![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/Vasic\u0301eva-Tabela-o-Sus\u030cama.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\nEkonomska \u0161teta<\/h2>\n\n\n\n
Me\u0111utim, ovi podaci obuhvataju samo godine \u010diji je standardizovani indeks klimatskog vodnog bilansa (Standardised Precipitation-Evapotranspiration Index<\/em> \u2013 SPEI) za \u0161est meseci (SPEI6) od marta do avgusta iznosio manje od -1, a \u0161to se u klimatolo\u0161kim studijama uzima kao mera izrazito jakih su\u0161a. Kao \u0161to pokazuje slede\u0107i grafikon kretanja ovog indikatora od 1950. godine do danas, u poslednje dve decenije bilo je i umerenijih su\u0161a (SPEI6 izme\u0111u vrednosti -1 i 0) koje svakako nisu ostale bez lo\u0161ih posledica, pa se negativnom bilansu od 6 milijardi dolara moraju pripisati i ekonomske \u0161tete koje nisu jasno prepoznate i zabele\u017eene, a koje ve\u0107im delom trpe sitni zemljoradnici na svojim ratarskim i vo\u0107arskim kulturama. <\/p>\n\n\n\n Ovde treba dodati i gubitke usled \u0161umskih po\u017eara (minimalna procena je 350 miliona dolara), ali kad se ve\u0107 pri\u010da o klimatskim promenama, treba uvek ista\u0107i da one ne obuhvataju samo toplotne udare, ve\u0107 i obilne padavine \u010dija stihija i neravnomernost uzrokuju poplave, a 2014. godina osta\u0107e upamp\u0107ena po neprocenjivim ljudskim \u017ertvama i ukupnoj ekonomskoj \u0161teti u poljoprivredi od 1,5 milijardi dolara. Po svoj prilici projekcije budu\u0107eg rasta prose\u010dnih temperatura nagove\u0161tavaju da \u0107e su\u0161e biti sve \u010de\u0161\u0107e. Po umerenom scenariju (RCP4.5 \u2013 predvi\u0111a stebilizaciju emisije ugljendioksida do 2040.godine) na teritoriji Srbije u bliskoj budu\u0107nosti temperatura \u0107e se od proseka 1986. \u2013 2005. pove\u0107ati za pola stepena celzijusa, od 2046. godine za 1 stepen i do kraja 21. veka o\u010dekuje nas ukupni rast od 2 stepena. Me\u0111utim, pesimisti\u010dnije prognoze bazirane na RCP8.5 (sa projekcijom konstatnog porasta ugljendioksida u atmosferi) procenjuju porast temperature u skoroj budu\u0107nosti za 1 stepen, do 2046. godine 2 stepena i do kraja 21. veka jezivih 4,3 stepena celzijusa. O\u010digledno je da se mora hitno ne\u0161to u\u010diniti kako bi se predupredile naredne ekolo\u0161ke i ekonomske katastrofe ili barem ubla\u017ee njihove posledice. Srbiji je posle deindustrijalizacije vo\u0111ene nemilosrdnom privatizacijom poljoprivreda postala velika izvozna \u0161ansa i kanal za akumulaciju kapitala radi ubrzanog privrednog razvoja.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, klimatske promene ozbiljno ugro\u017eavaju perspektivu biljne i \u017eivotinjske proizvodnje, pogotovo sitnih ratara, vo\u0107ara i njihovih kolega u povrtarstvu. Rascepkanost poseda onemogu\u0107ava optimalnu primenu irigacionih sistema i dr\u017eava bi trebalo da rukovodi i ohrabruje postupak komesacije koji se svodi na ukrupnjivanje zemlji\u0161ne svojine individualnih vlasnika i njihovo grupisanje u zadruge i agrarne kooperative radi postizanja efekta ekonomije obima i pove\u0107avanja produktivnosti rada. Prokopavanje kanala, preusmeravanje vodotokova, stvaranje akumulacije i ve\u0161ta\u010dkih jezerca zahtevaju opse\u017ene infratrukturne radove za koje pojedine op\u0161tine i seoske mesne zajednice nisu sposobne da finansijski i organizaciono iznesu tako krupan poduhvat. Svakako politika jeftinih kredita za nabavku agregata, pumpi i ostale tehnike prilago\u0111ene invidiualnim gazdinstvima na nepristupa\u010dnim terenima predstavlja drugi stub u odbrani od su\u0161a, ali tu dolazimo do su\u0161tine problema savremene srpske poljoprivrede. Od restauracije kapitalizma na ovim prostorima, uprkos gromoglasnom obe\u0107anju politi\u010dkih elita na fonu desni\u010darskih ideologema da \u0107e srpskog seljaka podi\u0107i iz pepela, u koji ga je navodno bacio socijalizam, predano su se potrudile da urade ba\u0161 sve suprotno od onoga \u0161to \u010dine zapadne visokorazvijene kapitalisti\u010dke dr\u017eave da bi subvencionisale svoje farmere i korporacije uz organizovanje nau\u010dno-tehnolo\u0161ke podr\u0161ke instituta i laboratorija, obezbe\u0111uju\u0107i im tako trajnu konkurentnu prednost na svetskom tr\u017ei\u0161tu agrarnih proizvoda. Bespo\u0161tedna politika slobodne trgovine, pod pla\u0161tom pristupanja Evropskoj uniji, zatim demonta\u017ea i privatizacija nekada\u0161njih mo\u0107nih poljoprivrednih kombinata, koji su funkcionisali po principu “od njive do tanjira”, a \u010diji se renome u kvalitetu prehrambrenih roba nadaleko \u010duo van granica socijalizma, u\u010dinili su da individualna i porodi\u010dna gazdinstva ostanu bez redovnog otkupa ploda i prinosa, a \u0161to je zadalo fatalan udarac srpskom selu. U nemogu\u0107nosti da iza\u0111u na kraj sa preniskim cenama iz uvoza, pritisnuti zastarelom mehanizacijom i stalnim protivzakonitim kresanjem bud\u017eeta za agrar<\/a>, posmatraju\u0107i nemo\u0107no igru prvobitnog zatiranja zemljoradni\u010dkih zadruga, a potom njihovog stidljivog obnovljanja, ljudi masovno be\u017ee sa sela u gradove i dalje prema inostranstvu u potrazi za iole bolje pla\u0107enim poslovima. Demografski ruralno stanovni\u0161tvo Srbije rapidnom brzinom opada i svi dosada\u0161nji poku\u0161aji da se smer preokrene bili su samo retori\u010dke prirode uz nacionalisti\u010dko-desni\u010darski patos veli\u010danja srpskog seljaka kao simbola zdravog i otpornog tradicionalnog \u017eivota srpske nacije. Nema vi\u0161estrana\u010dkih izbora od 1990. godine do danas, na kojima nije bilo pregr\u0161t reklamnih slogana i spotova kojima se nije namigivalo ratarima i sto\u010darima da ih za njihov glas \u010deka budu\u0107nost jedne prerambrene sile poput \u0160vajcarske.![\"\"](\"https:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/vasic\u0301ev-graf.jpg\")
<\/figure><\/div>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nSu\u0161tina problema – lo\u0161a infrastruktura<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nNemar i depopulacija<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n