Usporedno s otvaranjem tr\u017ei\u0161ta nekretnina bilo je nu\u017eno suziti pravo na siguran i neotu\u0111iv dom. Posljednjih godina u Srbiji, od kada je uveden sustav privatnih izvr\u0161itelja i pro\u0161ireno pravo ovrhe, su\u017eavanje tog prava poprimilo je dimenzije terora. <\/p>\n\n\n\n
Nenajavljeno, uz asistenciju policije i slu\u017ebe Hitne pomo\u0107i, izvr\u0161iteljka Mirjana Dimitrijevi\u0107 sprovela je 2. aprila nasilno iseljenje Mare D\u017eankovi\u0107 iz stana u Beogradu. Radi se o devedesetogodi\u0161njoj \u017eeni oboleloj od plu\u0107ne embolije. Izvr\u0161itelji su prodali njen stan u Sarajevskoj ulici u kome je \u017eivela 70 godina, zbog duga prema fizi\u010dkom licu. Iseljenje je spre\u010davano dva puta, pre nego \u0161to je policija upala u stan i iznela baka Maru dok se starica otimala i zapomagala. Marina \u0107erka je ovom prilikom privedena u stanicu policije. Izvr\u0161itelji su upali u stan nakon \u0161to su obmanuli \u017eenu da \u0107e izvr\u0161enje biti odlo\u017eeno do 10. aprila zbog neophodnog oporavka od bolesti. Mara je sa svojom \u0107erkom izba\u010dena bez i\u010dega. Marinoj \u0107erki su u ku\u0107i ostala i li\u010dna dokumenta koja joj do danas nisu vra\u0107ena. Njihove stvari su preseljene u magacin \u010dime je napravljen jo\u0161 jedan nepotreban tro\u0161ak. Mara i njena \u0107erka smestile su se kod kom\u0161inice koja nije u prilici da ih ugosti na du\u017ee vreme. Ovo je samo jedan od slu\u010dajeva u epidemiji nasilnih iseljavanja iz jedinog doma radi naplate duga od strane privatno-javnih izvr\u0161itelja. Na ovaj na\u010din na broj od 18.290 stanovnika<\/a> koji se nalaze u statusu (primarnog ili sekundarnog) besku\u0107nika u Srbiji ubrzano se dodaju nove osobe ili porodice.<\/p>\n\n\n\n Strukturna promena funkcije stanovanja iz njegove primarne socijalne funkcije doma i sigurnog prostora u kojem se obezbe\u0111uju osnovne potrebe, i u kome se grade odnosi me\u0111u uku\u0107anima, u prostor za akumulaciju profita, investicije, spekulacije na tr\u017ei\u0161tu, na\u010din \u0161tednje kao i sredstvo za naplatu duga, karakteristika je procesa stambene finansijalizacije. Danas dom vi\u0161e nije mesto ostvarenja neupitnog stanarskog prava, ve\u0107 je ne\u0161to \u0161to se preko no\u0107i mo\u017ee izgubiti kao jemac za naplatu. Stanovanje je transformisano kroz privatizaciju i posredovanje dr\u017eave i finansijskih institucija kao \u0161to su na primer banke.<\/p>\n\n\n\n Privatizacija stanova dru\u0161tvenog stambenog fonda odigrala se 1990-ih godina kada su radnici i gra\u0111ani za male pare bili prinu\u0111eni da uzmu u\u010de\u0161\u0107e u privatizaciji javnih stanova. “Spa\u0161avanjem” stanova iz domena “sva\u010dijeg i ni\u010dijeg” nekada\u0161nji nosioci stanarskog prava postali su vlasnici. Tom finansijskom transakcijom ukinut je sustav kojim je najve\u0107em broju stanovnika garantovao krov nad glavom. Sa uspostavljanjem vlasni\u010dkih odnosa obezbe\u0111ivanje krova nad glavom postala je li\u010dna odgovornost, a uspostavljanjem novih spekulativnih finansijskih institucija otvorena su vrata za nove vidove spekulacija stambenim prostorom. O\u010dekivana sigurnost postala je iznevereno obe\u0107anje stavljanjem krova nad glavom u domen valute koja u svom privatizovanom obliku najslobodnije mo\u017ee da cirkuli\u0161e na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n U ovakvim promenjenim okolnostima dom je postao popri\u0161te borbi. U ovom ratu u\u010destvuju dve me\u0111usobno konfliktne stvarnosti stanovanja. U jednoj je stanovanje igraonica za finansijske spekulacije i boga\u0107enje manjine, dok je u drugoj u pitanju pejza\u017e u kome bi trebao da se nesmetano i u miru i sigurnosti odvija na\u0161 svakodnevni \u017eivot. <\/p>\n\n\n\n Jedno od glavnih oru\u017eja za vo\u0111enje stambenih ratova postao je dug. Vi\u0161e od polovine radno sposobnog stanovni\u0161tva u Srbiji nalazi se u nekom vidu du\u017eni\u010dkog odnosa. 1<\/a><\/sup> Ovi dugovi se ne nalaze u svom osnovnom obliku ve\u0107 su optere\u0107eni kamatama, tro\u0161kovima izvr\u0161nog postupka i nagradama za izvr\u0161itelje. U jednom broju slu\u010dajeva du\u017enici su takozvana tre\u0107a lica koja se terete za dug nekog sasvim drugog. U pitanju su naj\u010de\u0161\u0107e dugovi investitora koji su sva ili tri puta prodavala jedan te isti stan. Du\u017enike sa kreditom dele dve do tri rate kredita od mogu\u0107eg izvr\u0161enja naplate duga. U svom porobljenom stanju dom je danas postao mogu\u0107a valuta za naplatu duga. Fizi\u010dko lice odgovara za dug svojom celokupnom imovinom uklju\u010duju\u0107i i jedini krov nad glavom. Ovoj situaciji kumovala je dugotvorna dr\u017eava koja je u\u010destvovala u sistematskom razmontiravanju svih kolektivnih oblika samo-za\u0161tite i guranju ljudi u du\u017eni\u010dki odnos. <\/p>\n\n\n\n Zakonom o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju iz 2011. godine privatizovan je izvr\u0161ni postupak i uvedeni su izvr\u0161itelji kao novi akteri. Izmenama koje su stupile na snagu 2016. godine izvr\u0161itelji su preimenovani u javne izvr\u0161itelje, kako bi se istakla njihova navodna javna funkcija, a izvr\u0161ni postupak je dodatno ubrzan. U pitanju su akteri koji funkcioni\u0161u kao privatne firme koje uteruju dugove uz pomo\u0107 i svesrdnu podr\u0161ku dr\u017eave i njene policije. Privatno-javne izvr\u0161itelje uvela je dr\u017eava kao re\u0161enje problema neefikasnosti izvr\u0161avanja sudskih presuda i napla\u0107ivanja potra\u017eivanja. Na spor sudski sistem dodata je u\u017eurbana privatno-javna institucija. Pored sudskih presuda izvr\u0161itelji postupaju i prema tzv. verodostojnoj ispravi izvr\u0161nog poverioca \u0161to zna\u010di bez prethodne sudske presude. Samo tokom 2017. godine sprovedeno je 3736 izvr\u0161enja nad nepokretnostima, stoji u podacima Komore izvr\u0161itelja, dok dnevni list Politika<\/a> navodi podatak da je u poslednjih sedam godina iz svojih stanova izba\u010deno vi\u0161e od 3000 porodica. Dug je po\u010deo da se napla\u0107uje jedinim krovom nad glavom i onda kada su utvr\u0111ene neregularnosti u sudskom procesu ili su prona\u0111eni novi dokazi kojim se presuda dovodi u pitanje. Danas je du\u017eni\u010dko povereni\u010dki odnos najva\u017eniji i ni\u0161ta ne odla\u017ee izvr\u0161enje. <\/p>\n\n\n\n Priroda posla izvr\u0161itelja podrazumeva njihov li\u010dni interes u postupku izvr\u0161enja. Naime izvr\u0161itelji rade za naknadu koja se ispla\u0107uje na ime tro\u0161kova izvr\u0161enja, a visina nagrade zavisi od stepena potra\u017eivanja, a tarifu Javnih izvr\u0161ioca propisuje Ministarstvo pravde. Po svakoj stavci na kojoj izvr\u0161itelj profitira 20 odsto sredstava odlazi dr\u017eavi. Na ovaj na\u010din, zdru\u017eenom akcijom dr\u017eave i privatnika, dug se vi\u0161estruko uve\u0107ava u procesu naplate. U situacijama kada du\u017enici ne mogu da plate dug na drugi na\u010din ili kada poverilac ne \u017eeli da pristane da se na rate izvr\u0161i otplata, dug se napla\u0107uje prodajom jedine nekretnine. Stanovi i ku\u0107e se prodaju na aukcijama koje se najavljuju na veb sajtu Dobo\u0161. Ove aukcije se \u010desto organizuju na opskurnim mestima daleko od mesta stanovanja onih \u010diji se domovi prodaju. Stanovi se \u010desto prodaju i po tri ili \u010detiri puta manjoj ceni od procenjene tr\u017ei\u0161ne cene, a bilo je i slu\u010dajeva da su kupci drugi izvr\u0161itelji, njihova deca ili ljudi bliski njima. <\/p>\n\n\n\n U procesu izvr\u0161enja privatno-javnim izvr\u0161iteljima asistira policija ili privatno obezbe\u0111enje, prema izboru izvr\u0161itelja. Ukoliko je anga\u017eovana, policija je du\u017ena da \u0161titi izvr\u0161itelja. Policija i privatno obezbe\u0111enje se neretko na veoma surov na\u010din obra\u010dunavaju sa du\u017enicima. \u010cin nasilnog iseljenja podrazumeva nasilno uklanjanje ljudi iz njihovih domova i zajednica uz \u010desto agresivno pona\u0161anje i zastra\u0161ivanje od strane izvr\u0161itelja, policije i privatnog obezbe\u0111enja. Izba\u010dene niko nije du\u017ean da za\u0161titi. U Srbiji je ukinuta institucija nu\u017enog sme\u0161taja a stambena podr\u0161ka za sme\u0161taj onih koji ostaju bez krova nad glavom ne postoji. Iako se na konkurse za socijalne stanove redovno javlja sedam porodica za jedan stan, odgovorni tvrde da ne znaju koliko je socijalnih stanova potrebno i umesto da hitno re\u0161avaju problem deficita fokus stavljaju na beskona\u010dne rasprave i pisanje strate\u0161kih dokumenata koji se fokusiraju na upravljanje javnim stambenim fondom, a ne na uvo\u0111enju stabilnog na\u010dina finansiranja socijalnog stanovanja u cilju re\u0161avanja krize besku\u0107ni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n Po\u010dev od 2017. borba organizacija i inicijativa poput Zdru\u017eene akcije Krov nad glavom i Kolektivne odbrane stanara koje se u Srbiji bave spre\u010davanjem prisilnih iseljenja nad onima koji su etiketirani kao du\u017enici i nad najsiroma\u0161nijima u\u010dinila je stambene ratove vidljivim i prepoznatim u celoj Srbiji i zao\u0161trila otpor spram nametnutog primata prava na privatno vlasni\u0161tvo koje se ostvaruje nasiljem. Pozicionirane sa druge strane ovog rata, inicijative su se susrele na terenu u direktnoj akciji odbrane stanara vlastitim telima. Svako iseljenje je propra\u0107eno prenosom u\u017eivo koji mo\u017ee da se prati preko dru\u0161tvenih mre\u017ea. I pored ovakvog vida javne kontrole rada policije i izvr\u0161itelja oni u mnogim situacijama nisu prezali od upotrebe nasilja. Akcije ovih grupa dobile su ogromnu javnu podr\u0161ku preko dru\u0161tvenih mre\u017ea, a objave sa izve\u0161tajima sa terena postale su mesta kritike aktuelne stambene politike i rada policije i izvr\u0161itelja ali i izra\u017eavanja solidarne podr\u0161ke sa \u017ertvama izvr\u0161enja.<\/p>\n\n\n\n Zahvaljuju\u0107i pritiscima aktivisti\u010dkih grupa i ogromnoj podr\u0161ci koju su odbrane dobile najpre na dru\u0161tvenim mre\u017eama, a zatim i na portalima te u mejnstrim \u0161tampi problem je postalo te\u0161ko ignorisati. Paralelno sa ovim pritiscima dr\u017eava se suo\u010dila i sa ogromnim brojem pritu\u017ebi na rad privatno-javnih izvr\u0161itelja. Kao odgovor na ovu situaciju u aprilu 2018. Ministarstvo pravde osnovalo je radnu grupu za izradu Nacrta zakona radi unapre\u0111enja na\u010dela srazmere, neuredne dostave i regulisanja previsokih tro\u0161kova izvr\u0161enja. Javna rasprava se jo\u0161 uvek o\u010dekuje, a kako je najavljeno jedna od glavnih novina bi\u0107e uvo\u0111enje takozvane elektronske aukcije, koje bi trebalo da doprinese \u201cpo\u0161tenijem i transparentnijem\u201c postupku javnog nadmetanja u fazi prodaje domova. U mejnstrim medijima pitanje se danas namerno usmerava kao izbor “za i protiv” izvr\u0161itelja. Namera ove manipulacije jeste da se poka\u017ee kako je rad javnih izvr\u0161itelja mogu\u0107e popraviti i kontrolisati na bolji na\u010din nego do sada. Sudbinama gra\u0111ana se na ovaj na\u010din manipuli\u0161e u cilju prikupljanja jeftinih politi\u010dkih poena, dok se ceo problem svodi na razgovor o privatnim izvr\u0161iteljima kako bi se skrenula pa\u017enja sa su\u0161tine problema, a to je pitanje neotu\u0111ivosti krova nad glavom.<\/p>\n\n\n\n Epidemija nasilnih iseljenja u\u010dinila je vidljivim novo-uspostavljeni model finansijalizovanog stanovanja kojim se trguje i spekuli\u0161e na tr\u017ei\u0161tu. Izvr\u0161itelji su u ovoj pri\u010di samo vrh ledenog brega a njihovim popravljanjem se ni\u0161ta su\u0161tinski ne\u0107e promeniti, ukoliko krov nad glavom ne postane neotu\u0111ivo i neosporno pravo. Izbacivanje na ulicu bez alternativnog sme\u0161taja nikako ne mo\u017ee biti ili postati ne\u017ean i human \u010din. Uprkos manipulacijama vlasti i od nje privatizovanih i zarobljenih institucija borba se nastavlja. U narednim danima obavlja\u0107e se nova izvr\u0161enja nad jedinim domom. Kako nam je jedna \u017eena koja \u010deka izvr\u0161enje rekla na Otvorenom danu Zdru\u017eene akcije: “najgore su no\u0107i”. Scene u kojima se porodice sa malom decom kriju u svojim porobljenim stanovima i stavljaju ormane na vrata kako bi sa\u010duvali dom vi\u0161e nisu retkost. Ono \u0161to se u poslednje dve godine promenilo jeste da oni vi\u0161e nisu sami. Zdru\u017eena direktna akcija kom\u0161ija, onih koji su ostali bez doma ili im se preti izvr\u0161enjem, aktivisti\u010dke inicijative i organizacije pokazuju u pravcu efektivnog otpora odozdo. Takav otpor sa sobom nosi i mogu\u0107nost za promenu svesti o aktuelnim dru\u0161tvenim odnosima, o nepravednoj pravdi za bogate, o mogu\u0107im druga\u010dijim stambenim modelima i uspostavljanju novih odnosa zasnovanih na solidarnosti i potrebi, a ne na profitu i du\u017eni\u010dkom ropstvu.<\/p>\nPorobljavanje doma<\/h2>\n\n\n\n
Uterivanje otima\u010dinom <\/h2>\n\n\n\n
Borba za krov nad glavom<\/h2>\n\n\n\n