Dr\u017eavne\nstrategije razvoja postsocijalisti\u010dkih dr\u017eava IT sektor prodaju kao sektor\nbudu\u0107nosti, pokreta\u010d \u201c\u010detvrte industrijske revolucije\u201d i sredstvo\nnadokna\u0111ivanja propu\u0161tenih prilika za ekonomski razvoj. Dok u regiji ni\u010du\naplikacije koje se oslanjaju na prekarni, slabo pla\u0107eni rad, Vuk Vukovi\u0107 daje\npregled uspje\u0161nih taktika borbe radnika u ameri\u010dkom digitalnom sektoru. <\/p>\n\n\n\n
Ukoliko na Guglu poku\u0161ate da pretra\u017eite vesti o \u0161trajkovima u informati\u010dkom\/digitalnom sektoru, ne ra\u010dunajte na pomo\u0107 ina\u010de predusretljivog algoritma za predlaganje pojmova za pretragu. Kod sintagmi poput \u201ctech strikes\u201d, \u201ctech workers strike\u201d ili \u201capp workers strike\u201d, pretra\u017eiva\u010d zanemi kao da je u pitanju pretraga \u201cnepo\u017eeljnog\u201d ili pornografskog sadr\u017eaja, bez obzira \u0161to takve pretrage vode do vrlo relevantnih i aktuelnih rezultata i medijskih naslova. Upravo je 2019. bila godina zna\u010dajnog umno\u017eavanja akcija na radnom mestu u informati\u010dkom sektoru, bar u SAD i ostalim razvijenim zemljama, prema javno dostupnoj bazi podataka<\/a> Collective Actions in Tech<\/em>. Broj ovakvih slu\u010dajeva raste vrtoglavom brzinom: 2017. godine prijavljeno je, prema ovom izvoru, tek desetak borbi, da bi se 2018. taj broj u\u010detvorostru\u010dio, a 2019. je akcija na radnom mestu bilo preko stotinu. Nije ni \u010dudo \u0161to Gugl ne poma\u017ee svojim korisnicima da o tome saznaju vi\u0161e, s obzirom da je oko 15% ovih slu\u010dajeva (31 od 221) bilo upereno neposredno protiv Gugla.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, dr\u017eavne strategije razvoja na\u0161ih postsocijalisti\u010dkih dru\u0161tava IT sektor prodaju kao sektor budu\u0107nosti, pokreta\u010da \u201c\u010detvrte industrijske revolucije\u201d i sredstvo nadokna\u0111ivanja propu\u0161tenih prilika za ekonomski razvoj. Ako je IT sektor, prema tome, budu\u0107nost kapitala, pogled na \u0161trajkove, sindikalizaciju i klasnu borbu u digitalnoj privredi predstavlja pogled u budu\u0107nost rada u ovim sektorima, ako on postane jedna od osovina stvaranja nove vrednosti. U srpskom BDP-u ve\u0107 u\u010destvuje sa oko 10%<\/a> i spada u top tri izvozne delatnosti, ali uprkos tome, jedino su u IT sektoru izostale radni\u010dke inicijative i organizovanje.<\/p>\n\n\n\n \u010cak i kra\u0107im pregledom radni\u010dkih borbi u ameri\u010dkom IT sektoru sti\u010de se utisak o njihovom bogatstvu, kreativnosti i \u0161arenolikosti, kako u pogledu organizacije, tako i u pogledu ciljeva. Inicijative i kampanje poput Tech Workers Coalition<\/em>, Sillicon Valley Rising<\/em>, Deactivate Uber Billionares<\/em>, Pittsburgh Association of Tech Professionals, Whole Worker<\/em>, Tech Against Fascism <\/em>i mnoge druge bore se za razli\u010dite, a srodne ciljeve: od boljih plata i uslova rada, preko borbe protiv upotrebe tehnologije za prepoznavanje lica na radnom mestu i automatizacije, do pritiska na tehnolo\u0161ke gigante da prekinu saradnju sa fosilnim kapitalom, imigracionim agencijama i vojskom, pa i odre\u0111enim dr\u017eavama (u slu\u010daju Tech Against Fascism<\/a><\/em>, sa Indijom nakon dono\u0161enja spornog zakona o dr\u017eavljanstvu). Zaposleni u onlajn prodavnici Wayfair su tako obustavili rad<\/a> u znak protesta protiv poslovanja sa dr\u017eavnim partnerom koji upravlja kampovima za decu migrante, tra\u017ee\u0107i od uprave da raskine taj ugovor i ubudu\u0107e ne sklapa sli\u010dne poslove. Najjasniji primer toga da ove borbe \u010desto prevazilaze isklju\u010divo \u201csindikalisti\u010dke\u201d ili, u klasi\u010dnoj Lenjinovoj formulaciji, \u201ctredjunionisti\u010dke\u201d okvire, jesu radnici Kickstartera, koji su se na sindikalno delovanje odlu\u010dili nakon \u0161to je uprava sa sajta skinula strip zabavnog naziva Always Punch Nazis<\/em> pod pritiskom desni\u010darskih medija. Re\u010dima jednog od zaposlenih<\/a>, \u201cu \u017eivotu postoje neka pravila, i jedno od njih je da ne treba sara\u0111ivati sa nacistima\u201d. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, klasne i statusne razlike na radnom mestu, \u010dak i unutar svih ovih pokreta i borbi, rade svoj posao i uti\u010du na razlike u metodima borbe, ciljevima i interesima. Primera radi, iako su se mediji naj\u010de\u0161\u0107e fokusirali na inicijative in\u017eenjera i drugih \u201cbelih okovratnika\u201d u vezi sa klimatskim promenama, saradnjom sa vojnom industrijom i tome sli\u010dno, ve\u0107inu radni\u010dkih akcija (57%) predvodili su prekarni, slabije pla\u0107eni radnici – \u201cplavi okovratnici\u201d. Drugo, beli okovratnici su se \u010de\u0161\u0107e anga\u017eovali u pisanju otvorenih pisama, kampanjama pritiska povodom nekih \u201cspoljnih\u201d pitanja, dok su se \u201cugovorci\u201d i drugi slabije pla\u0107eni radnici u najve\u0107em broju slu\u010dajeva borili za elementarne uslove rada, presko\u010div\u0161i pisanje pisama i apelovanje i \u010dine\u0107i to stupanjem u \u0161trajk ili napu\u0161tanjem radnog mesta. Bilo je, dodu\u0161e, i primera solidarnosti, kao onda kada su Amazonovi in\u017eenjeri pru\u017eili podr\u0161ku<\/a> magacionerima, ili kada su zaposleni Gugla tra\u017eili<\/a> bolji tretman za radnike na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. <\/p>\n\n\n\n Za u\u010destalije sindikalno delovanje u IT sektoru, bar u SAD, odgovorno je nekoliko uzroka. Prvo, rekordno niska nezaposlenost, a posledi\u010dno i manji pritisak rezervne armije rada na armiju ve\u0107 zaposlenih, ohrabrili su radnike da smelije tra\u017ee svoja prava \u010dim je nestao bauk instant-zamenljivosti. U 2018., ukupan broj radnika u \u0161trajku vratio se na nivo iz 1980-ih godina, i iznosio je oko pola miliona ljudi<\/a> (0,3% ukupne radne snage). Drugo, san o \u201cnovom radniku\u201d, koji se ne zamara monotonim, repetitivnim poslovima, ve\u0107 ga rad dr\u017ei mentalno i intelektualno anga\u017eovanim a nova tehnologija mu otvara nove puteve za li\u010dni i profesionalni razvoj, po\u010deo je da se kruni onog momenta kada su informati\u010dke tehnologije napustile carstvo mahom kreativnog i intelektualnog rada. Ispostavilo se da je digitalni kapitalizam samo to – kapitalizam – a da je digitalni radnik i dalje radnik. Naro\u010dito je to bio slu\u010daj sa umno\u017eavanjem aplikacija i digitalnih usluga u radno-intenzivnim i slabo pla\u0107enim poslovima kao \u0161to je dostava hrane. Pa ipak, \u201ckalifornijska ideologija\u201d, prema kojoj je svaki \u201cdigitalac\u201d potencijalni osniva\u010d nekog novog Gugla ili Fejsbuka, i dalje je delatna. Tre\u0107e, sindikalna infrastruktura, iako vi\u0161estruko oslabljena politi\u010dkim napadima vladaju\u0107e klase i promenom u strukturi radne snage i radnih mesta u poslednjih nekoliko decenija, jo\u0161 uvek je dovoljno razvijena da podr\u017ei nove inicijative. Tako je Pittsburgh Association of Tech Professionals <\/em>nastala uz pomo\u0107 sindikata radnika u industriji \u010delika, a sindikat zaposlenih u YouTube-u udru\u017eio je snage s nema\u010dkim IG Metall-om u stvaranju FairTube-a, inicijative za transparentniju politiku na pomenutoj platformi i ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e onih koji zapravo stvaraju sadr\u017eaj, a samim tim i novu vrednost. Naposletku, treba ista\u0107i i to da su ovakve inicijative dobile vetar u le\u0111a naporima nacionalne ameri\u010dke kampanje za minimalac od 15 dolara, kao i usled javne vidljivosti razli\u010ditih inicijativa za sli\u010dna radni\u010dka prava (npr. predsedni\u010dkog kandidata Bernija Sendersa). <\/p>\n\n\n\n Odgovor \u201cdruge strane\u201d je, u svojoj vi\u0161estrukosti, pokazao da se ovi trendovi ne mogu zanemariti. U igri su bile kako klasi\u010dne, vanvremenske taktike zastra\u0161ivanja, pritiska i dezinformacije o sindikatima, tako i poku\u0161aji promene strate\u0161ke vizije, bar od strane onih delova vladaju\u0107e klase koji vide ne\u0161to dalje od svog nosa. Ti predlozi su na\u0161li svoje mesto \u010dak i na Davosu<\/a> ove godine, u sklopu pri\u010de o \u201cstakeholder kapitalizmu\u201d naspram \u201cshareholder kapitalizma\u201d, pri \u010demu bi prvi trebalo da vodi ra\u010duna ne samo o profitu, ve\u0107 i o dobrobiti svih \u201czainteresovanih strana\u201d. <\/p>\n\n\n\n Ni dr\u017eava nije bila sasvim bez reakcija na nova gibanja. Upravo su kalifornijske vlasti, u \u010dijoj je dr\u017eavi, bar na ameri\u010dkom tlu, koncentrisan najve\u0107i broj tehnolo\u0161kih firmi a samim tim i prekarnih radnika, donele zakon<\/a> koji ote\u017eava zavo\u0111enje zaposlenih radnika pod rubriku \u201csamostalnih preduzetnika\u201d, \u0161to je do sada bio preovla\u0111uju\u0107i oblik ugovora o radu sa zaposlenima u mnogim IT firmama, naro\u010dito onima koje posluju sa aplikacijama i platformama. Ukoliko radnik radi na ovakvom ugovoru, nema nikakva zagarantovana prava iz radnog odnosa, a poslodavcu mo\u017ee uzvratiti jedino nogama, tj. odlaskom iz firme. Prelaskom na \u201cklasi\u010dni\u201d ugovor o radu, on ili ona sti\u010du pravo na minimalac, organizovanje na radnom mestu i druga prava iz radnog odnosa. Podstaknuti podr\u0161kom koju im pru\u017ea ovaj zakon, radnici Instacart-a<\/a> su se izborili za sopstveni, ujedno i prvi sindikat u toj firmi. Dodu\u0161e, ovakve inicijative nisu se pojavile samo u SAD: i radnici aplikacije Deliveroo<\/a> u Britaniji, Foodora<\/a> u Norve\u0161koj, i UberEats-a<\/a> u Japanu, stupali su u \u0161trajkove povodom uslova rada, a potonji su uspeli i da osnuju sindikat. <\/p>\n\n\n\n Zna\u010daj pravnog zale\u0111a ovih borbi ne mo\u017ee se potceniti. Sve dok je radnik pravno gledano samostalni preduzetnik, bilo kakva sindikalna akcija nema pravni osnov. Ne\u0161to sli\u010dno kalifornijskom zakonu dogodilo se i u Srbiji, mada iz sasvim drugih razloga, u trenutku u kome svedo\u010dimo proliferaciji aplikacija koje se oslanjaju na prekarni, slabo pla\u0107eni rad (Glovo, Wolt, CarGo, itd). Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, ote\u017eava se prikrivanje prave prirode radnog odnosa tako \u0161to se radnik registruje kao tzv. pau\u0161alac, tj. samostalni preduzetnik (SP), dok zapravo radi kao zaposleni sa punim radnim vremenom. Od 1. marta primenjiva\u0107e se \u201ctest samostalnosti\u201d<\/a> koji se sastoji od devet kriterijuma, a kojima se utvr\u0111uje je li anga\u017eovani radnik zaista samostalan ili je u najamnom odnosu. U doma\u0107oj IT industriji je ve\u0107 po\u010delo prebacivanje zaposlenih sa ovih SP ugovora na ugovore o radu. Osim \u0161to se, pove\u0107anjem poreskog optere\u0107enja koje ide uz ovo, smanjuju zarade nekih zaposlenih (uglavnom visokokvalifikovanih), zaposleni u ovom sektoru \u0107e po prvi put imati bar pravni osnov da tra\u017ee sva prava iz radnog odnosa, pa \u0107e im samim tim biti otvorena vrata za legalno organizovanje. Da li \u0107e do njega zaista i do\u0107i, te da li \u0107e sindikati biti na nivou zadatka, ostaje da se vidi, ali se na osnovu de\u0161avanja u SAD-u mo\u017ee tvrditi da se odre\u0111eni prostor za to ipak otvara. <\/p>\n\n\n\n Zaposlenima u digitalnom sektoru mo\u017ee se samo po\u017eeleti jo\u0161 uspe\u0161nije organizovanje, s obzirom da je upravo on mesto suptilnih, ali \u010desto vrlo te\u0161kih i prodornih oblika eksploatacije kojom kapital ostvaruje vlast ne samo nad uslovima rada i vremenom radnika, ve\u0107 i nad njegovom privatno\u0161\u0107u i umnim i emotivnim kapacitetima. Koliko se god digitalna privreda upinjala da se poka\u017ee kao carstvo u kome vladaju razum, profit i D\u017eeremi Bentam, osnovni antagonizam izme\u0111u kapitala i rada i dalje klju\u010da, a radni\u010dke akcije li\u010de na one iz povoja sindikalne borbe iz pro\u0161log i pretpro\u0161log veka. Sposobnost da se prevazi\u0111u usko \u201cekonomisti\u010dki\u201d ciljevi borbe, odnosno da se ide protiv saradnje sa vojno-industrijskim kompleksom, represivnim organima dr\u017eave i fosilnim kapitalom, daje nadu da \u0107e ubudu\u0107e biti lak\u0161e raskrinkati vezu izme\u0111u ovih delatnosti dr\u017eave i kapitala i neposrednih okolnosti u kojima mase radnika zara\u0111uju za hleb. \u0160tavi\u0161e, upotreba ba\u0161 aplikacija i digitalnih platformi u svrhe sabota\u017ee radnog procesa, sindikalne i uop\u0161te klasne borbe – kao \u0161to je to bilo sa Deliveroo<\/a> platformom – jo\u0161 jedna je potvrda da kapital, bilo na osnovici informacija ili parne ma\u0161ine, ne samo \u0161to uporno stvara sopstvenu protivte\u017eu, ve\u0107 i ubrzava pojavu sopstvenog grobara. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dr\u017eavne strategije razvoja postsocijalisti\u010dkih dr\u017eava IT sektor prodaju kao sektor budu\u0107nosti, pokreta\u010d \u201c\u010detvrte industrijske revolucije\u201d i sredstvo nadokna\u0111ivanja propu\u0161tenih prilika za ekonomski razvoj. Dok u regiji ni\u010du aplikacije koje se oslanjaju na prekarni, slabo pla\u0107eni rad, Vuk Vukovi\u0107 daje pregled uspje\u0161nih taktika borbe radnika u ameri\u010dkom digitalnom sektoru. Ukoliko na Guglu poku\u0161ate da pretra\u017eite […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":31138,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[807,668,460],"theme":[455],"country":[11,459],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-31134","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-digitalni-sektor","tag-radnicka-prava","tag-sindikati","theme-rad","country-srbija","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31134","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=31134"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31134\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":31139,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/31134\/revisions\/31139"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/31138"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=31134"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=31134"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=31134"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=31134"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=31134"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=31134"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=31134"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ameri\u010dki uspjesi<\/h2>\n\n\n\n
Radnici, a ne poduzetnici<\/h2>\n\n\n\n
Aplikacije za klasnu borbu<\/h2>\n\n\n\n