Rijetko \u0161to toliko golica ma\u0161tu liberalnih kriti\u010dara na prostoru biv\u0161e Jugoslavije kao porez na pla\u0107u. Tim vi\u0161e jer misle da tim preispitivanjem idu u korist radnika i da je na Zapadu sasvim druk\u010dije. Osvrnimo se na primjer Srbije.<\/p>\n\n\n\n
Zamislite da narednog meseca umesto plate koju, valjda, redovno primate, na va\u0161 ra\u010dun legne suma novca uve\u0107ana za oko 50%. Tolika povi\u0161ica zvu\u010di kao nau\u010dna fantastika. Navikli su nas da nemamo prevelika o\u010dekivanja. Ali zanemarimo to na trenutak, ipak je u pitanju misaoni eksperiment. <\/p>\n\n\n\n
Dakle, prvi je u mesecu i va\u0161a plata je poprili\u010dno ve\u0107a. Recimo da ste do sada primali ono \u0161to se zvani\u010dno vodi kao prose\u010dna zarada<\/a> \u2013 iako je i prosek nau\u010dna fantastika<\/a> za veliku ve\u0107inu stanovni\u0161tva u Srbiji \u2013 i najednom vam umesto 55.000 dinara na ra\u010dun legne 80.000. Zvu\u010di uzbudljivo.<\/p>\n\n\n\n No misaoni eksperiment se dalje razvija. Izlazite iz svog doma, spu\u0161tate se niz stepenice i razmi\u0161ljate kako \u0107ete potro\u0161iti dobijeni “vi\u0161ak”. Na izlazu iz zgrade otvarate po\u0161tansko sandu\u010de. Pored redovnih ra\u010duna na koje ste navikli, tu je sada i koverta sa obra\u010dunatom novom ratom va\u0161eg privatnog penzijskog fonda. Tu je i mese\u010dna rata privatnog zdravstvenog osiguranja, ali i koverta sa ra\u010dunom specijalisti\u010dkog pregleda koji va\u0161e privatno zdravstveno osiguranje nije pokrivalo. Skroz u pozadini sandu\u010deta, zaba\u0161urena iza ra\u010duna za struju i telefon, prikrivena, ostala je koverta koja u sebi nosi ra\u010dun za \u0161kolarinu va\u0161eg deteta koje poha\u0111a osnovnu \u0161kolu. <\/p>\n\n\n\n Ina\u010de nemate ove ra\u010dune u sandu\u010detu? Da, to je zato \u0161to je ovih 50% iz na\u0161eg misaonog eksperimenta deo va\u0161e plate koji odlazi na porez i doprinose iz kojih se svi ti tro\u0161kovi ina\u010de pokrivaju. <\/p>\n\n\n\n “Za\u0161to zaposleni u Srbiji, kao u ve\u0107ini razvijenih zapadnoevropskih zemalja, ne dobijaju bruto platu?” Ovo pitanje osvanulo je ne tako davno na stranicama dnevnog lista Blic<\/a>. Ba\u0161 u trenutku kada su po\u010dinjali pregovori o visini minimalne zarade za 2019. godinu, jedan od najtira\u017enijih dnevnih listova postavlja pitanje “da li je mogu\u0107e da se zarade i kod nas ispla\u0107uju radnicima u punom iznosu, a da onda oni sami odlu\u010de koliko \u0107e izdvajati za socijalno, a koliko za penziono osiguranje i da li \u0107e se odlu\u010diti za privatne lekare i fondove ili dr\u017eavne?”<\/p>\n\n\n\n Tek letimi\u010dni pregled poreza na zarade u Evropi pokazuje da u prakti\u010dno ne postoji dr\u017eava u kojoj neki deo plate ne odlazi na poreze ili doprinose. Procenat varira od zemlje do zemlje, ali se mo\u017ee tvrditi i da je on \u010desto ni\u017ei u siroma\u0161nijim zemljama. U OECD<\/a> zemljama, razlika izme\u0111u plate koju radnik ili radnica odnesu ku\u0107i i bruto zarade u proseku iznosi 36,1%. Potpuno suprotno u odnosu na tvrdnju iznetu u tekstu Blica \u2013 ne samo da se i “tamo” pla\u0107aju porezi na zarade, ve\u0107 je u “ve\u0107ini razvijenih zapadnoevropskih zemalja” on vi\u0161i nego u Srbiji. <\/p>\n\n\n\n Uzmimo za primer Nema\u010dku. U Nema\u010dkoj su poreza oslobo\u0111eni svi koji zara\u0111uju manje od 9.000 evra na godi\u0161njem nivou. Zvu\u010di kao velika cifra. U Srbiji se zvani\u010dna prose\u010dna plata na godi\u0161njem nivou jedva dokotrlja i do 5.000 evra. Ipak, minimalna cena rada u Nema\u010dkoj iznosi gotovo 9 evra po radnom satu, odnosno oko 1.500 evra na mese\u010dnom nivou za puno radno vreme. Tako je cifra od 9.000 evra ostavljena kao limit za najsiroma\u0161nije slojeve stanovni\u0161tva koji su oslobo\u0111eni pla\u0107anja poreza na platu. Sa druge strane, svi koji zara\u0111uju vi\u0161e od 9.000 evra godi\u0161nje pla\u0107aju porez koji progresivno raste sa rastom plate, a kre\u0107e se od 14% pa sve do 45% za one sa prihodima ve\u0107im od 260.000 evra godi\u0161nje. Na ovaj porez, pla\u0107ate i takozvanu solidarnu taksu od 5,5%, kao i porez od 8% za crkvu ukoliko ste vernik ili vernica. <\/p>\n\n\n\n U Francuskoj ste oslobo\u0111eni poreza ukoliko imate primanja ispod 9.807 evra. Iznad ove sume porez se opet ra\u010duna po progresivnoj stopi od 14% do 45% za plate ve\u0107e od 153.783 evra. U Velikoj Britaniji situacija je sli\u010dna. Porez se ne obra\u010dunava na godi\u0161nje zarade manje od 11.850 funti, ali nakon tog iznosa progresivno raste od 20% za najni\u017ee, pa do 45% za najvi\u0161e prihode. 1<\/a><\/sup> Iz ovog poreza finansira se i sistem javnog zdravstva koje je univerzalno i pokriva celu populaciju Velike Britanije, a od doprinosa se, pored poreza, pla\u0107a nacionalno osiguranje, opet u progresivnom omeru \u2013 ukoliko prihodujete do 702 funte mese\u010dno ne pla\u0107ate ni\u0161ta, ukoliko prihodujete vi\u0161e od 702 funte pla\u0107ate 13,8%, a ukoliko prihodujete vi\u0161e od 3.863 funte mese\u010dno pla\u0107ate jo\u0161 13,8%. Nacionalno osiguranje, koje ina\u010de pokriva penziju, naknadu za nezaposlene, porodiljsko odsustvo i sli\u010dno, za vas pla\u0107a i poslodavac, dodatnih 12%. U Nema\u010dkoj se od doprinosa izdvaja 18,6% za penziono, 14,6% za zdravstveno, 3% za nezaposlenost i oko 2,5% za socijalnu skrb. <\/p>\n\n\n\n Osvrnimo se i na jugoslovenski prostor. U Hrvatskoj se za penziono osiguranje pla\u0107a 20%, zdravstveno 15%, za nezaposlenost i zdravlje na radu ode jo\u0161 ne\u0161to preko 2% ukupno. Porez je tako\u0111e progresivan, pa ukoliko zara\u0111ujete do 17.500 kuna mese\u010dno (oko 2.300 evra) pla\u0107ate 24%, a na svaku kunu preko ovog limita i dodatnih 36%. U Sloveniji se samo porez raste\u017ee od 16% pa do 50%. U Bosni i Hercegovini porez je 10% za sve, a doprinosi, zavisno da li \u017eivite u Republici Srpskoj ili Federaciji BiH, budu od 31% do 41%. Ovaj pregled nije potpun, a sistem poreza i doprinosa je mnogo kompleksniji \u2013 \u010desto se pri obra\u010dunu uzima u obzir i va\u0161 bra\u010dni status, da li imate dece ili ne, itd. Ali kako god da okrenemo, porez i doprinosi su tu. No nije dovoljno argument zadr\u017eati na nivou koji ka\u017ee “vidi kako je tamo”.<\/p>\n\n\n\n U Srbiji deo bruto plate koji obra\u010dunava i upla\u0107uje ra\u010dunovodstvo na va\u0161em poslu u principu izgleda ovako: 10% je porez, isti za sve, bez obzira na visinu primanja, 26% se izdvaja za penzioni fond, 10,3% je zdravstveno osiguranje i 0,75% ide u fond za slu\u010daj nezaposlenosti. \u010cinjenica<\/a> je da u Srbiji \u010dak 70% ljudi prima platu manju od proseka, a najve\u0107i deo zaposlenih \u2013 u 2017. godini 18,8% \u2013 ima zaradu u visini zvani\u010dnog minimalca. Bruto plata ove populacije jedva da prebaci ono \u0161to se smatra minimalnom potro\u0161a\u010dkom korpom. Bazi\u010dna logika govori o tome da bi, u slu\u010daju da doprinosi nisu obavezno obra\u010dunati, najve\u0107i deo siroma\u0161nog stanovni\u0161tva ukupan novac bruto plate tro\u0161io na svakodnevnu potro\u0161nju kako bi minimalno podigao \u017eivotni standard. <\/p>\n\n\n\n Tako\u0111e, tek oko 1% stanovni\u0161tva Srbije prima platu ve\u0107u od 200.000 dinara \u2013 informaciju o tome kako se iznad ove cifre kre\u0107u primanja najbogatijih nemamo. Ipak, mo\u017eemo pretpostaviti da bogatiji slojevi svoje bruto plate, ukoliko bi bili oslobo\u0111eni pla\u0107anja poreza i doprinosa, ne bi tro\u0161ili pla\u0107aju\u0107i javno zdravstveno i penziono osiguranje, a sasvim sigurno ni fond za nezaposlene. <\/p>\n\n\n\n Ukratko, argument o tome da svako treba da ima slobodu da bira na \u0161ta \u0107e potro\u0161iti zara\u0111eno je argument koji mo\u017ee da iznese neko ko je u privilegovanoj poziciji. U Srbiji, ve\u0107ina ljudi ima toliko niska primanja da je postavljanje pitanja izbora \u010dist cinizam, a efekat ukidanja obaveznog oporezivanja zarada i doprinosa ubrzo bi se preto\u010dio u socijalnu katastrofu. <\/p>\n\n\n\n \u010clan 68 Ustava Republike Srbije ka\u017ee da “svako ima pravo na za\u0161titu svog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja”. Kao \u0161to to obi\u010dno biva, imati pravo na ne\u0161to ne zna\u010di i da \u0107ete to pravo u\u017eivati. U Srbiji naime, svako ima mogu\u0107nost da se le\u010di, ali ta mogu\u0107nost se ostvaruje na osnovu va\u0161eg radnog i imovinskog statusa. Ukoliko ste zaposleni pla\u0107a\u0107ete obavezno zdravstveno osiguranje na osnovu kojeg \u0107ete mo\u0107i da se le\u010dite vi, ali i \u010dlanovi va\u0161e porodice. Ukoliko niste zaposleni pravo na le\u010denje ostvari\u0107ete<\/a> ukoliko \u017eivite u doma\u0107instvu koje ostvaruje prihode manje od zvani\u010dne minimalne mese\u010dne plate po \u010dlanu porodice. <\/p>\n\n\n\n U sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja mo\u017eete u\u0107i i ukoliko Republi\u010dkom fondu za zdravstveno osigurnaje uplatite 2.464<\/a> dinara mese\u010dno. Sa druge strane, privatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje je znatno skuplje. Ukoliko \u017eelite da ono pokrije i \u010dlanove va\u0161e porodice, recimo tro\u010dlane, privatno osiguranje<\/a> \u0107e se kretati od 40 pa do preko 100 evra na mese\u010dnom nivou. Pri tom, pokriva\u0107e samo odre\u0111ene tro\u0161kove vanbolni\u010dkog le\u010denja i naj\u010de\u0161\u0107e ne\u0107e pokrivati tro\u0161kove u trudno\u0107i. Ovo je samo okvirna procena. Za precizan prora\u010dun tro\u0161kova osiguravaju\u0107a kompanija \u0107e morati da vas dodatno odmeri, “uzme u obzir rizike”. Ukratko, visina naknade \u0107e direktno zavisiti od va\u0161e starosti, pola, generalnog zdravstvenog stanja, i sl. To \u0107e re\u0107i, ukoliko spadate u neku od, po proceni onih koji vam osiguranje prodaju, “rizi\u010dnijih grupa”, va\u0161a mese\u010dna naknada za zdravstveno osiguranje bi\u0107e jo\u0161 vi\u0161a. Sasvim razumljivo, jer vam osiguranje prodaju ljudi koji \u017eele da ostvare profit<\/em>.<\/p>\n\n\n\n Sistem javnog zdravstva ne zasniva se na profitu, ve\u0107 na solidarnosti i uzajamnosti. Zato je i mogu\u0107e da se bez ikakvih naknada le\u010de najsiroma\u0161ni slojevi. To samo po sebi nije dovoljno da bismo rekli da nam je sistem javnog zdravstva dobar. Blago zvu\u010di ako bismo rekli da ga je potrebno unapre\u0111ivati. Ali bez javnih ambulanti, domova zdravlja, bolnica i klini\u010dkih centara, sistema imunizacije stanovni\u0161tva, zdravlje ljudi \u0107e biti ugro\u017eeno u meri u kojoj \u0107e ono zavisiti isklju\u010divo od njihovog imovinskog statusa. Ovakav sistem nije mogu\u0107 bez zajedni\u010dkog solidarnog napora \u010ditavog dru\u0161tva. <\/p>\n\n\n\n Uostalom, i istra\u017eivanja<\/a> pokazuju da privatizacija zdravstvenog sistema nema pozitivan efekat. Uslovi rada su pogor\u0161ani, broj zaposlenih smanjen, kvalitet je u padu, a \u0161iroka dostupnost zdravstvu znatno ugro\u017eena. Ni u segmentu zadovoljstva korisnika uslugama, privatni zdravstveni sistem nije iza\u0161ao kao pobednik. Uo\u010dena je i pretnja kreiranja monopola ili oligopola, a elasti\u010dnost “tr\u017ei\u0161ta zdravlja” je takva da privatne kompanije vrlo lako mogu diktirati cenu koju korisnici moraju da plate, \u010desto i pod pretnjom \u017eivota. <\/p>\n\n\n\n Sa penzijama je stvar donekle i kompleksnija. Stanje je takvo da je sistem javnog penzionog i invalidskog osiguranja u Srbiji proto\u010dnog karaktera. Ukratko, isplata penzija vr\u0161i se najve\u0107im delom iz sume koju zaposleni ljudi uplate u fond. Iz ovih doprinosa finansira se dve tre\u0107ine bud\u017eeta Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), \u0161to je gotovo 400 milijardi dinara. Ne\u0161to malo manje od tre\u0107ine novca fonda predstavljaju transferi iz bud\u017eeta Republike Srbije, ali treba imati na umu da se od tih sredstava finansiraju i penzije koje nisu ste\u010dene izdvajanjem u fond, ve\u0107 ih je dr\u017eava dodelila \u2013 borcima, umetnicima, sportistima i drugim, kako se to ve\u0107 ka\u017ee, “zaslu\u017enim gra\u0111anima”.<\/p>\n\n\n\n I ovde se argumentacija delom preklapa sa onom koja se odnosi na sistem zdravstva. Javni penzioni fond predstavlja instituciju me\u0111ugeneracijske solidarnosti, sistem koji bi morao starijim ljudima da obezbedi dostojanstven \u017eivot nakon \u0161to prestanu da rade. Situacija je takva da jedna generacija radi i prakti\u010dno finansira stariju populaciju, koja je pak ranije radila, doprinosila dru\u0161tvu i tako\u0111e finansirala svoje starije sugra\u0111ane. Problem nastaje kada ono \u0161to bi moralo biti garantovano pravo aktuelna vlast dovede u pitanje. <\/p>\n\n\n\n Prvo, penzije se obra\u010dunavaju na osnovu primanja koja ste imali tokom radnog veka i proporcionalno tome doprinosa koje ste upla\u0107ivali. Ukoliko neka Vlada donese odluku koja se kosi sa ovim principom, naravno da se u sumnju dovodi \u010ditav sistem. No nije to pitanje samog sistema koliko je u pitanju antisocijalni karakter aktuelnih vlasti. Imajmo na umu da je Ustavni sud odbio<\/a> da se izjasni o karakteru odluke Vlade Republike Srbije. Obrazlo\u017eenje kao da je sastavljala sama Vlada. <\/p>\n\n\n\n Drugi problem predstavlja i promena uslova za sticanje prava na odlazak u penziju koja je usvojena u sklopu paketa mera \u0161tednje. Naravno da \u0107e se mnogi ljudi zapitati \u2013 “za\u0161to dajem novac ako su sve ve\u0107e \u0161anse da ne\u0107u ni do\u010dekati penziju?” No opet, nije problem u javnom<\/em> sistemu penzionog i invalidskog osiguranja, ve\u0107 u vlastima koje ga kontinuirano uru\u0161avaju i \u010dine nedostupnim. Pomenimo i da sopstveni prihodi fonda danas popunjavaju tek 0,7% ukupnog bud\u017eeta koji mu stoji na raspolaganju. Tako niski prihodi mogu se tuma\u010diti neadekvatnom upravom, ali i nemogu\u0107no\u0161\u0107u PIO fonda da raspola\u017ee svojom imovinom koja je u talasu privatizacije dobrim delom opusto\u0161ena.<\/p>\n\n\n\n Iako za sada ne zadiru u doprinose za penzije i zdravstvo, uz obrazlo\u017eenje da \u0107e se time podsta\u0107i novo zapo\u0161ljavanje, vlasti pove\u0107avaju neoporezivi deo zarade, da bi potom bio ukinut deo doprinosa za nezaposlene. \u0160ta \u0107e nam doprinos za nezaposlene ako je zaposlenost pove\u0107ana samim smanjenjem poreza. To je valjda neka logika kojom se vodi ministar finansija Sini\u0161a Mali najavljuju\u0107i dalje rezove. Me\u0111utim nelagoda ministrova je u tome \u0161to on zna da zaposlenost u stvari ne raste kao \u0161to se u Srbiji ne stvara ni mnogo nove vrednosti. Stvari su kompleksnije. Ostavimo \u010dak i po strani \u010dinjenicu da je bruto plata zapravo plata koju radnice i radnici zarade i da svako smanjenje bruto dela mora zna\u010diti proporcionalno pove\u0107anje neto iznosa. \u010citava ekonomija je ustrojena na na\u010din koji sputava razvoj i jedan ili dva dekreta o smanjenju ovog ili onog poreza to ne\u0107e promeniti. Ne treba da \u010dudi da je kao veliki doprinos preduzetnicima predstavljeno smanjenje od 0,75% doprinosa za nezaposlene. <\/p>\n\n\n\n Vlastima je jasno da je sve utegnuto do krajnjih granica i da svako dalje \u0161trpkanje od poreza tu ili tamo mo\u017ee zna\u010diti kolaps i ove vrlo svedene socijalne dr\u017eave, a posledi\u010dno i dalje prelivanje nezadovoljstva u politi\u010dku arenu. Mo\u017eda bi savet ministru mogao da ide u pravcu razmatranja progresivnog poreza kojim bi siroma\u0161niji bili rastere\u0107eni izdataka, pove\u0107anja poreza na dobit koji je trenutno me\u0111u najni\u017eima u Evropi, ve\u0107e transparentnosti bud\u017eeta i uvo\u0111enja participativnog odlu\u010divanja o tro\u0161enju zajedni\u010dkog novca? Mo\u017eda privatne kompanije ne treba subvencionisati iz javnog bud\u017eeta, ba\u0161 kao ni verske zajednice? A mo\u017eda nam samo treba jedno korenito restruktuiranje cele ekonomije. <\/p>\nKako je u Evropi? <\/strong> <\/h2>\n\n\n\n
Kako stoje stvari u Srbiji?<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Problemi sa zdravstvom<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Kako do penzije? <\/strong> <\/h2>\n\n\n\n
Ustroj ekonomije<\/strong><\/h2>\n\n\n\n