Otimaju li se u Crnoj Gori “srpske pravoslavne svetinje” ili je naprosto posrijedi standardno odvajanje dr\u017eave od religije? Ili se pak cijela pri\u010da koristi za unutarnji obra\u010dun u Srpskoj pravoslavnoj crkvi?<\/p>\n\n\n\n
Crna Gora je ponovo popri\u0161te usijanih politi\u010dkih tenzija i manjih uli\u010dnih nereda. Nakon neuspelog poku\u0161aja dr\u017eavnog udara 2015. godine povodom pristupanja Crne Gore NATO paktu, aktuelne socijalne tenzije predstavljaju najve\u0107i bezbednosni izazov od obnavljanja crnogorske dr\u017eavnosti. Povod za zao\u0161trenu politi\u010dku situaciju ovoga puta je bilo dono\u0161enje Zakona o slobodi vjeroispovesti u crnogorskom parlamentu. Nedeljama pred usvajanje ovog zakona ekspozitura Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori (Mitropolija crnogorsko-primorska) i grupacija prosrpskih partija okupljenih u Demokratskom frontu (DF) dizali su tenzije tvrde\u0107i da \u0107e se ovim zakonom omogu\u0107iti otimanje “srpskih pravoslavnih svetinja”. <\/p>\n\n\n\n
Sam uvid u zakon, me\u0111utim, demantuje ove tvrdnje. U pitanju je pravni akt kojim se uspostavlja sekularna dr\u017eava koja apstrahuje od religije i tretira je kao privatnu stvar svojih gra\u0111ana. Pisanje ovog akta koji je pro\u0161ao sve primedbe Venecijanske komisije traje od 2014. godine. Ono \u0161to tamo\u0161nji predstavnici SPC i nacionalisti\u010dka opozicija smatraju spornim jeste odredba po kojoj se od verskih zajednica tra\u017ei pismeni dokaz o vlasni\u0161tvu imovine koja je u njihovom posedu. Za postupak dokazivanja vlasni\u0161tva predvi\u0111en je \u0161estostepeni sudski proces u kom je krajnja instanca me\u0111unarodni sud u Strazburu. Svu imovinu za koju nema pismeni dokaz o vlasni\u0161tvu odre\u0111ena verska zajednica mo\u017ee nastaviti nesmetano da koristi, ali ovoga puta kao vlasni\u0161tvo dr\u017eave Crne Gore.<\/p>\n\n\n\n
Za potpuno razumevanje problema potrebno je znati da nijedna druga verska zajednica u Crnoj Gori nije imala primedbe na ovakav zakon. Me\u0111utim, SPC u Crnoj Gori je dr\u017eava u dr\u017eavi za koju je najprikladnije re\u0107i da ne priznaje dr\u017eavu u kojoj deluje, niti pravo na postojanje samostalne crnogorske nacije. Najvi\u0161i du\u017enosnici ove verske institucije tvrde da je ona stvorila crnogorsku dr\u017eavu kao starija od nje, iako zapravo u njoj deluje<\/a> od 1920. godine. Iz te epske matematike proisti\u010de uverenje tamo\u0161njih popova na \u010delu s mitropolitom Amfilohijem Radovi\u0107em da se pravni sistem Crne Gore ne odnosi na njih. <\/p>\n\n\n\n Velika politi\u010dka i dru\u0161tvena mo\u0107 crnogorske ekspoziture SPC svoju materijalnu osnovu ima upravo u vlasni\u0161tvu nad ogromnim zemlji\u0161tem i velikim brojem objekata u kojima se akumulira kapital ove verske zajednice. Samo manastir Ostrog kao najve\u0107i centar pravoslavnog turizma na Balkanu predstavlja multimilionski biznis. Postoje razli\u010dite procene<\/a> prihodovanja ovog manastira kojima je zajedni\u010dka tvrdnja da su u pitanju milioni neoporezovanih eura. Ove procene se razlikuju<\/a> jedino po broju tih miliona, uglavnom u skladu sa politi\u010dkim afinitetima i dru\u0161tvenim pozicijama procenitelja. Stavljanje SPC u pravne regule crnogorske dr\u017eave pomo\u0107u ovog zakona bi sasvim sigurno ograni\u010dilo njenu finansijsku mo\u0107 koja predstavlja jedan od najbitnijih temelja njene velike dru\u0161tvene mo\u0107i.<\/p>\n\n\n\n Samo usvajanje zakona proteklo je vrlo burno, uz nezabele\u017eeni stepen politi\u010dkog huliganizma u crnogorskom parlamentu kom su tempo davali poslanici DF-a. Lideri ove partije \u2013 \u010detni\u010dki vojvoda Andrija Mandi\u0107 i Milan Kne\u017eevi\u0107 \u2013 osu\u0111eni su<\/a> u procesu za poku\u0161aj dr\u017eavnog udara i \u010dekaju pravosna\u017enu presudu koja bi im trebala uskratiti slobodu na pet godina. Ova disciplinska mera ih, me\u0111utim, nije spre\u010dila u poku\u0161aju potpaljivanja jo\u0161 jednog \u201csvetog rata za srpstvo\u201d. U tom naumu poslanici DF-a su koristili sva sredstva. U pitanju je bio najprimitivniji mogu\u0107i asortiman pretnji, kletvi i poku\u0161aja fizi\u010dkog obra\u010duna sa drugim poslanicima. \u010cetni\u010dki performans je kulminirao bacanjem fla\u0161a i uni\u0161tavanjem skup\u0161tinskog inventara koji je Kne\u017eevi\u0107u ipak stigao da uzvrati nezgodnom povredom kolena. Neuspe\u0161an poku\u0161aj aktiviranja suzavca u parlamentu slikovito je do\u010darao svu silu politi\u010dkog diletantizma DF-a. <\/p>\n\n\n\n Odlu\u010dnost vladaju\u0107e ve\u0107ine da se zakon usvoji demonstrirana je hap\u0161enjem vo\u0111stva DF-a, \u010dime je dato do znanja da se ovog puta ne\u0107e popu\u0161tati pred vandalizmom, \u0161to je \u010desto \u010dinjeno<\/a> u pro\u0161losti. Metafori\u010dki balvani u crnogorskom parlamentu i realni balvani na crnogorskim drumovima podsetili su na nedavnu krvavu istoriju jugoslovenskog regiona. Ipak, otvoreni poziv<\/a> Mandi\u0107a svojim \u201cratnim drugovima\u201d da otkopaju oru\u017eje i budu spremni nije ispunio prvobitnu nameru. Na ulicama crnogorskih gradova zabele\u017eeni su manji neredi koje je policija uz kontrolisanu upotrebu sile uspela da obuzda bez ve\u0107ih problema. Jalov poku\u0161aj da se politi\u010dki profitira na ulici do kraja je ogolio nedovoljnu brojnost i spremnost, nejasno vo\u0111stvo, strukturnu i organizacionu konfuziju u prosrpskom bloku u Crnoj Gori.<\/p>\n\n\n\n To je postajalo vidljivo ve\u0107 u danu pred usvajanje zakona kada su lideri DF-a avionom<\/a> Vlade Srbije odvezeni na instrukcije u Beograd. Zvani\u010dno, oni su se tamo sastali sa patrijarhom Irinejom \u010dime je bez sumnje opstruisan autoritet Amfilohija kao prve crkvene instance pretpostavljene DF-u. Time je postalo jasno da se sukob<\/a> unutar vo\u0111stva SPC prebacuje i u sferu dnevne politike. On se vrti oko pozicija mo\u0107i unutar institucije, ali ne i oko ideolo\u0161kih pitanja gde nema bitnijih razlika me\u0111u vo\u0111stvom crkve. Jo\u0161 od smrti prethodnoga patrijarha (Pavla) vidljive su tenzije izme\u0111u srbijanske centrale SPC \u010diji je najmo\u0107niji \u010dovek episkop ba\u010dki Irinej Bulovi\u0107 i tzv. pre\u010danskih episkopa, odnosno vo\u0111stva SPC u \u201csrpskim zemljama\u201d van Srbije. <\/p>\n\n\n\n Prema navodima<\/a> srpske nacionalisti\u010dke \u0161tampe aktuelne doga\u0111aje u Crnoj Gori centrala SPC u Beogradu iskori\u0161tava za podrivanje pozicija vreme\u0161nog (82) i buntovnog Amfilohija. Po ovoj interpretaciji doga\u0111aja za mesto Amfilohijevog naslednika uveliko se priprema episkop budimljansko-nik\u0161i\u0107ki Joanikije Mi\u0107ovi\u0107. Na \u010disto politi\u010dkom terenu ovo se manifestuje \u010destim Amfilohijevim podbadanjima<\/a> Vu\u010di\u0107a kom su srbijanski episkopi apsolutno lojalni. Odlaskom lidera DF-a u Beograd po instrukcije pokazano je da je politi\u010dko krilo prosrpskih snaga u Crnoj Gori otkazalo poslu\u0161nost svom \u201cduhovnom vo\u0111stvu\u201d. Dane nakon usvajanja zakona obele\u017eavaju protesti u Crnoj Gori na kojima je upadljivo odsustvo lidera DF-a. Oni su u potpunosti prepu\u0161teni Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. Tenzije unutar prosrpskog bloka dalje su produbljene nedvosmislenom porukom<\/a> najbli\u017eeg Amfilohijevog okru\u017eenja Vu\u010di\u0107u da nije dobrodo\u0161ao povodom spekulacija o njegovoj poseti Crnoj Gori na Bo\u017ei\u0107.<\/p>\n\n\n\n S druge strane, na primeru ovih doga\u0111aja ponovo je ogoljena \u010dinjenica da jedinu spornu stvar me\u0111u glavnim akterima na srpskoj politi\u010dkoj sceni predstavlja pitanje ko je ve\u0107i nacionalista. Potpunu ideolo\u0161ku sinhroniju vlasti i opozicije naru\u0161ava jedino pozicija iz koje nastupaju njihovi predstavnici. U trenutku pisanja ovog teksta svu silu desni\u010darskih bljuvotina o Crnoj Gori koje kolaju javnim govorom u Srbiji je nemogu\u0107e ispratiti u celini. Me\u0111u njima se prema va\u017enosti adrese sa koje je izgovorena ipak isti\u010de izjava nekada\u0161njeg Milo\u0161evi\u0107evog potr\u010dka koji danas obavlja funkciju srbijanskog ministra inostranih poslova. U skladu sa tradicijom vlastite partije mali je Sloba zapretio<\/a> Crnogorcima u Srbiji da bi mogli ostati bez srpskog dr\u017eavljanstva ukoliko podr\u017eavaju politiku re\u017eima u Podgorici. <\/p>\n\n\n\n Ovakvo stanje na srpskoj politi\u010dkoj sceni posledica je duge i verovatno neizle\u010dive bolesti koja je zahvatila ovu dr\u017eavu pre ne\u0161to vi\u0161e od tri decenije. Izazvana te\u0161kim izlivom iluzije o vlastitoj veli\u010dini u mozak koja kod bolesnika izaziva uverenje da je pozvan da odre\u0111uje svojim susedima pravila po kojima \u0107e \u017eiveti kao i veli\u010dinu njihovog \u017eivotnog prostora, ova bolest za nuspojavu ima krajnje materijalno i duhovno osiroma\u0161enje bolesnika. U ovom stadijumu oboljenja, bolesnika u potpunosti pro\u017eima uverenje da \u0107e istim pona\u0161anjem koje ga je dovelo u sada\u0161nje stanje slede\u0107i put posti\u0107i druga\u010diji rezultat. Crnu Goru tako \u010deka te\u0161ka borba za o\u010duvanje mira i vlastite samostalnosti koja \u0107e se nalaziti pred permanentnim isku\u0161enjima dok god opstaje velikodr\u017eavni nacionalisti\u010dki projekat u Beogradu podr\u017eavan od nezanemarivog dela njene populacije. Ideolo\u0161ko usmerenje vo\u0111stva SPC i njena infrastruktura na postjugoslovenskom prostoru jedan je od klju\u010dnih generator tog projekta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Otimaju li se u Crnoj Gori “srpske pravoslavne svetinje” ili je naprosto posrijedi standardno odvajanje dr\u017eave od religije? Ili se pak cijela pri\u010da koristi za unutarnji obra\u010dun u Srpskoj pravoslavnoj crkvi? Crna Gora je ponovo popri\u0161te usijanih politi\u010dkih tenzija i manjih uli\u010dnih nereda. Nakon neuspelog poku\u0161aja dr\u017eavnog udara 2015. godine povodom pristupanja Crne Gore NATO […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":30481,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[586,751,25],"theme":[456],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-30478","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-crkva","tag-crna-gora","tag-nacionalizam","theme-politika","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30478","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=30478"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30478\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30490,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30478\/revisions\/30490"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/30481"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=30478"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=30478"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=30478"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=30478"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=30478"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=30478"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=30478"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Podjele unutar SPC<\/h2>\n\n\n\n