Nacrt izmena i dopuna Krivi\u010dnog zakonika Republike Srbije donosi i uvo\u0111enje do\u017eivotne kazne zatvora. Takav prijedlog je neodvojiv od \u0161ire autoritarne politike vladaju\u0107e garniture, a dru\u0161tvenim ga legitimitetom opskrbljuju privatni mediji koji put do profita prete\u017eno tra\u017ee histerijom oko vijesti iz crne kronike.<\/p>\n\n\n\n
Kao \u0161to je ve\u0107 ustanovljeno prethodnom prilikom<\/a>, nema naznaka da \u0107e se zaustaviti hipertrofija srpskog dr\u017eavnog represivnog aparata. Pro\u0161iruju se kako ovla\u0161\u0107enja postoje\u0107ih organa, tako i njihovi kadrovski kapaciteti, a vladaju\u0107a stranka neumorno, iz meseca u mesec, “gura” nove zakone. S podjednakim \u017earom, a u zavisnosti od trenutne politi\u010dke temperature, uvodi nove pandursko-birokratske fraze za percipirane pretnje bezbednosti i sigurnost gra\u0111ana Srbije (npr. “agenturno delovanje”) i time pravda svoj, na prvi pogled, tvrdi pristup zlo\u010dinu i ka\u017enjavanju.<\/p>\n\n\n\n Nedavno je MUP objavio<\/a> partnerstvo sa kineskim tehnolo\u0161kim gigantom Huaweijem, koji \u0107e u naredne dve godine samo u Beogradu postaviti 1.000 sigurnosnih kamera<\/a>, tako da ne bude “zna\u010dajnije ulice, ulaza ili prolaza izme\u0111u zgrada” koji ne\u0107e biti “pokriven” ovim ure\u0111ajima. Pre svega nekoliko dana, pokrenuta je inicijativa<\/a> za uvo\u0111enje “gra\u0111anskih patrola” u kojima bi svi penzionisani policajci i balkanski \u0161pijuni mogli da udovolje svojoj profesionalnoj deformaciji i nastave da se bave svojim poslom u slobodno vreme, prate\u0107i ko be\u017ei sa \u010dasova, da li neka sekta vrbuje decu u \u0161koli, ko deluje da prodaje drogu, a ko semenke i tome sli\u010dno. Tre\u0107e, ve\u0107 neko vreme udru\u017eenje Levijatan, koje \u010das “\u0161titi \u017eivotinje” a \u010das upada u romska naselja i osvetni\u010dki deli pravdu navodnim “mu\u010diteljima \u017eivotinja”, prikuplja potpise<\/a> za inicijativu da se uvede “policija za \u017eivotinje” \u010diji bi pripadnici, eto, bili ba\u0161 njihovi \u010dlanovi.<\/p>\n\n\n\n I Ministarstvo pravde je ispratilo MUP u podizanju uloga, dodu\u0161e u skladu sa prethodno obnarodovanim namerama. Krajem pro\u0161log meseca, objavljen<\/a> je Nacrt izmena i dopuna Krivi\u010dnog zakonika RS \u010diju glavnu komponentu \u010dini uvo\u0111enje do\u017eivotne kazne zatvora za neka od najte\u017eih krivi\u010dnih dela. Osim toga, predla\u017ee se<\/a> i uvo\u0111enje novog krivi\u010dnog dela \u2013 pripreme te\u0161kog ubistva \u2013 za koje je predvi\u0111ena kazna od jedne do pet godina. Najve\u0107a mogu\u0107a kazna za krivi\u010dna dela do sada je, posle ukidanja smrtne kazne 2006. godine (poslednje izvr\u0161enje, streljanjem, desilo se 1992. godine), bila zatvorska kazna u iznosu od 40 godina. Ministarstvo pravde je jo\u0161 2015. godine predlo\u017eilo uvo\u0111enje do\u017eivotne robije kao odgovor na burnu reakciju javnosti na svirepo ubistvo maloletne Suboti\u010danke Tijane Juri\u0107 u julu 2014. godine. <\/p>\n\n\n\n Predlog Ministarstva pravde nai\u0161ao je na osudu uglavnom stru\u010dne javnosti i organizacija za za\u0161titu ljudskih prava najpre zbog odredbe prema kojoj mogu\u0107nost uslovnog otpusta nije mogu\u0107a za po\u010dinioce slede\u0107ih pet naro\u010dito okrutnih dela: te\u0161ko ubistvo 1<\/a><\/sup> , silovanje sa smrtnim ishodom, obljuba nad nemo\u0107nim licem sa smrtnim ishodom, obljuba sa detetom sa smrtnim ishodom i obljuba zloupotrebom polo\u017eaja sa smrtnim ishodom. Kako je tim povodom s pravom istaknuto<\/a> sa vi\u0161e strana, ukidanje mogu\u0107nosti uslovnog otpusta nema penolo\u0161kog smisla ne samo zato \u0161to ukida bilo kakvu mogu\u0107nost rehabilitacije i resocijalizacije, ve\u0107 i zato \u0161to u izdr\u017eavanje do\u017eivotne kazne unosi dozu beznade\u017enosti koja, bar prema Evropskom sudu za ljudska prava, takvu kaznu pretvara u nehumanu. O\u010digledno je da nije lako braniti pravo nekog silovatelja dece na rehabilitaciju, ali raskid sa retributivnim konceptom kazne i pravde uop\u0161te \u2013 kojoj je svrha osveta za u\u010dinjeno nedelo, a ne “popravljanje pojedinca” \u2013 zahteva i takve mogu\u0107nosti. Sa druge strane, ako se radi o specifi\u010dnosti zlo\u010dina nad decom, ovaj predlog ne uzima u obzir zlo\u010din nad decom npr. u okviru ratnih zlo\u010dina, pa bi ratni zlo\u010dinci mogli imati pravo na uslovni otpust.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 je vi\u0161e uznemiruju\u0107e opravdanje Ministarstva pravde za ovakvo re\u0161enje. Po\u0161to nisu mogli da prona\u0111u upori\u0161te za to u relevantnim pravnim propisima, mada jesu u praksi nekih evropskih zemalja koja je i sama u sukobu sa re\u0161enjima evropskih tela, Ministarstvo se pozvalo<\/a> na \u010dinjenicu da je 158 hiljada gra\u0111ana potpisalo inicijativu Fondacije Tijana Juri\u0107 \u2013 na \u010dijem je \u010delu otac ubijene Tijane, Igor Juri\u0107 i koja je za cilj imala poo\u0161travanje kazni za takva dela \u2013 \u0161to je “pet puta vi\u0161e potpisa gra\u0111ana nego \u0161to Ustav Republike Srbije predvi\u0111a da je potrebno da se stekne svojstvo ovla\u0161\u0107enog predlaga\u010da zakona”. Osim toga, nacrt koji je ponu\u0111en radnoj grupi za izradu ovih izmena nije sadr\u017eao i odredbu o nemogu\u0107nosti uslovnog otpusta koja je, izgleda, “umuvana” naknadno i mimo znanja \u010dlanova RG. \u010cemu sve to, tim pre \u0161to mogu\u0107nost <\/em>uslovnog otpusta ne zna\u010di i njegovu nu\u017enost<\/em>?<\/p>\n\n\n\n Ovakvo postupanje dr\u017eavnih organa nemogu\u0107e je shvatiti bez razumevanja \u0161irih tokova “kaznenog populizma”, kako na strani vlasti tako i na strani stanovni\u0161tva. On je sastavni deo svake konzervativne vlasti, bilo da su u pitanju doma\u0107i ministri koji \u201enaglas razmi\u0161ljaju\u201c o vra\u0107anju ina\u010de protivustavne smrtne kazne<\/a> ili ameri\u010dki politi\u010dari kad obe\u0107avaju da \u0107e biti “tough on crime”. Takva kaznena i pravosudna politika, koja se bavi isklju\u010divo poo\u0161travanjem kazni i navodno tvrdim pristupom kriminalcima, uglavnom ne donosi nikakve opipljive rezultate, a za svoje nali\u010dje ima neprestanu proizvodnju paranoje, straha i sadisti\u010dkih i autoritarnih impulsa. Zatvoreni krug, u kome strah i paranoja opravdavaju stro\u017eu kaznenu politiku a ona sama, odsustvom realnih rezultata, poja\u010dava strah i autoritarnu agresiju, dobija na svom ubrzanju i mo\u017ee da ima bar dve pogubne posledice: op\u0161te pove\u0107anje kazni za sva, pa i najsitnija dela, i ve\u0107e dru\u0161tveno optere\u0107enje rastu\u0107om zatvorskom ili na neki drugi na\u010din krivi\u010dno sankcionisanom populacijom.<\/p>\n\n\n\n Agresivni autoritarni impulsi \u2013 u stanovni\u0161tvu koje je, prema ve\u0107ini istra\u017eivanja<\/a>, ve\u0107inski autoritarno opredeljeno \u2013 naro\u010dito dolaze do izra\u017eaja na vrhuncu medijski proizvedene drame o svirepim ubistvima ili o potrazi za po\u010diniocem. Gorak je to kola\u010d \u2013 sloj naslova poput “Lice zla!” ili “Monstrum!”, sloj detaljnog opisa mesta zlo\u010dina ili samog zlo\u010dina, sloj simpatije sa \u017ertvom, i na kraju sloj komentara obi\u010dnih gra\u0111ana koji se nadme\u0107u u tome \u0161ta bi sve zlo\u010dincu radili kada bi im dopao \u0161aka. U slu\u010daju ubistva Tijane Juri\u0107, vi\u0161e stotina hiljada ljudi je na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ovako ili onako, iskazivalo podr\u0161ku vra\u0107anju smrtne kazne. U jednoj onlajn anketi<\/a>, vi\u0161e od 80% glasa\u010da se opredelilo za ponovno uvo\u0111enje te sankcije.<\/p>\n\n\n\n Sa druge strane, ne postoje<\/a> jasni dokazi da zao\u0161travanje kaznene politike vodi smanjenju stope kriminaliteta, za razliku od intenzivnije prevencije i otklanjanja uzroka kriminaliteta. Ali to, ipak, zahteva ozbiljniju politiku i anga\u017eman, pa samim tim i otpada kao mogu\u0107 tok doga\u0111aja. U tom svetlu je zna\u010dajan podatak<\/a> da je prose\u010dan srpski kriminalac nezaposlen (ili radnik ili zemljoradnik), siroma\u0161an, slabo obrazovan i bez dece. Razlozi za neefikasnost du\u017eih kazni su vi\u0161estruki<\/a>: neki imaju veze sa socijalno-psiholo\u0161kim osobinama po\u010dinilaca, neki se ti\u010du \u0161irih dru\u0161tvenih uslova (stanje u zatvorima, razvijenost rehabilitacionih programa, primenjenost restorativnih praksi, raspolo\u017eivost otvorenih i poluotvorenih institucija za sprovo\u0111enje sankcija nasuprot \u010disto zatvorenih, itd), a neki zavise od politi\u010dko-istorijske prizme konkretnog dru\u0161tva kroz koju se prelama kaznena politika.<\/p>\n\n\n\n Spor oko do\u017eivotne kazne u Krivi\u010dnom zakoniku dobro odra\u017eava i tenzije inherentne parlamentarnoj demokratiji i institutu “narodne inicijative” u uslovima privatne svojine nad sredstvima informisanja, koja su pritom na raspolaganju vlastima i pod sve slabijom regulatornom kontrolom odgovaraju\u0107ih tela. Da li je 150 hiljada potpisa dovoljan razlog za trajnu izmenu kaznene<\/em> (ili neke druge) politike, naro\u010dito kada se moraju uzeti u obzir slo\u017eena pitanja pravde, pravi\u010dnosti, humanosti i eti\u010dkog opho\u0111enja prema ljudima sa kojima ina\u010de ve\u0107ina glasa\u010da te\u0161ko mo\u017ee da se poistoveti? U uslovima objektivnog i nepristrasnog informisanja pod dru\u0161tvenom kontrolom bi ta tenzija mo\u017eda i na\u0161la produktivno i humano razre\u0161enje, ali u zemlji u kojoj televizije sa nacionalnom frekvencijom u svaki, makar i petominutni blok vesti bez filtera ubacuju vesti iz “crne hronike” naivno je o\u010dekivati da \u0107e zahtevi za pravdom biti kanalisani u dobrom pravcu. <\/p>\n\n\n\n Naro\u010dito je to slu\u010daj onda kada je na vlasti opcija koja grozni\u010davo tra\u017ei svaku priliku da oja\u010da podr\u0161ku, “navu\u010dena” na masovni, ali sumnjivi izborni legitimitet. Vladimir Orli\u0107, besno pseto poslani\u010dke grupe Srpske napredne stranke, kriti\u010dare izmena KZ nedavno je nazvao<\/a> “ljubiteljima kriminalaca”. U nastavku svog obra\u0107anja, Orli\u0107 je posprdno i sa visine udario po opoziciji povodom neke sasvim druge teme i time iskoristio i pitanje do\u017eivotne kazne za obra\u010dun sa svojim neposrednim politi\u010dkim protivnicima, gube\u0107i iz vida njihovu me\u0111usobnu nesamerljivost.<\/p>\n\n\n\n Za sada nema naznaka da \u0107e se Ministarstvo pravde povu\u0107i pred “ljubiteljima kriminalaca”, tim pre \u0161to je ovoga puta izostao jedini pritisak pod kojim srpske vlasti bez gre\u0161ke popu\u0161taju \u2013 iz Evropske unije. Porazno je i to \u0161to efekte ovakvih izmena ne\u0107e biti mogu\u0107e proveriti, ne samo zato \u0161to najte\u017eih krivi\u010dnih dela ima srazmerno malo, ve\u0107 i zato \u0161to MUP javnosti na uvid dostavlja tek deli\u0107 prikupljenih podataka. Ostaje jedino uteha da je uvo\u0111enje smrtne kazne za sada ostalo na nivou “razmi\u0161ljanja naglas”.<\/p>\n Nacrt izmena i dopuna Krivi\u010dnog zakonika Republike Srbije donosi i uvo\u0111enje do\u017eivotne kazne zatvora. Takav prijedlog je neodvojiv od \u0161ire autoritarne politike vladaju\u0107e garniture, a dru\u0161tvenim ga legitimitetom opskrbljuju privatni mediji koji put do profita prete\u017eno tra\u017ee histerijom oko vijesti iz crne kronike. Kao \u0161to je ve\u0107 ustanovljeno prethodnom prilikom, nema naznaka da \u0107e se […]<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":27815,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[442,469],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-27813","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-pravosude","tag-srbija","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27813","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27813"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27813\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27814,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27813\/revisions\/27814"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27815"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27813"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27813"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27813"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27813"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27813"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27813"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27813"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Uznemiruju\u0107e opravdanje<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Zanemarivanje znanstvenih dokaza<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
“Ljubitelji kriminalaca”<\/strong><\/h2>\n\n\n\n