Fejsbukova najava pokretanja vlastitog novca – Libre – uzburkala je duhove u svjetskoj javnosti. I dala dodatni podstrek i teoreti\u010darima zavjere i tehnooptimistima. U prvom tekstu ljetnog temata o politi\u010dkoj ekonomiji interneta Vuk Vukovi\u0107 pi\u0161e o kontekstu i svrhi nastanka Libre te o njenoj eventualnoj ulozi u svjetskoj kapitalisti\u010dkoj ekonomiji.<\/p>\n\n\n\n
Pre ne\u0161to vi\u0161e od godinu i po dana, ta\u010dnije krajem 2017. godine, kriptovalute<\/em> i, konkretnije, bitkoin, uvukli su se u svakodnevne razgovore \u2013 lud je bio samo onaj ko nije razmi\u0161ljao o brzoj i lakoj zaradi na ovom neobi\u010dnom novcu. Ko god je lamentirao nad manjkavo\u0161\u0107u finansijskog i “preduzetni\u010dkog” obrazovanja u nas, mogao je tih dana da odmori pred prizorom stotina malih investitora u “devizna” tr\u017ei\u0161ta. Mehur je, dodu\u0161e, pukao prili\u010dno brzo \u2013 bitkoin je ve\u0107 u januaru 2018. izgubio skoro polovinu svoje rekordne vrednosti, a potencijalni \u0161pekulanti vratili su se zara\u010dunavanju svojih jada u doma\u0107oj, odve\u0107 poznatoj valuti.<\/p>\n\n\n\n Pa ipak, u poslednjih nekoliko nedelja ponovo se \u0161u\u0161ka o potencijalu kriptovaluta (bitkoin je u odnosu na po\u010detak ove godine skoro utrostru\u010dio svoju vrednost). Bez obzira na to \u0161to je kriptomehur iz 2017. imao sve osobine klasi\u010dnog spekulativnog mehura, kriptovalute su tada i u narednim mesecima, s jedne strane, demonstrirale svoj delatni potencijal 1<\/a><\/sup> i, sa druge, obznanile se svetskoj javnosti kao ne\u0161to \u0161to nije samo stvar opskurnih hakera i \u0161trebera koji provode dane me\u0111u serverima. Pitanje poverenja<\/em> u kriptovalute, pre svega u njihovu mogu\u0107nost da uspe\u0161no izvr\u0161avaju standardne funkcije novca, ostalo je otvoreno, mada svoj nedavni polet duguju pre svega Fejsbuku i najavama o pu\u0161tanju u opticaj sopstvene kriptovalute pod imenom Libra 2020. godine. <\/p>\n\n\n\n \u0160ta je svrha Libre? Drugim re\u010dima, za\u0161to je Fejsbuku, koji je ve\u0107 u posedu najpopularnijih platformi za komunikaciju i podataka skoro dve milijarde ljudi, potrebna i sopstvena valuta? Prema uvodniku iz white paper<\/a><\/em>-a <\/a>objavljenog 18. juna cilj je “stvaranje jednostavne svetske valute i finansijske infrastrukture koja \u0107e osna\u017eiti milione ljudi”. U dokumentu se polazi od pretpostavke o raskoraku izme\u0111u razvitka informati\u010dko-komunikacione tehnologije i nivoa integracije svetskog stanovni\u0161tva u finansijske tokove \u2013 u tom jazu za sad obitava ne\u0161to vi\u0161e od milijardu i po ljudi. Njima su dostupne nove komunikacione tehnologije, ali im nisu dostupne usluge tradicionalnih finansijskih institucija. U tome Fejsbuk nije naro\u010dito inovativan, ne samo zato \u0161to je ovo univerzalna formula najnovijih digitalnih inovacija, ve\u0107 i zato \u0161to je ne\u0161to sli\u010dno po\u010detkom decenije uveo kineski WeChat, koji u okviru svoje aplikacije ima “digitalni nov\u010danik” kojim se mogu pla\u0107ati usluge, ali i prebacivati novac na ra\u010dune drugih fizi\u010dkih lica. Sli\u010dnosti se ogledaju i u tome \u0161to \u0107e nova Fejsbukova valuta pre svega biti okrenuta Indiji koja ima 400 miliona WhatsApp korisnika i gde bi se upravo ta aplikacija mogla koristiti poput WeChat-a. <\/p>\n\n\n\n Prema tome, zamisao je da upotreba ove digitalne valute bude jednostavna i svakodnevna koliko i sve ostalo \u0161to radimo pomo\u0107u svojih telefona. Time bi se, navodno, zaobi\u0161le provizije, takse, mre\u017ea posrednika i institucija i sve ono \u0161to je sastavni deo savremenog finansijskog sistema. Da bi se to ostvarilo, Libra se oslanja na tri klju\u010dna elementa: (Libra) blockchain<\/em>, odre\u0111enu sumu nov\u010danih rezervi (Libra Reserve) i sopstveno telo koje \u0107e biti zadu\u017eeno za internu regulativu i razradu i razvoj ekosistema (Libra Association, sa sedi\u0161tem u \u017denevi).<\/p>\n\n\n\n Za razliku od drugih kriptovaluta na osnovi blockchaina<\/em>, koje su otvorene i decentralizovane (kriptografsku verifikaciju transakcija i njihovih iznosa ne vr\u0161i centralni organ, ve\u0107 svi u\u010desnici mre\u017ee), Libra ne\u0107e biti otvoren i u potpunosti decentralizovani sistem. Njen blockchain <\/em>je tzv. permissioned blockchain<\/em>, u kome se dozvola za u\u010destvovanje u verifikaciji mora dobiti. U drugim slu\u010dajevima \u2013 tamo gde je implementiran permissionless blockchain <\/em>\u2013 zadovoljavanje tehni\u010dkih kriterijuma je dovoljno da bi se steklo pravo u\u010de\u0161\u0107a u verifikaciji transakcija. Ne postoji glavna instanca koja potvr\u0111uje pravo na u\u010de\u0161\u0107e u mre\u017ei, ali je zato sama mre\u017ea znatno sporija. U slu\u010daju Libre, glavno telo koje u isto vreme i okuplja ove “verifikatore” je Libra Association<\/em>, udru\u017eenje od 28 korporacija i drugih institucija koje objedinjuju dve uloge \u2013 verifikatora i investitora, s obzirom da je svaka od \u010dlanica ulo\u017eila oko deset miliona dolara u pokretanje nove kriptovalute i time sti\u010de pravo da bude “validation node”.<\/p>\n\n\n\n Dakle, za razliku od drugih kriptovaluta, koje su zaista otvorene, decentralizovane i “demokratske” (u meri u kojoj taj pojam uop\u0161te ima smisla kad se primeni na valutu), kriptografsku verifikaciju vr\u0161i povla\u0161\u0107ena grupacija kojoj pripadaju, pored Fejsbuka, i Visa, Mastercard, Uber, Lyft, PayPal, eBay, Vodafone, Spotify i drugi. Poverenje uliva i to \u0161to ovoj grupi pripada ne\u0161to tako zvu\u010dnog imena kao \u0161to je “Laboratorija za kreativnu destrukciju”<\/a>. Iako je u osniva\u010dkim dokumentima zabele\u017eena ambicija da se u jednom momentu pre\u0111e na permissionless<\/em> sistem, Libra \u0107e do daljnjeg biti ne toliko decentralizovana, privatna valuta jednog udru\u017eenja sa ra\u010dunom u \u0161vajcarskoj banci \u010dija mo\u0107 po\u010diva na tri stuba: centralizaciji kapitala, povla\u0161\u0107enom tr\u017ei\u0161nom polo\u017eaju (Visa, Mastercard, PayPal) i ogromnoj Fejsbukovoj korisni\u010dkoj bazi. Libra Association je pred sebe postavila sasvim ambiciozan cilj: da u roku od pet godina zapo\u010dne prelazak na re\u017eim ve\u0107e decentralizacije, smanji ulogu \u010dlanica-osniva\u010da i, \u0161tavi\u0161e, umanji i sopstveni zna\u010daj kao upravlja\u010da Libra Reserve-a. Dakle, jugoslovensko “tri D” \u2013 debirokratizacija, demokratizacija, decentralizacija. <\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 je zanimljivija uloga Librinih rezervi. Ispravno uo\u010div\u0161i da je volatilnost ovih oblika finansijske imovine ujedno i najve\u0107a prepreka njihovom rasprostranjenijem usvajanju, osniva\u010di Libre su odlu\u010dili da je koncipiraju kao “stablecoin”, tj. da njenu vrednost ve\u017eu za vrednost drugih sigurnijih, manje rizi\u010dnih oblika imovine, kao \u0161to su dr\u017eavne obveznice i vode\u0107e “realne” nacionalne valute. Kako bi se izbegla nagla apresijacija, a potom i neizbe\u017ena depresijacija, nove jedinice Libre bi\u0107e mogu\u0107e stvarati jedino kupovinom valute u zamenu za “realan” novac iste vrednosti. Rezerve se “pune” iz dva izvora<\/a>: ulozima investitora i kupovinom valute od strane korisnika. Prema tome, nije mogu\u0107 slobodan “mining” kao u slu\u010daju bitkoina ili neke druge kriptovalute, i u tom smislu se osniva\u010di Libre pona\u0161aju nalik centralnoj banci. Iz jednog drugog ugla, dodu\u0161e, Libra \u0107e delovati kao institucionalni investitor \u2013 sredstva iz rezerve bi\u0107e investirana u finansijsku imovinu niskog rizika i dobrog investicionog rejtinga, nalik poslovanju osiguravaju\u0107ih dru\u0161tava ili penzionih fondova.<\/p>\n\n\n\n I u tome je kvaka \u2013 individualni ulaga\u010di u ovakve fondove, ili svi koji svoj novac dr\u017ee u obliku \u0161tednje u bankama, na taj novac vremenom dobijaju odre\u0111eni prinos u zavisnosti od visine ugovorene kamatne stope. Vlasnici Libre, sa druge strane, kako se jasno isti\u010de u dokumentaciji, nemaju pravo ni na kakav prinos na svoj novac, jer on pripada Librinim osniva\u010dima i investitorima na ime dividende i delimi\u010dno slu\u017ei za pokrivanje svih vrsta tro\u0161kova funkcionisanja Libre, iako se Libra Association <\/em>vodi kao neprofitna organizacija<\/a>! Do sada su samo dr\u017eave i centralne banke imale pravo na ovakvu vrstu dobiti, poznatije pod imenom emisijska dobit (fr. seignorage<\/em>) koja zapravo predstavlja razliku izme\u0111u tro\u0161kova proizvodnje \u0161tampanog i kovanog novca i njegove nominalne vrednosti. Ukoliko Libra za\u017eivi i dobije na popularnosti, odabrana grupa investitora te\u0161ke kategorije mo\u0107i \u0107e da slobodno raspola\u017ee novcem stotina miliona ljudi iz Tre\u0107eg sveta i zemalja u razvoju, a Librin narativ o integraciji i osna\u017eivanju miliona ljudi pokazuje se samo kao vid akumulacije miliona novih dolara. Po\u0161to se, kao \u0161to se pokazalo 2008-2009. godine, pravi investicioni rejting saznaje ne prema etiketi bonitetnih agencija, ve\u0107 post festum<\/em>, \u0161to Libra bude bila ve\u0107a i popularnija, to \u0107e biti ve\u0107a i mera rizika koja se unosi u svetski kapitalisti\u010dki sistem.<\/p>\n\n\n\n Naposletku, s onu stranu monetarnih i \u010disto finansijskih obzira, Calibra \u2013 “digitalni nov\u010danik” koji \u0107e imati korisnici Fejsbuka \u2013 omogu\u0107i\u0107e prikupljanje obilja podataka o potro\u0161a\u010dkim navikama korisnika i formiranje znatno potpunijeg digitalnog identiteta svakog od njih. Finansijski podaci te vrste su za sada jo\u0161 relativno nedostupni, naro\u010dito tamo gde preovla\u0111uju gotovinske transakcije, ili ih je te\u0161ko povezati s drugim strukturama podataka da bi se dobila potpunija slika o korisniku-potencijalnom kupcu. Dodu\u0161e, Mastercard i Visa ove podatke prikupljaju i trguju njima gde je to mogu\u0107e, i, pored zarade, verovatno je to jedan od glavnih razloga za\u0161to su odlu\u010dili da stanu iza Libre i, \u0161tavi\u0161e, budu verifikacioni \u010dvorovi u mre\u017ei. Ako se tome doda da podaci dostupni Fejsbuku nisu samo podaci sa profila, nastali upotrebom te mre\u017ee, ve\u0107 i svi oni prikupljeni upotrebom Fejsbuk kredencijala za druge sajtove i aplikacije \u2013 a toga je sve vi\u0161e \u2013 nazire se potencijalna koli\u010dina podataka samo o jednom korisniku.<\/p>\n\n\n\n Pa ipak, deluje kao da je pro\u0161lo vreme u kome su digitalni divovi na juri\u0161 osvajali nove horizonte i izmicali dr\u017eavnoj regulativi. Tek \u0161to su objavljeni planovi o Libri, negativne reakcije po\u010dele su da se ni\u017eu. Francuski ministar finansija odmah je izjavio da se Libra ne sme i ne mo\u017ee dogoditi i da ne\u0107e dozvoliti da Libra postane suverena valuta koja bi se mogla meriti sa nacionalnim valutama. Sli\u010dno su reagovali<\/a> i \u0161ef ameri\u010dkih Federalnih Rezervi, kao i guverner Engleske banke. Jedino se \u0161ef nema\u010dke Bundesbanke zalo\u017eio<\/a> za Libru, apeluju\u0107i na regulatorna tela \u0161irom sveta da \u201ene gu\u0161e inovativne projekte poput Libre\u201c. Ameri\u010dki kongres, valjda kona\u010dno probu\u0111en iz svog dreme\u017ea Cukerbergovim svedo\u010denjem i kasnijim doga\u0111ajima, vrlo je brzo organizovao novo saslu\u0161anje<\/a> i na njega doveo Dejvida Markusa, glavnog \u010doveka Fejsbuka za Messsenger<\/em> i Libru. Me\u0111utim, ni Fejsbuk ne sedi skr\u0161tenih ruku pa je tako unajmio<\/a> nekoliko lobisti\u010dkih firmi sa debelim iskustvom u Va\u0161ingtonu da “uti\u010du” na zakonodavce i umilostive te\u0161ku dr\u017eavnu ruku. <\/p>\n\n\n\n Ukoliko bi neko pomislio da je bez presedana pojava privatne organizacije koja ima pravo da emituje sopstveni novac, grdno bi se prevario, jer bi time najta\u010dnije opisao osnivanje Engleske banke koja je kasnije bila uzor prilikom formiranja ve\u0107ine drugih centralnih banaka. No, za sada je neizvesno ho\u0107e li Libra uop\u0161te za\u017eiveti i da li \u0107e, ukoliko za\u017eivi, mo\u0107i obavljati tri klasi\u010dne funkcije koje novac ima u savremenoj kapitalisti\u010dkoj privredi \u2013 da bude sredstvo razmene, mera vrednosti i \u010duvar vrednosti. Kriptovalute su do sada pokazale da prvu funkciju mogu obavljati bez ve\u0107ih pote\u0161ko\u0107a, ali su zakazale u pogledu druge dve. \u010cak i da Libra uspe da savlada te prepreke, i dalje je daleko od uloge svetskog novca u pravom smislu re\u010di, onako kako je to nekad bilo zlato, a danas efektivno ameri\u010dki dolar. Iako je prerano za takav zaklju\u010dak, mo\u017eda svedo\u010dimo prvom poku\u0161aju spajanja tehnolo\u0161kih, digitalnih monopola sa finansijskim kapitalom kojim \u0107e, ukoliko zahvat uspe, nacionalnim bankama i vladama biti oduzeto jo\u0161 kontrole nad tokovima i ponudom novca, a bi\u0107e nastavljen neumoljivi ritam internacionalizacije kapitala. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, izgledi da se to dese zavise, izme\u0111u ostalog, i od sudbine Fejsbukovih platformi i odgovora na pitanje ne samo koliko danas<\/em> vrede podaci, nego koliko \u0107e vredeti u budu\u0107nosti. Digitalni novac, u posedu me\u0111unarodne korporacije koja ne haje za nacionalne granice, a \u010dija je prava osnova i garant vrednosti izobilje podataka o svim navikama i sklonostima milijardi ljudi, prikupljenih protiv njihove volje \u2013 tek je to novac dostojan XXI veka. <\/p>\n Fejsbukova najava pokretanja vlastitog novca – Libre – uzburkala je duhove u svjetskoj javnosti. I dala dodatni podstrek i teoreti\u010darima zavjere i tehnooptimistima. U prvom tekstu ljetnog temata o politi\u010dkoj ekonomiji interneta Vuk Vukovi\u0107 pi\u0161e o kontekstu i svrhi nastanka Libre te o njenoj eventualnoj ulozi u svjetskoj kapitalisti\u010dkoj ekonomiji. Pre ne\u0161to vi\u0161e od godinu […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":28555,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[228,554],"theme":[455],"country":[459],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-28553","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekonomija","tag-internet","theme-rad","country-svijet","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28553","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=28553"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28553\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28554,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28553\/revisions\/28554"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28555"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=28553"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=28553"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=28553"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=28553"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=28553"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=28553"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=28553"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Tko sve stoji iza Libre?<\/h2>\n\n\n\n
Struktura Libre<\/h2>\n\n\n\n
Novac i podaci<\/h2>\n\n\n\n