Pod izlikom ekolo\u0161ke svijesti u Crnoj Gori se na prirodnim pa\u0161njacima izvodi po\u0161umljavanje. No, umjesto iskrenih namjera, makar i proma\u0161enih, \u010dini se da se radi o jo\u0161 jednom, ovog puta vojnom spinu.<\/p>\n\n\n\n
U godini u kojoj su gorele amazonske i sibirske \u0161ume, u kojoj se pitamo koliko je vremena za disanje preostalo na planeti, vest da bilo koja dr\u017eava sadi 100.000 stabala bi trebalo da izazove optimizam. Sa\u0111enje prvih 3.000 od planiranih stotinu hiljada \u010detinara na Sinjajevini, planini u Crnoj Gori , umesto radosti, isprovociralo je ogor\u010denje i otpor stru\u010dnjaka, me\u0161tana, ekolo\u0161kih udru\u017eenja i Agencije za za\u0161titu prirode i \u017eivotne sredine. Stvar je u tome \u0161to je crnogorsko Ministarstvo odbrane, uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede i Uprave za \u0161ume, od svih mogu\u0107ih mesta, napalo da po\u0161umljava \u2013 pa\u0161njak. I to ne bilo kakav.
<\/p>\n\n\n\n
S povr\u0161inom od 120.000 ha, na kojoj se “mo\u017ee napasati 200.000 ovacaca<\/a>“, Sinjajevina je drugi po veli\u010dini pa\u0161njak u Evropi. Ka njenim katunima<\/a> gravitira stanovni\u0161tvo nekoliko op\u0161tina koje se bavi tradicionalnim, sezonskim, odnosno nomadskim sto\u010darstvom, p\u010delarstvom i sakupljanjem lekovitog bilja. Na okruglom stolu “Potencijali odr\u017eive valorizacije podru\u010dja Sinjajevine, kroz primjenu Zakona o za\u0161titi prirode i Arhuske konvencije”, odr\u017eanom u maju ove godine, konstatovano je da “Sinjajevina ima potencijal da hrani Crnu Goru”. Ambijentalne vrednosti ove planine prepoznate su u Prostornom planu Crne Gore<\/a> do 2020. godine. Pored poljoprivrede, Planom se predvi\u0111a i razvoj pe\u0161a\u010denja i planinarenja, planinski biciklizam i agro turizam. Sme\u0161tena izme\u0111u NP Durmitor i NP Tara, Sinjajevina je zbog svojih specifi\u010dnosti predlo\u017eena za Natura 2000 podru\u010dje i Park prirode. U svrhe revitalizacije Sinjajevine i njenog progla\u0161enja Parkom prirode EU je od 2013-2018 ulo\u017eila oko 200.000, a CG blizu 100.000 eura. Kako je vi\u0161e puta navodila dr. Gordana Kasom, predstavnica Agencije za za\u0161titu prirode i \u017eivotne sredine, skora\u0161nja studija je pokazala “da je na Sinjajevini prisutno oko 1.300 vrsta i podvrsta vaskularnih biljaka; pri \u010demu 56 vrsta vaskularne flore ne prelazi granice Balkanskog poluostrva, 40 vrsta ima nacionalni status za\u0161tite, 18 se nalazi na CITES konvenciji, dok se dva taksona nalaze na Habitat Direktivi, a jedan na Bernskoj Konvenciji. Studija je pokazala<\/a> da se na Sinjajevini nalaze 43 vrste sisara, od kojih je 15 za\u0161ti\u0107eno zakonom u Crnoj Gori (strogo za\u0161ti\u0107ene vrste), 24 vrste su prisutne na dodacima Bernske konvencije, 16 vrsta na dodacima Habitatne Direktive, 3 vrste na dodacima CITES Konvencije, 14 vrsta slijepih mi\u0161eva prisutno na Eurobats-u. Konstantovano je 85 vrsta ptica, me\u0111utim postoji vjerovatno\u0107a da se jo\u0161 77 vrsta mo\u017ee registrovati na toj planini.” Ono \u010dega na lokalitetu namenjenom za po\u0161umljavanje nema \u2013 niti treba da ga bude \u2013 smr\u010da su i bor, vrste koje je Vojska CG, na svoju ruku i bez konsultacija sa stru\u010dnjacima, pre nekoliko nedelja odlu\u010dila da na Sinjajevini naseli na silu. Aktivisti smatraju da je po\u0161umljavanje izvedeno nezakonito, budu\u0107i da “Zakon o za\u0161titi prirode, konkretno u \u010dlanu 77, propisuje da je zabranjeno uno\u0161enje stranih divljih vrsta biljaka, \u017eivotinja i gljiva i njihovih uzgojnih primjeraka u ekosisteme u kojima prirodno nijesu nastanjene”. Konstatuju\u0107i da je vojska na lokalitet Margita uvela invazivne vrste i time ugrozila njegov ekosistem, ekolo\u0161ki pokret Ozon<\/a>, \u010dlan ove godine osnovane koalicije ekolo\u0161kih udru\u017eenja KOR, uputio je Upravi za inspekcijske poslove Crne Gore inicijativu za inspekcijski nadzor. U reakcijama gra\u0111ana navode se desetine lokacija \u0161irom CG pogodnijih za po\u0161umljavanje i naga\u0111a kako je, za\u0161to, i kome na pamet mogla pasti montipajtonovska ideja gajenja \u0161ume u bezvodnom, kra\u0161kom i verovitom predelu, gde joj mesto nije. Pojedini podozrevaju da je po\u0161umljavanje \u010din politi\u010dkog marketinga kojim crnogorske vlasti poku\u0161avaju da se predstave kao bri\u017eni za\u0161titnici predela koji je proteklih meseci u \u017ei\u017ei rasprava zbog jedne jo\u0161 neverovatnije ideje. Vlada CG je, naime, naumila da se oko 7.5 hiljada hektara Sinjajevine na teritoriji op\u0161tina \u0160avnik, Mojkovac i Kola\u0161in “ustupi na privremeno kori\u0161\u0107enje<\/a> Ministarstvu odbrane za potrebe formiranja vje\u017ebovno-streli\u0161nog poligona”. Me\u0111u lokalnim stanovni\u0161tvom je ova vest izazvala razumljivu pometnju. Generacijama upu\u0107eni da izdi\u017eu u planinu, odvajkada od nje zavisni, a sve svesniji i njenih komercijalnih potencijala, me\u0161tani su se upla\u0161ili kako za ispravnost i kvalitet, tako i za mogu\u0107nost prodaje p\u010delarskih i sto\u010darskih proizvoda “sa mirisom baruta”. Ministar odbrane Predrag Bo\u0161kov\u0107 poku\u0161ao je da umiri javnost tvrdnjama da Natura 2000, kao klju\u010dni dokument EU, nije “u nesaglasju sa vojnim poligonima”, budu\u0107i da ih na za\u0161ti\u0107enim podru\u010djima ima kako u Evropskoj uniji (u Nema\u010dkoj, Holandiji i Belgiji) tako i u zemljama u susedstvu. Bo\u0161kovi\u0107 je tako\u0111e izjavljivao da formiranje poligona na Sinjajevini nije u suprotnosti sa konceptom afirmacije te planine kao regionalnog parka prirode. Te\u017einu njegovih argumenata, ipak, umanjuje \u010dinjenica da studije procene uticaja vojnog poligona na \u017eivotnu sredinu na Sinjajevini nisu ra\u0111ene, jer se (da ironija celog slu\u010daja bude ve\u0107a) odredbe Zakona o procjeni uticaja na \u017eivotnu sredinu “ne primjenjuju na projekte namijenjene odbrani”. Nekoliko stotina me\u0161tana je u maju protiv izgradnje poligona zato odr\u017ealo protest, poru\u010div\u0161i da \u0107e planinu braniti telima. Pojedine grupe su se u poku\u0161aju da za\u0161tite lokalnu kulturu i opstanak pozivale i na nasledno pravo (odnosno na okolnost da je crnogorski kralj Nikola Bjelopavli\u0107ima u devetnaestom veku u znak zahvalnosti za u\u010de\u0161\u0107e ovog plemena u oslobodila\u010dkim ratovima dao pravo da koriste pa\u0161njake na Sinjajevini za svoje potrebe). Zainteresovani gra\u0111ani su po\u010detkom godine organizovali inicijativu “Sa\u010duvajmo Sinjajevinu” i letos prikupili preko 3.000 potpisa za peticiju koja se zala\u017ee za o\u010duvanje i unapre\u0111enje postoje\u0107ih kulturnih i poljoprivrednih aktivnosti na ovoj planini. Nakon \u0161to su se ministarstva poljoprivrede, kulture, te odr\u017eivog razvoja i turizma izjasnila kao nezainteresovana za problematiku Sinjajevine, peticija je po\u010detkom avgusta dostavljena Vladi. Vlada ju je primila k znanju \u2013 i u septembru dala MO saglasnost za poligon. Sinjajevinu od gradnje poligona zasad nije uspelo da za\u0161titi ni protivljenje nekoliko manjih opozicionih stranaka, ni interesovanje me\u0111unarodnih aktera, poput Zelenih Evrope (poslanik u EP, Tomas Vajs, najavio je, naime, da \u0107e Evropski Zeleni problematiku izneti pred Evropsku komisiju). Predstavnici Koalicije za odr\u017eivi razvoj (KOR) najavili su radikalizaciju<\/a> protesta i podno\u0161enje krivi\u010dnih prijava protiv ministra Bo\u0161kovi\u0107a i premijera Du\u0161ka Markovi\u0107a. \u010cinjenica je da je na pomenutom okruglom stolu u maju, namenjenom udru\u017eivanju aktera motivisanih za o\u010duvanje Sinjajevine i senzitiviziranju javnosti, dr. Kasom pomenula neophodnost po\u0161umljavanja i pobolj\u0161anja degradiranih \u0161uma, ali je njen predlog bio o\u010duvanje prirode “kroz o\u010duvanje ekolo\u0161kog koridora (koridor jugoisto\u010dnih Dinarida u Crnoj Gori koji obuhvata zone nacionalnih parkova Durmitor, Biogradska gora, Prokletije i regionalnih parkova Ljubi\u0161nja, Sinjajevina sa \u0160arancima, Komovi i Visitor sa Zeletinom)”. Stoji i da je krajem 2018. udru\u017eenje KOD pokrenulo inicijativu<\/a> za sa\u0111enje ba\u0161 100.000 stabala. Dodu\u0161e, u Podgorici, sve betoniziranijoj i prenaseljenijoj prestonici CG, a sa namerom prevencije nastanka po zdravlje gra\u0111ana opasnih gradskih “toplotnih ostrva” (urban heat islands<\/em>). Uprava za inspekcijske poslove Crne Gore do zaklju\u010denja ovog teksta nije odgovorila na inicijativu Ozona, niti je mogu\u0107e saznati ko je do\u0161ao na genijalnu ideju po\u0161umljavanja pa\u0161njaka (ve\u0107 osu\u0111enog na to da bude delom \u017ertvovan u vojne svrhe). Zato se mo\u017ee samo naga\u0111ati da li su i u kojoj meri ove dobronamerne preporuke inspirisale vlasti Crne Gore za aktuelnu greenwashing<\/em> akciju. Aktivisti i gra\u0111ani su godinu zapo\u010deli \u017eilavim protestima protiv se\u010de stoletnih \u010dempresa u Baru, nastavili je bune\u0107i se protiv obaranja borove \u0161ume pri Crnom jezeru, te\u0161ko pre\u017ealili investitorskoj (ne)milosti prepu\u0161tene pinjole u Tivtu (uz to, u neverici gledaju\u0107i parapete turisti\u010dkih naselja u kom\u0161iluku “ozelenjene” farbom), protivili se uni\u0161tavanju Borove \u0161ume u Ulcinju, a nedavno demonstrirali i protiv se\u010de parka u Milo\u010deru. U zemlji u kojoj makija svako malo gori na lokacijama u priobalju pogodnim za gradnju, a organizovano \u0161eganje (sje\u010da) u nacionalnim parkovima se smatra javnom tajnom sada je do\u0161lo do apsurdne situacije da isti ljudi koji drve\u0107e brane moraju da di\u017eu glas protiv njegove sadnje. Aktivisti iz regiona komentari\u0161u da su u atmosferi opravdane panike zbog globalnih klimatskih promena sve \u010de\u0161\u0107e sli\u010dne kontradiktorne situacije: dok se postoje\u0107e zelenilo ne\u0161tedimice kr\u010di i iskorenjuje, ustupaju\u0107i mesto “razvojnim\u201c i “prioritetnim\u201c projektima (od turizma, preko luksuznog stanovanja, do, kako vidimo, odbrane), pored smislenih iskrsava i sve vi\u0161e nepromi\u0161ljenih inicijativa za po\u0161umljavanje. Ekolozi, biolozi, \u0161umarski in\u017eenjeri i poljoprivrednici uzalud obja\u0161njavaju da mlado zelenilo ne mo\u017ee da preko no\u0107i zameni odraslo drve\u0107e, da se biljne vrste ne mogu menjati kao \u010darape, i da su ekosistemi izbalansirane i dugotrajne zajednice organizama a ne prosti skupovi nepovezanih (po)jedinki. Njihov glas biva zaglu\u0161en u kakofoniji povr\u0161nih poluinformacija koja je obele\u017eje na\u0161eg doba, a nekad i direktno u\u0107utkan sa pozicija mo\u0107i: kao kada \u010delnik ministarstva nadle\u017enog za gradnju i ekologiju (MORT) na pitanje za\u0161to se ne spre\u010di rapidna betonizacija Podgorice novinarki odgovori da (sic!) “ako voli zelenilo, mo\u017ee slobodno da ide u \u0161umu<\/a>“. <\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to je odavno jasno, aktuelni sistem, u samrtnom ropcu, prirodu tretira isto kao i ljude \u2014 od drve\u0107a se, kao i od radnika, o\u010dekuje da bude mlado, raskorenjeno i zamenjivo. “Ne postoji dru\u0161tvo”, pa ni ekosistem, “samo pojedinci”\u2026 I strukture i institucije mo\u0107i.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pod izlikom ekolo\u0161ke svijesti u Crnoj Gori se na prirodnim pa\u0161njacima izvodi po\u0161umljavanje. No, umjesto iskrenih namjera, makar i proma\u0161enih, \u010dini se da se radi o jo\u0161 jednom, ovog puta vojnom spinu. U godini u kojoj su gorele amazonske i sibirske \u0161ume, u kojoj se pitamo koliko je vremena za disanje preostalo na planeti, vest […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":30183,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[626],"theme":[458],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-30181","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-sume","theme-drustvo","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30181","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=30181"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30181\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":30189,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/30181\/revisions\/30189"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/30183"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=30181"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=30181"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=30181"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=30181"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=30181"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=30181"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=30181"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nPo\u0161umljavanje kao politi\u010dki marketing<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nPrimljeno k znanju<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nProtiv se\u010de, “protiv” sadnje<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n