{"id":27936,"date":"2019-05-21T07:00:55","date_gmt":"2019-05-21T06:00:55","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=27936"},"modified":"2019-06-06T12:06:40","modified_gmt":"2019-06-06T11:06:40","slug":"instrumentalizacija-nasilja-za-sankciju-otpora","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=27936","title":{"rendered":"Instrumentalizacija nasilja za sankciju otpora"},"content":{"rendered":"\n

Predvi\u0111ene izmene Krivi\u010dnog zakona Republike Srbije izazvale su brojne kritike. Nakon teksta Vuka Vukovi\u0107a<\/a> na istu temu, donosimo dodatne perspektive koje ponu\u0111ene amandmane ne prikazuju u ni\u0161ta boljem svijetlu.<\/p>\n\n\n\n

Izrada amandmana na Krivi\u010dni zakon izazvala je burne reakcije u srpskoj javnosti. Rasprava se u javnosti profilisala kao sukob izme\u0111u pristalica tzv. Tijaninog zakona koji tra\u017ee maksimalnu kaznu za silovanje i obljubu maloletnika sa smrtnim ishodom i onih koji smatraju da uvo\u0111enje do\u017eivotne kazne bez mogu\u0107nosti pomilovanja predstavlja te\u0161ko kr\u0161enje evropskih konvencija i ljudskih prava. <\/p>\n\n\n\n

Objavljivanje amandmana obelodanilo je i druge inovacije o kojima se u medijima nije raspravljalo. Pored maksimalne do\u017eivotne zatvorske kazne za silovanje sa smrtnim ishodom (ako je delo u\u010dinjeno prema detetu, ubistvo u\u010dinjeno prema detetu i bremenitoj \u017eeni, obljubu nad nemo\u0107nim licem, obljubu sa detetom i obljuba zloupotrebom polo\u017eaja kada je nastupila smrt deteta), amandmani obuhvataju uvo\u0111enje do\u017eivotne kazne na ubistvo predstavnika najvi\u0161ih dr\u017eavnih organa, te\u0161ka dela protiv ustavnog ure\u0111enja i bezbednosti Srbije, kao i za krivi\u010dna dela terorizma za koje se do sada mogla izre\u0107i zatvorska kazna od 30 do 40 godina. Pored ovih mera poo\u0161trene su i kazne za nasilje u porodici ali i za napad na slu\u017ebeno lice, kao i za ometanje slu\u017ebenog lica u vr\u0161enju du\u017enosti i ometanje slu\u017ebenog lica u vr\u0161enju du\u017enosti u grupi. <\/p>\n\n\n\n

Moralna panika koja je eksplodirala u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama u velikoj je meri doprinela stvaranju dimne zavese za uvo\u0111enje novih mera dr\u017eavne represije spram politi\u010dkih neprijatelja i oponenata. Objavljivanje amandmana Krivi\u010dnog zakona ukazalo je na neophodnost kompleksnije analize koja izlazi izvan okvira “za i protiv” tzv. Tijaninog zakona. <\/p>\n\n\n\n

Prvi dio: eskalacija nasilja u privatnom i javnom prostoru<\/h2>\n\n\n\n

Intenziviranje nasilja nad \u017eenama (sistemskog i interpersonalnog) u velikoj je meri proizvedeno merama \u0161tednje ali i nasilnom retradicionalizacijom rodnih uloga koje prate ovaj proces. Podaci istra\u017eivanja organizacije Kvinna Till Kvinna<\/a> pokazuju da je od \u017eena obuhva\u0107enih njihovim istra\u017eivanjem, 40% navelo da su iskusile barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja na poslu, dok istra\u017eivenje Mre\u017ee \u017eena protiv nasilja pokazuje da je najmanje 30 \u017eena smrtno stradalo od ruke partnera ili \u010dlanova porodice u 2018. godini. Porast rodno zasnovanog nasilja globalna je pojava protiv oko koje se sve vi\u0161e generi\u0161e otpor koji se istovremeno sve vi\u0161e gu\u0161i<\/a>. U Argentini je na primer 2015. godine nastao pokret Ni Una Menos koji je organizovan nakon ubistva \u010detrnaistogodi\u0161nje Kjare Pez ubijene i zakopane u blizini ku\u0107e svog partnera. Na ulicama Buenos Airesa okupilo se oko 300.000 ljudi pod zahtevom da se to ne desi nikada vi\u0161e ni jednoj \u017eeni. Kao odgovor na masovne proteste nakon ubistva studentkinje medicine u autobusu u Delhiju 2012. godine vlada Indije je uvela smrtnu kaznu za silovanje sa smrtnim ishodom. Ipak, podaci pokazuju porast silovanja dece od 8.541 u 2012. na 19.765 u 2016. godini. Smrtna kazna nije se pokazala uspe\u0161nim mehanizmom spre\u010davanja nasilja nad \u017eenama.<\/p>\n\n\n\n

Savremeni trenutak obele\u017een jei drugim vidovima sistemskog nasilja na globalnom nivou. Sa jedne strane u pitanju je porast nasilja koje se vr\u0161i nad stanovni\u0161tvom usled mera \u0161tednji i uni\u0161tavanja sistema socijane za\u0161tite, kao i usled sve ve\u0107e eksploatacije i degradacije radni\u010dkih prava ali i napada na javna dobra, \u010dime se ugro\u017eava ljudski \u017eivot. <\/p>\n\n\n\n

U Srbiji tako sistemsko nasilje trpe radnici i radnice na radnom mestu<\/a> koje se ogleda u niskim nadnicama, pove\u0107anom broju radnih sati i raznoraznim pritiscima koji \u010desto idu toliko daleko da se radnicima zabranjuje vr\u0161enje fiziolo\u0161kih potreba. Mere za\u0161tite na radu su tako\u0111e neadekvatne \u0161to dovodi do pove\u0107anog broja smrtnih ishoda npr. u gra\u0111evinskoj industriji. Zbog visoke nezaposlenosti radnici \u010desto trpe nehumane uslove iz straha da ne izgube jedini izvor prihoda. Zbog niskih prihoda usled uni\u0161tene privrede i pritisaka da se plate visoki ra\u010duni privatno-javnim komunalnim preduze\u0107ima radnici su \u010desto prinu\u0111eni da se zadu\u017euju u bankama. Paralelno sa pritiscima u polju proizvodnje pove\u0107ani su i pritisci u polju reprodukcije ljudskog \u017eivota gde se borbe vode za o\u010duvanje jedinog krova nad glavom koji se zbog dugovanja, nastalih zbog visokih cena komunalija i mikro-kredita za pre\u017eivljavanje prodaje bud-za\u0161ta kako bi se dug namirio. Rezultat tih nasilnih praksi pojava je novih dru\u0161tvenih pokreta koji se bore protiv mera \u0161tednji te protiv privatizacije i finansijalizacije osnovne infrastrukture za pre\u017eivljavanje. <\/p>\n\n\n\n

Kakvu pravdu trebamo?<\/h2>\n\n\n\n

Uni\u0161tenje socijalne infrastrukture i atomizacija radni\u010dke klase u post-Jugoslovenskim dr\u017eavama povezana je sa pove\u0107anim oslanjanjem na pravedne pravosudne sustave, nadgledanje i regulaciju. Amandmani na novi krivi\u010dni zakon u Srbiji posledica su osna\u017eivanja ideologije i prakse “reda i zakona”. Savremeni trenutak karakteri\u0161e individualizovano re\u0161avanje sistemskih problema pro\u0161irenjem kaznene funkcije dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n

U slu\u010daju amandmana na Krivi\u010dni zakon sistemski problem rodno zasnovanog nasilja re\u0161ava se poo\u0161trenjem sankcija, dok se socijalna funkcija uop\u0161te ne tretira. Uzrok problema nasilja ne adresira se, niti ga se poku\u0161ava spre\u010diti, ve\u0107 se bez potpunog razumevanja pristupa sankcionisanju, nakon \u0161to je zlo\u010din po\u010dinjen. Polazi se od pretpostavke da \u0107e te\u017eina kazne uticati na mogu\u0107e budu\u0107e po\u010dinitelje, iako primer Indije pokazuje da uvo\u0111enje smrtne kazne nije dovelo do smanjenja seksualnog nasilja. Drugi problem sa ovim merama je postavljanje \u017ertve u fokus procesa. Amandmani su oblikovani tako da fokusiraju nevinu \u017ertvu koju time dr\u017eava instrumentalizira. Empatija prema nevinosti deteta, trudnica i nemo\u0107nih u rukama kapitalisti\u010dke dr\u017eave postaje jeftino oru\u017eje skupog problema. No, socijalna se nepravda ne mo\u017ee rase\u0107i poput Gorijevog \u010dvora. Primerice, najvi\u0161a kazna nije predvi\u0111ena za silovatelje svih \u017eena, ve\u0107 samo onih “nevinih”, implicitno ukazuju\u0107i na slaganje sistema sa istim nasiljem nad potencijalno “uvek krivim” \u017eenama kako bi ih dr\u017eala na “njihovom mestu” u profitabilnoj rodnoj hijerarhiji.<\/p>\n\n\n\n

Pristup koji se oslanjanja na policiju, krivi\u010dno gonjenje i zatvorske kazne umesto ukazivanja na neophodne mere za re\u0161avanje problema socioekonomske pravde ograni\u010dio je na\u0161e horizonte na pojedince i penalizaciju.<\/p>\n\n\n\n

Drugi dio: kriminalizacija otpora<\/h2>\n\n\n\n

Paralelno sa stro\u017eom penalizacijom nasilja, izmene Krivi\u010dnog zakona predvi\u0111aju mere sankcioniranja otpora. Centralna dr\u017eavna strategija za re\u0161avanje problema masovnog neslaganja npr. sa eksploatacijom javnih dobara, u vreme krize postaje kriminalizacija otpora. Najednom se otpor nasilnom otimanju stanova, eksploataciji na radnom mestu i po\u010dinje izjedna\u010davati sa naru\u0161avanjem sistemskim poretka Srbije, te se otvaraju mogu\u0107nosti da se i takav otpor po te\u017eini predvi\u0111ene kazne okarakteri\u0161e kao terorizam. Nove mere kriminalizacije otpora koje se predla\u017eu izmenama zakona uklju\u010duju zatvorske kazne od \u0161est godina do do\u017eivotne robije bez mogu\u0107nosti pomilovanja. <\/p>\n\n\n\n

Kazna zatvora koja se uvodi za kolektivno ometanje slu\u017ebenog lica direktna je posledica sukoba izme\u0111u policije i demonstranata na terenu poslednjih godina. Uvo\u0111enje ovakvih mera usmereno je na gu\u0161enje pokreta protiv malih hidrocentrala u Srbiji, koji se bori za za\u0161titu vode kao javnog dobra. Taj pokret je jedina stvar koja stoji izme\u0111u investitora i devastacije prirodnih resursa. Kazna se uvodi kako bi se spre\u010dilo organizovanje solidarnih kom\u0161ija i grassroot pokreta protiv nasilnih iseljenja iz jedinog doma. Kriminalizacija otpora izvr\u0161enjima javno-privatnih izvr\u0161itelja dove\u0161\u0107e do nove izolacije i atomizacije svih onih kojima ovaj nepravedni sistem preti besku\u0107ni\u0161tvom. Ovaj \u010dlan zakona ote\u017ea\u0107e i rad solidarnih grupa sa migrantima i mogu\u0107e spre\u010davanje policijskih racija nad samoorganizovanim kampovima na granicama. <\/p>\n\n\n\n

Kriminalizacija aktivizma ometa borbu na strukturnoj razini osve\u0161\u0107uju\u0107i budu\u0107e generacije potencijalnih aktivista na \u010dinjenicu da \u0107e ne\u0161to \u0161to smo do sad smatrali svojim neotu\u0111ivim pravom doskora sa sobom vu\u0107i i ekonomsku cijenu u obliku sudskih tro\u0161kova i potencijalnih zatvorskih kazni. Na taj se na\u010din stigmatizuje pokrete i otu\u0111uje ih se od sustava podr\u0161ke. Istra\u017eni procesi, kako pokazuju iskustva pokreta koji se suo\u010davaju sa kriminalizacijom, donose nova radna optere\u0107enja, kao i psiholo\u0161ko uznemirenje \u010desto ve\u0107 preoptere\u0107enim \u010dlanovima pokreta. U slu\u010daju Srbije jasno je da dr\u017eava ovim akcijama \u0161titi interese kapitala naspram interesa gra\u0111ana \u010dije je \u017eivote dobila mandat \u010duvati. Dr\u017eavu to pre \u010dini preprekom borbi za radna prava, javna dobra i stambenu infrastrukturu prepreka, nego demokratskim instrumentom ostvarenja tih prava.<\/p>\n\n\n\n

Sistemu koji proizvodi nepravdu ne mo\u017ee se oprostiti<\/h2>\n\n\n\n

Nasilje i ka\u017enjavanje je u vreme krize postalo je na\u010dinom vo\u0111enja rata protiv onih koji dr\u017eavu \u010dine. U slu\u010daju amandmana Krivi\u010dnog zakona dr\u017eava je retori\u010dki izjedna\u010dila silovatelje i ubice dece sa svojim politi\u010dkim oponentima, \u010dime su navodni populisti\u010dki ustupak okrenuli potpuno u svoju korist. Na ovaj na\u010din borba protiv mizoginije, seksualnog nasilja i femicida instrumentalizuje se s ciljem vlasti da unaunapredi sopstvenu politi\u010dku mo\u0107. Cilj amandmana uni\u0161tavanje je svakog vida otpora sistemu. A njegove \u017ertve tim se zahvatom pretvaraju u po\u010dinitelje krivi\u010dnog dela. Dok ne promenimo okolnosti koje omogu\u0107avaju ovakve mere, kako je primetila Tithi Bhattacharya na predavanju koje je odr\u017eala na \u017denskim studijama u Zagrebu, sistemu koji ih proizvodi se ne mo\u017ee se oprostiti.<\/p>\n\n\n\n

Amandmani na Krivi\u010dni zakon stavljeni su na brzi kolosek usvajanja, \u0161to zna\u010di da javne rasprave ne\u0107e biti. Na ovaj na\u010din i ta minimalna mogu\u0107nost intervenisanja u javno zakonodavstvo u ovom je slu\u010daju gra\u0111anima Srbije oduzeta. Na sednici parlamenta na kojoj \u0107e se glasati o zakonu, opozicija ne\u0107e u\u010destvovati jer bojkotuje rad skup\u0161tine. Na taj na\u010din i oni malobrojni glasovi koji se ne sla\u017eu sa upotrebom Tijaninog zakona kao trojanskog konja za uvo\u0111enje do\u017eivotne kazne za dela protiv dr\u017eave ne\u0107e se \u010duti. Ostaju druge mogu\u0107nosti za vr\u0161enje pritisaka kao \u0161to je organizovanje protesta i drugih oblika neposlu\u0161nosti. Ipak, izgleda da \u0107e nas novi Krivi\u010dni zakon zadesiti nespremne i bez mogu\u0107nosti adekvatnog otpora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predvi\u0111ene izmene Krivi\u010dnog zakona Republike Srbije izazvale su brojne kritike. Nakon teksta Vuka Vukovi\u0107a na istu temu, donosimo dodatne perspektive koje ponu\u0111ene amandmane ne prikazuju u ni\u0161ta boljem svijetlu. Izrada amandmana na Krivi\u010dni zakon izazvala je burne reakcije u srpskoj javnosti. Rasprava se u javnosti profilisala kao sukob izme\u0111u pristalica tzv. Tijaninog zakona koji tra\u017ee […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":27938,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[442,469],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-27936","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-pravosude","tag-srbija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27936","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27936"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27936\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":28151,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27936\/revisions\/28151"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27938"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27936"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27936"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27936"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27936"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27936"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27936"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27936"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}