Nedavni dolazak kineske policije na patrole po Srbiji izazvao je kratkotrajnu pa\u017enju javnosti i razli\u010dite reakcije. Ali, unato\u010d tome, malo je bilo diskusije o ulozi Kine u novoj podeli ovog dela sveta, a jo\u0161 manje o tome ima li za Srbiju alternative tra\u017eenju stalno novog gospodara.<\/p>\n\n\n\n
U srpskim medijima je po\u010detkom avgusta objavljena vest koja najavljuje da \u0107e u tri grada \u2013 Beogradu, Novom Sadu i Smederevu \u2013 pored domicilnih, patrolirati i kineski policajci. Prvi put nakon Drugog svetskog rata strani policajci u uniformama \u0161eta\u0107e gradovima Srbije, ali je atmosfera oko te vesti od samog po\u010detka bila mirna. Ministar Neboj\u0161a Stefanovi\u0107 je ovo obrazlo\u017eio dogovorom koji je postignut prilikom poslednje posete kineskog ministra javne bezbednoti D\u017eao Ked\u017eija, a sve je potpisano u formi memoranduma na osnovu koga je kineska policija po\u010dela da obu\u010dava svoje pripadnike koji \u0107e do\u0107i, kako je re\u010deno, kao ispomo\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Prilikom izno\u0161enja ove ideje, ovda\u0161nji ministar pozvao se na sli\u010dnu praksu saradnje sa kineskom policijom koja, po njegovim re\u010dima, postoji u Hrvatskoj, kao i crnogorsku praksu saradnje sa policijama iz okolnih zemalja u toku turisti\u010dke sezone. Tako\u0111e, spomenuto je prisustvo policajaca iz Ma\u0111arske, \u010ce\u0161ke, Austrije i Slova\u010dke koji, kako ka\u017ee, na granicama poma\u017eu oko migranata, te turskih koji poma\u017eu svojim sunarodnicima na prolasku kroz Srbiju. Sa druge strane deset pripadnika njegovog ministarstva nalazi se na makedonsko-gr\u010dkoj granici.<\/p>\n\n\n\n
Iako je prilikom najave dolaska pripadnika kineske policije ovda\u0161nji ministar realizaciju tog dogovora najavio za oktobar, ona je za\u017eivela \u010ditav mesec ranije. Dana 18. septembra objavljeno je da su u Beogradu po\u010dele me\u0161ovite policijske patrole. U centralnom Dnevniku nacionalne televizije emitovan je prilog iz \u010duvenog tr\u017enog centra koji je bio dugogodi\u0161nji simbol kineske trgovine. Kako je objavljeno, kineski policajci u patroli prakti\u010dno nemaju nikakva ovla\u0161\u0107enja. Ukupan broj kineskih policajaca je \u0161est, a doprinosi\u0107e komunikaciji gra\u0111ana NR Kine uspostavljanjem hitne telefonske linije za prijave na kineskom jeziku, obilaskom mesta gde \u017eive ili putuju kineski gra\u0111ani, kao i obilaskom kineskih preduze\u0107a i institucija.<\/p>\n\n\n\n
Ceremonija promocije me\u0161ovitih policijskih patrola bila je jo\u0161 jedna prilika da se izrazi zahvalnost Kini za podr\u017eavanje “vitalnih nacionalnih interesa”, pri \u010demu se misli na Kosovo, a pomenute su i investicije, otvaranje radnih mesta i pobolj\u0161anje ekonomije. Kao i obi\u010dno, ministar Stefanovi\u0107 je sve stavio u ravan odnosa izme\u0111u Vu\u010di\u0107a i Si \u0110inpinga koji su, po njemu, uspostavili strate\u0161ko prijateljstvo. Kada se ogleda celokupna situacija sa dolaskom mini-kontigenta od \u0161est policajaca, zaklju\u010dak koji se name\u0107e jeste da je re\u010d o \u010disto simboli\u010dnoj operaciji \u010diji je realni efekat skoro bezna\u010dajan. Iako se ministar Stefanovi\u0107 prilikom najave realizacije ovog poduhvata pozvao i na vi\u0161e neimenovanih zemalja-\u010dlanica EU, uz imenovanu Hrvatsku, za Srbiju ova situacija ima druga\u010diji zna\u010daj.<\/p>\n\n\n\n
Naravno, re\u010d je o Kosovu i podr\u0161ci koju zvani\u010dna politika ima od Kine po pitanju \u010dlanstva Kosova u Interpolu i UNESCO. U tom smislu, rado se isti\u010de paralela sa politikom “jedne Kine”, odnosno paralela izme\u0111u Tajvana i Kosova. Kao i kod svih drugih simboli\u010dnih stvari, pogodnost se sastoji u tome da svako mo\u017ee da u\u010dita odgovaraju\u0107i sadr\u017eaj. Na primer, te\u0161ko da Kina podr\u0161ku Srbije po tajvanskom pitanju svrstava u bitne stavke oko me\u0161ovitih policijskih patrola. Iz ugla jedne sile je neuporedivo va\u017eniji propagandni efekat \u0161irenja svoje meke mo\u0107i. Ve\u0107 dugi niz godina poznato je da je Kina svoju, u istorijskom kontekstu, novoste\u010denu poziciju jednog od lidera svetskog ekonomskog poretka koristi za prodor na tr\u017ei\u0161ta zemalja svih nivoa na skalama bogatstva; kako u najbogatije, tako i na zemlje u razvoju.<\/p>\n\n\n\n
Stoga bi valjalo pogledati na koji na\u010din frustracija jednog regiona, koji po savremenim merilima ne spada u bogate, mo\u017ee da se iskoristi za ne samo pro\u0161irenje tr\u017ei\u0161ta i politi\u010dkog uticaja, ve\u0107 pre svega ostvarivanje strate\u0161ke prednosti nad konkurentskim silama. Po pitanju Srbije, Kina, kao i Rusija, ulazi u svojevrsni vakuum koji su u Srbiji napravile EU i SAD politikom koje je listom ocenjena kao ucenjiva\u010dka. U javnom mnjenju Srbije postoji nepodeljeno mi\u0161ljenje da se od Srbije neprestano o\u010dekuju ustupci, dok se zauzvrat dobijaju samo novi rokovi, obe\u0107anja i tap\u0161anje po ramenu u najboljem slu\u010daju.<\/p>\n\n\n\n
U tom smislu je Kini lak\u0161e da u Srbiji izvodi operaciju koja se odvija u obrnutom smeru od uobi\u010dajenog: u velikom broju poznatih slu\u010dajeva, prvo se akumulira ekonomska mo\u0107 koja onda deluje na politi\u010dku scenu, dok je u ovom slu\u010daju mogu\u0107e prvo delovati geopoliti\u010dki, te posle izvu\u0107i ekonomsku korist od toga. U tom svetlu, jedna od prvih i retkih negativnih reakcija na vest o me\u0161ovitim patrolama jeste vezana za posao koji je kineski Huawei ugovorio sa Ministarstvom unutra\u0161njih poslova Srbije o nabavci i instalaciji kamera za nadzor tog proizvo\u0111a\u010da visoke tehnologije, a koja se kao i u ostatku sveta pravda brigom za bezbednost gra\u0111ana.<\/p>\n\n\n\n
Kina je ve\u0107 izvesno vreme uklju\u010dena u neke od najva\u017enijih privrednih centara u Srbiji i to na vrlo ozbiljan na\u010din kakvom se niko od mnogobrojnih politi\u010dkih, ekonomskih i eksperata op\u0161te prakse nije nadao nakon pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima. Razlog tome je ne samo njihova zastarela slika Kine, nego pre svega politi\u010dka praksa koja je, u sprovo\u0111enju takozvanih tr\u017ei\u0161nih reformi, imala na umu kapital sa druge strane sveta. Tako je, na primer, posle odlaska US Steel-a iz poduhvata smederevske \u017eelezare, od 2016. godine ovo preduze\u0107e preuzela kineska kompanija Hestil. Dugove koje su za sobom ostavili prethodni manje vlasnici, a vi\u0161e korisnici, preuzela je dr\u017eava, a zauzvrat se novi vlasnik obavezao da ne\u0107e smanjivati broj zaposlenih, te da \u0107e ulagati u tehnologiju. Tako je, jo\u0161 uvek nominalno socijalisti\u010dka Kina, u\u0161la u privatizacione i reformske procese u Srbiji na velika vrata.<\/p>\n\n\n\n
Poslednjih godina je u kratkom vremenskom roku kineski kapital do\u0161ao u situaciju da pokupi krem od privatizacije, npr. kada je kompanija Zi\u0111in majning do\u0161la u posed 63 odsto vlasni\u0161tva Rudarsko-topini\u010darskog basena Bor. RTB Bor je godinama do\u017eivljavan kao kamen oko vrata srpske dr\u017eave i privrede, iako se radi o velikom nalazi\u0161tu bakra i zlata. Vi\u0161e od deceniju su oko njega bile zainteresovane razli\u010dite kompanije \u010dije ponude nisu bile dovoljno visoke ili ubedljive.<\/p>\n\n\n\n
Sa druge strane, na putu svojih neprekinutih evropskih integracija, Srbija je pre svega oko kosovskog pitanja jo\u0161 uvek najvi\u0161e upu\u0107ena na Brisel koji zapravo ima sve manje autoriteta na terenu. O\u010dito je da je do\u0161lo do usporavanja u planovima za pro\u0161irenje i to naravno ne doprinosi ni autoritetu ni ugledu ove strukture. Ipak, bez obzira na to, evropski politi\u010dari ohrabruju i o\u010dekuju da se nastavi sa “uskla\u0111ivanjem” kao da \u0107e do prijema zaista i do\u0107i. Odugovla\u010denjem, Evropska unija pre svega pravi politi\u010dki problem upravo takozvanim proevropskim snagama. Sve vi\u0161e se, ispod povr\u0161ine dakako, jer je zvani\u010dna politika ve\u0107 dve decenije prelazak evropskog puta, tra\u017ee alternative za Evropu koja je dugo \u017eelela da bude bez alternative.<\/p>\n\n\n\n
Zbog osloba\u0111anja dela politi\u010dkog prostora, te neispunjenih o\u010dekivanja u ekonomskom prostoru, ostavljeno je upra\u017enjeno mesto koje Kina sada lako i brzo popunjava. Dok je uticaj zapadnih zemalja poistove\u0107en sa izmenama zakona i politi\u010dkog okvira preko naklonjenih ili politi\u010dara u slu\u017ebi me\u0111unarodnih finansijskih i politi\u010dkih tink-tenkova<\/em>, kineski uticaj raste preko prividne \u0161irokogrudosti: u preduze\u0107ima koja su preuzele kineske kompanije nije bilo otpu\u0161tanja, a re\u010d je o velikim ekonomskim kapacitetima, kreditima koji se daju a da se onda dovode izvo\u0111a\u010di i radnici iz Kine, dakle skoro sve isto kao i druge zemlje, ali sa ipak ne\u0161to povoljnijim uslovima i, bar naizgled, ne o\u010dekuju\u0107i mnogo toga zauzvrat.<\/p>\n\n\n\n Takav model kineskog poslovanja i vo\u0111enja politike ve\u0107 je \u0161iroko poznat, iako jo\u0161 uvek nisu svi u stanju da tako sagledaju raspodelu svetske mo\u0107i. Ali u Srbiji ima otvorenija vrata nego na drugim mestima zbog specifi\u010dnog polo\u017eaja koji Srbija ima na politi\u010dko-privrednoj karti Evrope i sveta, kojoj su uglavnom kumovale one zemlje koje sada gube uticaj, a \u010diji kapital je prestao da dolazi sa ekonomskom krizom krajem pro\u0161le decenije. Svojevremeno je Johanes Han u vr\u0161enju du\u017enosti evropskog Komesara za pro\u0161irenje izjavio: “Ako bih bio nervozan, bio bih manje nervozan zbog Rusije, a vi\u0161e zbog Kine.” Me\u0111utim, po\u0161to je rekao ako<\/em>, zna\u010di da zapravo i nije brinuo, pa zato i nisu na\u0161li za shodno da promene politiku.<\/p>\n\n\n\n Srbija je danas u specifi\u010dnoj poziciji da se, uprkos neprestano aktivnim lobistima, od nje ne o\u010dekuje skoriji ulazak u NATO. Jedna je od onih zemalja koje su formalno na pragu EU, ali koja izgleda dalje nego ikada. To pak zna\u010di da je uklju\u010dena u evropske privredne tokove, odr\u017eavaju\u0107i istovremeno ekonomske odnose sa Rusijom, ali bez naro\u010ditog pove\u0107anja ekonomske razmene. Zato Kina, na sedamdesetu godi\u0161njicu pobede revolucije, deluju\u0107i znatno ti\u0161e i diskretnije, izlazi kao potencijalno najve\u0107i dobitnik tranzicionih procesa koji su motivisani i pokretani parolom iz devedesetih: “ne\u0107emo kao Kina, Kuba i Koreja.” <\/p>\n\n\n\n U tom smislu, prisustvo \u0161est policijskih slu\u017ebenika, osim toga \u0161to su i sami svojevrsna turisti\u010dka atrakcija jer se i domicilno stanovni\u0161tvo sa njima fotografi\u0161e, ima ve\u0107e zna\u010denje u Srbiji koja je i ekonomski i politi\u010dki spremna da postane stanica na raskr\u0161\u0107u novog Puta svile, iako pre dvadesetak godina to nikome nije bio zamisliv scenario. Tako treba posmatrati i potpuno odsustvo ove vesti iz politi\u010dke arene. Niko, od najtvrdokornijih takozvanih suverenista do NATO lobista, nije na\u0161ao za shodno da kritikuje ovaj simboli\u010dni gest kao neku vrstu naru\u0161avanja suvereniteta, ni kao udaljavanje od Evrope. Ni\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n Ukratko, za razliku od drugih zemalja, Srbija svoju saradnju sa ekonomske \u0161iri i na geopoliti\u010dku dimenziju. To ostavlja otvorenim pitanje da li \u0107e zbog toga poslovni aran\u017emani biti povoljniji ili skuplji, odnosno da li se politi\u010dka podr\u0161ka dodatno platiti ili \u0107e ona doneti benefit u trgovini. Jer, jedina politi\u010dka i ekonomska ideja vladaju\u0107ih elita na Balkanu jeste \u2013 prodati se dobro, a \u010desto i kladiti se na pravog igra\u010da u delikatnoj igri velikih sila u \u0161irenju uticaja. U tom smislu, ideja da nije neophodno tra\u017eiti patrona nego graditi ravnopravne odnose u svim aspektima \u017eivota ima te\u017eak put pred sobom, ali i sve razloge za svoje postojanje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nedavni dolazak kineske policije na patrole po Srbiji izazvao je kratkotrajnu pa\u017enju javnosti i razli\u010dite reakcije. Ali, unato\u010d tome, malo je bilo diskusije o ulozi Kine u novoj podeli ovog dela sveta, a jo\u0161 manje o tome ima li za Srbiju alternative tra\u017eenju stalno novog gospodara. U srpskim medijima je po\u010detkom avgusta objavljena vest koja […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":29230,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[217,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-29229","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kina","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29229","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=29229"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29229\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":29232,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/29229\/revisions\/29232"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/29230"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=29229"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=29229"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=29229"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=29229"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=29229"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=29229"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=29229"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Tra\u017eenje gazde<\/h2>\n\n\n\n