Bojkot izbora, na kojem inzistira opozicioni blok u Srbiji, prije svega je rezultat nedostatka bilo kakvih uvjerljivih i odr\u017eivih politi\u010dkih ideja. Tako\u0111er, neu\u010dinkovit je i na razini takti\u010dkog poteza, \u0161to pokazuje, pored ostalih problema, i protupotez SNS-a sa smanjivanjem cenzusa na 3%.<\/p>\n\n\n\n
Izborna groznica ve\u0107 neko vreme trese Srbiju. Sasvim je izgledno da \u0107emo za koji mesec imati redovne parlamentarne, ali i lokalne izbore. Zakon ka\u017ee da se izbori za narodne poslanike moraju organizovati najkasnije 30 dana pre isteka mandata poslanika koji se trenutno nalaze u skup\u0161tini, \u0161to bi zna\u010dilo da je 3. maj poslednji termin za njihovo odr\u017eavanje. Me\u0111utim,\nza razliku od uobi\u010dajene izborne groznice kada se zahuktava trka oko\ntoga ko \u0107e izboriti bolji rezultat i obezbediti vi\u0161e glasova i\nmesta u sku\u0161tinskim klupama, ova je poprili\u010dno druga\u010dija. \n<\/p>\n\n\n\n
Bojkot izbora<\/em> nametnut je kao glavno pitanje oko kojeg se treba odrediti. Nametnuo ga je deo opozicije, pa se sada kroz njega poku\u0161avaju sameriti svi politi\u010dki akteri koji nisu deo vladaju\u0107e koalicije. Pa\u017eljivo se posmatra svaki malo slobodniji korak, pa se olako lupaju etikete o “Vu\u010di\u0107evim pla\u0107enicima” svima koji nisu sigurni u to da je bojkot najbolje re\u0161enje za ovo postoje\u0107e politi\u010dko stanje koje je svakako daleko od idealnog. <\/p>\n\n\n\n Legitimnost diskursu o bojkotu poku\u0161ava se izvu\u0107i iz famoznog “Sporazuma sa narodom\u201c<\/a> koji su februara pro\u0161le godine sklopili<\/a> lideri opozicije okupljeni u Savez za Srbiju. Ima tu neke simbolike jer je pri\u010da o bojkotu jednako \u0161uplja koliko i taj “Sporazum” i u nju mogu da veruju samo najoptimisti\u010dniji opozicionari. Ili, mo\u017eda preciznije, najo\u010dajniji opozicionari, oni koji toliko ne mogu da se orijenti\u0161u u prostoru i vremenu da im je jedino preostalo da veruju u prazne pri\u010de.<\/p>\n\n\n\n Ostavimo po strani to \u0161to sam “Sporazum” odi\u0161e op\u0161tom prazninom i bezidejno\u0161\u0107u. Po strani i bizarna \u010dinjenica da je ovaj dokument stvarno davan ljudima na protestu “1 od 5 miliona” da ga fizi\u010dki potpi\u0161u. Kao da su samo oni narod, a i kao da nas poslednje tri decenije nisu nau\u010dile da su potpisi mnogo ozbiljnijih dokumenata neretko bili ni\u0161ta drugo do malo mastila na papiru. Ono \u0161to se ne mo\u017ee ostaviti po strani je pitanje za\u0161to se partije i akteri koji su potpisali ovaj dokument nisu vodili vrednostima ili politikama koje su u njemu sadr\u017eane onda kada su bili u mogu\u0107nosti da donose odluke i budu deo vlasti. Dodu\u0161e floskule o “transparentnosti”, “otvorenosti za gra\u0111ane”, “lustraciji” i generalno “pravnoj dr\u017eavi” ostaju apstraktno da vise u vazduhu kao nekakve izlizane fraze koje nisu niti \u0107e u budu\u0107nosti mo\u0107i, ma ko bio na \u010delu dr\u017eave, da budu prepreka daljoj eskalaciji ekonomskog nasilja i otima\u010dine kojoj svedo\u010dimo \u010ditavih trideset i kusur godina. Samo da se ne dira u kapitalisti\u010dki konsenzus da sve ima cenu i da se svime ima trgovati i od svega ubirati profit. Privatizacija nije po\u010dela 2012. godine, kao \u0161to ni pretvaranje svega u robu, pa i najbazi\u010dnijih i za najosnovnije pre\u017eivljavanje ljudi va\u017enih servisa i dobara, nije Vu\u010di\u0107ev patent. <\/p>\n\n\n\n Zar treba, iznova i iznova, podse\u0107ati i da model ekonomskog razvoja zasnovanog na direktnim stranim investicijama koje se obilno subvencioni\u0161u javnim novcima nisu nov izum, ba\u0161 kao \u0161to su i temelji za izvr\u0161iteljski zulum koji ostavlja ljude bez krova nad glavom postavljeni pre nego \u0161to je SNS do\u0161ao na vlast. Ova stranka je u stvari dostojan naslednik prethodnih vlada. Na ovom mestu treba odati priznanje doslednim liberalima poput \u010cedomira Jovanovi\u0107a koji je, iako dolazi iz ne\u0161to druga\u010dijeg \u0161injela i govori da nije Vu\u010di\u0107ev istomi\u0161ljenik, nesumnjivi po\u0161tovalac<\/a> njegovih politi\u010dkih usmerenja. Aktuelne vlasti su u stvari najefikasniji izvr\u0161itelj neoliberalnih politika koje su se polako u\u0161unjale i pro\u017eimale dru\u0161tvo jo\u0161 od 1980-ih godina i dok god se nalazimo u njihovom vrtlogu, koji isisava svaku supstancu solidarnosti i dru\u0161tvenosti, nikakve floskule o “pravnoj dr\u017eavi” ne\u0107e nas spasiti ponora u koji srljamo.<\/p>\n\n\n\n I ba\u0161 u tom vakuumu, bez realnih politi\u010dkih alternativa, u opozicionom bloku bojkot ostaje jedina vododelnica kojom se sameravaju oni koji su “pravi” od onih koji su “la\u017eni”. Skora\u0161nji primer sukoba ovo vrlo slikovito pokazuje.<\/p>\n\n\n\n Dragoljub Mi\u0107unovi\u0107<\/a>, nekada\u0161nji predsednik Demokratske stranke i jedan od njenih osniva\u010da, a danas poslanik ove partije u Narodnoj skup\u0161tini Republike Srbije, usudio se da u javnosti izrazi skepsu spram taktike bojkota. Mi\u0107unovi\u0107 je nedavno u intervjuu koji je objavljen u dnevnom listu Blic<\/a> rekao: “Bojkot ostaje besmislen od po\u010detka do kraja. On je pasivan i ima opasnu crtu. Ako ne u\u010destvujete na izborima, vi ste van legalnih institucija gde je klju\u010dan parlament. Ostaje i ono pitanje: \u0161ta posle tog bojkota? Ni\u0161ta, vide\u0107emo…” Nije dugo trebalo da se oglase opozicioni pravednici kako bi disciplinovali vreme\u0161nog Mi\u0107una. Me\u0111u prvima i najglasnijima bio je Bo\u0161ko Obradovi\u0107, lider radikalno desnog pokreta Dveri, koji je na tviteru<\/a> opleo po Mi\u0107unovi\u0107u: “Da li je mogu\u0107e: od komuniste, \u2019jahanja popova\u2019 i Golog otoka, preko la\u017enog disidenta i dogovora sa Milo\u0161evi\u0107em, do ve\u010dnog koristoljublja la\u017enog patrijarha demokratije i dila sa Vu\u010di\u0107em? Najbolje da kona\u010dno sam iza\u0111e na izbore da vidimo koliku to podr\u0161ku ima?!” Ubrzo se javio i idealni pomiritelj<\/em> Dragan \u0110ilas da spu\u0161ta tenziju i da svojim saradnicima iz Saveza za Srbiju obja\u0161njava<\/a> kako ne treba da se glo\u017ee me\u0111u sobom te da je “zajedni\u010dki politi\u010dki protivnik i DS i Dveri i svih u opoziciji re\u017eim Aleksandra Vu\u010di\u0107a”.<\/p>\n\n\n\n I dok razli\u010dite frakcije<\/a> DS-a i omladina<\/a> ove partije lome koplja oko pitanja da li ostati deo Saveza za Srbiju, zagovornici bojkota ne uspevaju da se uspostave kao hegemoni akter pa im kao kroz prste klize<\/a> i druge partije kojima izlazak na izbore deluje kao bolja opcija. <\/p>\n\n\n\n Za opoziciju pitanje bojkota je vrlo materijalno. Jedino iole stabilno prihodovanje na koje partije danas mogu da ra\u010dunaju jesu “sredstva iz javnih izvora” koja se dobijaju, kako to nala\u017ee Zakon o finansiranju politi\u010dkih aktivnosti, za finansiranje redovnog rada politi\u010dkih subjekata \u010diji su kandidati izabrani<\/em> na izborima<\/em>. Dok je Draganu \u0110ilasu, kao \u010doveku koji poseduje pozama\u0161no bogatstvo, relativno lako da finansira svoj politi\u010dki rad i ni iz \u010dega pokrene Stranku slobode i pravde, Demokratska stranka, koja se ve\u0107 dugo nalazi na nizbrdici, gubljenjem bud\u017eetskog finansiranja gubi veliki deo resursa za bazi\u010dnu reprodukciju. Mo\u017eemo re\u0107i i da nas to ne zanima, da je DS naprosto svojim politikama doveo sebe u poziciju da vrlo lako bude u potpunosti zbrisan sa politi\u010dke scene. <\/p>\n\n\n\n Ali,\nopet, ne mo\u017eemo a da ne primetimo da ovde le\u017ei jedan deo opklade za\nkojom je posegao Vu\u010di\u0107. Ba\u0161 u jeku debate o izbornim uslovima, iz\nvladaju\u0107ih krugova pokrenuta je pri\u010da o smanjenju cenzusa sa 5% na\n3%. Tvrdokorni zagovornici bojkota su u ovome videli zamku koja je\npostavljena ili lakovernima ili lakomima. Ima to smisla, ali treba\nuzeti u obzir i \u010dinjenicu da bi smanjenje cenzusa zna\u010dilo i manji\nbroj poslani\u010dkih mesta u parlamentu za vladaju\u0107u partiju. \n<\/p>\n\n\n\n Evo\ni kratkog primera. Na izborima 2014. godine izlaznost je bila 53%,\n\u0161to zna\u010di da je glasalo oko 3,5 miliona ljudi. Na poslednjim\nparlamentarnim izborima koji su odr\u017eani 2016. godine izlaznost je\nbila 56% \u0161to zna\u010di da je glasalo 200.000 ljudi vi\u0161e nego dve\ngodine ranije. Srpska napredna stranka se u oba slu\u010daja zaustavila\nna 48% dobijenih glasova. Iako je 2016. osvojila 100.000 glasova vi\u0161e\nu finalnom skoru dobila je \u010dak 27 poslani\u010dkih mesta manje. Takvom\nishodu doprinela je \u010dinjenica da je, za razliku od 2014. godine kada\nje census pre\u0161lo svega sedam izbornih lista (uklju\u010duju\u0107i tri liste\nnacionalnih manjina), na poslednjim republi\u010dkim izborima u parlament\nuspelo da u\u0111e \u010dak petnaest izbornih lista. Vi\u0161e podeljenih delova\nistog kola\u010da zna\u010dilo je i manji zalogaj za SNS.<\/p>\n\n\n\n Dakle, ukoliko cenzus zaista bude manji to \u0107e zna\u010diti da \u0107e vi\u0161e partija u\u0107i u parlament i da \u0107e SNS osvojiti manji broj poslani\u010dkih mandata nego \u0161to bi to bio slu\u010daj ukoliko izborni prag ostane na 5%. Me\u0111utim, da li bi se SNS zaista kladio u svoje mandate samo da bi razbio blok bojkota\u0161a? Mo\u017eda je opklada na drugoj strani, pa je pre u pitanju spu\u0161tanje cenzusa za one politi\u010dke aktere koji nisu direktno deo vlasti, ali jesu puleni vlasti. Srpska desnica<\/a>, nova organizacija Mi\u0161e Vaci\u0107a, donedavnog neformalnog savetnika u vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, jedan je od ovakvih politi\u010dkih aktera. Sa desna tu su jo\u0161 i Srpska radikalna stranka Vojislava \u0160e\u0161elja i pokret SPAS koji predvode Aleksandar \u0160api\u0107, nekada\u0161nji vaterpolista i aktuelni predsednik op\u0161tine Novi Beograd, i Milan Stamatovi\u0107, dugogodi\u0161nji predsednik op\u0161tine \u010cajetina. Da se malo razvodni ovaj tvrdo desni blok doprine\u0107e Liberalno-demokratska partija \u010cedomira Jovanovi\u0107a, Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada \u010canka, kao i manjinske liste<\/a>. Ako \u017eelimo dalje da domislimo postizbornu Srbiju, mo\u017eemo lako razviti scenario u kojem Socijalisti\u010dka partija Srbije vi\u0161e nije deo vladaju\u0107e koalicije ve\u0107 postaje glavna opoziciona snaga u parlamentu i eto pluralizma.<\/p>\n\n\n\n Te\u0161ko \u0107e u tom \u0161arenilu, koje je, naravno, samo privid, zagovornici bojkota mo\u0107i do kraja da isteraju svoju argument o nepo\u0161tenim izborima i potpunoj uzurpaciji parlamenta od strane SNS-a. A koliko duge mogu biti \u010detiri godine sa gore popisanim ljudima kao predstavnicima naroda u republi\u010dkom parlamentu? Dodatno, ako se, kako je najavljeno, utegnu bira\u010dki spiskovi na na\u010din da zaista odgovaraju realnom stanju na terenu, \u0161to po nekim procenama<\/a> zna\u010di 700.000 ljudi manje od dosada kori\u0161\u0107enog spiska, ni procenat onih koji nisu iza\u0161li na izbore ne\u0107e biti preterano ubedljiv da podr\u017ei i politi\u010dki pogura opoziciju okupljenu oko Saveza za Srbiju. <\/p>\n\n\n\n “Bojkot nije cilj, bojkot je sredstvo za dolazak do fer izbora”, ponavljaju besomu\u010dno iz ovog bloka. Ispostavlja se da je u pitanju vrlo fali\u010dno sredstvo. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bojkot izbora, na kojem inzistira opozicioni blok u Srbiji, prije svega je rezultat nedostatka bilo kakvih uvjerljivih i odr\u017eivih politi\u010dkih ideja. Tako\u0111er, neu\u010dinkovit je i na razini takti\u010dkog poteza, \u0161to pokazuje, pored ostalih problema, i protupotez SNS-a sa smanjivanjem cenzusa na 3%. Izborna groznica ve\u0107 neko vreme trese Srbiju. Sasvim je izgledno da \u0107emo za […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":30804,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-30802","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30802","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=30802"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30802\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30807,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30802\/revisions\/30807"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/30804"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=30802"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=30802"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=30802"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=30802"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=30802"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=30802"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=30802"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Gde je narod u “Sporazumu sa narodom”?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Materijalnost\nizbora<\/strong><\/h2>\n\n\n\n