eivljavala kao nekakav uzor tolerancije, ali to je kao i sa svim drugim stereotipima \u2013 u stvarnosti su se izbeglice u Vojvodini suo\u010dile sa najmanje dva ultranacionalizma: srpskim i ma\u0111arskim. Ma\u0111arske ekstremisti\u010dke grupe, od kojih je najpoznatiji svakako bio “Pokret 64 \u017eupanije” ve\u0107 decenijama rade u Vojvodini, a najgore od svega je \u0161to su \u010dlanovi tog pokreta uto\u010di\u0161te prona\u0161li i u nekim parlamentarnim partijama. Jo\u0161 va\u017enije od toga je da je Orban na\u0161ao svoje upori\u0161te prvo me\u0111u vojvo\u0111anskim Ma\u0111arima deljenjem ma\u0111arskih paso\u0161a odnosno dr\u017eavljanstva, a zbog svoje politike sve je popularniji me\u0111u srpskim alt-desni\u010darima. Najsme\u0161nije od svega jest da je dobijanje ma\u0111arskog paso\u0161a najve\u0107em broju njegovih posednika omogu\u0107ila lak\u0161u emigraciju, ba\u0161 ono \u0161to \u017eele da onemogu\u0107e drugima.<\/p>\n\n\n\n Najbolji primer za navedeno jeste anti-izbegli\u010dki skup koji se dogodio u Subotici 29. februara. Poznavaoci prilika u tom gradu na snimku koji je i\u0161ao u\u017eivo prepoznali su \u010dlanove kako srpskih ekstremisti\u010dkih grupa (nekda\u0161nji Obraz i sli\u010dni), tako i lokalne funkcionere Saveza vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara koji su, ina\u010de, u koaliciji sa SNS-om i na vojvo\u0111anskom i na ve\u0107ini lokalnih nivoa u Pokrajini. Glavna parola koja je izvikivana – “ne\u0107emo migrante” – i\u0161la je ipak na srpskom. O skupu je izve\u0161tavala i dr\u017eavna televizija koja je iznela podatak o 500 prisutnih u\u010desnika. Treba re\u0107i i to da je upravo iz Subotice potekla jedna od izmi\u0161ljenih vesti koje su uzburkale najvi\u0161e duhova: objavljen je navodni poku\u0161aj silovanja ilustrovan fotografijom imigrantkinje koja je kolabirala prilikom registrovanja dok je policija “zavodila red” na gr\u010dkom ostrvu Kos 2015. godine. Naravno, u toj vesti ta imigrantkinja predstavlja devojku iz Subotice, a druge izbeglice koje na originalnoj slici poku\u0161avaju da pomognu \u017eeni \u2013 ispadaju silovatelji. Vest je istra\u017eena, pokazala se kao izmi\u0161ljena, na\u0111en je original fotografije i \u010dlanak koji ona ilustruje i \u2013 ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Ako ve\u0107 pominjemo Orbana, onda treba konstatovati da je on najomiljeniji strani politi\u010dar me\u0111u novim srpskim alt-desni\u010darima, a daleko iza njega dolazi, na op\u0161te iznena\u0111enje i Mateo Salvini, dok se retki me\u0111u njima jo\u0161 uzdaju i u Trampa. Unutar ovih grupa kristali\u0161e se stav da treba slediti primer Ma\u0111arske i Poljske u odnosu prema migrantima, a ne slediti primere Nema\u010dke, \u0160vedske i sli\u010dnih zemalja. Ovaj stav je samorazumljiv onima koji veruju u njega, a onima koji ne veruju nemogu\u0107e je objasniti kako mogu da se porede zemlje koje su \u017eeljene destinacije migrantima sa onima koje nisu \u017eeljene. Tako\u0111e, ni \u010dinjenica da je broj izbeglica konkretno u Subotici toliko pove\u0107an upravo zbog dela alt-desni\u010darskog idola Orbana njegovim pristalicama ne zna\u010di ni\u0161ta. Izgleda da je ljubav prema bodljikavim \u017eicama ubedljivija od logike i \u010dinjenica.<\/p>\n\n\n\n Op\u0161te je mesto da je i ova kriza proizvod krize koja je zahvatila kapitalizam kao sistem. Ekstremisti\u010dke, rasisti\u010dke, fa\u0161isti\u010dke ideje \u010desto su kroz istoriju koristile ovakve situacije i nesigurnost koju ose\u0107aju obi\u010dni ljudi zloupotrebljavali su za odbranu i interes sistema koji te krize proizvodi. Sli\u010dno je i sada \u2013 mnogi u Srbiji koji vole da isti\u010du kako su \u017ertve medijskih stereotipa iz devedesetih sada svesno i namerno \u010dine ba\u0161 to drugima. Tako\u0111e, mnogi od onih koji se spremaju da emigriraju u Nema\u010dku, Austriju, \u0160vajcarsku ili neku drugu zemlju sada poku\u0161avaju nekoga drugoga da spre\u010de da u\u010dini isto to. Izgleda da je za alt-desnicu imanentno i licemerje, izme\u0111u ostalog.<\/p>\n\n\n\n Bez obzira na to \u0161to ova situacija nije nepoznata, \u0161to je makar teorijski mogla da se o\u010dekuje i \u0161to nije nikakav lokalni ekskluzivitet, ona zahteva ozbiljan odnos jer mo\u017ee da ostavi nesagledive posledice. Bez obzira na to koliko \u010desto ih izmi\u0161ljaju, svaka la\u017ena vest o silovanju ili napadima treba da bude istra\u017eena i raskrinkana, svaka emotivna ucena da to nije tema dok se ne promeni vlast treba da bude odba\u010dena, svaki poku\u0161aj da se \u0161iri mr\u017enja mora da bude odbijen. Ne treba sumnjati ni u to da dosada\u0161nji razvoj doga\u0111aja jo\u0161 uvek nije dostigao svoj vrhunac, imaju\u0107i u vidu da otvaranjem granica Turske ka zapadu za jedan deo izbeglica kao rezultat novih bitaka u Siriji sigurno najavljuje nove pani\u010dne najave invazije i kolonizacije i nove la\u017ene vesti, iako \u0107e ovo otvaranje granice verovatno biti okon\u010dano uskoro.<\/p>\n\n\n\n Zbog desetina hiljada izbeglica koji ginu na ovom u\u017easnom putu, mrziteljima treba uputiti jasnu poruku: govorimo o ljudskim \u017eivotima, na kraju krajeva. Prethodnih \u0161est godina samo Sredozemno more je progutalo vi\u0161e od 19 hiljada \u017eivota. Put traje daleko du\u017ee od 14 dana, koliko je period inkubacije korona virusa, po\u0161to se i to koristi kao argument za paniku. Da, u pretrpanim i zagu\u0161enim prihvatnim centrima ima lekara i medicinskog osoblja. Ne, ogromna ve\u0107ina izbeglica nije zainteresovana da ostaje ovde. Da, u Avganistanu je ipak jo\u0161 rat. U Srbiji pak nije, kao ni u Iranu ili ve\u0107em delu Pakistana, ali ljudi i odavde o\u010dekuju da mogu da odu da \u017eive gde \u017eele. Ne, niko od njih ne do\u017eivljava sebe kao pijuna u velikoj \u0161ahovskoj igri, nego je re\u010d o ljudima koji poku\u0161avaju da do\u0111u do nekog druga\u010dijeg \u017eivota od onih koje sada mogu da imaju. Da, kad se dogode krivi\u010dna dela po\u010dinioci treba da odgovaraju individualno kao svi drugi po\u010dinioci, a ne da se pojedina\u010dna krivica prebacuje na izbeglice uop\u0161te..<\/p>\n\n\n\n Najva\u017enije od svega: ne, ne\u0107ete uspeti da zapla\u0161ite sve ni gomilom la\u017ei, ni uli\u010dnim naci-patrolama, ni ve\u010dernjim mar\u0161evima. Znamo \u0161ta predstavljate i znamo kako izgleda dru\u0161tvo kome te\u017eite, a u kome bi ve\u0107ina vas opet bila nezadovoljna svojim polo\u017eajem. Jer \u2013 to je priroda tog sistema i nju tako\u0111e znamo. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kampanja Dveri, “narodne patrole”, tabloidne la\u017ei: sve to obilje\u017eava novi anti-izbjegli\u010dki trend u Srbiji. Donosimo pregled tog trenda, kao i “argumentacije” i sentimenata na kojima se zasniva. Poslednjih nekoliko meseci primetan je uzlet anti-izbegli\u010dke politike i retorike u odre\u0111enom delu srpskog tabloidnog novinarstva, \u0161to se vrlo jasno odra\u017eava i na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Ne treba biti […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":31496,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[275,46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-31490","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekstremna-desnica","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31490","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31490"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31490\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31495,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31490\/revisions\/31495"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/31496"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31490"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31490"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31490"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=31490"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=31490"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=31490"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=31490"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Promena raspolo\u017eenja<\/h2>\n\n\n\n
S interneta na ulice<\/h2>\n\n\n\n
Ubedljive \u010dinjenice<\/h2>\n\n\n\n