Rasprave o surogat materinstvu i statusu trans osoba na srpskoj politi\u010dkoj sceni otvorile su pitanja tretmana roda. Posrijedi su tri pravca: jedan desni i dva lijeva.<\/p>\n\n\n\n
Ideja o napu\u0161tanju roda se do pre nekoliko godina razvijala na marginama levi\u010darske i kvir misli u tekstovima koji su promi\u0161ljali radikalne horizonte emancipacije. U svom emancipatorskom obliku napu\u0161tanje roda podrazumevalo je ukidanje uloga uslovljenih rodom i seksualno\u0161\u0107u. Danas se za napu\u0161tanje roda zala\u017eu kako desni\u010darski pokreti protiv “rodne ideologije”, tako i anti-trans “feministkinje” i “levi\u010dari”. Kampanja “protiv roda” traje u konzervativno-desni\u010darskim krugovima i u pojedinim krugovima radikalno-feministi\u010dke orijentacije jo\u0161 od 1970ih. Novi zamajac ove kampanje dobile su tokom poslednje decenije tokom koje se artikuli\u0161e argumentacija protiv roda u ime “\u010dinjenice pola”, “materijalnosti genetskih informacija” ili drugim re\u010dima polnog biolo\u0161kog determinizma.<\/p>\n\n\n\n
U vreme poop\u0161te anksioznosti proizvedene egzistencijalnom, socijalnom i ekonomskom nesigurno\u0161\u0107u (stare) identitetske politike se vra\u0107aju kao kompenzacija za izgubljenu izvesnost, stabilnost i spokoj. Borba se vodi za odr\u017eanje statusa kvo na desnici kroz o\u010duvanje “porodi\u010dnih vrednosti” i polne podele rada u cilju baferovanja reproduktivne krize, dok je na levici u pitanju o\u010duvanje ekskluzivnog statusa \u017ertve koji bi \u017eena u dru\u0161tvu trebala da zadr\u017ei bez daljih komplikovanja i suo\u010davanja sa “nevoljama” roda.<\/p>\n\n\n\n
Kako bih ukazala na\nglavne mehanizme tri pravca rodnog abolicionizma danas usredsredi\u0107u\nse na dve aktuelne teme oko kojih se trenutno vode rasprave u Srbiji.\nU pitanju su surogat materinstvo i status trans osoba.<\/p>\n\n\n\n
Organizovanje protiv roda na desnici \u010desto se artikuli\u0161e kao odbrana “pravih” ili “tradicionalnih vrednosti” od napada onih koji su zara\u017eeni takozvanom rodnom ideologijom. Glasnogovornici ove struje, \u010dija je argumentacija kristalizovana u okvirima Katoli\u010dke crkve, smatraju da je “rodna ideologija” u konfliktu sa naukom zbog isticanja da su razlike me\u0111u polovima i rodovima konstruisane, a ne uro\u0111ena stvar. Jedna struja ovog vida rodnog abolicionizma fokusira se na borbu protiv feministkinja i rodnih studija kao alata za \u0161irenje po\u0161asti “rodne ideologije”. Suprotstavljanje “rodnoj ideologiji” uklju\u010duje tako\u0111e insistiranje na ilegalizaciji gej brakova, kao i delegitimaciju trans osoba. U okviru ovog pokreta “rodna ideologija” se predstavlja kao naslednica totalitarnih ideologija u koje ubrajaju komunizam i fa\u0161izam.<\/p>\n\n\n\n
Anti-rodne kampanje vode se i u Srbiji putem definisanja braka kao zajednice mu\u0161karca i \u017eene, napada na pravo na abortus, borbe za pravo na nasilje nad \u017eenama, mizoginiju i mobing, kao i za pravo na praktikovanje nasilja nad LGBT osobama. Ova borba se vodi u ime o\u010duvanja takozvanih porodi\u010dnih vrednosti i kao mera borbe protiv vrhunske nacionalne po\u0161asti “bele kuge”. Bilo kakav oblik nereproduktivne seksualnosti i reme\u0107enje poretka zasnovanog na polnoj podeli uloga tretira se od strane ovog pokreta kao degenerativna praksa koja napada same temelje nacionalnog tela.<\/p>\n\n\n\n
Po pitanju surogat materinstva u svom nacionalisti\u010dkom obliku u kakvom se predla\u017ee u Srbiji anti-rodni pokret je podr\u017eavaju\u0107i. U Srbiji \u0107e uskoro za umerenu nagradu oni koji nisu u mogu\u0107nosti da do\u0111u do biolo\u0161kog potomstva mo\u0107i da “iznajme” rodilju, koja \u0107e nositi devet meseci njihovo dete, kao \u017eivi inkubator, kako je surogat majku nazvao dr. Miodrag Orli\u0107, predsednik komisije za izradu prednacrta porodi\u010dnog prava u budu\u0107em Gra\u0111anskom zakoniku. Ograni\u010denje za iznajmljivanje \u017eivog inkubatora bi\u0107e posedovanje paso\u0161a republike Srbije od strane svih uklju\u010denih u proces. Na ovaj na\u010din surogat materinstvo posta\u0107e jo\u0161 jedan na\u010din za borbu protiv “bele kuge” reprodukovanjem ve\u0107inskog srpskog stanovni\u0161tva unutar granica Srbije. U pitanju je zalaganje za surogat koji nema klasnu svest ve\u0107 nacionalisti\u010dku. <\/p>\n\n\n\n
Reakcionarni rodni abolicionizam nije samo odlika desni\u010darskih anti-rodnih kampanja ve\u0107 i pojedinih feministi\u010dkih i levi\u010darskih krugova. U ovim krugovima on se ogleda u isklju\u010divanju trans osoba u ime brige za (potla\u010dene klase, r<\/a>adni\u0161tvo <\/a>i) \u017eene<\/a>. U argumentaciji kojom se negira rod kao kategorija isti\u010du se biolo\u0161ke karakteristike mu\u0161karaca i \u017eena i potla\u010denost \u017eena koja im je nametnuta ekskluzivno na temelju polnih karakteristika. Fokus je na pretnji koju trans \u017eene predstavljaju za cis \u017eene, insistiranjem da trans \u017eena ne mo\u017ee biti \u017eena i da je u pitanju trans osoba koja \u0107e zauvek biti obele\u017eena biolo\u0161kom mu\u0161ko\u0161\u0107u. Iz teorijskog okvira koji ove grupacije name\u0107u, trans mu\u0161karci nisu potla\u010deni zbog svog trans rodnog identiteta, ve\u0107 zbog mogu\u0107nosti da ra\u0111aju. U odbranu ovakvih pozicija grupe sa levice i one iz tabora radikalnog feminizma \u010desto stupaju u strate\u0161ki savez.<\/p>\n\n\n\n Takve pozicije koje se zasnivaju na esencijalisti\u010dkom pogledu na \u017eenu eksplicitno su za ilegalizaciju surogat materinstva. Iz ove perspektive svaki oblik surogata je neminovno eksploatacija. Na internacionalnom planu anti-surogat aktivisti se u svojim borbama nisu libili od stvaranja strate\u0161kih saveza sa tvrdom desnicom i institucionalnim socijalnim konzervativcima. Sa ovih pozicija kritikovano je i uvo\u0111enje novog zakonskog okvira o surogat materinstvu u Srbiji. Kritikovano je uspostavljanje vlasni\u010dkog odnosa spram tela \u017eene u ime ja\u010danja tr\u017ei\u0161ta reproduktivnih usluga i komodifikacije tela \u017eena. Tako\u0111e je ukazano na profit<\/a> kompanija i klinika koje zamrzavaju jajne \u0107elije, vr\u0161e in vitro fertilizacije i odr\u017eavaju visoko ri\u017ei\u010dne trudno\u0107e nastale oplodnjom jajne \u0107elije uzete iz drugog tela. Kritikovan je i potencijalno rasisti\u010dki karakter surogat materinstva. <\/p>\n\n\n\n Ipak, anticipacija da \u0107e Romkinje biti surogat belim \u017eenama malo je verovatan ishod imaju\u0107i u vidu \u0161iroko rasprostranjen eksplicitni rasizam spram Roma u Srbiji. Ono \u0161to nije kritikovano je isklju\u010divanje LGBT parova i pojedinaca iz zakona o surogatu, a previ\u0111a se i nacionalisti\u010dki karakter novog zakona o surogatu. Sa njihovom eksplikacijom funkcionisanja moderne surogat industrije i eksploatacije \u017eenskog tela zarad biolo\u0161kog potomstva dobrostoje\u0107ih parova je te\u0161ko izraziti neslaganje. Ipak, iako se sla\u017eem da \u017eena treba da odlu\u010duje bez dru\u0161tvene i ekonomske prisile o vlastitom telu kao i da novi zakon o surogat materinstvu ne stvara uslove za radikalnu promenu porodice i rodnih odnosa, namerno su\u017eavanje rasprave o surogatu proizvodi vrlo ograni\u010den prostor za promi\u0161ljanje budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n Pozivi za napu\u0161tanje roda tokom poslednjih godina dolazili su i od strane razli\u010ditih komunisti\u010dkih, revolucionarnih i kvir grupa<\/a>. Iako ne postoji unisona pozicija, neke od argumenata je mogu\u0107e generalizovati. U takvoj artikulaciji rod se posmatra kao centralna kontradikcija u kapitalizmu, koja nas sve zajedno porobljava kroz disciplinatorno nasilje. Pojam \u017eene se opisuje kao dru\u0161tveni konstrukt kroz koji se polnim razlikama dodeljuje odre\u0111eno zna\u010denje i funkcija unutar kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva. Ovoj struji pripadaju i pozivi na napu\u0161tanje roda iz perspektive trans aktivizma u kojima se ukazuje na korektivno nasilje roda kojim se ka\u017enjavaju “rodne devijacije” kod trans osoba. Rodni abolicionizam se u takvim artikulacijama obja\u0161njava kao doprinos u napu\u0161tanju kapitalisti\u010dkih dru\u0161tvenih odnosa i razgradnja heteroseksualnog dru\u0161tvenog matriksa.<\/p>\n\n\n\n U raspravama o surogatu anti-kapitalisti\u010dki rodni abolicionizam svoj novi izraz dobio je u recentnom pisanju Sophie Lewis. Ova autorka se zala\u017ee za utopijsku, automatizovanu i momentalnu dru\u0161tvenu transformaciju na podru\u010dju biolo\u0161ke reprodukcije. Autorka predla\u017ee punu transformaciju surogatstva kako bi ga u\u010dinila politi\u010dki prihvatljivim. Ona ne brani industriju surogatstva, naprotiv, izvodi o\u0161tru marksisti\u010dku kritiku ove industrije kako bi otvorila horizont za promi\u0161ljanje novog sveta. Novi svet koji predla\u017ee usmeren je na razgradnju porodice kao institucije, osloba\u0111anje od rodnog binarizma kao i osloba\u0111anje dece od dominacije roditelja. Autorka se zala\u017ee za pragmati\u010dnu upotrebu gastacije kao oblika me\u0111usobne pomo\u0107i i komunizaciju infrastrukture brige i biolo\u0161ke reprodukcije. <\/p>\n\n\n\n Feti\u0161izam pola koji propagiraju oba reakcionarna modela rodnog abolicionizma ne vodi osloba\u0111anju od regulativnog nasilja roda ve\u0107 ga naprotiv oja\u010dava. Desni\u010darski rodni abolicionizam je u sazvu\u010dju sa interesima dr\u017eave i kapitala kroz odbranu tradicionalne porodice i tradicionalnog rodnog-polnog poretka koji u sveukupnoj politi\u010dkoj ekonomiji kapitalizma zauzima strukturalno centralno mesto. Na osloba\u0111anje od roda se u ovom pokretu ne poziva zarad osloba\u0111anja od rodnog regulativnog nasilja, ve\u0107 suprotno kako bi se ovo nasilje jo\u0161 ja\u010de utemeljilo u biologizmu kvazi prirodnosti pola i polnih uloga.<\/p>\n\n\n\n Iako se u raspravama \u010desto \u010dini da su akteri sa “levice” izmislili “rodnu ideologiju” realnost je evidentno druga\u010dija. Komentarijat na dru\u0161tvenim mre\u017eama koji \u010desto negira pravo na egzistenciju trans ljudima samo je nastavak identitetskih politika koje idu u korist retrogradnim strujama u dru\u0161tvu. Kako isti\u010du L<\/a>ina i Mia Gonan <\/a>u ovakvim raspravama nije nu\u017eno u pitanju transfobija, homofobija ili seksizam (mada \u010desto jeste), ve\u0107 “poistove\u0107ivanje” sa pozicijom kapitala u kojima se trans osobama i \u017eenama negira revolucionarni potencijal, a koji slu\u017ei reprodukciji odre\u0111ene politi\u010dke klase i diskvalifikaciji uistinu radikalnih borbi.<\/p>\n\n\n\n Jasno je da u sada\u0161njosti niko ne mo\u017ee da izbegne regulativno nasilje roda i pola. Najnovija statistika u Britaniji na primer pokazuje da su zlo\u010dini iz mr\u017enje protiv trans osoba tokom poslednje godine porasli za 81 posto<\/a>. Rod je nemogu\u0107e u potpunosti napustiti dok god nas odre\u0111uje ali tako\u0111e ne mo\u017eemo da \u010dekamo vreme nakon revolucije<\/a> kako bi se, kako se u nekim krugovima veruje, automatski promenili rodni odnosi. Proces mora da zapo\u010dne sada jer nema napu\u0161tanja podele rada i porodice kojom se prikriva reproduktivni rad, bez napu\u0161tanja roda. Ako \u0107e nam rodni abolicionizam biti od neke politi\u010dke koristi on mora, kako pi\u0161e Jules Joanne Gleeson, biti osnova za zajedni\u010dku akciju<\/a>. Zajedni\u010dka akcija bi trebala da nam omogu\u0107iti da se ne oslanjamo na postoje\u0107e institucije \u010dija logika perpetuira rodno nasilje. Napu\u0161tanje roda je potrebno misliti kao mogu\u0107u opciju koja nam mo\u017ee pomo\u0107i da se izbavimo iz zarobljenosti u sada\u0161njosti zadatih odnosa u pravcu budu\u0107nosti u kojoj \u0107emo mo\u017eda nau\u010diti da se na druga\u010diji na\u010din me\u0111usobno brinemo jedni o drugima izvan razdiru\u0107e kapitalisti\u010dke logike identitetskih ratova. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rasprave o surogat materinstvu i statusu trans osoba na srpskoj politi\u010dkoj sceni otvorile su pitanja tretmana roda. Posrijedi su tri pravca: jedan desni i dva lijeva. Ideja o napu\u0161tanju roda se do pre nekoliko godina razvijala na marginama levi\u010darske i kvir misli u tekstovima koji su promi\u0161ljali radikalne horizonte emancipacije. U svom emancipatorskom obliku napu\u0161tanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":28498,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[275,174],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-28496","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-ekstremna-desnica","tag-feminizam","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28496","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=28496"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28496\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28507,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28496\/revisions\/28507"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28498"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=28496"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=28496"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=28496"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=28496"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=28496"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=28496"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=28496"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Ka\nemancipatorskom rodnom abolicionizmu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Opcije za budu\u0107nost<\/h2>\n\n\n\n