Uo\u010di slede\u0107eg kruga pregovora izme\u0111u Pri\u0161tine i Beograda, \u010dini se da nema previ\u0161e nade da \u0107e se stvari pomaknuti sa mesta. Iako je fokus javnosti uglavnom na “\u0161umskom” pona\u0161anju samih pregovara\u010da, uzroci blokade ipak su dublji.<\/p>\n\n\n\n
Izjava\npredsednice vlade Ane Brnabi\u0107 da kosovsku delgaciju u Briselu \u010dine\nljudi koji su “bukvalno\niza\u0161li iz \u0161ume” pokrenula je trending na tviteru\n#literallyjustemergedfromthewoods, kao oblik otpora stereotipima\nvelikosrpskog nacionalizma o Albancima i Albankama kao\n“necivilizovanim” ljudima. Me\u0111utim, premijerka Srbije ovom\nrasisti\u010dkom izjavom nije \u017eelela da po\u0161alje poruku iz registra\nvelikosrpskog nacionalizma, prepoznatljivu ideologemu o sukobu\nvi\u0161evekovne srpske “civilizacije” na Kosovu koju\nugro\u017eavaju “divlji” Albanci iz \u0161ume. Ona je, naprotiv,\nvi\u0161edecenijski rasizam srpskih vlasti prema Albancima upakovala u\npri\u010du o evropskim vrednostima, prema kojoj su vlasti u Beogradu na\nbraniku Evropske unije od ljudi kojima je “svejedno da li je na\nKosovu rat ili mir”. \n<\/p>\n\n\n\n
Da\nironija bude ve\u0107a, Brnabi\u0107 je ove re\u010di izgovorila u prisustvu\nambasadora Evropske unije Sema Fabricija, u kontekstu u kome Evropska\nunija, za sad bezuspe\u0161no, vr\u0161i pritisak na obe strane zarad\n“normalizacije” odnosa, dok je kosovski predsednik Ha\u0161im\nTa\u010di, tako\u0111e bezuspe\u0161no, zahtevao da EU osudi ovu rasisti\u010dku\nizjavu. Srozavanje “visoke” politike na tako niske grane\nsignalizira da su i balkanski vlastodr\u0161ci i njihovi evroatlantski\ntutori odustali i od simuliranja “ekonomskog razvoja” i\nizgradnji “modernih evropskih demokratija”, \u0161to su dve\nomiljene floskule tehnokratskog diskursa tj. snaga desnog centra, te\nda se sada radi isklju\u010divo o odmeravanju snaga pred sastanak izme\u0111u\npredstavnika Srbije, Kosova, Francuske i Nema\u010dke, koji 1. jula treba\nda se odr\u017ei u Parizu. \n<\/p>\n\n\n\n
Za\novaj sastanak predvi\u0111a se potpisivanje “sporazuma o sporazumu”,\n\u0161to bi navodno trebalo da pokrene srpsko-kosovske odnose sa mrtve\nta\u010dke. Dijalog Beograda i Pri\u0161tine formalno je, na inicijativu\nnema\u010dke kancelarke Angele Merkel, nastavljan krajm aprila, ali se ni\nsa jedne ni sa druge strane ne govori o strategijama i mogu\u0107nostima\nrazre\u0161enja, osim u ucenjiva\u010dkom tonu, \u010dime je, razume se, dijalog\nu startu onemogu\u0107en. Razlog za takvo stanje stvari le\u017ei u \u010dinjenici\nda bez podsticanja nacionalizma i etni\u010dkih tenzija evroatlantske\ninstitucije te\u017ee sprovode svoje ekonomske interese, ukoliko na\npregovara\u010dkim stolovima nemaju status faktora “normalizacije”.<\/p>\n\n\n\n
O\nnivou politi\u010dke diskusije dovoljno govori i retorika apsurda \u2013\nBrnabi\u0107 predstavnike Pri\u0161tine naziva “najgorom vrstom\npopulista”, dok predsednik Kosova Ha\u0161im Ta\u010di tako\u0111e tvrdi da\n“pome\u0161ane poruke otvaraju prostor za populiste sa obe strane”.\nIpak, odugovla\u010denje u razre\u0161avanju i ponovno proizvo\u0111enje i\nrapidno “zamrzavanje” konflikta od strane vladaju\u0107ih elita\nneutrali\u0161u elektoralno usmeren i strate\u0161ki elaboriran odgovor\nekstremne desnice, \u0161to odgovara i regionalnim i evropskim vlastima.\nNo, zalog takvih politika su prezadu\u017eenost obi\u010dnog stanovni\u0161tva i\nu jednoj i u drugoj zemlji, produbljena svakim novim kreditnim\nciklusom, vizni re\u017eim za gra\u0111anke i gra\u0111ane Kosova, koji, kada\nzbog siroma\u0161tva i ekonomske nestabilnost napu\u0161taju Kosovo, bivaju\nprogla\u0161eni “teretom” poreskih obveznika u EU, kao i\npoliti\u010dka izolovanost i zavisnost srpske zajednice na severu Kosova\nod Beograda. \n<\/p>\n\n\n\n
Za\nto vreme, kosovski i srbijanski predsednik prepisuju ultimatume i\nizjave jedan od drugog, saglasni da se svakako mora “sesti za\nsto i sa najgorim neprijateljem”. Insistiranje da se re\u0161enje\nmora na\u0107i \u0161to pre, dok Beograd blokira \u010dlanstvo Kosova u UNESCO i\nInterpolu, a Pri\u0161tina ostaje pri odluci da takse na robu uvezenu iz\nSrbije ostaju u visini od 100%, ve\u0107 je samo po sebi me\u0161ovita\nporuka. Otuda je prokazivanje populizma neophodna retori\u010dka\nstrategija da bi se svaka kritika koja ide izvan ponu\u0111enih etni\u010dkih\npodela pod okriljem evroatlantskih integracija delegitimisala kao\nnesuvisla. No, budu\u0107i da je “borba protiv populizma”,\nstrategija kojom liberalne demokratije u krizi poku\u0161avaju da\nzauzdaju rast levice, kao navodno neodr\u017eive i utopijske vizije\nsocijalne pravde, postavlja se pitanje ko su populisti koji, prema\nre\u010dima i zvani\u010dnika Srbije i zvani\u010dnika Kosova, onemogu\u0107avaju\n“odmrzavanje” konflikta. \n<\/p>\n\n\n\n
S\nobzirom da ni Srbija ni Kosovo nemaju radikalno levi\u010darske pokrete i\npartije koje bi se zalagale za internacionalisti\u010dko razre\u0161enje\nsukoba, \u0161to bi podrazumevalo prioritizovanje interese radni\u010dke\nklase i etni\u010dke jednakosti svih naroda na Balkanu, jasno je da\nzazivanje imaginarne populisti\u010dke pretnje nije upereno protiv, makar\nu slu\u010daju ovog konkretnog problema, nepostoje\u0107e levice. Me\u0111utim,\nme\u0111usobne optu\u017ebe Beograda i Pri\u0161tine za populizam jesu svojevrsna\n\u0161ifra kojom i jedna i druga strana potvr\u0111uju svoju odanost politici\nprivla\u010denja direktnih stranih investicija tj. du\u017eni\u010dke ekonomije,\nu kojoj se vladaju\u0107e klase Srbije i Kosova takmi\u010de za oja\u010davanje\npartnerstava sa imperijalisti\u010dkom agendom evroatlantskih\ninstitucija. \n<\/p>\n\n\n\n
Kao\n\u0161to se svako dovo\u0111enje u pitanje prioriteta odbrane “nacionalnih\ni dr\u017eavnih interesa” predstavlja kao opasnost po kolektivnu\nbezbednost, tako je populizam etiketa kojom se zaustavlja svaki\npoku\u0161aj da se zagrebe ispod klasnog karaktera “razvoja” i\n“ekonomske stabilnosti”. Od kada se nalazi na funkciji\npredsednice vlade, Ana Brnabi\u0107 percipirana je kao politi\u010dka figura\nbez realne mo\u0107i, \u010dija je uloga da, kao nestrana\u010dka li\u010dnost,\nlegitimi\u0161e pozicije vladaju\u0107e stranke kao ekspertske, a ne kao\npoliti\u010dke odluke. Me\u0111utim, kada se uzme obzir da strategija\nekonomskog razvoja, \u010dija je klju\u010dna re\u010d “digitalizacija”\n(i navodna uloga digitalizacije u borbi protiv siroma\u0161tva), koju\nBrnabi\u0107 unedogled ponavlja prilikom svakog svog pojavljivanja u\njavnosti, jeste samo prevod ekonomskih apstrakcija iz dokumenata<\/a>\nEvropske komisije, koje u praksi zna\u010de nastavak zadu\u017eivanja i “mera\n\u0161tednje”, postaje o\u010digledno da njena funkcija u ostvarivanju\ninteresa evropskog establi\u0161menta nije samo protokolarna. \n<\/p>\n\n\n\n Ana\nBrnabi\u0107 je u tom smislu utelovljenje prakse i ideologije kojom se\n“evropske vrednosti” i odbrana “nacionalnih”\ninteresa stapaju u “internacionalizam” kapitala. Tako\u0111e,\njasno je, da je aluzija na gerilski karakter Oslobodila\u010dke vojske\nKosova u pomenutoj izjavi Ane Brnabi\u0107 upotrebljena kao rasisti\u010dki\nstereotip koji se odnosi na albanski narod u celini, a masovnost\nreakcija na dru\u0161tvenim mre\u017eama ukazuje da na to da srpska\ndiplomatija uspe\u0161no stvara sliku o sebi kao najve\u0107oj pretnji za mir\nna Balkanu. Iako je evidentno da Srbija, kao nijedna balkanska\ndr\u017eava, naprosto nema resurse za pokretanje sukoba, ovakvi\ndiplomatski skandali doprinose rastu etni\u010dke netrpeljivosti, \u010diju\ncenu pla\u0107aju obi\u010dni ljudi. Budu\u0107i da sastanci evropskih\ninstitucija i regionalnih vlastodr\u017eaca ne idu u smeru ukidanja\netni\u010dkih konflikta, eksplozija nacionalisti\u010dke ideologije, koja\nprati svaki od ovih susreta, posredno oja\u010da fa\u0161isti\u010dke i ekstremno\ndesni\u010darske grupe poput onih koje su nedavno targetirale Albance u\nbeogradskom naselju Bor\u010da.<\/p>\n\n\n\n Nedugo\nnakon rasisti\u010dkog ispada Ane Brnabi\u0107, ministar spoljnih poslova\nIvica Da\u010di\u0107 napao je predstavnicu Pri\u0161tine na sednici Saveta\nbezbednosti UN Vloru \u00c7itaku, kao odgovor na njen govor o\ndekolonizaciji Kosova od Srbije, dobaciv\u0161i joj da ona “sedi sa\nsvojim kolonizatorima”, tj. sa predstavnicima SAD. Jedna od tema\ntog sastanka bio je i upad kosovske policije na sever Kosova, \u0161to je\nBeogradu omogu\u0107ilo da pre\u017eitke velikosrpskog nacionalizma\npredstavlja kao vid odbrane od stvaranja Velike Albanije. Prisustvo\nNATO na Balkanu tradicionalno se opravdava spre\u010davanjem novih\netni\u010dkih sukoba, ali istovremeno aktivno doprinosi konsolidovanju\nnacionalisti\u010dkih snaga, \u0161to se jasno o\u010dituje i na primeru odnosa\nSrbije i Crne Gore. \n<\/p>\n\n\n\n Nakon\nulaska Crne Gore u NATO, opcija koja se do tada predstavljala kao\npokret za neutralnost, a vojna neutralnost je za balkanske dr\u017eave na\nperiferiji kapitalisti\u010dkog sistema preduslov za bilo kakav oblik\nekonomskog i politi\u010dkog suvereniteta, stupile su u savez sa srpskim\nnacionalistima i Srpskom pravoslavnom crkvom. Zvani\u010dni Beograd ovih\ndana testira svoj samoproklamovani status “lidera u regionu”\npodr\u0161kom Srpskoj pravoslavnoj crkvi da zadr\u017ei svoje imovinske\nprivilegije, koje bi dono\u0161enje novog zakona o polo\u017eaju verskih\nzajednica u Crnoj Gori ugrozilo, pa je u tom duhu generalni sekretar\npredsednika Srbije Crnu Goru okarakterisao kao “klasi\u010dnu srpsku\ndr\u017eavu”, otvoreno negiraju\u0107i nezavisnost Crne Gore. Time se\nsvakako daje povod evroatlantskim institucijama da u\u010dvr\u0161\u0107uju svoje\npozicije kao pozicije garantovanja “mira i bezbednosti” tj.\nneme\u0161anja Srbije u unutra\u0161nja pitanja susednih dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n \nImaju\u0107i\nu vidu neprekidno podizanje tenzija, te me\u0111uzavisnost nacionalizma i\nimperijalizma, ne treba imati isuvi\u0161e velika o\u010dekivanja od nastavka\npregovora zakazanih za 1. jul. Agonija se, drugim re\u010dima, produ\u017eava,\na zadatak za rast levice ostaje isti \u2013 da borbu protiv du\u017eni\u010dke\nekonomije, kao pokreta\u010dkog mehanizma evroatlantskih integracija,\nneraskidivo pove\u017ee sa zahtevom za nacionalnom i etni\u010dkom\njednako\u0161\u0107u. Za sada, to zaista zvu\u010di kao utopijska vizija, ali bez\ntakve strategije u perspektivi ne nazire se kraj dinamici zamrzavanja\ni odmrzavanja konflikata, pra\u0107enoj sve ve\u0107om eksploatacijom,\nzadu\u017eivanjem i ekonomskim migracijama sa Balkana.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uo\u010di slede\u0107eg kruga pregovora izme\u0111u Pri\u0161tine i Beograda, \u010dini se da nema previ\u0161e nade da \u0107e se stvari pomaknuti sa mesta. Iako je fokus javnosti uglavnom na “\u0161umskom” pona\u0161anju samih pregovara\u010da, uzroci blokade ipak su dublji. Izjava predsednice vlade Ane Brnabi\u0107 da kosovsku delgaciju u Briselu \u010dine ljudi koji su “bukvalno iza\u0161li iz \u0161ume” pokrenula […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":28291,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[497,469],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-28289","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-kosovo","tag-srbija","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28289","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=28289"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28289\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28310,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28289\/revisions\/28310"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28291"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=28289"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=28289"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=28289"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=28289"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=28289"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=28289"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=28289"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Agonija\nse produ\u017eava<\/h2>\n\n\n\n