Takozvane trep cajke su trenutno najpopularniji muzi\u010dki \u017eanr na Balkanu. \u0160to je dovelo do spajanja navodno nespojivih muzi\u010dkih \u017eanrova, turbo folka i rapa, i za\u0161to je taj spoj toliko popularan? I za\u0161to su oni koji se nad njime zgra\u017eaju potpuno u krivu?<\/p>\n\n\n\n
\u0160ta je to u ljudskoj \u0107udi \u0161to ga tera da poludi \u2013 i da mu, kada je re\u010d o muzici, tolerancija prema sagovorniku druga\u010dijeg ukusa (ili pak, mi\u0161ljenja?) opadne na nivo koji prose\u010dan \u010dlan hrvatskog klera gaji prema mu\u010denom Franji… papi, ne Tu\u0111manu. Stare, dobre gra\u0111anske hajke na cajke, koje na na\u0161im prostorima traju od po\u010detka rata u Jugoslaviji, a jednako i one nacionalisti\u010dke \u017ealopojke o propasti “pravih vrednosti”, dobile su novo pogonsko gorivo u mega popularnom novom muzi\u010dkom pravcu \u2013 takozvanom trepfolku ili “trep cajkama”. <\/p>\n\n\n\n
Dok se gra\u0111anski moralisti zgra\u017eavaju pre svega formom – “plitko\u0161\u0107u” tekstova i “ki\u010d” aran\u017emanima, za nacionalno onesve\u0161\u0107ene ovaj hibridni \u017eanr je oli\u010denje pogubnog uticaja liberalnih zapadnih vrednosti na mlade\u017e i svojevrsni “mentalni genocid”. Pa je tako za pojedine kriti\u010dare ovaj muzi\u010dki podpravac “\u010dudovi\u0161no mladun\u010de kojeg se ni Franken\u0161tajn ne bi postidio”, dok su za Emira Nemanju Kusturicu najeminentniji izvo\u0111a\u010di trepfolka, bosanci Jala Brat i Buba Corelli, samo “mud\u017eahedini” koji “\u0161ire prostakluk”.<\/p>\n\n\n\n
No, s onu stranu estetskog zla, treba videti kako je taj novi \u017eanr, navodno “neprincipijelna koalicija” urbanih repera i “folk seljaka”, uop\u0161te uspostavljena, i za\u0161to je ona bila \u2013 istorijska nu\u017enost.<\/p>\n\n\n\n
Ozna\u010den kao “simbol dekadencije srpskog naroda” i saundtrek raspada Jugoslavije, turbo folk je ve\u0107 decenijama u javnosti Srbije posmatran kao zlokobni koktel “ruralnog i primitivnog”, i najpouzdaniji kulturolo\u0161ki simbol “isto\u010dnja\u010dkog” mentaliteta koji nas sputava da iza\u0111emo iz tamnog vilajeta pro\u0161losti i zakora\u010dimo u evropsku budu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, koliko je taj stav bio naivan i kratkovid, svedo\u010di i \u010dinjenica da je upravo turbo folk, i svi njegovi pop derivati, bio “pionir u uspostavljanju i promociji tr\u017ei\u0161nih odnosa” u post-socijalisti\u010dkoj Srbiji. “Narodnjaci” su ispratili svaki korak privredne i dru\u0161tvene transformacije i, prakti\u010dno, iako optu\u017eivani kao “nazadnjaci”, dali su primer liberalnoj inteligenciji kako se u stvari ide u korak sa vremenom.<\/p>\n\n\n\n
S druge strane, drugi \u017eanr ove “trule koalicije”, hip hop, percipiran kao mla\u0111i brat rokenrola, u Srbiji je zauzimao svojevrsnu tre\u0107u poziciju. Nesumnjivo urbani fenomen uvezen sa Zapada, \u0161to mu je bio i najve\u0107i plus, ipak je bio nedovoljno “umetni\u010dki” i “instrumentalan” za muzi\u010dke kriti\u010dare obrazovane na rokenrolu. Sami reperi decenijama su se (samo)sme\u0161tali upravo na “gra\u0111ansku” ideolo\u0161ku poziciju, gnu\u0161aju\u0107i se narodnjaka, turskog melosa i gostovanja na Pink televiziji, prestonici Grand produkcije i bastionu “ki\u010da i \u0161unda”.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, reperski za\u010darani krug samosa\u017ealjenja i bavljenja muzikom iz hobija, prvi je prekinuo Ivan Ivanovi\u0107 \u0110us<\/em> koji je, ispostavi\u0107e se kasnije, bio izvo\u0111a\u010d koji je iznova i iznova umeo najbolje da se prilagodi “duhu vremena”, a da opet zadr\u017ei sopstveni\u2026juice<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Prva ozbiljna saradnja repera sa estradom u Srbiji jeste pesma “U tvojim kolima<\/a>” iz 2006. godine koju je snimio upravo \u0110us sa popfolk peva\u010dicom Anabelom \u0110ogani, nekada\u0161njom suprugom Gagija \u0110oganija, osniva\u010da kultne dens grupe iz devedesetih Funky G. Nakon te vi\u0161e R&B saradnje, usledile su mnogobrojne kolaboracije sa folkerima, gostovanja po televizijama i rijalitijima, a sam \u0110us je snimao i solo narodnjake eksperimenti\u0161u\u0107i sa tada popularnim house<\/em> zvukom. Odgovaraju\u0107i na o\u0161tre kritike kolega i pravdaju\u0107i svoje “poslovne poteze”, \u0110us je svoj stav o rep sceni kasnije ilustrativno izrazio u pesmi “Sam<\/a>“: “A reperi, moji super ortaci, jednostavno su radnici, nisu poslodavci\u2026 povla\u010de se u ku\u0107ice i glume underground, odavno sam ih izvalio \u2013 izd\u2019o za BK sound”. <\/p>\n\n\n\n Pored \u0110usa, rep jeretici i estradni ledolomci istorijski bitni za me\u0161anje repa i folka, jesu \u010dlanovi grupe Elitni odredi. Nakon striktno repa sa po\u010detka karijere, ubrzo su pre\u0161li na klupski zvuk koji do tada niko u Srbiji nije radio na taj na\u010din. Repovanje su uprostili i umiksovali sa elektronskim haus matricama, besomu\u010dno forsirali autotjun, a u refrene ubacivali melos ili pak snimali kolaboracije sa folk peva\u010dima\/cama. <\/p>\n\n\n\n Ovim muzi\u010dkim stilom postali su najve\u0107a srpska tinejd\u017e senzacija, lansirav\u0161i se u vrh svih top lista, pa i onih na kojima su najve\u0107i rep izdajnici. Sve do 2014. godine, model repfolka koji su stvorili Elitni odredi bio je dominantan na komercijalnoj sceni, a pod njegovi uticajem danas i dalje radi MC Stojan koji \u017eari i pali diskotekama od Zagreba do Halm\u0161tada. Iako su se EO pre nekoliko godina raspali, njen \u010dlan Relja Popovi\u0107 je kao solo izvo\u0111a\u010d i danas u vrhu popularnosti.<\/p>\n\n\n\n No, pre nego \u0161to do\u0111emo do 2014. godine, klju\u010dne za proboj trep cajki, va\u017eno je pomenuti nekoliko stvari. Nakon pada Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine, narodnjaci su prakti\u010dno proterani iz dr\u017eavnih medija, a prore\u0111eni na privatnim televizijama, \u010dak i na TV Pinku. Time je novi “demokratski” re\u017eim \u017eeleo da poka\u017ee svoju prozapadnu vrednosnu orijentaciju, ali i diskontinuitet sa ratnim devedesetim. Ovom tihom cenzurom, otvorio se dodatni prostor za rep izvo\u0111a\u010de, a 2001. godine zvani\u010dno je formirana prva i verovatno jedina ozbiljna hip hop izdava\u010dka ku\u0107a u Srbiji – Bassivity Music. Nakon prvih nekoliko godina medijske podr\u0161ke, ali i kakvog takvog komercijalnog uspeha, Bassivity prestaje sa radom zbog finansijskih problema, ali i unutra\u0161njih sukoba.<\/p>\n\n\n\n Interesantno, pad ove izdava\u010dke ku\u0107e koincidirao je upravo sa povratkom “narodnjaka” u javnost, kada je dr\u017eava odustala od “prosve\u0107enog” liberalizma i prepustila industriju zabave vrludavim tokovima tr\u017ei\u0161ta. Kao simboli\u010dki po\u010detak novog uspona “narodnjaka” mo\u017ee se uzeti 2004. i po\u010detak emitovanja emisije “Zvezde Granda” na Pinku, rijaliti programa kojim je tada najja\u010da folk izdava\u010dka ku\u0107a zapo\u010dela svoju dugogodi\u0161nju hegemoniju na Balkanu. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim,\nhip hop klica za\u010deta devedesetih, a u\u010dvr\u0161\u0107ena 2000-tih, nije\nnestala iako je komercijalni uspeh izostao, ve\u0107 je nastavila svoj\ntok naspram glavne struje. Rep je ubrzo postao drugi najslu\u0161aniji\n\u017eanr u Srbiji, iako manje po klubovima, a vi\u0161e po parkovima,\nmra\u010dnim haustorima i, generalno, u privatnoj sferi. To je uslovilo i\nsvojevrsnu frustriranost rep izvo\u0111a\u010da koji svoj rad nikako nisu\nuspevali da naplate.<\/p>\n\n\n\n Za sve ovo vreme, globalnu muzi\u010dku industriju tako\u0111e drma smena generacija. Hip hop ve\u0107 godinama unazad dominira, ali i njemu treba sve\u017ea krv, a industrijske krvopije je kona\u010dno pronalaze na ulicama ameri\u010dkog “prljavog juga”. Trep muzika, podvrsta repa ro\u0111ena u Atlanti koja je nakon propasti dr\u017eavnog projekta stanogradnje postala tu\u017ena kolonija krek ku\u0107a, nakon dugog tavorenja na margini, slavodobitno je apsorbovana u mejnstrim. Ne samo to, nego se \u010ditav svet navukao na 808 bitove i usitnjene hetove br\u017ee nego prose\u010dna kvartovska kmica na lulu kreka. <\/p>\n\n\n\n Naravno, kao i uvek, odjeci globalnog doputovali su na Balkan, pa je trep zvuk po\u010deo da se kotrlja i na\u0161im sokacima. Logi\u010dno, me\u0111u puritancima odmah je etiketiran kao “tre\u0161” i degradacija izvornog rep zvuka. Me\u0111utim, tra\u017ee\u0107i formulu za uspeh, ambiciozniji reperi su se priklonili njegovom trep viso\u010danstvu.<\/p>\n\n\n\n Stari lisac \u0110us, osetiv\u0161i \u0161ta se kuva u svetu, ali i me\u0111u mla\u0111im doma\u0107im reperima, izbacuje 2012. album “Apetiti mi rastu<\/a>” kojim legitimizuje \u010ditavu trep scenu. Nakon toga izlazi Fox sa tvrodornom “nikad vi\u0161e siroma\u0161an<\/a>” trep\u010dinom, kriti\u010dare zbunjuje dizel feminizam Mimi Mercedez, a tada anonimni ni\u0161ki reper Rimski na bau\u0161teli u Amsterdamu snima spot “Izrael i Palestina<\/a>“.<\/p>\n\n\n\n I\ndok se trep polako probija, na muzi\u010dkom tr\u017ei\u0161tu de\u0161ava se jo\u0161\njedna klju\u010dna stvar \u2013 digitalna revolucija na polju distribucije i\npromocije. \u0110or\u0111e Trbovi\u0107 i Andrej Ili\u0107, prate\u0107i globalne tokove,\nformiraju IDJ Videos, u ovom trenutku najve\u0107i jutjub kanal u regionu\nkoji broji 2,5 miliona sabskrajbera i \u010diji klipovi imaju preko 3,3\nmilijarde pregleda.<\/p>\n\n\n\n IDJ\nVideos, koji je sada televizija i izdava\u010dka ku\u0107a, 2011. godine\nupada na teritoriju digitalnih plarformi koje tada jo\u0161 uvek nisu\ndovoljno poznate starim muzi\u010dkim magovima, i zapo\u010dinje dominaciju\nkoja jo\u0161 uvek traje. Forsiraju\u0107i narodnja\u010dki zvuk sa primesama hip\nhopa i elektronike, a na tragu onoga \u0161to su radili Elitni odredi,\nIDJ se uspostavlja kao glavni muzi\u010dki trendseter me\u0111u mla\u0111im\ngeneracijama, \u0161ire\u0107i se \u0161irom Balkana.<\/p>\n\n\n\n No, kako bi savr\u0161eni brak globalnog (trepa) i lokalnog (folka) u potpunosti mogao da profunkcioni\u0161e, falio je neko ko bi umeo da “krsti”, odnosno spoji dve estetski razli\u010dite pojave u koherentno jedno.<\/p>\n\n\n\n Na to se nije dugo \u010dekalo, “kumovi” su na aerodrom “Nikola Tesla” sleteli 2014. godine. Nakon poku\u0161aja da se napravi inostrana karijera, Relja Milankovi\u0107 Reksona, \u010dlan kultne srpske rep grupe V.I.P, i Slobodan Veljkovi\u0107 Coby, tada samo odli\u010dan (t)rep producent, vra\u0107aju se iz SAD i ponovo pokre\u0107u upokojeni Basiviti, ovog puta kao Bassivity Digital. Ve\u0107i uspeh preko okeana nije napravljen, ali su neke lekcije nau\u010dene. Povratkom u Srbiju, Basiviti po\u010dinje plansku masovnu proizvodnju instrumentala i uvode katalo\u0161ku prodaju gde kupac bira jedan od desetine ponu\u0111enih “artikala”. Istovremeno, s obzirom na jeftinost i brzinu kompjuterske kreacije muzike, za estradne mu\u0161terije skra\u0107eno je i vreme dobijanja gotovog proizvoda.<\/p>\n\n\n\nDr\nStrangelove ili kako sam prestao da brinem i zapevao folk<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Tr\u017ei\u0161na klackalica: dok nekome ne smrkne, drugome ne svane<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
“Zagreb je Atlanta<\/a>“<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Instant\numetnost, distribucija i proizvodnja<\/strong><\/h2>\n\n\n\n