{"id":2859,"date":"2014-10-13T07:00:17","date_gmt":"2014-10-13T06:00:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=2859"},"modified":"2021-02-25T11:06:06","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:06","slug":"studentski-protesti-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=2859","title":{"rendered":"Studentski protesti u Srbiji: uvjeti studiranja i mogu\u0107nosti politike"},"content":{"rendered":"

Po\u010detak nove akademske godine u Srbiji obilje\u017eava mobilizacija studenata. Kombinacija nedavnih promjena Zakona o visokom obrazovanju i sve te\u017ee socijalne situacije dala je povod artikulaciji studentskih zahtjeva. Iako minimalni u dosegu, zadiru u klju\u010dna politi\u010dka pitanja funkcioniranja sustava visokog obrazovanja.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Ove jeseni je, bez mnogo medijske pa\u017enje, u Skup\u0161tini Srbije usvojen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju<\/i>. Neke promene u na\u010dinu rada fakulteta u Srbiji jesu posledica ovih izmena, no ve\u0107inom se ipak radi o promenama kozmeti\u010dke prirode<\/a>. Najbitnija novina je smanjenje minimalnog broja<\/a> ispitnih rokova sa 6 na 4. Iako je ostavljena mogu\u0107nost da fakulteti organizuju dodatne ispitne rokove, ovo nije obaveza. Pored pomenutih, i mnogih drugih su\u0161tinski nebitnih promena, \u010dlan zakona<\/a> koji je izmenjen pre nekoliko godina, od ove jeseni postaje problem. Re\u010d je o \u010clanu 124 koji navodi da studenti upisani 2010. godine i kasnije, nemaju prava na petu godinu na bud\u017eetu.<\/p>\n

Jedna akademska godina nosi 60 ESPB bodova. Osnovne akademske studije traju 4 godine i ukupno nose 240 bodova. Ostvarivanje 48 bodova je zakonski uslov za upis naredne godine na bud\u017eet. Uslov od 48 bodova koji va\u017ei ve\u0107 godinama, zna\u010di da studentima ostaje 12 bodova koji se prenose u naredne godine studija, \u0161to kada se sabere ostavlja 48 bodova za petu godinu. Pravilo koje je va\u017eilo za generacije upisane do 2010. je da ako student da uslov za \u010detvrtu godinu, automatski ima i petu godinu na bud\u017eetu. Ideja je bila da postoji tranzicioni period u kojem \u0107e se uslov za bud\u017eet pove\u0107avati, a programi uskla\u0111ivati, tako da generacije upisane 2010. i kasnije mogu da daju 60 bodova godi\u0161nje, \u0161to bi zna\u010dilo da nemaju potrebe za petom godinom studija. Do planiranog nikada nije do\u0161lo. U me\u0111uvremenu se upisalo jo\u0161 5 generacija koje nemaju pravo na petu godinu, ali imaju sve ote\u017eavaju\u0107e okolnosti koje su i do sada postojale. Generacija 2010. je prva kojoj je onemogu\u0107eno da na petoj godini studija (koja po\u010dinje oktobra 2014) bude finansirana iz bud\u017eeta. Sa ovim problemom je po\u010delo studentsko nezadovoljstvo. Novi problem je ubrzo uo\u010den, a ti\u010de se studenata kojima 1. oktobra isti\u010de zakonski rok za zavr\u0161etak studija. Radi se o generaciji koja je upisana 2006. godine, \u0161to je bila prva bolonjska generacija u Srbiji \u2013 generacija pokusnih kuni\u0107a. Istovremeno je studentima pred-bolonjcima (upisanima do 2005.) produ\u017een rok za zavr\u0161etak studija. Pored svega toga, rupa u zakonu dozvoljava prvoj generaciji bolonjaca da upi\u0161u jo\u0161 jednu godinu, ali za to moraju da pi\u0161u molbu fakultetu \u010diji su studenti. To u krajnjoj instanci omogu\u0107ava fakultetima da te molbe prihvataju, ali da tu \u201cuslugu\u201d papreno naplate, iako im tro\u0161kovi prakti\u010dno ne rastu.<\/p>\n

Studentski zahtjevi u socijalnom kontekstu<\/strong><\/p>\n

Bitno je uzeti u obzir \u0161iri kontekst u kojem se sve ovo de\u0161ava. Najnoviji paket mera \u0161tednje je obelodanjen sredinom septembra teku\u0107e godine. Plate u javnom sektoru<\/a>, u kome radi najve\u0107i deo ukupnog broja zaposlenih, su smanjene od 10% do 16%, penzije izme\u0111u 3% i 16%. Smanjene su subvencije, a \u201cvi\u0161ak zaposlenih\u201d u javnom sektoru \u0107e biti otpu\u0161ten. Treba dodati da iako zvani\u010dna statistika ka\u017ee da je stopa nezaposlenosti na nivou od 30%, realno stanje je znatno lo\u0161ije<\/a>. \u0160tavi\u0161e, opravdano je o\u010dekivati masovne proteste, jer je nezadovoljstvo ve\u0107 po\u010delo da se ispoljava. Mere \u0161tednje su smanjile prihode kako upravama fakulteta i profesorima, tako i studentima i njihovim porodicama (kroz smanjivanje plata i stipendija). Fakulteti u ovakvoj situaciji moraju da pove\u0107aju sopstvene izvore finansija, a to \u010dine preko d\u017eepa studenata i njihovih porodica na dva na\u010dina.<\/p>\n

Prvi je pove\u0107avanje cene prijavljivanja ispita. Drugi je odluka fakulteta da po\u010dne da napla\u0107uje svaki bod koji studenti prijave preko 60 bodova za narednu akademsku godinu, \u0161to ranije nije bila praksa. Ovo va\u017ei i za bud\u017eetske studente. Zakon po tom pitanju ostavlja fakultetima \u0161irok manevarski prostor time \u0161to prijavljivanje vi\u0161e od 60 bodova mogu da naplate, i ne moraju. Iako je Uprava Filozofskog fakulteta promenila uslove studiranja, nije na\u0161la za shodno da studente o tome obavesti. Informacija je do studenata do\u0161la zahvaljuju\u0107i obave\u0161tenju koje je na oglasne table oka\u010dio anonimni student krajem avgusta. U obave\u0161tenju se poziva na pomenuti \u010clan 124 Zakona o visokom obrazovanju.<\/p>\n

Ubrzo studenti po\u010dinju da se samoorganizuju sa ciljem da okupe \u0161to \u0161iri front protiv ovakvih odluka uprave. Za razliku od blokade tokom 2011. kada su studenti Filozofskog fakulteta bili podeljeni na one koji su podr\u017eavali blokadu i one koji su organizovali proteste protiv blokade, danas takva podela ne postoji. Preko dru\u0161tvenih mre\u017ea studenti su organizovali plenume na kojima su u\u010destvovali i \u010dlanovi studentskog parlamenta. Ovo je prvi put da \u010dlanovi studentskog parlamenta podr\u017eavaju inicijativu direktno-demokratskog organizovanja studenata. Pri jednoj od poseta nekolicine studenata Dekanatu, sa ciljem da sa dekanom razgovaraju o svojim problemima, nai\u0161li su na prepreku. Dekan je odbijao da razgovara sa njima uz izgovor da mo\u017ee da razgovara samo sa legitimnom studentskim predstavnicima. Kada su studenti ponudili dekanu da razgovara sa \u010dlanom studentskog parlamenta, dekan je i taj predlog odbio. Ovog puta je rekao studentima da su \u010dlanovi parlamenta \u201cdelegitimisani\u201d, iako ne postoji nikakav pravni osnov za to.<\/p>\n

Prvobitni zahtevi studenata su bili da se ne napla\u0107uje prijavljivanje preko 60 bodova, da se omogu\u0107i prijavljivanje preko 70 bodova, omogu\u0107avanje pete godine na bud\u017eetu, ako je student bio na bud\u017eetu tokom \u010detvrte godine studija i da prva prijava ispita za polaganje bude besplatna, a svaka naredna 100 dinara, za razliku od 470 (oko 4 evra) koliko je trenutno. Ovim zahtevima je dodat jo\u0161 jedan \u2013 da se studentima koji su upisali fakultet 2006. omogu\u0107i da upi\u0161u narednu godinu. Iako svesni da neke zahteve Fakultet ne mo\u017ee da ispuni jer su pitanje zakona, studenti su pozvali Upravu Fakulteta da ih podr\u017ei u re\u0161avanju tog pitanja u dr\u017eavnom parlamentu. Iz pomenutog se mo\u017ee videti i da je protest pre svega socijalne prirode, a zahtevi minimalni.<\/p>\n

Pored studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, uskoro su po\u010deli da se organizuju i studenti drugih fakulteta \u0161irom Srbije. Me\u0111u prvima su to bili studentkinje i studenti Univerziteta u Ni\u0161u, a zatim i Filolo\u0161kog i drugih fakulteta i vi\u0161ih \u0161kola u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu je po prvi put najavljen javni plenum na kojem studenti \u017eele da artikuli\u0161u svoje zahteve od kojih su neki usko vezani za Ekonomski fakultet, a neki su op\u0161ti.<\/p>\n

Dru\u0161tvene mre\u017ee su se pokazale kao vredan resurs za povezivanje studenata razli\u010ditih fakulteta, organizaciju protesta i artikulisanje kako partikularnih tako i univerzalinih zahteva. Na F<\/em>acebook<\/i>-u su organizovani event<\/i>-ovi u vidu plenuma i sastanaka radnih grupa koje su studenti formirali radi podele posla. Pored pomenutog, ovakav na\u010din komunikacije je omogu\u0107io da razmena informacija i ideja bude konstantna, da se u diskusijama pripreme sva pitanja, predlozi i nedoumice za sastanke i plenume.<\/p>\n

Koraci ka samoorganiziranju i poku\u0161aji instrumentalizacije<\/strong><\/p>\n

Resorni ministar, komentari\u0161u\u0107i studentske zahteve, konstatuje<\/a> da je problem u nedostatku konkurencije me\u0111u fakultetima. Istovremeno ministar kudi studente \u0161to uop\u0161te govore o smanjenom finansiranju, dok preporu\u010duje liberalizaciju visokog \u0161kolstva. \u010clan 52 stav 8, koji je uveden izmenama pomenutog Zakona, omogu\u0107ava lak\u0161e osnivanje privatnih visoko\u0161kolskih ustanova. Ministar pobolj\u0161anje kvaliteta obrazovanja o\u010digledno vidi u stvaranju privatnog visokog \u0161kolstva, koje bi \u0161kolovalo iste kadrove kao i dr\u017eavni univerziteti, te bi time \u201cpodstaklo\u201d konkurenciju i pobolj\u0161anje kvaliteta. Problem je u tome \u0161to je samim ulaskom u bolonjski sistem uvedena konkurencija jer sada dr\u017eavni univerziteti moraju da se takmi\u010de sa evropskim univerzitetima. Istovremeno ulaganje u istra\u017eivanja<\/a> u svetu su porasla, dok u Srbiji strani investitori eksploati\u0161u radnu snagu \u0161kolovanu o dr\u017eavnom tro\u0161ku, dok dr\u017eava \u0161tedi na obrazovanju i nauci. Upravo ovo vodi daljoj nekonkurentnosti dr\u017eavnih fakulteta.<\/p>\n

Samoorganizovani studenti nekoliko fakulteta, po\u010detkom oktobra zakazali su veliki zajedni\u010dki protest za 15. oktobar. Okolnost koja je bacila senku sumnje na studentske proteste je ponuda jedne opozicione politi\u010dke partije za saradnju. U\u010desniku studentskih protesta iz Ni\u0161a je, prema njegovom svedo\u010denju, stigao poziv od anonimnog poslanika \u201c\u010dlana parlamentarne opozicione stranke\u201d sa predlogom da se studentski zahtevi preko te partije stave u skup\u0161tinsku proceduru. Oglasio se i SKONUS<\/a> (Studentska konferencija univerziteta Srbije; najvi\u0161e studentsko predstavni\u010dko telo u Srbiji), tako\u0111e preko F<\/em>acebook<\/i>-a. SKONUS je tako\u0111e organizovao zajedni\u010dki protest ali 7. oktobra, i to u svim univerzitetskim gradovima Srbije simultano. Ovaj rascep je otvorio mnoga pitanja u vezi sa protestima. Politi\u010dka pozadina odre\u0111enih struja unutar studentskog tela je kona\u010dno postala jasna kada je na F<\/em>acebook<\/i> stranici pod imenom Ujedinjena opozicija Srbije, osvanuo poziv na protest 7. oktobra ispred zgrade Vlade. Iako situacija jo\u0161 uvek nije iskristalisana, ako se ispostavi da studente podr\u017eava opozicija, to \u0107e biti upravo one partije koje su bile na vlasti kada je ovakav sistem uveden. Pretpostavka da opozicija ima interes da iskoristi studentsko nezadovoljstvo je utemeljena na osnovu istorijskog iskustva. Dovoljno je pomenuti da je sada\u0161nja opozicija, tokom 1996. i 1997. koristila studentske proteste<\/a> za svoje potrebe. Ali ne treba zaboraviti da je i partija koja je sada na vlasti, Srpska napredna stranka, na \u010delu sa Aleksandrom Vu\u010di\u0107em, tako\u0111e poku\u0161avala da iskoristi<\/a> studentsko nezadovoljstvo tokom 2011.<\/p>\n

Videv\u0161i da su studenti po\u010deli da se samoorganizuju, SKONUS poku\u0161ava da organizaciju i koordinaciju fakulteta preuzme u svoje ruke, pod izgovorom da su oni legitimni predstavnici studenata. Pretpostavka je da je uloga ove i sli\u010dnih organizacija pre svega takva da studentske interese predstave kao interese politi\u010dkih partija kojima njihovi \u010dlanovi pripadaju. Problem predstavlja to \u0161to onda me\u0111upartijski sukobi nu\u017eno vode<\/a> sukobima unutar studentskog tela\u00a0i sukob oko su\u0161tinski zajedni\u010dkih problema. Iako su samoorganizovani studenti nekoliko fakulteta odbacili saradnju sa SKONUS-om (ali i nekim drugim organizacijama), \u010dlanovi ovog tela su i\u0161li na pregovore sa ministrom. Na pregovorima je dogovoreno <\/a>da se omogu\u0107i peta godina studija, pet ispitnih rokova i jo\u0161 jedna godina za generaciju 2006. U me\u0111uvremenu je 9. oktobra blokiran Filozofski fakultet. Tako\u0111e je najavljena blokada Fakulteta politi\u010dkih nauka. Ve\u0107 10. oktobra je po\u010deo alternativni program na Filozofskom sa projekcijom filma Zemlja znanja<\/i> i tribinom na kojoj je pored studentkinje prodekana Milice Mila\u0161inovi\u0107, u\u010destvovao i docent dr. Jovo Baki\u0107 koji je javno podr\u017eao samoorganizovane studente. Blokada Filozofskog \u0107e se nastaviti bez obzira na dogovor SKONUSA i Ministarstva zbog toga \u0161to i dalje ostaju nere\u0161ena interna pitanja na Filozofskom. Uprava je ponudila da se 13. oktobra odr\u017ee pregovori. Kako \u0107e se to zavr\u0161iti, u ovom momentu, ne mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i.<\/p>\n

Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je da su zahtevi studenata direktno povezani sa op\u0161tim stanjem u zemlji. Studenti u krajnjoj instanci tra\u017ee da se smanji optere\u0107enje njihovih ve\u0107 preoptere\u0107enih porodi\u010dnih bu\u017eeta. Klju\u010dne stvari koje bi studenti trebalo da prepoznaju je da su re\u0161enja koja vlast nudi zapravo ili uzroci problema ili kratkoro\u010dna re\u0161enja, a \u010desto i jedno i drugo. Druga bitna stvar je da politi\u010dke partije koriste studente za ostvarivanje sopstvenih interesa. \u010cinjenica da su studenti po\u010deli da se samoorganizuju i odbijaju saradnju sa sumnjivim klikama, te da to nije fenomen koji ostaje u okvirima jednog fakulteta, se mo\u017ee tuma\u010diti kao signal da uskoro mo\u017ee do\u0107i do ozbiljnih promena u ulozi studentske populacije u srbijanskom dru\u0161tvu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ove jeseni je, bez mnogo medijske pa\u017enje, u Skup\u0161tini Srbije usvojen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":2870,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[63,33],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[176],"class_list":["post-2859","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-obrazovanje","tag-protest","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2859","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2859"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2859\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36820,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2859\/revisions\/36820"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2870"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2859"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2859"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2859"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=2859"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=2859"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=2859"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=2859"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}