{"id":2771,"date":"2014-10-06T07:00:47","date_gmt":"2014-10-06T06:00:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=2771"},"modified":"2021-02-25T11:06:07","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:07","slug":"radnozivotni-standard-i-prosecna-plata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=2771","title":{"rendered":"Prosje\u010dna pla\u0107a kao la\u017eni indikator \u017eivotnog standarda"},"content":{"rendered":"

Najkori\u0161tenija statisti\u010dka informacija u prikazu \u017eivotnog standarda odre\u0111ene zemlje je prosje\u010dna pla\u0107a. Razlika izme\u0111u visine prosje\u010dne pla\u0107e i pla\u0107e koju ve\u0107ina radnika prima sugerira da statistika ipak nije politi\u010dki neutralan instrument. Da bi se adekvatnije prikazala nejednakost dohotka u kapitalisti\u010dkim ekonomijama potrebno je uklju\u010diti druge statisti\u010dke metode.<\/strong><\/p>\n

Pre nekoliko meseci, italijanski nacionalni statisti\u010dki zavod je saop\u0161tio da \u0107e ubudu\u0107e, ta\u010dnije od oktobra teku\u0107e godine, prihode od \u201cprotivzakonitih delatnosti\u201d (trgovine drogom, prostitucije i krijum\u010darenja) uklju\u010divati u obra\u010dun bruto doma\u0107eg proizvoda 1<\/a><\/sup>, a u skladu sa novim pravilima za \u010dlanice EU i preporukom Eurostata, evropske statisti\u010dke agencije<\/a>. Nije pro\u0161lo mnogo, a za Italijom su po\u0161le i druge zemlje. Razlog prelaska na novi obra\u010dun mo\u017ee da ima neke veze sa \u017eeljom da se bolje sagledaju sve privredne transakcije, ali su prakti\u010dne koristi za neke od zemalja va\u017enije \u2013 tako Eurostat procenjuje da \u0107e novi metod obra\u010duna \u201cpove\u0107ati<\/a>\u201d britanski BDP za 3-4%, nema\u010dki i francuski za 2-3%, a \u0161panski i italijanski za 1-2%. Ovako \u201cpove\u0107anje\u201d \u0107e svakako biti od zna\u010daja za one zemlje \u010diji je deficit blizu zvani\u010dne dozvoljene granice od 3% BDP-a \u2013 \u0161to je ve\u0107i BDP, to je ova granica dalja i to je ve\u0107i prostor za fiskalno manevrisanje u odnosu na najmo\u0107nije ustanove EU. Drugim zemljama, ipak, ovo mo\u017ee biti problem jer ve\u0107i BDP zna\u010di i manje novca iz zajedni\u010dkih fondova Unije.<\/p>\n

Ovaj kratki primer nam pokazuje da je jedan od glavnih pokazatelja blagostanja i privrednog rasta podlo\u017ean tehni\u010dkim odlukama koje ga mogu smanjiti ili uve\u0107ati, nezavisno od realne privredne dinamike, kao i to da \u010disto ra\u010dunovodstvene odluke mogu imati dalekose\u017ene politi\u010dke posledice. U su\u0161tini, kao \u0161to je negde ve\u0107 sigurno re\u010deno, statistika je ono \u0161to od nje napravite \u2013 brojevi mogu da pokazuju jedno, a stvarnost drugo. To, naravno, ne zna\u010di da su statisti\u010dki podaci bezvredni ili da treba negirati korisnost statistike, ve\u0107 da oni mogu biti matemati\u010dki ili formalno ispravni, ali da ne moraju odra\u017eavati stvarnost na jedan dru\u0161tveno relevantan i bitan na\u010din. Drugim re\u010dima, oni mogu biti ta\u010dni, ali ne i informativni.<\/p>\n

Ekstremne razlike u prihodima \u010dine prosje\u010dnu pla\u0107u neadekvatnim mjerilom<\/strong><\/p>\n

To je naro\u010dito poznato stanovnicima na\u0161ih krajeva, svaki put kada se suo\u010de sa onim poznatim podatkom koji bi trebalo da im ne\u0161to ka\u017ee o njihovom \u017eivotnom standardu, a to je \u2013 prose\u010dna plata. Prema poslednjim podacima, ona je, u neto iznosu, u Srbiji <\/a>iznosila oko 390 eura, u Bosni i Hercegovini<\/a> oko 430, Crnoj Gori<\/a> 473, a u Hrvatskoj<\/a> oko 730 eura. Neverica sa kojom ljudi reaguju na ovakve podatke nije neopravdana, tim pre \u0161to, sude\u0107i prema nekim istra\u017eivanjima, veliki broj ljudi zapravo prima platu koja je ponekad i znatno ispod prose\u010dne \u2013 na primer, u Srbiji je po\u010detkom 2013. godine dve tre\u0107ine zaposlenih radilo za platu koja je bila i do 40% ispod prose\u010dnog iznosa<\/a>. Tako\u0111e, ilustrativno je i to da sindikati u Novom Sadu, drugom najve\u0107em gradu u zemlji, tvrde da 70% radnika radi za manje<\/a> od tog iznosa. Zbog tih i sli\u010dnih pojava mnogi vi\u0161e i ne uzimaju prose\u010dnu platu kao ozbiljan i realan pokazatelj standarda. Problem nije samo u tome \u0161to \u010desto nedostaju podaci o raspodeli dohotka, odnosno o tome koliko ljudi prima koje ta\u010dno plate ili grupe plata, ve\u0107 i u nekim inherentnim ograni\u010denjima same prose\u010dne plate kao pokazatelja \u017eivotnog standarda. Dakle \u2013 \u0161ta nije u redu sa prose\u010dnom platom?<\/p>\n

Na prvom mestu, prose\u010dna plata se, sli\u010dno svakom proseku (ta\u010dnije, aritmeti\u010dkoj sredini), ra\u010duna tako \u0161to se masa ispla\u0107enih zarada (u mesecu, godini\u2026) podeli sa brojem zaposlenih na kraju perioda o kome se radi. Tako se dobija broj koji nam govori ne\u0161to o skupu \u2013 u ovom slu\u010daju platama \u2013 ali samo pod odre\u0111enim okolnostima. Pre svega, na prosek uti\u010du sve vrednosti, tako da prisustvo ekstremnih vrednosti mo\u017ee da ozbiljno iskrivi sliku \u2013 na primer, ako od ukupno deset plata \u0161est iznosi 500 eura, dve 2.000, a poslednje dve 3.000, prose\u010dna plata bi bila 1.300 eura, \u0161to nam, s obzirom da vi\u0161e od polovine plata u ovom primeru iznosi 500 eura, ne govori mnogo. U ovom slu\u010daju, prose\u010dna plata nije \u201ctipi\u010dni\u201d predstavnik i ne mo\u017ee da se ka\u017ee da \u201ctipi\u010dni radnik\u201d u takvom hipoteti\u010dkom preduze\u0107u ima platu od 1.300 eura. Me\u0111utim, ako se ve\u0107ina plata nalazi oko vrednosti od 500 eura, onda \u0107e prosek biti smislen kao pokazatelj. Radi se o tome da prosek ima smisla izra\u010dunavati samo kada skup za koji se ra\u010duna (u ovom slu\u010daju, ukupna masa ispla\u0107enih zarada) ima \u201cnormalan raspored\u201d, odnosno kada je ve\u0107ina vrednosti koncentrisana oko sredine \u2013 \u010dim postoje ekstremne vrednosti, prosek daje neta\u010dnu sliku. S obzirom da u kapitalizmu generalno raspodela prihoda nema normalan raspored, jer veliki broj ljudi ima niske i relativno niske prihode, a mali broj ljudi izuzetno velike, prosek prihoda nam ne govori mnogo. I zapravo, \u0161to je ve\u0107a nejednakost u prihodima, \u0161to je ve\u0107i broj ljudi koji imaju malo, a manji broj onih koji imaju sve vi\u0161e i vi\u0161e, to \u0107e prosek biti manje i koristan za bilo kakvo realno sagledavanje prihodovne strukture.<\/p>\n

U tom smislu, rast prose\u010dne plate ne mora da zna\u010di i rast ni\u017eih plata, pa \u010dak ni onih srednjeg nivoa \u2013 on lako mo\u017ee da zna\u010di rast gornjih 10-20% platnih kategorija (\u0161to je \u010desto slu\u010daj), dok ostale kategorije mogu \u010dak i da padaju, zbog \u010dega prosek mo\u017ee da zavara da se radi o rastu standarda, mada se doga\u0111a upravo suprotno, jer gornje kategorije \u201cvade\u201d prosek. S tim u vezi, mnogo bolji pokazatelj \u017eivotnog standarda, a u vezi sa primanjima, jeste tzv. \u201cmedijalna\u201d ili srednja plata, \u0161to se odnosi na onaj iznos plate koji deli skup svih plata na dva jednaka dela \u2013 polovina svih plata je ispod nje, a polovina iznad. Zbog te svoje osobine, ona nam mnogo vi\u0161e poma\u017ee u sagledavanju tipi\u010dnih, \u201cve\u0107inskih\u201d primanja (po\u0161to manje od nje ima 50% svih zaposlenih) i toga kako ve\u0107ina stanovni\u0161tva podmiruje svoje \u017eivotne potrebe. Za ilustrovanje razlike izme\u0111u prose\u010dne i medijalne plate mogu da poslu\u017ee neki podaci o prihodima u razvijenijim kapitalisti\u010dkim zemljama. U SAD je 2004. godine prose\u010dni prihod po doma\u0107instvu iznosio $60.528, a medijalni tek $43.318 \u2013 \u0161to zna\u010di da je bar polovina svih doma\u0107instava imala prihod ispod prose\u010dnog<\/a>! U Ujedinjenom Kraljevstvu je, za period 2006.-07., prose\u010dni porodi\u010dni neto prihod na nedeljnom nivou iznosio 463 funte, a srednji \u2013 377 funti 2<\/a><\/sup>. U vezi sa rastom prose\u010dnog dohotka, prema jednom izve\u0161taju Kancelarije za bud\u017eet ameri\u010dkog Kongresa, u periodu od 1970. do 1986. prose\u010dni porodi\u010dni prihod je porastao za 20%, dok se srednji prihod zapravo smanjio, i to za 3% 3<\/a><\/sup>. Za zemlje na\u0161eg regiona ne postoje ovako precizni i potpuni podaci (\u010desto se medijalni prihod ili plata uop\u0161te i ne ra\u010dunaju), ali nam ovi slu\u010dajevi ipak dovoljno ilustruju probleme merenja \u017eivotnog standarda preko prose\u010dnih primanja i glavni argument u prilog upotrebe medijalne plate ili prihoda. U svakom slu\u010daju se mo\u017ee ustanoviti jedno op\u0161te pravilo \u2013 \u0161to je ve\u0107a materijalna nejednakost, to manje smisla ima prose\u010dna plata kao merilo standarda.<\/p>\n

Problemi metodologija statisti\u010dkih zavoda<\/strong><\/p>\n

Drugi skup problema, nezavisno od op\u0161tih osobina proseka kao mere centralne tendencije, ti\u010de se konkretne metodologije nacionalnih statisti\u010dkih zavoda i osobenosti svake nacionalne privrede. Na primer, Republi\u010dki zavod za statistiku u Srbiji prose\u010dnu platu ra\u010duna na osnovu obrasca koji popunjava odre\u0111eni uzorak pravnih lica i preduzetnika, zajedno sa evidencijama iz Poreske uprave u slu\u010daju preduzetnika<\/a>. Glavni problem ovde predstavlja ogroman broj neprijavljenih radnika \u2013 procenjuje se da izme\u0111u 650 hiljada i milion radnika u Srbiji, skoro polovina, radi \u201cna crno<\/a>\u201d. S obzirom na to da poslodavci ove ljude nisu prijavili nadle\u017enim organima, oni i njihove plate uop\u0161te ne figuriraju u zvani\u010dnoj statistici, \u0161to se najjasnije vidi u metodologiji obra\u010duna prose\u010dnih zarada hrvatskog Dr\u017eavnog zavoda za statistiku (sli\u010dna metodologija je na delu i drugde), gde se ka\u017ee da se podaci odnose na zaposlene koji \u201cimaju zasnovan radni odnos bez obzira na vrstu radnog odnosa<\/a> i duljinu radnog vremena\u2026\u201d. Prema tome, svi oni koji nemaju zasnovan radni odnos ne ulaze u obra\u010dun prose\u010dne plate, pa se ona, u tom smislu, ne mo\u017ee koristiti kao reprezentativna ni za jednu privredu koja se suo\u010dava sa ra\u0161irenim radom \u201cna crno\u201d. Pored ovoga, jo\u0161 dve okolnosti naru\u0161avaju preciznost prose\u010dne plate kao glavnog merila standarda stanovni\u0161tva \u2013 udeo nezaposlenih i udeo starijeg stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Naposletku, osim medijalne plate, postoji bar jo\u0161 jedan informativni i realni pokazatelj \u017eivotnog standarda, odnosno kupovne mo\u0107i \u2013 minimalna i prose\u010dna potro\u0161a\u010dka korpa. Minimalna potro\u0161a\u010dka korpa se mo\u017ee definisati kao nivo potro\u0161nje doma\u0107instva koji obezbe\u0111uje \u201codr\u017eavanje \u017eivota i radnog kapaciteta \u010dlanova doma\u0107instva\u201d, dok se prose\u010dna odnosi na nivo potro\u0161nje dobara i usluga jednog prose\u010dnog doma\u0107instva<\/a>. Tako je, na primer, za pokrivanje minimalne (!) potro\u0161a\u010dke korpe u Srbiji u julu 2014. godine bilo potrebno 76% jedne prose\u010dne zarade<\/a> \u2013 ako uzmemo u obzir da najve\u0107i deo zaposlenih prima platu ispod prose\u010dne, jasno je da, prosto re\u010deno, najve\u0107i deo zaposlenih ne mo\u017ee da sa jednom platom pokrije ni minimalnu potro\u0161a\u010dku korpu. Prema podacima nekih potro\u0161a\u010dkih organizacija u Srbiji, za iole \u201cdostojanstven\u201d \u017eivot \u010detvoro\u010dlane porodice<\/a> potrebno je 1.200 eura, \u0161to iznosi \u010dak \u010detiri prose\u010dne plate ili \u0161est minimalnih plata. U ovom pogledu je o\u010digledno da je merenje standarda preko obe varijante potro\u0161a\u010dkih korpi daleko pouzdanije i preciznije i da nam daje neku sliku o tome koliko smo daleko od onoga \u0161to se smatra relativno normalnim \u017eivotom.<\/p>\n

U tom smislu, za ve\u0107inu ljudi iznos prose\u010dne plate predstavlja podjednako bezna\u010dajan podatak kao i ona \u010duvena ra\u010dunica prema kojoj je \u201cprose\u010dni \u010dovek\u201d 28-godi\u0161nji Kinez, de\u0161njak, sa mobilnim telefonom ali bez bankovnog ra\u010duna.<\/p>\n

  1. Dodu\u0161e, nisu samo prihodi od ovih delatnosti jedino \u0161to \u0107e se ubudu\u0107e druga\u010dije ra\u010dunati \u2013 izmenjena su i neka pravila u vezi sa obra\u010dunom tro\u0161kova u istra\u017eiva\u010dke i razvojne svrhe i obra\u010dunom pojedinih penzionih programa i dobrog dela osiguravaju\u0107ih polisa, \u0161to sve doprinosi \u201cpove\u0107anju\u201d BDP-a.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Stephen J. Rose, Social Stratification in the United States, New York: New Press, 2000. [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Life in the Middle: the Untold Story of Britain\u2019s Average Earners, London: Trade Union Confederation, 2009.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Statistika je ono \u0161to od nje napravite \u2013 brojevi mogu da pokazuju jedno, a stvarnost drugo. Statisti\u010dki podaci mogu biti matemati\u010dki ili formalno ispravni, ali da ne moraju odra\u017eavati stvarnost na jedan dru\u0161tveno relevantan i bitan na\u010din…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2773,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103,66],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-2771","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","tag-klasa","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2771","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2771"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2771\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36824,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2771\/revisions\/36824"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2773"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2771"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2771"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2771"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=2771"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=2771"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=2771"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=2771"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}