Slu\u017ebeni narativi o Jugoslaviji danas u pravilu govore o iluziji \u017eivota iznad svojih mogu\u0107nosti odr\u017eavanoj vanjskim zadu\u017eivanjem. No, ono \u0161to stvarno pamti kolektivna dru\u0161tvena memorija potkrada se ponekad \u010dak i u diskursima politi\u010dkih elita. <\/p>\n\n\n\n
Nema je ve\u0107 gotovo tri decenije, a jo\u0161 uvek unosi nemir. Nije ba\u0161 lagodno doma\u0107oj eliti da se nosi sa njom, pa je sistematski potiskuje. Mada u Beogradu jo\u0161 tu i tamo opstaje \u2013 Jugoslovensko dramsko pozori\u0161te, hotel Jugoslavija, Jugoslovensko sportsko dru\u0161tvo Partizan… Barem za sada. Ni muzej vi\u0161e nije Muzej istorije <\/em>Jugoslavije, ve\u0107 samo kratko \u2013 Muzej Jugoslavije. Valjda je procena da ona \u010dije se ime dosta te\u0161ko izgovara<\/em> treba prikladno biti stavljena u vitrinu muzeja jer, u stvari, nema nikakvu budu\u0107nost. <\/p>\n\n\n\n Ili\nmo\u017eda ipak ima? Pa makar i kao jedan imaginarni okvir u koji \u0107e se\nupisivati uzroci svega onoga negativnog \u0161to danas \u017eivimo.<\/p>\n\n\n\n “Manje-vi\u0161e to je bila iluzija”, ka\u017ee<\/a> za socijalisti\u010dku Jugoslaviju Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. “Mi imamo tu \u010dudnu osobinu da, ako nam je stvarnost te\u0161ka a budu\u0107nost neizvesna, onda veli\u010damo pro\u0161lost”, nastavlja Zec. Zanimljiva logika. Dakle, sve ono \u0161to je izgra\u0111eno nakon Drugog svetskog rata, to je iluzija. Elektrifikacija \u2013 \u010dista bajka. Izgradnja vodovoda neproverena glasina, a putevi i pruge, kao i vrti\u0107i, \u0161kole i bolnice, razume se, nostalgi\u010darska izmi\u0161ljotina. Na direktno pitanje, da li se bolje \u017eivelo u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji ili danas, Zec opet zalazi u reon relativizacije: “Pitanje je \u0161ta je bolji \u017eivot.” Naravno, situacija jeste relativna. Danas je \u017eivot verovatno bolji onima koji mogu da ga plate i to bi bila klju\u010dna razlika. Ipak, osvrnemo li se, mo\u017eemo da napravimo jedan istorijski pregled kroz generacije, pa da vidimo koji nivo emancipacije je ostvaren nakon Drugog svetskog rata kada je u pitanju polo\u017eaj \u017eena, kada je u pitanju nivo pismenosti i op\u0161teg obrazovanja stanovni\u0161tva, kada je u pitanju nivo zdravstvene za\u0161tite… I ne samo to, ve\u0107 je i najve\u0107i deo infrastrukture koji danas koristimo i zahvaljuju\u0107i kojoj nekako opstajemo upravo tu zahvaljuju\u0107i socijalizmu. <\/p>\n\n\n\n Uostalom, ukoliko ste skepti\u010dni samo probajte da pretra\u017eite internet ne bi li ste nabasali na Vu\u010di\u0107eve izjave u kojima ka\u017ee da je napravio ne\u0161to “po prvi put posle 30 godina”. Nije ni toliko stvar u tome da li je ili \u0161ta je zaista sada napravljeno. Stvar je u \u010dinjenici da je ve\u0107ini stanovni\u0161tva jasno da od tog socijalizma i te Jugoslavije koje nema ve\u0107 tri decenije, u stvari nije ni bilo va\u017enih infrastrukturnih projekata. Vladina Strategija o upravljanju vodama, primera radi, bez uvijanja konstatuje da se u ovaj sektor ozbiljnija ulaganja nisu slila jo\u0161 od osamdesetih godina pro\u0161log veka. Mo\u017eda Vu\u010di\u0107 “po prvi put posle 30 godina”otvara fabrike u Kuli, Lebanu, Kraljevu, i drugim mestima, ali sme li se pre\u0107utati da su uglavnom u pitanju direktne strane investicije izgra\u0111ene subvencijama \u2013 dakle, na\u0161im parama \u2013 u kojima ljudi rade najbednije poslove u najgorim radnim uslovima, a iz kojih profite isisavaju inostrane kompanije?<\/p>\n\n\n\n Te\u0161ko\nje negirati \u010dinjenice. Sasvim sigurno ima i takvih fanatika, ali\n\u010dini se da je zdrav razum postala ona re\u010denica ispisana na jednom\nbeogradskom zidu: “Ovi ne mogu ni da okre\u010de ono \u0161to su\nkomunisti napravili”. Svima je jasno, pa i taj Vu\u010di\u0107ev “prvi\nput posle 30 godina” dobija ubedljiviji intenzitet vrednovanja\nu\u010dinaka aktuelne vlasti \u2013 mo\u017eda ne mo\u017ee da se ka\u017ee da je bolje\nod socijalizma, jo\u0161 ga se ljudi sasvim dovoljno se\u0107aju, al i to\nvisoko drugo mesto (iako ni konkurencija nije neka) deluje kao puna\nkapa. Za sada. Borba traje, te\u0161ko je nadma\u0161iti favorita, pa ga\nvalja degradirati, naru\u017eiti, opljunuti. Stoga strategija obra\u010duna\nsa socijalizmom dobija druga\u010dije, razra\u0111enije inkarnacije. \n<\/p>\n\n\n\n “Ovog meseca Srbija otpla\u0107uje 81 milion \u20ac Titovih dugova: Pla\u0107amo nekada\u0161nji sladak \u017eivot”, naslov je koji je osvanuo u septembru na portalu B92<\/a>. Tekst navodi kako se sedamdesetih i osamdesetih godina pro\u0161log veka Srbija zadu\u017eila sa oko 8,8 milijardi evra te da ve\u0107 neko vreme svake godine ispla\u0107uje po oko 250 miliona. Naslov se direktno oslanja na jedan od dominantnih narativa koji ka\u017ee da je, ako ve\u0107 mora da se prizna da se u socijalizmu bolje \u017eivelo, to bilo ne\u0161to nerealno, ne\u0161to \u0161to je bilo mogu\u0107e samo zahvaljuju\u0107i kreditima. Kada se slu\u0161a razrada ovog narativa mo\u017ee delovati kao da su ljudi u biv\u0161oj Jugoslaviji len\u010darili i da im je sve padalo s neba. Tome doprinosi i sam sadr\u017eaj navedenog teksta u kojem se bombasti\u010dno re\u0111aju cifre, dugovanja Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, Svetskoj banci, Kuvajtu i Kini. <\/p>\n\n\n\n Niko ne pominje, recimo, \u010dinjenicu da je i SFRJ na sebe preuzela isplatu inostranih kredita koji su bili zaklju\u010deni od strane Kraljevine. Nigde ni re\u010d o tome za \u0161ta su krediti koji su danas dospeli na naplatu uzimani; makar ne\u0161to, re\u010d ili dve o kontekstu. Na primer, krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih godina, Jugoslavija je sklopila nekoliko stendbaj aran\u017emana sa Me\u0111unarodnim monetarnim fondom (MMF) koji su sa sobom povla\u010dili ono \u0161to je danas poznato kao mere \u0161tednje<\/em>. Zahtevi MMF-a bili su, izme\u0111u ostalog, restriktivna monetarna politika, smanjenje trgovinskog deficita i rezovi u doma\u0107oj potro\u0161nji. Ni\u0161ta luksuz, samo stezanje kai\u0161a. Jo\u0161 jedna stvar koja se pre\u0107utkuje jeste da Jugoslavija nije jedina zemlja koja ovom periodu pogo\u0111ena rastom duga. Dug SFRJ je 1965. godine iznosio 1,2 milijarde dolara, 1970. je porastao na 2,3 milijarde, da bi onda do\u017eiveo vrtoglav rast na 11,8 milijardi 1978. pa sve do 21 milijarde ameri\u010dkih dolara 1981. godine. Rast zadu\u017eivanja tokom sedamdesetih godina poklapa se sa naftnom krizom i dramati\u010dnim skokom cene ovog energenta, kao i rastom cena ma\u0161ina i tehnologija koje su siroma\u0161nije zemlje uvozile iz zemalja kapitalisti\u010dkog centra. Ba\u0161 kao i naftna kriza, siroma\u0161ne zemlje je pogodio i takozvani Volkerov \u0161ok. Naime, tada\u0161nji predsednik Ameri\u010dkih federalnih rezervi, Pol Volker, 1980. godine duplirao je kamatne stope \u0161to je imalo devastiraju\u0107e posledice po ekonomije pre svega siroma\u0161nih zemalja. <\/p>\n\n\n\n Socijalizam\nje imao svojih unutra\u0161njih protivre\u010dnosti, to nije sporno. Ono \u0161to\nje sporno jeste zapostavljanje \u0161ireg konteksta u kojem se\nJugoslavija razvijala. Tako\u0111e, smemo li zaboraviti da je pre Drugog\nsvetskog rata Jugoslavija spadala u drasti\u010dno podrazvijene regione?\nRat je zemlju dodatno unazadio. U takvom kontekstu izgra\u0111uje se\nsocijalizam i ostvaruje neverovatan civilizacijski iskorak. Da li je\nto zna\u010dilo “\u017eiveti iznad svojih mogu\u0107nosti”? Zavisi koga\npitate.<\/p>\n\n\n\n Verovatno najva\u017enija potka sukoba oko socijalizma zapravo je sukob oko interpertacije posledica kapitalisti\u010dke restauracije. Ako je nekada bilo bolje, a danas nam je poprili\u010dno lo\u0161e, onda se \u010dovek zapita da li taj socijalizam u stvari i nije toliko lo\u0161. Za doma\u0107u elitu nije po\u017eeljno da se ljudi tako ne\u0161to pitaju. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsi\u0107 u autorskom tekstu<\/a> u nedeljniku NIN brane\u0107i postpetooktobarsku vlast i njen model privatizacije iznosi tezu da je koren problema doma\u0107e privrede u stvari u socijalizmu. Za budu\u0107e ekonomske politike je, ka\u017ee Arsi\u0107 “va\u017eno da se utvrdi kada su propala velika dru\u0161tvena preduze\u0107a i zbog \u010dega je 400.000 ljudi izgubilo posao. Da li su dru\u0161tvena preduze\u0107a propala jer su ve\u0107 bila oslabljena u fundamentalno defektnom samoupravnom socijalisti\u010dkom sistemu, a potom dotu\u010dena sankcijama i svetskom ekonomskom krizom ili su propala usled otvaranja privrede, liberalizacije i privatizacije nakon 2000?” Ta\u010dno, treba to utvrditi. Prvo pitanje koje bi se ovde dalo postaviti jeste za\u0161to se po svaku cenu pokre\u0107e privatizacija i liberalizuje tr\u017ei\u0161te ukoliko je privreda u tako lo\u0161em stanju i ukoliko se zna da \u0107e socijalne posledice biti katastrofalne? Ni \u010disto ekonomske posledice nisu bile mnogo bolje. Arsi\u0107 dalje u tekstu navodi da je veliki problem samoupravnih preduze\u0107a bio taj \u0161to su upo\u0161ljavala vi\u0161e radnika i radnica nego \u0161to je to bilo “ekonomski opravdano”. Mo\u017eda. Mada ne mo\u017ee a da se ne primeti da je princip “ekonomske opravdanosti” poprili\u010dno rastegljiv. Danas znamo privatna preduze\u0107a u kojima radnici i radnice rade nepla\u0107eno prekovremeno, ponekad i duple smene; za bedan novac daleko prebacuju \u010detrdeseto\u010dasovnu radnu nedelju. Za\u0161to uposliti vi\u0161e radnika kada, u uslovima bede, oni koje imate pristaju da rade za dvoje? “Ekonomska opravdanost” na delu. <\/p>\n\n\n\n Pro\u0161le nedelje, 10. oktobra, navr\u0161eno je celih 28 godina od kada je Srbija skinula petokraku sa svoje zastave. Mo\u017eemo i jo\u0161 28 godina, do u nedogled prebacivati odgovornost za sve ono \u0161to danas ne valja na socijalisti\u010dku Jugoslaviju. Ali ambivalencija sa kojom se ona pojavljuje kod doma\u0107e elite \u2013 sa jedne strane sameravanje, a sa druge demonizacija \u2013 samo nas vrti u za\u010daranom krugu i dovodi do toga da se bauk vidi tamo gde ga nema. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e pro\u0161le nedelje, ba\u0161 tog 10. oktobra, Srbija, Albanija i Makedonija potpisale su deklaraciju o slobodnom protoku robe i ljudi. Kako su mediji preneli, deklaracijom se reguli\u0161e uklanjanje grani\u010dnih kontrola i olak\u0161avanje kretanja u regionu od 2021. godine. Stanovni\u0161tvo Albanije, Makedonije i Srbije mo\u0107i \u0107e uz li\u010dnu kartu da se kre\u0107e od Sarande pa do Subotice, ali i da koristi svoje diplome i zapo\u0161ljava se u bilo kojoj od tri dr\u017eave ukoliko za njihovim kvalifikacijama postoji potreba. Kapital i roba \u0107e tako\u0111e mo\u0107i da se kre\u0107u slobodno. <\/p>\n\n\n\n “Mnogi \u0107e na\u0161 sastanak u Novom Sadu nazvati revolucionarnim”, izjavio<\/a> je ovom prilikom Vu\u010di\u0107. Revolucionarno \u2013 mo\u017eda prejaka re\u010d. Ali da su se odre\u0111eni delovi srpske javnosti uzvrpolji, jesu. Po\u010delo se upozoravati kako je u toku formiranje nove Jugoslavije. Mo\u017eda su to glasovi i sa margine, ali \u010dinjenica da su zvani\u010dnici poput potpredsednice vlade Zorane Mihajlovi\u0107 na\u0161li za shodno da se br\u017ee-bolje ograde<\/a> kako se iz deklaracije ne mo\u017ee \u010ditati intencija obnavljanja Jugoslavije ve\u0107 “\u010dista ekonomska logika”, govori dosta. <\/p>\n\n\n\n I zaista, od bauka se ne vidi da ve\u0107e unutra\u0161nje tr\u017ei\u0161te mo\u017ee imati pozitivne efekte, ba\u0161 kao \u0161to je imalo u Jugoslaviji. Ali od bauka se ne vidi ni da vam za slobodan protok rada i kapitala nedostaju upravo taj rad i kapital za koje se barijere grani\u010dnih prelaza uklanjaju. Ekonomski model koje zemlje u ovom na\u0161em delu Balkana forsiraju doveo je do odliva i radni\u0161tva i kapitala. A mo\u017eda je onaj socijalisti\u010dki model razvoja ipak imao neku ekonomsku opravdanost. I SFRJ je imala problem sa “vi\u0161kom” radne snage, ali tada ljudi nisu be\u017eali glavom bez obzira iz ovih krajeva kao \u0161to to \u010dine danas. Tako\u0111e, na neki perverzni na\u010din mi u kapitalizmu opstajemo samo zahaljuju\u0107i socijalizmu i njegovim tekovinama. I to \u0107e se brzo potro\u0161iti, a aktuelni ekonomski model ne nudi nikakav zalog za budu\u0107nost. Mo\u017eda da ipak ne zakopavamo taj socijalizam i tu Jugoslaviju mnogo duboko. Po svemu sude\u0107i zatreba\u0107e nam vrlo brzo. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Slu\u017ebeni narativi o Jugoslaviji danas u pravilu govore o iluziji \u017eivota iznad svojih mogu\u0107nosti odr\u017eavanoj vanjskim zadu\u017eivanjem. No, ono \u0161to stvarno pamti kolektivna dru\u0161tvena memorija potkrada se ponekad \u010dak i u diskursima politi\u010dkih elita. Nema je ve\u0107 gotovo tri decenije, a jo\u0161 uvek unosi nemir. Nije ba\u0161 lagodno doma\u0107oj eliti da se nosi sa njom, […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":29383,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[491,228,629],"theme":[456],"country":[616,11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-29378","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-socijalizam","tag-ekonomija","tag-jugoslavija","theme-politika","country-balkan-balkan","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29378","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=29378"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29378\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29400,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29378\/revisions\/29400"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/29383"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=29378"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=29378"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=29378"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=29378"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=29378"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=29378"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=29378"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}“Po prvi put posle 30 godina”<\/h2>\n\n\n\n
“\u017diveti iznad svojih mogu\u0107nosti”?<\/h2>\n\n\n\n
“\u010cista ekonomska logika”<\/h2>\n\n\n\n