Srpska vlast najavljuje novi investicijski ciklus i obe\u0107ava da \u0107e time rije\u0161iti sve goru\u0107e ekonomske probleme, pobolj\u0161ati \u017eivotni standard, transport, ulagati u razvoj novih generacija, ali i zabavu za sada\u0161nje te \u010dak rije\u0161iti problem nezaposlenosti. No nije jasno kako \u0107e se te investicije financirati, a nema nikakvih naznaka da bi ta ulaganja zaista mogla koristiti naj\u0161irim slojevima stanovni\u0161tva. <\/p>\n\n\n\n
Tokom leta Aleksandar Vu\u010di\u0107 je najavio novi investicioni ciklus koji treba da zapo\u010dne do kraja 2019., a tokom kojeg \u0107e u periodu od slede\u0107ih 4-5 godina Srbija investirati 5 -10 milijardi evra, mahom u infrastrukturne projekte. Procena ulaganja je u narednim nedeljama narasla na 10-12 milijardi, a ako je verovati izjavama ministarke gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Zorane Mihajlovi\u0107 (za koju bi bilo osnovano pretpostaviti da ima saznanja o tome koliko bi njeno ministarstvo trebalo da ula\u017ee), mo\u017ee se o\u010dekivati i iznos ve\u0107i od 15 milijardi evra.<\/p>\n\n\n\n
Spisak predvi\u0111enih projekata izgleda kao spisak lepih \u017eelja, da ne ka\u017eemo mokri san, kojim su pokrivene potrebe kako privrede, tako i stanovni\u0161tva. Izgradnja glavnih koridora i brzih pruga, ali i lokalnih i regionalnih sabra\u0107ajnica, izgradnja vodovoda i kanalizacionih mre\u017ea sa pre\u010dista\u010dima za otpadne vode koji bi trebalo da obezbede \u010distu vodu za svako selo, ulaganje u \u0161kolske i zdravstvene ustanove, izdvajanje sredstava za pronatalitetnu politiku i izgradnja 40.000 stanova za mlade bra\u010dne parove, zatim izgradnja metroa i koncertne dvorane za filharmoniju u Beogradu, nacionalnog stadiona ali i jo\u0161 9 drugih stadiona po UEFA standardima na teritoriji Srbije, ulaganje u digitalnu infrastrukturu i energetsku efikasnost, kao i subvencije za preduzetni\u0161tvo, turizam, poljoprivredu, itd. Uz sve pobrojano navodi se da bi najavljene investicije trebalo da re\u0161e i problem nezaposlenosti. Izgleda da je jedino propu\u0161teno da se obe\u0107a mir na Bliskom istoku. “Ljudi svuda u Srbiji moraju da osete veliki boljitak i veliki dobitak”, izjavio je Vu\u010di\u0107 i time postavio osnovni cilj ovih ulaganja.<\/p>\n\n\n\n
Sa izuzetkom par liberalnih glasova koji su se zgrozili na pomisao da dr\u017eava uop\u0161te sprovodi veliko investiranje, u ostatku stru\u010dne javnosti postoji konsenzus o tome da su zna\u010dajna ulaganja potrebna. \u0160tavi\u0161e, prema procenama, Srbija u pore\u0111enju sa isto\u010dnoevropskim privredama za period 2000. – 2018. zaostaje oko 15 milijardi evra po pitanju investicija u infrastrukturu. Tako da se najavljenim ulaganjima zapravo hvata korak sa ostalim ekonomijama.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, po pitanju toga da li je sve navedeno mogu\u0107e sprovesti u delo postoji mnogo vi\u0161e suzdr\u017eanosti. Ekonomisti se sla\u017eu u oceni da se radi o ambicioznom planu. Ipak, oni hrabri, koji su spremni da izbegnu hvalospeve i postave se formalno neutralno, pitaju se \u0161ta je od ovoga izvodljivo i da li bi mo\u017eda trebalo napraviti prioritete u skladu sa cost-benefit analizom. Oni hrabriji postavljaju i pitanje da li je cela stvar samo puki predizborni marketing. U tim krugovima su brzo po\u010dela i pore\u0111enja sa Nacionalnim investicionim planom (NIP) koji je tokom 2006. promovisao Mla\u0111an Dinki\u0107 (vidi \u010duda, isto pred izbore), a koji se na kraju sveo uglavnom na fine gra\u0111evinske radove. Da li se i u ovom slu\u010daju radi samo o pri\u010dama kojima se nastoje “kupiti srca glasa\u010da” ili ipak mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e (barem deo) ovoga biti ostvaren?<\/p>\n\n\n\n
Pitanje ipak nije da li su investicije potrebne – one su neophodne. Bez njih oporavak ekonomije je nemogu\u0107. Ali one same po sebi nisu dovoljne ukoliko nisu ispunjeni preduslovi da ulaganja budu u korist naj\u0161irih slojeva stanovni\u0161tva. Stoga su klju\u010dna pitanja kako \u0107e se finansirati i kako i sa kojim ciljem \u0107e se ulagati. Ili prevedeno: ko \u0107e to da plati, a ko \u0107e iz toga da zaradi? Ni za jedno od ova dva pitanja predstavnici vlasti nisu ponudili jasne prora\u010dune i planove.<\/p>\n\n\n\n
Po pitanju finansija, jedino na \u010demu se insistira jeste da se novi projekti ne\u0107e finansirati iz dodatnog zadu\u017eivanja, ve\u0107 \u0107e sredstva biti obezbe\u0111ena iz bud\u017eetskih prihoda. Problem je \u0161to se ovakva predvi\u0111anja zasnivaju na o\u010dekivanom rastu ulaganja u privatnom sektoru, pre svega putem direktnih stranih investicija, koja bi trebalo da dovedu do rasta BDP od 5-6%. Ipak, realni rast za prva dva kvartala 2019. bio je tek oko 2.7% \u0161to nije ni izbliza dovoljno za predvi\u0111eni nivo investicija. Ukoliko se pogledaju ekonomska kretanja na svetskom tr\u017ei\u0161tu, politi\u010dke krize i narastaju\u0107i finansijski mehurovi, ovakva optimisti\u010dna procena deluje krajnje neopravdano. Na globalnom nivou se pre mo\u017ee o\u010dekivati recesija nego rast. Ve\u0107i priliv bud\u017eetskih sredstava se alternativno mo\u017ee ostvariti i dodatnom prodajom dr\u017eavne imovine. To je i do sada bio glavni mehanizam, ali posledice toga op\u0161te su poznate. <\/p>\n\n\n\n
Slede\u0107a mogu\u0107nost je da se ipak posegne za kreditima. Me\u0111unarodna tr\u017ei\u0161ta kapitala su trenutno preplavljena jeftinim novcem, ali je pitanje koliko je mogu\u0107e obezbediti povoljne kredite za predvi\u0111ene investicije. Ve\u0107ina ovih sredstava ipak gravitira ka finansijskim spekulacijama gde su profiti ve\u0107i a vreme obrta daleko kra\u0107e. Ipak, jedan deo najavljenih radova, pre svega onih na izgradnji glavnih saobra\u0107ajnica i brzih pruga svakako \u0107e biti finansiran stranim kreditima, pre svega onih zemalja, kao \u0161to su Kina i Turska, koje imaju interesa da preko balkanske rute \u0161to br\u017ee pristupe evropskim tr\u017ei\u0161tima. Na\u017ealost, takve investicije \u010desto dolaze sa skrivenim tro\u0161kovima.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ako i pretpostavimo da \u0107e novca ipak biti, daleko je va\u017enije pitanje kako \u0107e se on tro\u0161iti? Po kojim kriterijumima i u \u010dijem interesu? Tu dolazimo do problema nedostatka strategije i ciljeva ekonomskog razvoja, kao i potpunog izostanka svakog kontrolnog mehanizma. \u0160iri dru\u0161tveni konsenzus oko glavnih pravaca razvoja privrede svakako ne postoji, niti je do njega mogu\u0107e do\u0107i u situaciji nefunkcionalnog parlamentarnog \u017eivota. Klju\u010dni akteri i stejkholderi, kao \u0161to su pre svega sindikati, nisu uklju\u010deni u proces dijaloga o tome \u0161ta su dru\u0161tvene potrebe. Dalje, ne postoje ni javne rasprave o tome \u0161ta su objektivni tro\u0161kovi najavljenih projekata. Bez toga nemogu\u0107e je imati efektivnu kontrolu u \u010dijem se interesu zapravo ula\u017ee, a cifre kojima se barata ne zna\u010de mnogo. Nemogu\u0107e je proceniti da li su one realne ili su precenjene usled korupcije. Jedino se mo\u017ee suditi na osnovu pre\u0111a\u0161njeg iskustva, a ono ne obe\u0107ava.<\/p>\n\n\n\n
Ovo postaje o\u010diglednije kada se pogledaju neki od najavljenih projekata. I dok izgradnja puteva i pruga nesumnjivo spadaju me\u0111u prioritete koji se mogu pokazati kao isplativi za ekonomiju, a ulaganje u \u0161kolske i zdravstvene ustanove predstavlja osnovu za pobolj\u0161anje kvaliteta \u017eivota ve\u0107ine stanovni\u0161tva, nije ba\u0161 jasno \u0161ta bi bile \u0161ire dru\u0161tvene dobiti od stvari kao \u0161to su koncertna dvorana filharmonije, najavljenih 9 stadiona po UEFA standardima i jo\u0161 dodatni nacionalni stadion sa kapacitetom od 60.000 mesta. Na poslednjoj utakmici fudbalske reprezentacije Srbije u odlu\u010duju\u0107em me\u010du za kvalifikacije na Evropsko prvenstvo 2020. broj posetilaca je bio tri\u010davih 3.000. Da bi bili isplativi ovakvi projekti moraju da ra\u010dunaju na visoku kupovnu mo\u0107 stanovni\u0161ta koje bi punilo objekte na brojnim de\u0161avanjima. Gotovo svuda gde su gra\u0111eni doveli su do ogromnih gubitaka za javne finasije. Izgleda da se predstavnici vlasti u ovom slu\u010daju vode politikom hleba i igara. Mada bez hleba. A i igra je realno sranje. Ili se ipak radi o \u010dinjenici da je prepumpavanjem tro\u0161kova u gra\u0111evinskim projektima ove vrste najlak\u0161e novac iz javnih bud\u017eeta prevesti u privatne d\u017eepove. U situaciji visoke korupcije i niske regulacije to je jedan od najuspe\u0161nijih na\u010dina za socijalizaciju tro\u0161kova i privatizaciju profita.<\/p>\n\n\n\n
Nada da \u0107e investicioni ciklus re\u0161iti i pitanje nezaposlenosti tako\u0111e deluje neosnovana. Glavni argument bi bio da \u0107e rast ulaganja podsta\u0107i pove\u0107anje agregatne potra\u017enje, \u0161to bi dalo podstreka ve\u0107im privatnim investicijama, a \u0161to bi dalje vodilo ve\u0107im bud\u017eetskim prihodima. I tako u krug. U takvom scenariju ni deficitno tro\u0161enje ne predstavlja problem, jer stvara ve\u0107u osnovu za oporezivanje. Me\u0111utim ovaj bazi\u010dni kejnzijanski mehanizam ne funkcioni\u0161e u situaciji niskih protekcionisti\u010dkih mera. Bez za\u0161tite doma\u0107eg tr\u017ei\u0161ta, upumpani novac \u0107e se brzo odliti iz doma\u0107e ekonomije. <\/p>\n\n\n\n
Dodatno, krediti za infrastrukturne projekte koji dolaze iz stranih zemalja obi\u010dno idu u paketu sa anga\u017eovanjem njihovih kompanija i njihove radne snage. Samo mali broj ovako kreiranih radnih mesta namenjen je doma\u0107im radnicima i radnicama. Na taj na\u010din se nezaposlenost ne mo\u017ee ozbiljnije smanjti, ali itekako se mo\u017ee poja\u010dati nejednak regionalni razvoj fokusiranjem proizvodnje oko glavnih saobra\u0107ajnica i podulaganjem u druge regione. Sa druge strane, malo ko bi se iznenadio kada bi pove\u0107ana ulaganja poslu\u017eila kao opravdanje za novo sni\u017eavanje, ili barem zamrzavanje plata i penzija, kako bi se sredstva preusmerila u javne radove.<\/p>\n\n\n\n
Kada opet pogledamo \u0161ta je sve obe\u0107ano lako je uo\u010diti brojne nelogi\u010dnosti – od raspona sume predvi\u0111ene za investicije (5-15+ milijardi evra) koji pre svega svedo\u010di o nedostatku plana, preko na\u010dina finasiranja koji govori o nerealnim o\u010dekivanjima, do odabira projekata koji ukazuje na prostor za malverzaciju. Me\u0111utim, sve to ima vi\u0161e smisla iz vizure predizborne kampanje. Jedno je sigurno, a to je da se trenutno intenzivno radi na tome da se fraza investicioni ciklus<\/em> dobro usadi u glave glasa\u010da. Svako zna da su investicije neophodne da bi ekonomija funkcionisala. I to je karta na koju i ova vlast, kao i mnoge pre nje, igra u nameri da prikupi podr\u0161ku pred izbore. I dok opozicija mo\u017ee da obe\u0107ava samo imaginarnu pravnu dr\u017eavu i borbu protiv korupcije, vlast je u poziciji da obe\u0107ava kule i gradove, bukvalno. Vlast efektivno obe\u0107ava da \u0107e re\u0161iti sve gore\u0107e ekonomske probleme, pobolj\u0161ati \u017eivotni standard, transport, obezbediti poslove, ulagati u razvoj novih generacija, ali i zabavu za sada\u0161nje. Pritom obe\u0107ava da to ne\u0107e raditi putem zadu\u017eivanja, ve\u0107 da je zahvaljuju\u0107i dobro ura\u0111enom poslu vlasti i podnetim \u017ertvama stanovni\u0161tva sada do\u0161lo vreme da otpo\u010dne bolji \u017eivot. Kona\u010dno, svetlo na kraju tunela. <\/p>\n\n\n\n Kada pada, onda plju\u0161ti. Trenutno plju\u0161te predizborna obe\u0107anja, ali \u0161ta \u0107e od toga postati realnost ostaje da se vidi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Srpska vlast najavljuje novi investicijski ciklus i obe\u0107ava da \u0107e time rije\u0161iti sve goru\u0107e ekonomske probleme, pobolj\u0161ati \u017eivotni standard, transport, ulagati u razvoj novih generacija, ali i zabavu za sada\u0161nje te \u010dak rije\u0161iti problem nezaposlenosti. No nije jasno kako \u0107e se te investicije financirati, a nema nikakvih naznaka da bi ta ulaganja zaista mogla koristiti […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":29941,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[125,105],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-29937","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-investicije","tag-javni-sektor","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29937","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=29937"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29937\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29946,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29937\/revisions\/29946"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/29941"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=29937"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=29937"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=29937"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=29937"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=29937"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=29937"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=29937"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}