Otkad je 2012. izgubila izbore, Demokratska stranka se ne uspijeva prometnuti u ozbiljnog izaziva\u010da vladaju\u0107oj Srpskoj naprednoj stranci. Ova besperspektivnost godinama je proizvodila cijepanja, a sada je natjerala aktere na najavu ponovnog ujedinjenja. Ali rezultat je i vi\u0161e nego neizvestan.<\/p>\n\n\n\n
U martu mesecu, na zvani\u010dnom sajtu Socijaldemokratske strane (SDS) koju je formirao i vodio biv\u0161i predsednik Srbije Boris Tadi\u0107, donesena je odluka o ponovnom ujedinjavanju sa Demokratskom strankom. Ova relativno nezapa\u017eena najava postala je ne\u0161to aktuelnija po\u010detkom maja kada su pra\u0107eniji mediji najavili ponovno stvaranje “velike Demokratske stranke” koja \u0107e zvani\u010dno otpo\u010deti stvaranjem neke vrste unije tri frakcije \u2013 Tadi\u0107evog SDS-a, zatim stranke Zajedno za Srbiju (ZZS) i same usahle Demokratske stranke (DS) u uniju Demokratske stranke kao prelazne faze u kojoj \u0107e te tri stranke fukcionisati kao jedna, iako \u0107e, za sada, ostati tri posebna pravna lica, ali i to samo dok se ne usklade procedure i tehni\u010dki detalji oko ujedinjenja.<\/p>\n\n\n\n
Iako je predsednik DS Zoran Lutovac na sednici Glavnog odbora te stranke, koja je odr\u017eana ubrzo nakon po\u010detka ujedinjavanja sa delom svog biv\u0161eg \u010dlanstva, u uobi\u010dajenom maniru za savremene politi\u010dare glavnog toka, poku\u0161ao da stvar predstavi kao ne\u0161to od op\u0161teg zna\u010daja, rekav\u0161i bukvalno: “Nije ujedinjenje zbog nas, niti zbog [izbornog] cenzusa, nego zbog gra\u0111ana”, malo ko \u0107e u tu verziju poverovati.<\/p>\n\n\n\n
Nivo podr\u0161ke koju ima kako DS, tako i svi njeni derivati, na istorijskom je minimumu. Onaj deo politi\u010dkog spektra (u Srbiji trenutno su\u017een), koji sebe identifikuje kao “gra\u0111ansku Srbiju”, a to je onaj deo koji Srbiju pre svega \u017eeli da vidi u EU, ima vi\u0161egodi\u0161nju krizu politi\u010dkog identiteta, jer SNS koji je odvajanjem od \u0160e\u0161eljevih radikala (SRS) skupio ve\u0107i deo desne scene pod svoje okrilje, uz podr\u0161ku zapadnih centara mo\u0107i, od dolaska na vlast vodi politiku \u010diji je krajnji cilj, kako sami ka\u017eu, da Srbija u\u0111e u EU. U tom smislu nema bitne razlike izme\u0111u Vu\u010di\u0107a i njegove opozicije. <\/p>\n\n\n\n
Za sve ove godine, ta takozvana gra\u0111anska Srbija nije uspela da prona\u0111e adekvatan politi\u010dki odgovor na izazove na koje je poku\u0161ala da se odazove. Jedino na \u0161ta sigurno mogu da se oslone jesu nebrojene politi\u010dke afere koje ljudi iz vrha vladaju\u0107e stranke neumorno proizvode. Me\u0111utim, problem za njihove protivnike predstavlja \u010dinjenica da su i redovi sada\u0161nje opozicije, koje su uglavnom bile na vlasti od 2000. godine sve do ulaska SNS u vladu i pobede Tomislava Nikoli\u0107a na predsedni\u010dkim izborima 2012. godine, jeste taj \u0161to su njeni redovi puni ljudi koji su vlast do\u017eivljavali sli\u010dno kao SNS danas, te tako\u0111e proizvodili nebrojene afere. Jedini adut koji trenutno koristi Vu\u010di\u0107eva opozicija jeste da su njihove afere bile manje i da su oni nau\u010dili svoju lekciju.<\/p>\n\n\n\n
Na taj na\u010din, u nemogu\u0107nosti da artikuli\u0161e jasnu politiku, rasturena opozicija ve\u0107 izvesno vreme poku\u0161ava da se pregrupisavanjem oporavi i vrati u igru. Ukrupnjavanjem ove tri organizacije nazad pod staru zastavu nametnulo je pitanje da li je ponovo mogu\u0107e ono \u0161to su toj ideji naklonjeni mediji nazvali “velikom Demokratskom strankom”. Jer, izvan novoformiranog prelaznog oblika koje se radno naziva unijom, ostale su slede\u0107e partije koje su proistekle iz DS: Srpski patriotski savez (SPAS) koji predvodi biv\u0161i vaterpolista i sada\u0161nji gradona\u010delnik Novog Beograda Aleksandar \u0160api\u0107, Liberalno-demokratska partija (LDP) koju predvodi biv\u0161i potpredsednik DS i Vlade Srbije \u010cedomir Jovanovi\u0107, Nova stranka koju predvodi Zoran \u017divkovi\u0107, premijer posle atentata na \u0110in\u0111i\u0107a, a i nova Stranka slobode i pravde (SSP) koju je formirao Dragan \u0110ilas, biv\u0161i gradona\u010delnik Beograda i predsednik DS sa kojim se ujedinila tzv. Levica Srbije koju je predvodio Borko Stefanovi\u0107, koji je sa mesta narodnog poslanika napustio \u010dlanstvo u DS da bi formirao svoju partiju. Tu je jo\u0161 Narodna stranka Vuka Jeremi\u0107a koji je imao pauzu u strana\u010dkom delovanju od napu\u0161tanja DS do formiranje svoje Narodne stranke. Na ultrakonzervativnu Demokratsku stranku Srbije koju je Vojislav Ko\u0161tunica odvojio od DS jo\u0161 1992. godine vi\u0161e niko ne ra\u010duna, mada bi se za dobar deo stranaka sa spiska moglo isto re\u0107i. <\/p>\n\n\n\n
Deo stranaka sa spiska je izvan opozicijskog Saveza za Srbiju, poput LDP ili Nove stranke, a one koji jesu u SzS nalaze se u razli\u010ditim stupnjevima svog delovanja. Naime, nije isti polo\u017eaj Tadi\u0107eve SDS, koja je u praksi imala prilike da se uveri u to da nema upori\u0161te u bira\u010dkom telu zbog negativnog imid\u017ea Borisa Tadi\u0107a ili novoformirane SSP, pa i NS, koje jo\u0161 uvek o\u010dekuju svoje prve prave izborne borbe, ako na njih, razume se, iza\u0111u. <\/p>\n\n\n\n
Iako su se za trenutak uzburkala nadanja onih koji sanjaju tu veliku Demokratsku stranku<\/em>, ipak je entuzijazam ubrzo usporio. Uprkos onome \u0161to je izrekao predsednik DS Zoran Lutovac da se ne radi o ujedinjavanju zbog cenzusa, nego zbog gra\u0111ana, ipak je nejasno \u0161ta je to \u0161to se gra\u0111anima nudi, a da to ve\u0107 nije na vlasti, jer su svi za tr\u017ei\u0161nu privredu, privatnu svojinu, nominalno su protiv korupcije, partokratije, klijentelizma, svi su odreda borci za pravnu dr\u017eavu, medijske slobode i tako dalje. Programske, pa i prakti\u010dne razlike su minimalne izme\u0111u ve\u0107ine vladaju\u0107ih i ve\u0107ine stranaka van vlasti.<\/p>\n\n\n\n Takva vrsta haosa politi\u010dkih identiteta, u kombinaciji sa objektivnim ograni\u010denjima ideologija koje zastupaju, te uz kadar koji nije u stanju da osmisli novu politiku ni u vrednosnom, ni u metodolo\u0161kom smislu, \u010dini da stranke koje se nalaze u opoziciji Vu\u010di\u0107u nemaju jasnu sliku \u0161ta da rade. Iako je pokretanjem i zahuktavanjem protesta Stop krvavim ko\u0161uljama<\/em> pre svega samim ovim strankama delovalo da se za njih stvari pokre\u0107u sa mrtve ta\u010dke, oni su se sapleli o sopstvenu reputaciju i sopstvenu nesposobnost da se izvuku iz zamki starih taktika, starog pristupa i starih analiza.<\/p>\n\n\n\n Protesti Stop krvavim ko\u0161uljama<\/em> odnosno #1od5miliona<\/em> se jo\u0161 uvek odr\u017eavaju, ali je broj ljudi na njima zna\u010dajno opao i to je koincidiralo sa trenutkom kada je SzS posle takti\u010dkog povla\u010denja u drugi plan ponovo preuzeo jasnu vode\u0107u ulogu na ovim protestima. Posle poku\u0161aja onoga \u0161to ta gra\u0111anska Srbija smatra radikalizacijom, glasnih najava i postavljanja ultimatuma na koje nije bilo nikakvog odgovora, zatim bojkota rada Skup\u0161tine koji nije dao vidljive rezultate, te najave bojkota bilo kakvih izbora do promene izbornih uslova, postavlja se pitanje koji bi slede\u0107i potez u pohodu na vlast mogla da u\u010dini ta snaga. Jedini odgovor koji je do sada stigao jeste prosto grupisanje ve\u0107 poznatih lica sa ve\u0107 poznatim politikama. <\/p>\n\n\n\n Oko svega ostalog ne postoji ideja \u0161ta bi ta\u010dno mogli da urade, a upravo to je izrazio predsednik DS Lutovac na sednici Glavnog odbora stranke na kojoj je to telo potvr\u0111ivalo akt o uniji od 19. maja. Tu priliku je iskoristio da odgovornost za bezidejnost i nedostatak plana prebaci na gra\u0111ane rekav\u0161i: “Ljudi bi \u017eeleli promene \u0161to pre, ali ne znaju na koji na\u010din to da se uradi”.<\/p>\n\n\n\n Talas protesta koji je zimus zahvatio vi\u0161e od 100 gradova i mesta probudio je nadu ove grupacije, jer je posle vi\u0161egodi\u0161nje oseke i povla\u010denja izgledalo kao da taj izliv nezadovoljstva sveukupnim stanjem u dru\u0161tvu predstavlja signal da se fragmentisana biv\u0161a vlast vra\u0107a u igru. Me\u0111utim, samo nezadovoljstvo protiv aktuelne vlasti nije dovoljno. Nezadovoljstvo politikom tokom dosada\u0161njeg toka tranzicije obuhvata i bukvalno sve stranke koje predvode politi\u010dari koji su ve\u0107 bili na vlasti. To i jeste jedan od razloga za\u0161to te manifestacije nezadovoljstva nisu bile masovnije, jer su mnogi svoje nezadovoljstvo manifestovali bojkotom politi\u010dke elite generalno. <\/p>\n\n\n\n Zatim, i me\u0111u onima koji su izlazili na proteste zna\u010dajan deo je jasno pokazivao svoje nezadovoljstvo liderima sada\u0161nje opozicije. Odgovor na to je bilo pravljenje otklona i stavljanje strana\u010dkih prvaka u drugi plan i to se ispostavilo kao zlatno doba tih protesta. Nastali impuls ponovo su poku\u0161ale da iskoriste stranke, ali su to uradili tako da je pose\u0107enost protestima zna\u010dajno opala, a u velikom broju gradova i mesta jednostavno \u2013 nestala. Na poslednjem koji je odr\u017ean ka\u017ee se da ga je bilo u oko 40 gradova, dakle, vi\u0161e od polovine mesta i gradova vi\u0161e se ne odr\u017eavaju, a u nekim se gase pa ponovo pokre\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Posle opadanja pokreta uli\u010dnih protesta dolazi do svojevrsnog preispitivanja dosada\u0161njih taktika \u2013 bojkota rada Skup\u0161tine, poku\u0161aja radikalizacije<\/em> zauzimanjem ili blokiranjem vladinih upravnih i medijskih zgrada i kona\u010dno stvaranja slobodne zone<\/em>. Iako vrhovi stranaka jo\u0161 uvek nisu spremni za ozbiljniji kritiku svojih odluka, ipak se povremeno u javnosti pojavljuju disonantna mi\u0161ljenja koja preispituju da li je bojkot rada parlamenta bio kontraproduktivan ili ne i da li je radikalizacija<\/em> u vidu ulaska u zgradu Radio-televizije Srbije i sli\u010dne akcije fizi\u010dkog blokiranja stvorila lo\u0161 imid\u017e zahvaljuju\u0107i vladinoj medijskoj ma\u0161ineriji.<\/p>\n\n\n\n Sama re\u010d radikalizacija<\/em> se u ovim krugovima \u010desto pominje, zato zaslu\u017euje da se malo pogleda na \u0161ta oni koji je zagovaraju zapravo misle. Ne radi se, naime, ni o kakvoj radikalizaciji zahteva, jer oni ostaju magloviti i uop\u0161teni grupisani oko medija i izbora. Pod time onda ostaje da se u skladu sa li\u010dnim afinitetima zami\u0161lja o\u0161trija borba za pet minuta u centralnoj informativnoj emisiji i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n Osnovni problem koji ignori\u0161u kako zagovornici gra\u0111anske <\/em>politike, tako i oni koji ih medijski podr\u017eavaju, jeste \u010dinjenica da prethodnih godina nije vladala nikakva apatija kako oni to vole da isti\u010du. U Srbiji su se sve vreme odvijale radni\u010dke i razne druge borbe poput sada aktuelne protiv izgradnje mini hidroelektrana na Staroj planini, ali problem pozicije gra\u0111anstva i evropejstva<\/em> koji se bore za normalnu<\/em> dr\u017eavu jeste u tome \u0161to te borbe ne prepoznaje, jer u njima ne pronalazi svoj strana\u010dki interes.<\/p>\n\n\n\n Zato je jedini odgovor koji je do sada imala da ponudi \u2013 pregrupisavanje politi\u010dkih snaga koje bi ovako atomizovane prosto nestale sa scene. Me\u0111utim, iako oslabljene i razre\u0111enog \u010dlanstva, ove organizacije nisu kadre prosto da se ujedine.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to za sada sigurno znaju, jeste kako \u0107e se izja\u0161njavati i kakvo je strate\u0161ko opredeljenje, me\u0111utim u tome nema ni\u010deg novog. Poput DS u ranijim periodima, i ova nova, obnovljena izja\u0161njava se kao opcija levog centra<\/em>, nazivaju\u0107i sama sebe gravitacionom organizacijom. Ja\u010dina gravitacije, kao \u0161to se zna, u prirodi zavisi od mase, a od \u010dega zavisi na sceni samodefinisane gra\u0111anske <\/em>politike, to \u0107e pokazati vreme pred nama. Jedino \u0161to se sada mo\u017ee videti je da je od situacije koja je do\u017eivljena kao \u0161ansa gra\u0111anske opcije<\/em> najvi\u0161e profitirala kleronacionalisti\u010dka stranka Dveri koju predvodi Bo\u0161ko Obradovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Do tada, javnost \u0107e mo\u0107i da se bavi jedinom stvari u kojoj \u010dlanovi stranaka politike glavnog toka, a to su kadrovske kombinacije. Umesto o politi\u010dkim potezima, mediji mogu da se bave ko \u0107e iz koje od novovra\u0107enih frakcija dobiti koju funkciju u ukrupnjenoj, ali nedovr\u0161enoj novoj DS. U toku ovog prelaznog perioda postoja\u0107e neka vrsta trijumvirata u kome \u0107e dosada\u0161nji predsednici stranaka (Lutovac, Tadi\u0107, Zelenovi\u0107) rukovoditi radom unije.<\/p>\n\n\n\n Kako bilo, pa\u017enja koju je u javnosti dobilo ovo svojevrsno ukrupnjavanje tri frakcije DS-a do sada nije opravdalo ta o\u010dekivanja. U kvalitativnom smislu, ne samo ove tri organizacije u jednoj, ve\u0107 celokupna formalna opozicija ne nudi koncept koji se razlikuje od vladaju\u0107eg Vu\u010di\u0107evog, ni u pogledu spoljne, ni unutra\u0161nje politike, a jo\u0161 manje po ekonomskim i socijalnim pitanjima. Srbija, kao i sve okolne zemlje tek treba da iznedri svoju pravu opoziciju koja \u0107e umesto performansa i praznog i la\u017enog radikalizma ista\u0107i jasne i \u010dvrste zahteve u pogledu socijalnih i ekonomskih prava ljudi. <\/p>\n\n\n\n Do tada, ima\u0107e glasa\u010dke listi\u0107e na kojima \u0107e, narodski re\u010deno, biti Kurta protiv Murte, ako Murta ne bojkotuje zbog toga \u0161to smatra da izbori nisu fer. Dobar deo naroda ih ionako bojkotuje ve\u0107 nekoliko ciklusa smatraju\u0107i da nije fer da su uvek tu i Kurta i Murta. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Otkad je 2012. izgubila izbore, Demokratska stranka se ne uspijeva prometnuti u ozbiljnog izaziva\u010da vladaju\u0107oj Srpskoj naprednoj stranci. Ova besperspektivnost godinama je proizvodila cijepanja, a sada je natjerala aktere na najavu ponovnog ujedinjenja. Ali rezultat je i vi\u0161e nego neizvestan. U martu mesecu, na zvani\u010dnom sajtu Socijaldemokratske strane (SDS) koju je formirao i vodio biv\u0161i […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":28172,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[12,466,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-28171","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-izbori","tag-savez-za-srbiju","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28171","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=28171"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28171\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28177,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/28171\/revisions\/28177"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/28172"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=28171"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=28171"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=28171"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=28171"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=28171"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=28171"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=28171"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Usahnuli protesti<\/h2>\n\n\n\n
La\u017ena “apatija”<\/h2>\n\n\n\n
Lo\u0161i izbori<\/h2>\n\n\n\n