Ni granice Europske unije i Srbije o kojoj se u posljednje vrijeme manje pi\u0161e nije ni\u0161ta mirnija od one izme\u0111u Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nasilne racije, paljenje tu\u0111e privatne imovine, zastra\u0161ivanje volontera i nametanje situacije nesigurnosti, odraz su dvosmislenih politika Srbije prema izbjeglicama.
<\/p>\n\n\n\n
Kraj 2019. godine obele\u017eilo je pove\u0107anje policijskog nasilja u pograni\u010dnim skvotovima u Srbiji. O tome lokalni i regionalni mediji nisu izve\u0161tavali. Od kraja oktobra intenzivirane su organizovane racije, nasilna iseljavanja i nasilna odvo\u0111enja ljudi u zvani\u010dne kampove. Praktikovani su i razli\u010diti oblici vr\u0161enja pritiska i zastra\u0161ivanja. Napadi na migrantske skvotove u Srbiji deo su kompleksne dinamike finansiranja proizvodnje spolja\u0161nje granice EU, ali i kriminalizacije migracija i solidarnosti kao oblika delimi\u010dnog o(ne)mogu\u0107avanja migracija i filtriranja migranata na putu ka Evropskoj uniji. U ovim dinamikama stanovanje migranata, uklju\u010duju\u010di sve oblike privremenog sme\u0161taja, igra va\u017enu ulogu.<\/p>\n\n\n\n
Stanovanje migranata je jedan od glavnih regulativnih mehanizama u utvr\u0111ivanju granica. Ono je na\u010din na koji Evropska unija u saradnji sa lokalnim vlastima \u010duva svoje vanjske granice na teritoriju spolja\u0161nje periferije. Kampovi za migrante i samo-organizovani skvotovi deo su kompleksne dinamike institucionalizacije, deinstitucionalizacije i reinstitucionalizacije granica prema tvr\u0111avi Evropi. Oni formalni, predstavljaju jedan od glavnih prostornih materijalizacija migrantskih politika kojima se kontroli\u0161u kretanje i \u017eivoti migranata i ne-migranata. U Srbiji postoje dva tipa kampova: Centri za tra\u017eioce azila i Tranzitno\/prihvatni centri. Ove prostore karakteri\u0161e ograni\u010davanje kretanja, socijalno isklju\u010divanje i depolitizacija \u017eivota migranata. Kampovi su na\u010din na koji Evropska unija \u0161titi svoje granice i izbegava odgovornost za nametanje imperijalisti\u010dkih interesa i za posljedi\u010dno siroma\u0161tvo \u0161irom sveta. Evropske nacionalne vlade i EU eksploati\u0161u strah koji se mobili\u0161e upotrebom sile i predstavljanjem migranata kao pretnje protiv koje je potrebno upotrebiti bezbednosne mere koje uklju\u010duju hap\u0161enje i odvo\u0111enje ili zatvaranje migranata u kampove. <\/p>\n\n\n\n
Samoorganizirani skvotovi su esencijalni deo koridora solidarnosti i materijalizacija borbe protiv represije nad migrantima. 1<\/a><\/sup> U Srbiji su se migrantski skvotovi inicijalno pojavili kao reakcija na nedostatak sme\u0161tajnih kapaciteta organizovanih od strane dr\u017eave 2011. godine, a danas su reakcija na kampove kao oblik institucionalnog nasilja nad migrantima. Uslovi \u017eivota u takvim skvotovima su te\u0161ki, posebno tokom zimskih meseci. Ve\u0107ina migranata spava u \u0161atorima u prostorima bez teku\u0107e vode i toaleta. Objekti su \u010desto u veoma lo\u0161em stanju i opasni za boravak. Mnogi tako\u0111e spavaju u \u0161umama zbog konstantnog straha od policije. Ono \u0161to razlikuje ove prostore od zvani\u010dnih kampova je pre svega sloboda kretanja i strukture solidarnosti koje se oko njih razvijaju.<\/p>\n\n\n\n Migrantski skvotovi su mesta proizvodnje mobilnih zajedni\u010dkih dobara koja uklju\u010duju razli\u010dita znanja, dru\u0161tvene odnose, me\u0111usobnu brigu, razmenu usluga. 2<\/a><\/sup> U Srbiji se oko pograni\u010dnih skvotova razvila mre\u017ea solidarnosti sa migrantima koju \u010dine uglavnom internacionalne volonterske grupe. Ove grupe obezbe\u0111uju infrastrukturu za odrzavanje li\u010dne higijene u vidu mobilnih tu\u0161eva, infrastrukturu za obradu hrane, namirnice, \u0161atore, \u0107ebad, i osnovnu medicinsku pomo\u0107. Represija usmerena protiv skvotova je u Srbiji zapo\u010dela nakon zatvaranje zvani\u010dnog koridora na Balkanu 2016. godine. U nastupaju\u0107em periodu dr\u017eava je usmerila svoje delovanje na uspostavljanje pune kontrole nad migracijama. Tokom 2017. otvoreni su novi kampovi kako bi se Srbija iz tranzitne reorganizovala u bafer zonu. Posledice ovakve migrantske politike bilo je proterivanje migranata iz parkova u Beogradu i iz skvotova u gradskim i pograni\u010dnim zonama. <\/p>\n\n\n\n Krajem oktobra pro\u0161le godine sistemsko nasilje spram stanara i volontera u migrantskim pograni\u010dnim skvotovima u Srbiji je intenzivirano. Policija je uni\u0161tavala infrastrukturu migrantskih skvotova a migrante hapsila i nasilno odvodila u zvani\u010dne kampove. Ovako su situaciju na terenu opisali volonterke i volonteri organizacije No Name Kitchen<\/em> koja radi u \u0160idu u audio izve\u0161taju objavljenim 30. oktobra: “Pre dva dana, policija je do\u0161la u jutarnjim \u010dasovima, a migranti su pobegli. Policija je sakupila svu ode\u0107u, \u0107ebad, sve \u0161to je ostalo iza ljudi \u010dak i \u0161atore. Sakupljane stvari su polili benzinom i zapalili. Migranti koji \u017eive ovde ostali su bez sme\u0161taja, bez \u0161atora, ode\u0107e, mnogi i bez telefona koji su se o\u0161tetili u bekstvu. (\u2026) Policija tako\u0111e patrolira skvotom, nije bilo racija i nasilnih iseljavanja ali su bili u prostorima u koje odlazimo. (\u2026) Pre nekoliko dana su bili u skvotu i prebrojavali ljude. (\u2026) Migranti su upla\u0161eni jer ono \u0161to se desilo u \u0161umi mo\u017ee lako da se dogodi i u skvotu. (\u2026) Policija dolazi dva, tri, \u010detiri puta dnevno u skvot. \u010cak i kada ne rade ni\u0161ta atmosfera je napeta.”<\/p>\n\n\n\n Ljudi \u010diji su \u0161atori zapaljeni pre\u0161li su da \u017eive u skvotiranu biv\u0161u \u0161tampariju Grafosrem, zajedno sa oko dvesto drugih ljudi, gde su se ubrzo strahovi volontera pokazali kao osnovani. Policija je 22. novembra upala u skvot i uni\u0161tila celokupnu infrastrukturu koju su volonteri No Name Kitchena<\/em> gradili mesecima. Zaplenjeni su \u0161atori, \u0107ebad, ljudima je oplja\u010dkan novac, uzeti su telefoni i stanice za punjenje telefona. Skvot je nasilno iseljen bez prethodne najave i bez zvani\u010dnog dokumenta koji bi makar proceduralno legitimisao ovakav \u010din. Stanari kampa su prisilno odvedeni u zvani\u010dne kampove na granici sa Rumunijom i Bugarskom. Iseljenju je pored policije prisustvovao i zamenik gradona\u010delnika koji je vre\u0111ao volontere NNK i izjavio da je napu\u0161tena fabrika njegova, iako je ona u privatnom vlasni\u0161tvu<\/a>. Policija je takav \u010din javno opravdavala kao za\u0161titu lokalnog stanovni\u0161tva koje se navodno ve\u0107 du\u017ee vreme \u017eali na prisustvo migranata u gradu. Nakon izbacivanja stanara u prostor su u\u0161li bageri i vilju\u0161kari koji su “o\u010distili” zgradu. <\/p>\n\n\n\n Nakon operacije volonteri u \u0160idu su se na\u0161li pod prismotrom osoba u civilu koje su snimale i fotografisale ku\u0107u u kojoj volonteri \u017eive, njihovo vozilo i aktivnosti. Jedna od volonterki NNK u telefonskom razgovoru obavljenom 4. januara ovako je opisala trenutnu situaciju: “Tenzija je i dalje velika. Policija patrolira tri puta dnevno. Ju\u010de su dolazili i pretili su nam da \u0107e nas uhapsiti ako ne odemo iz skvota. Iako je u Srbiji ilegalno spaljivati tu\u0111u imovinu, policija redovno spaljuje \u0161atore u okolini. Jo\u0161 uvek ne znamo ko je naru\u010dio prisilno iseljenje skvota. Pona\u0161anje policije je nepredvidivo i nama izgleda bez jasnog cilja. \u010culi smo da je postojao rok 6. decembra da se zbog novca migranti stave u kampove, ipak mi nismo primetili razliku u pona\u0161anju policije nakon ovog perioda. \u0160to se odnosa prema volonterima ti\u010de mi se ne ose\u0107amo kao da nam je delovanje u potpunosti onemogu\u0107eno. Na\u0161 rad je ote\u017ean ali je i dalje mogu\u0107.”<\/p>\n\n\n\n Postupci policije i gradskih zvani\u010dnika \u010desto deluju nasumi\u010dno bez jasno definisanog plana i jasno definisanog kratkoro\u010dnog ili dugoro\u010dnog cilja. Takav utisak je posledica aktuelnog dualnog odnosa Srbije spram migracija. S jedne strane migrantski skvotovi se delimi\u010dno toleri\u0161u kako bi se Srbija \u0161to pre re\u0161ila ne\u017eeljenih migranata sa svoje teritorije, dok se s druge strane migrantski skvotovi kriminalizuju stigmatizacijom njihovih stanara, povremenim prekr\u0161ajnim i krivi\u010dnim gonjenjem migranata i volontera i nasilnim akcijama policije kako bi se za EU generisala slika poslu\u0161ne dr\u017eave na periferiji koja precizno ispunjava uslove za \u010dlanstvo u “Evropskoj porodici”. 3<\/a><\/sup><\/p>\n\n\n\n Pored ve\u0107 pomenute politike spram EU jedan od mogu\u0107ih direktnih razloga za poja\u010dano nasilje i racije u pograni\u010dnim skvotovima mo\u017ee biti i na\u010din finansiranja zvani\u010dnih kampova u Srbiji. Novac za finansiranje kampova se u Srbiji obezbe\u0111uje na osnovu broja ljudi u kampovima. U situacijama kada se u zvani\u010dnim kampovima broj ljudi smanji kampovi se popunjavaju nasilnim dovo\u0111enjem ljudi iz pograni\u010dnih skvotova. Poja\u010dano prisustvo policije danas moglo bi se razumeti kao mera onemogu\u0107avanja povratka deportovanjih migranata iz zvani\u010dnih kampova u “igru”.<\/p>\n\n\n\n Uprkos ovakvim policijskim merama migranti se vra\u0107aju u pograni\u010dne krajeve odakle im je jednostavnije da nastave put ka \u017eeljenim destinacijama u EU. Paraleno sa intenziviranjem nasilja u skvotovima poja\u010dava se i nasilje na grani\u010dnim prelazima. Nasilne deportacije, fizi\u010dko i psihi\u010dko zlostavljanje od strane Hrvatske pograni\u010dne policije, onemogu\u0107avanje migranata u potra\u017eivanju azila i lov na ljude u pograni\u010dnim zonama sve vi\u0161e ote\u017eavaju putovanje, a prelazak granice je neke zbog ovakvih migrantskih politika ve\u0107 ko\u0161tao \u017eivota. Po\u010detkom decembra, u poku\u0161aju da pre\u0111e Hrvatsku granicu, \u017eivot je izgubio mladi\u0107 iz Palestine koji je putovao sa \u017eenom i troje dece. Dok je poku\u0161avao da se popne na voz, poginuo je od udara elektri\u010dne struje. <\/p>\n Ni granice Europske unije i Srbije o kojoj se u posljednje vrijeme manje pi\u0161e nije ni\u0161ta mirnija od one izme\u0111u Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Nasilne racije, paljenje tu\u0111e privatne imovine, zastra\u0161ivanje volontera i nametanje situacije nesigurnosti, odraz su dvosmislenih politika Srbije prema izbjeglicama. Kraj 2019. godine obele\u017eilo je pove\u0107anje policijskog nasilja u pograni\u010dnim skvotovima […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":30451,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-30449","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30449","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=30449"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30449\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30463,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30449\/revisions\/30463"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/30451"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=30449"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=30449"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=30449"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=30449"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=30449"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=30449"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=30449"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Racije na granici<\/h2>\n\n\n\n
Igra ma\u010dke i mi\u0161a<\/h2>\n\n\n\n