Klimatske promjene u Jadranu ograni\u010davaju tek pravila Europske unije koja su, vi\u0161e birokratska nego prakti\u010dna, daleko od dovoljnih rje\u0161enja. Dok obalu razara neograni\u010deni turizam, morske dubine ubrzano se mijenjaju doseljavanjem novih tropskih vrste riba koje potiskuju autohtone.<\/p>\n\n\n\n
Ekosistem Jadrana se menja brzo i nepredvidivo. Kako je nedavno izjavio direktor kotorskog Instituta za biologiju mora (IBMK), dr Mirko \u0110urovi\u0107, te\u0161ko je ve\u0107 i pratiti dosada\u0161nje promene, a kamoli dati procenu njihovog budu\u0107eg toka i formulisati predloge za ubla\u017eavanje negativnih fenomena.
<\/p>\n\n\n\n
Najupadljiviji pokazatelj ove pojave je prisustvo biljnih i \u017eivotinjskih vrsta iz toplijih krajeva, te promene u populaciji i pona\u0161anju autohtonih. More je pro\u0161le godine “cvetalo” dva puta, a orada vi\u0161e ne pada u zimski san. Samo u protekle 4 godine dokumentovano je 8 ranije nezapa\u017eenih vrsta, \u0161to njihov ukupan broj podi\u017ee na 46. Publikaciji “Alohtone vrste isto\u010dne obale ju\u017enog Jadrana”, izdatoj 2014. godine u saradnji kotorskog instituta sa Institutom za more i priobalje Sveu\u010dili\u0161ta u Dubrovniku i Institutom za oceanografiju u Splitu ve\u0107 je potrebna dopuna. Desetak vrsta riba i rakova od tada su se potpuno udoma\u0107ile. Ribari svedo\u010de o tome da je na Lu\u0161tici kod Bigova sve \u010de\u0161\u0107i ulov kostorog, riba karakteristi\u010dna za tropske dubine. Iznena\u0111uju ih i riba “morski gu\u0161ter”, lignja i riba-list neuobi\u010dajenih oblika i rasporeda \u0161ara, preveliki gambori, raskala\u0161ne meduze, mako-ajkule\u2026
<\/p>\n\n\n\n
Pojedine nove vrste, poput plavog raka (callinectes sapidus) i \u0161kampa iz Meksi\u010dkog zaliva (farfantepenaeus aztecus) jestive su i stoga zanimljive za ribolov. Takve su, kako u sklopu istra\u017eivanja Beogradske istra\u017eiva\u010dke mre\u017ee (BIRN) i Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) pi\u0161e Sini\u0161a Lukovi\u0107, i tupousna i \u017eutousna barakuda. Druge, poput plavota\u010dkaste trumpeta\u010de, tamne mramornice i zubatica-strijelke prvenstveno su \u0161tetne jer potiskuju doma\u0107e vrste i o\u0161te\u0107uju ribarsku opremu, potvr\u0111uju u IBMK. Neke mogu biti opasne i po ljude. Na otvorenom moru se sve \u010de\u0161\u0107e \u2013 i sve bli\u017ee obali \u2013 sre\u0107e pomenuta riba-lav, otrovnih bodlji.
<\/p>\n\n\n\n
Manje spektakularno, ali sa potencijalno katastrofalnim posledicama, \u0161ire se invazivne biljne vrste i patogeni organizmi. Alga caulepra cylindracea, “tumor Mediterana”, nezaustavljivo zauzima morsko dno du\u017e crnogorske obale, gu\u0161e\u0107i i truju\u0107i sve druge organizme.
<\/p>\n\n\n\n
U kojoj meri je \u0161irenje biljaka i \u017eivotinja iz toplijih mora posledica globalnog otopljavanja? Crnogorski se deo Jadrana u proteklih stotinu godina zagrejao za 0.6 stepeni. Kako izjavljuje dr Aleksandar Joksimovi\u0107 (donedavni \u0161ef pregovara\u010dkog tima Crne Gore sa EU za poglavlje 13 \u2013 Ribarstvo): “To ne djeluje mnogo, ali i mala pomjeranja temperature i ostalih fizi\u010dko-hemijskih parametara mora i okeana izazivaju ogromne promjene u \u017eivom svijetu. Definitivno mo\u017eemo re\u0107i da je to dovelo do takozvane tropikalizacije Jadranskog mora”, \u0161to pogoduje naseljavanju “lesepijskih migranata<\/a>“. (Vrste “rodom” iz Indijskog okeana i Mramornog mora nazvane po Ferdinandu de Lesepsu, graditelju Sueckog kanala.) Precizni podaci, me\u0111utim, ne postoje. Kako konstatuje dr Vesna Ma\u010di\u0107, dr\u017eava IBMK prepu\u0161ta projektnom finansiranju, usled \u010dega nema dugoro\u010dnog i sistemskog monitoringa kako napredovanja novih vrsta, tako ni fizi\u010dko-hemijskih parametara mora. Istra\u017eivanje BIRN\/CIN-CG je skrenulo pa\u017enju javnosti na podatak da Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine CG (EPA) na zvani\u010dnom sajtu \u010dak “priznaje” manjkavosti sopstvenih izve\u0161taja za nekoliko uzastopnih godina (2012-2016). Dok bi sistemskim pra\u0107enjem i bilo mogu\u0107e re\u0107i kakvi se to “novi” oblici \u017eivota smucaju i gami\u017eu Jadranom i koliko se isti zagrejao, razdvojiti uticaje globalnih klimatskih promena od posledica ekonomskih politika u oblastima turizma i ribarstva znatno je te\u017ei zadatak. Naime, iako zagrevanje olak\u0161ava pre\u017eivljavanje “strancima” iz toplijih mora, u Jadranu ih je sve vi\u0161e i zbog poja\u010danog pomorskog saobra\u0107aja. Brodovi na trupovima i opremi, te u balastnim vodama, donose organizme koji uspevaju da se “zapate” i razba\u0161kare u nedostatku prirodnih neprijatelja. Bespogovorno gostoprimstvo koje CG luke pru\u017eaju turisti\u010dkim plovilima direktno ugro\u017eava stani\u0161ta autohtonih vrsta. To je najo\u010diglednije na primeru relativno malih i zatvorenih sistema kakva je Boka Kotorska. U proteklih pet godina u Kotoru se usidrilo preko 2000 kruzera. I, dok se ekonomsko opravdanje tra\u017ei u ra\u010dunici da je svaki od 2 miliona tako prispelih turista ostavio po 40\u20ac ugostiteljima, \u017eivotna sredina strada<\/a>. “Megakruzeru je zaliv kao lonac, mali porat, mi ka\u017eemo mandra\u0107\u2026 Njegove propele prave pje\u0161\u010dane oluje na dnu, a kako to uti\u010de – jo\u0161 nemamo studiju. No, kruzing biznis ne pita”, opisuje tu problematiku za Bilten ribar i sociolog, Kotoranin Mladen \u017divkovi\u0107. Stalnim radom motora neophodnim za odr\u017eavanje pozicije i sidrenjem kruzeri zamu\u0107uju more, o\u0161te\u0107uju morsko dno i remete mikrostruje \u2013 kurente \u2013 od kojih zavisi opstanak \u017eivog sveta u zalivu u kom je za izmenu ukupne vodene mase potreban \u010ditav vek. Da stvari budu gore i te\u017ee za raspetljati, strujanje mora i opstanak priobalnog ekosistema uveliko opstruira urbanizacija i betonizacija obale, koja se legalno sprovodi u okviru megalomanskih planova o pro\u0161irenju turisti\u010dkih kapaciteta. Najatraktivnije lokacije su one u zoni morskog dobra, tik uz more, a neretko i u njemu. U sistemu vrednosti investitora i izdava\u010da dozvola za gradnju samo artificijelne tvorevine imaju status ne\u010dega vrednog postojanja, pa se tako kompleksne zajednice bi\u0107a iz pli\u0107aka bri\u0161u sa lica zemlje, stene melju u prah i sahranjuju pod armiranobetonskim pontama i “dohranjenim” \u0161ljun\u010danim pla\u017eama kakvih na napadnutim lokacijama nikada nije bilo, a koje talasi raznose prvom prilikom. Istovremeno neretko biva prekinut prirodni dotok sve\u017ee (hladne i slatke) vode u plitko podmorje. <\/p>\n\n\n\n Muci istra\u017eiva\u010da da utvrde u kojoj meri se morske struje menjaju zbog zagrevanja dubinskih slojeva uzrokovanih klimatskim promenama, a u kojoj zbog izmena morfologije i dinami\u010dke opstrukcije obale, pridru\u017euju se muke razgrani\u010davanja posledica globalnog otopljavanja po pad imuniteta i oboljevanje morskog \u017eivog sveta od posledica zaga\u0111ivanja i izlovljavanja po njihove populacije<\/a>. Me\u0111unarodno istra\u017eivanje DEFISHGEAR je 2018. godine pokazalo da je dno Jadranskog i Jonskog mora dva do pet puta zaga\u0111enije otpadom od drugih, a \u010destice mikroplastike prona\u0111ene su u sedam od jedanaest ispitivanih ribljih vrsta<\/a>. Rast turisti\u010dkih kapaciteta nije pra\u0107en adekvatnim rastom standarda komunalne infrastrukture, a krivolov je i dalje rasprostranjen, iako se protiv njega bori jedna od najuspe\u0161nijih aktivisti\u010dkih organizacija u regionu, Stop krivolovu. A \u0161ta \u010diniti? Kako obja\u0161njava Aleksandar Perovi\u0107 iz ekolo\u0161ke organizacije Ozon, CG se od progla\u0161enja nezavisnosti 2006. godine brojnim me\u0111unarodnim sporazumima, kao \u0161to su Okvirna konvencija UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC) i Kjoto protokol, obavezala da vr\u0161i monitoring promena. Organima UNFCCC-a podnosi nacionalne izve\u0161taje, razvija Strategije za ubla\u017eavanje klimatskih promena i Strategije adaptacije na izmenjene klimatske uslove, sara\u0111uje u klimatskim osmatranjima, istra\u017eivanjima i transferu tehnologije te unapre\u0111uje programe obrazovanja i ja\u010danja svesti javnosti. Pro\u0161le godine se otvaranjem pregovora u poglavlju 27 \u2013 \u017divotna sredina i klimatske promene dodatno usmerila ka po\u0161tovanju standarda EU u oblasti ekologije<\/a>. Nevladine organizacije, uklju\u010duju\u0107i i Ozon, godinama, me\u0111utim, ukazuju na to da protokoli sami po sebi nisu dovoljni. Primera radi, nacrt Zakona o invazivnim vrstama, uskla\u0111en sa direktivama EU, predvi\u0111a visoke kazne za njihov uvoz, ali je beskoristan kada je u pitanju \u0161irenje pomenutih \u0161tetnih morskih organizama prirodnim putem. Ne\u0161to upotrebljiviji Zakon o balastnim vodama u nedostatku ljudskih resursa i odlu\u010dnosti lu\u010dkih kapetanija za njegovu primenu ipak je vi\u0161e mrtvo slovo na papiru nego \u0161to je \u0161irina njegove upotrebe. Dok se od invazivnih vrsta te\u0161ko odbraniti, korisne autohtone vrste bi se mogle efikasnije \u010duvati, isti\u010de Milica Kandi\u0107 iz NVO Green Home: “U Crnoj Gori je prema strate\u0161kim dokumentima planirano uspostavljanje tri za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja u moru \u2013 Kati\u010d, ostrvo Stari Ulcinj i Platamuni. Podru\u010dje Kati\u010da karakteri\u0161u livade morske trave Posidonia oceanica<\/em>. Ra\u010duna se da je ekonomska vrijednost metra kvadratnog livada morske trave tri puta ve\u0107a od vrijednosti koralnih grebena, 10 puta ve\u0107a od tropskih \u0161uma i 100 puta ve\u0107a od kopnenih livada. O\u010duvane livade morske trave apsorbuju CO2 i na taj na\u010din doprinose ubla\u017eavanju klimatskih promjena.” Za sada, ipak, nijedan deo primorja nije zvani\u010dno za\u0161ti\u0107en. Aktivisti upozoravaju na to da u praksi vladaju nizak nivo saradnje zvani\u010dnih institucija i nevladinog sektora, nedostatak ljudskih resursa u institucijama, te slaba informisanost. U otvorenom pismu koje je mre\u017ea 20 ekolo\u0161kih organizacija, Koalicija 27, pre dve godine uputila Evropskom komesaru za \u017eivotnu sredinu apostrofirani su nedemokratska centralizacija u domenu prostornog planiranja, netransparentnost u prikupljanju sredstava potrebnih za ispunjavanje obaveza iz poglavlja 27, te jedan za\u010dudan sukob interesa. Agencija za za\u0161titu \u017eivotne sredine je, naime, potpala pod ingerenciju Ministarstva za odr\u017eivi razvoj i turizam \u2013 istog onog MORT-a koje \u0161akom i kapom izdaje gra\u0111evinske dozvole za turisti\u010dke objekte u ugro\u017eenim podru\u010djima<\/a>. Nekoliko skora\u0161njih dramati\u010dnih doga\u0111aja svedo\u010di o tome da zvani\u010dnicima Crne Gore za\u0161tita \u017eivotne sredine nije na vrhu liste prioriteta, koliko god im nje bila puna usta. Gra\u0111ani na ove probleme nisu neosetljivi, ali su ljudski i finansijski kapaciteti za\u0161titarskih organizacija iscrpljeni borbom protiv akutnih ekolo\u0161kih problema lokalnog uzroka: od devastacije korita reke Tare zarad izgradnje auto-puta Bar-Boljare, zastarelosti postrojenja TE Pljevlja koja neposredno ugro\u017eava opstanak ljudi i \u017eivog sveta, preko gradnje i se\u010de u nacionalnim parkovima, po\u0161asti derivacionih MHE, do uzaludne borbe protiv \u0161tetnih ispitivanja nalazi\u0161ta fosilnih goriva na Jadranu. Kada bi za\u0161tita \u017eivotne sredine u CG u\u017eivala status koji zaslu\u017euje u skladu sa ustavnim odre\u0111enjem dr\u017eave i nadvijaju\u0107om pretnjom globalne klimatske katastrofe do pomenutih ekscesa i zaumnih projekata ne bi ni dolazilo, a tada bi i suprotstavljanje posledicama globalnog otopljavanja u primorju mo\u017eda do\u0161lo na red. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Klimatske promjene u Jadranu ograni\u010davaju tek pravila Europske unije koja su, vi\u0161e birokratska nego prakti\u010dna, daleko od dovoljnih rje\u0161enja. Dok obalu razara neograni\u010deni turizam, morske dubine ubrzano se mijenjaju doseljavanjem novih tropskih vrste riba koje potiskuju autohtone. Ekosistem Jadrana se menja brzo i nepredvidivo. Kako je nedavno izjavio direktor kotorskog Instituta za biologiju mora (IBMK), […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":28683,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[610],"theme":[457],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-28677","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ribarstvo","theme-klima","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28677","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=28677"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28677\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28693,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28677\/revisions\/28693"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28683"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=28677"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=28677"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=28677"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=28677"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=28677"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=28677"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=28677"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nMuke po klimatskim promenama<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nNeza\u0161ti\u0107ena priroda<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n