Srpska liberalna javnost entuzijasti\u010dno je do\u010dekala istupe mandatara nove kosovske vlade Aljbina Kurtija. Koketna priroda tog odnosa nije od ju\u010der, ali ne valja se u nju pouzdati kad je rije\u010d o normalizaciji politi\u010dkih odnosa.<\/p>\n\n\n\n
“Neki od mojih najve\u0107ih neprijatelja nisu Srbi, nego su Albanci, ali su bili na vlasti, ili su multimilioneri ovde, ili su tajkuni\u2026 I to se vi\u0161e ne\u0107e dozvoliti sa na\u0161om vladom i zato se oni mnogo pla\u0161e mene.” To je izjavio, u intervjuu<\/a> sa programskim direktorom N1 televizije Jugoslavom \u0106osi\u0107em, Aljbin Kurti, vo\u0111a stranke\/pokreta Samoopredeljenje, mandatar za sastav kosovske vlade i pobednik vanrednih parlamentarnih izbora odr\u017eanih na Kosovu pre ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana. Takve i sli\u010dne izjave, koje je Kurti davao u razgovoru sa \u0106osi\u0107em, mogle su delovati osve\u017eavaju\u0107e na one koji su navikli, pa i oguglali na uobi\u010dajeni manir i nastup srpskih i kosovskih politi\u010dara u okviru ve\u010dnog “dijaloga” o Kosovu. S jedne strane albanske “ratne partije” sa vode\u0107im kadrovima iz nekada\u0161nje Oslobodila\u010dke vojske Kosova, a sa druge polureformisani srpski nacionalisti, tako\u0111e simpatizeri, biv\u0161i pripadnici ili ljubitelji (para)vojnih formacija.<\/p>\n\n\n\n Iako se u srpskoj javnosti bura povodom Kurtijeve pobede na izborima ne sti\u0161ava jo\u0161 od 8. oktobra, intervju na N1 bio je povod za jo\u0161 jedno podizanje temperature do ta\u010dke usijanja. “Nepoznata lica” su ve\u0107 tokom intervjua u dvori\u0161te beogradske centrale N1 ubacila letke<\/a> na kojima se insinuira da izme\u0111u \u0106osi\u0107a i albanskog premijera \u201cima neka tajna veza\u201d, \u0161to je bio samo po\u010detak orkestrirane kampanje protiv \u0106osi\u0107a u vode\u0107im srpskim medijima, a u okviru koje se on denunsira<\/a> da je primio “prljavi, krvavi ameri\u010dki i \u0161iptarski ke\u0161”. Na osnovu tih optu\u017ebi, o\u010dekivalo bi se da je Kurti od \u0106osi\u0107a dobio povla\u0161\u0107eni tretman. Razmere orgijasti\u010dkog usijanja mogu se pojmiti jedino ako se intervju pogleda do kraja – naime, Kurti se suo\u010dio sa bara\u017eom te\u0161kih pitanja (o ru\u0161enju srpskih spomenika, imovini Srba na Kosovu, isklju\u010denosti Srba iz kosovskih institucija, presudi da je Kurti terorista, itd.) u toj meri da bi neki drugi posmatra\u010d mogao re\u0107i da je \u0106osi\u0107 nastupao sa jasno prosrpskih pozicija. Verovatnije je da je samo dobro obavljao svoj posao.<\/p>\n\n\n\n Sli\u010dne ocene svakodnevno sti\u017eu i od srpskih zvani\u010dnika. Za njih “paliku\u0107a” Kurti ugro\u017eava stabilnost<\/a> regiona i Evrope, nudi mr\u017enju i \u0161ovinizam i “svojim fa\u0161isti\u010dkim porukama ekstremizuje i militarizuje Albance kako bi u budu\u0107nosti svoj velikoalbanski projekat mogao da nametne pod pretnjom sile”, kako je saop\u0161tio<\/a> Marko \u0110uri\u0107, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Vu\u010di\u0107 je, u ve\u0107 poznatom maniru u kome “sipa istinu brzinom munje”<\/a> i sla\u017ee najneverovatnije metafore, Kurtiju poru\u010dio da bi bio pora\u017een u partiji \u0161aha, ali i da sa njim nema o \u010demu da razgovara. <\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, jedan deo opozicione srpske javnosti pozitivno je reagovao na Kurtija. A kako i ne bi – Kurtijeva stalo\u017eena i razlo\u017ena pojava; pomirljive poruke upu\u0107ene kosovskim i ne-kosovskim Srbima (ali ne i srpskoj dr\u017eavi) i to na srpskom; relativno ta\u010dne dijagnoze o ulozi i zadatku Srpske liste na Kosovu i vezama izme\u0111u parlamentarnog prizemlja i kriminalnog podzemlja, kao i pozivanje na dru\u0161tveno-ekonomski zaokret koji je potrebno izvr\u0161iti na Kosovu, zaista ostavljaju druga\u010diji utisak u pore\u0111enju sa Ta\u010dijem, Haradinajem i drugim predstavnicima kosovske “ratne elite”. Isto va\u017ei i za krhkog Vu\u010di\u0107a koga je “prejaka novinarska re\u010d” navodno poslala na aparate<\/a> Vojno-medicinske akademije. Kurti je oti\u0161ao toliko daleko da se u jednom momentu pozvao i na Latinku Perovi\u0107, vode\u0107u figuru “druge Srbije”. Sve je to izazvalo golemu buru u najmanjoj \u010da\u0161i vode na svetu – srpskom Tviteru.<\/p>\n\n\n\n Nije to ni prvi put da Kurti upu\u0107uje pomirljive i razlo\u017ene poruke srpskoj javnosti, konkretnije, njenom liberalno opredeljenom delu. Kurti je me\u0111u Srbima prvi put hodio tokom NATO bombardovanja 1999. godine, kada je kao saradnik \u0161efa politi\u010dkog krila OVK Adema Dema\u0107ija bio uhap\u0161en i zatvoren u Lipljanu, odakle je preba\u010den u \u010duvenu po\u017eareva\u010dku Zabelu. Ni\u0161ki sud mu je dodelio kaznu od petnaest godina zatvora. Ne\u0161to pre toga, zbog u\u010de\u0161\u0107a u studentskim protestima 1997, opozicioni srpski list Na\u0161a borba dodelio mu je nagradu za toleranciju, koju je Kurti odbio da primi. Iz po\u017eareva\u010dkog kazamata oslobo\u0111en je 2001. godine, kada je progla\u0161ena op\u0161ta amnestija za albanske politi\u010dke zatvorenike po smeni Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima. <\/p>\n\n\n\n Od tada nije pose\u0107ivao Srbiju, jo\u0161 manje Beograd, ali je s vremena na vreme slatkore\u010divo davao signale toj opozicionoj, (levo)liberalnoj javnosti da bi s njom mogao razgovarati i da nema problem sa srpskim narodom, ve\u0107 sa srpskom dr\u017eavom i njenom nacionalisti\u010dkom vladaju\u0107om garniturom. Odlomak iz intervjua<\/a> za list Danas od jula 2017. godine vredi ovde navesti u celini:<\/p>\n\n\n\n “…Ne postoji samo jedan Beograd. Imate Beograd na vodi i Beograd podzemlja, kao \u0161to imate i Beograd ulice i Beograd ispod mosta. Sada prvenstveno treba misliti na onaj drugi Beograd, na Beograd kao opoziciju koji je gotovo nestao. Srbiji je potrebna opozicija a ova potreba jeste du\u017enost Beograda, onoga koji se ra\u0111a sa borbom Beograda liberalnih i levi\u010darskih studentskih Terazija naspram Beograda profesora sa SANU i Francuske 7.”<\/p>\n\n\n\n Tri godine ranije, u intervjuu<\/a> za NIN iz 2014. Kurti izjavljuje da je “nasledstvo Dimitrija Tucovi\u0107a isterano iz institucija na rub dru\u0161tva”, te da se nada da \u0107e se Evropska unija pomeriti od birokratske tvr\u0111ave u “ulici zvanoj mere \u0161tednje” ka dru\u0161tvenoj organizaciji sa panevropskom levicom. Kurtijevo pozivanje na levicu, Tucovi\u0107a i studentske Terazije nije tek retori\u010dki gest – svojevremeno su se i neki beogradski marksisti uzdali u Samoopredeljenje kao autenti\u010dni levi, antiimperijalisti\u010dki pokret s kojim \u0107e biti mogu\u0107e ostvariti saradnju. Jo\u0161 uvek kru\u017ee glasine da su se neki od njih i sastajali sa Kurtijem po\u010detkom 2000-ih. I zaista, Samoopredeljenje <\/em>je u svom povoju znatno vi\u0161e insistiralo na tome da nije dovoljno da Kosovo napuste srpske institucije, ve\u0107 i me\u0111unarodne, pre svega tada jo\u0161 uvek relevantan UNMIK (United Nations Mission in Kosovo). Drugim re\u010dima, nezavisnost kako od Srbije, tako i od zapadnih sila. Takav stav nije neobi\u010dan, s obzirom da se i Kurti, kao i njegov mentor Adem Dema\u0107i, protivio mirovnim pregovorima koji su spre\u010dili ostvarenje pune nezavisnosti Kosova (Dema\u0107i je zbog toga svojevremeno i napustio OVK). Pored ovakve politike nezavisnosti, Samoopredeljenje je odlikovao<\/a> i levi dru\u0161tveni i ekonomski program. Vremenom se, pak, ovaj pokret od antiimperijalisti\u010dke pozicije otvorenije pomerio ka albanskom nacionalizmu, pa tako Kurti danas daje intervjue pod zastavom Albanije, a ne Kosova, i govori o te\u017enji za ujedinjenjem Kosova i Albanije koju je Dema\u0107i 2000. godine otpisao<\/a> kao stvar pro\u0161losti. <\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de ekonomskog programa, Kurti se i dalje izja\u0161njava kao socijaldemokrata (\u0161to je u protivre\u010dju s njegovim beskompromisnim nacionalizmom samo za one koji ne poznaju istoriju socijaldemokratije), a Samoopredeljenje je u svom predizbornom programu obe\u0107alo zaustavljanje dalje privatizacije javnih preduze\u0107a, zatvaranje Kosovske agencije za privatizaciju, ve\u0107a ulaganja u zdravstvo, ekolo\u0161ki orijentisanu energetsku politiku i borbu protiv siroma\u0161tva i korupcije. Dodu\u0161e, prema svedo\u010denjima<\/a> biv\u0161ih aktivista Samopredeljenja, u redovima poslanika tog pokreta nalaze se i oni koji su stekli korist u procesu privatizacije. Za Kurtija, narod Kosova ne tra\u017ei toliko pomirenje, koliko “dva P” – posao i pravdu. Da li \u0107e narod Kosova pre dobiti posao i pravdu ili pendrek i paso\u0161 za odlazak negde drugde, ostaje da se vidi.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, pozitivne reakcije na Kurtija, ukoliko su zasnovane samo na njegovoj promu\u0107urnosti i druga\u010dijoj pojavi, pokazuju kratkovidost onog dela srpske javnosti koji se njime fascinirao. Nema sumnje da su uzroci te podr\u0161ke i fascinacije vi\u0161estruki: jednima je privla\u010dan manir, drugima je dobar svako ko gura prst u oko SNS-u i naro\u010dito Marku \u0110uri\u0107u (\u0161to je zaista te\u0161ko osuditi), tre\u0107i za njime pose\u017eu iz o\u010dajanja nad besperpektivno\u0161\u0107u “kosovskog problema”… Ipak, ma koliko bilo ta\u010dno to da Kurti nije iza\u0161ao iz \u0161injela ratnih partija \u010dije su se vo\u0111e obogatile na krilima ratno-politi\u010dkih uspeha, on je najbolja potvrda Altiserove inverzije fon Klausevicevog principa: da je politika nastavak rata drugim sredstvima. <\/p>\n\n\n\n Kurtijev beskompromisni albanski nacionalizam, su\u010deljen sa nacionalisti\u010dkim snagama u Srbiji, bilo da su one frakcije trenutne vlasti, bilo da su u opoziciji, ne\u0107e doprineti smanjivanju tenzija na Kosovu i re\u0161avanju odnosa Srbije i Kosova, ma koliko napredovao formalni “dijalog” u Briselu. Kurti je logi\u010dni proizvod kako autohtonog i zakasnelog razvoja albanskog nacionalizma, tako i autodestruktivne politike srpskih vlasti koja sama sebi proizvodi sve lju\u0107e i radikalnije predstavnike Albanaca na Kosovu. Ko ne\u0107e sa Vlasijem, dobi\u0107e Kurtija. 1<\/a><\/sup> <\/p>\n\n\n\n Za potonjeg, Kosovo je nedvosmisleno albanska dr\u017eava, a kosovski etni\u010dki identitet ne postoji – postoje samo kosovski Albanci. Neizvesno je kakav \u0107e efekat takva politika proizvesti ne samo spram Srbije – \u010dija opozicija Vu\u010di\u0107a “\u010deka” ba\u0161 na pitanju Kosova i besomu\u010dno ponavlja fraze o Rezoluciji 1244 – ve\u0107 i spram Crne Gore i Makedonije. Treba se podsetiti da je Kurti upravo povodom sporazuma o razgrani\u010denju Kosova i Crne Gore aktivirao suzavac u kosovskom parlamentu, a da je etni\u010dka situacija u Makedoniji u prili\u010dno osetljivoj ravnote\u017ei koja se lako d\u00e2 poremetiti. Efekti su utoliko neizvesniji ukoliko Kurti ne razjasni svoju ideju “reciprociteta” u odnosima sa Srbijom, \u0161to bi trebalo da zameni sada\u0161nju politiku taksi na srpsku robu. <\/p>\n\n\n\n Tajna pobede Aljbina Kurtija je upravo u ovoj, za na\u0161e prostore, istorijski eksplozivnoj me\u0161avini dru\u0161tvene kritike i jakog socijalnog programa, s jedne strane, i patriotizma\/nacionalizma koji je u usponu i kome idu na ruku spoljni faktori, sa druge. Ukoliko Samoopredeljenje <\/em>izneveri svoj dru\u0161tveno-ekonomski program, nacionalisti\u010dka srpska opozicija nekako dograbi vlast, a “evropska perspektiva” se kona\u010dno poka\u017ee kao ono \u0161to je oduvek bila – \u0161argarepa na vrlo, vrlo duga\u010dkom \u0161tapu – legitimne frustracije naroda na Kosovu, uz ve\u0107 utvr\u0111enu ratobornost na\u0161ih vladaju\u0107ih klasa, mogu odvesti u nepredvi\u0111ene scenarije – a mo\u017eda \u010dak i u oru\u017eani sukob. <\/p>\n Srpska liberalna javnost entuzijasti\u010dno je do\u010dekala istupe mandatara nove kosovske vlade Aljbina Kurtija. Koketna priroda tog odnosa nije od ju\u010der, ali ne valja se u nju pouzdati kad je rije\u010d o normalizaciji politi\u010dkih odnosa. “Neki od mojih najve\u0107ih neprijatelja nisu Srbi, nego su Albanci, ali su bili na vlasti, ili su multimilioneri ovde, ili su […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":29909,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[497],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-29906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kosovo","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29906","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=29906"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29906\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29912,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29906\/revisions\/29912"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/29909"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=29906"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=29906"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=29906"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=29906"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=29906"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=29906"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=29906"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Bura u najmanjoj \u010da\u0161i vode na svetu<\/h2>\n\n\n\n
Kratka povijest politi\u010dkog programa<\/h2>\n\n\n\n
Ko ne\u0107e s Vlasijem, dobi\u0107e Kurtija<\/h2>\n\n\n\n