{"id":27486,"date":"2019-04-11T07:22:20","date_gmt":"2019-04-11T06:22:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=27486"},"modified":"2021-02-24T12:30:55","modified_gmt":"2021-02-24T11:30:55","slug":"utisak-nedelje-ljoticevac-predvodi-liberale","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=27486","title":{"rendered":"Utisak nedelje: ljoti\u0107evac predvodi liberale"},"content":{"rendered":"\n

Televizijska emisija Utisak nedelje<\/em> i njezina voditeljica Olja Be\u0107kovi\u0107 predstavljaju neku vrstu medijske institucije u Srbiji, pa su njihovo vra\u0107anje na ekrane nakon petogodi\u0161nje pauze mnogi pozdravili. Isto se ne mo\u017ee re\u0107i za odluku da se povratni\u010dka emisija iskoristi za promociju ekstremne desnice. <\/p>\n\n\n\n

\u010cekala je “druga Srbija” \u010detiri duge godine da se emisija Utisak nedelje<\/em> vrati u televizijski program. Naricao je taj, navodno gra\u0111anski i liberalni, a zapravo potpuno filistarski deo srpskog dru\u0161tva, \u010detiri godine nad emisijom \u010dija je sudbina bila odre\u0111ena ukazom<\/a> novih vlasnika televizije na kojoj je do\u017eivela punu afirmaciju. Sudba kleta Utiska nedelje<\/em> progla\u0161avana je ta\u010dkom s koje nema povratka u uspostavljanju Vu\u010di\u0107evog autoritarnog re\u017eima. U \u010ditavom tom naricateljskom igrokazu, uporno je previ\u0111ana notorna \u010dinjenica \u2013 da je ova emisija ukinuta voljom vlasnika jedne privatne televizije, bez obzira da li su na takvu odluku uticali pojedinci ili strukture srbijanske dr\u017eave. Tako se voditeljka i urednica emisije suo\u010dila sa otkazom, ba\u0161 kao \u0161to se hiljade drugih radnika i radnica suo\u010davalo sa otkazima u privatizovanim preduze\u0107ima od po\u010detka restauracije kapitalizma uz pomo\u0107 krvave nacionalisti\u010dke ideologije na prostoru nekada\u0161nje Jugoslavije. Filistarska Srbija najzad je mogla do\u0107i do neposrednog uvida u funkcionisanje logike kapitalisti\u010dkog profita na primeru svoje omiljene politi\u010dke emisije. No i ovoga puta je ona odlu\u010dila da ovaj slu\u010daj ve\u017ee samo za autoritarni karakter partije nekada\u0161njih radikala. <\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dno, nakon \u010detiri godine do\u010dekala je “druga Srbija” povratak svoje omiljene politi\u010dke emisije na male ekrane. Malo je re\u0107i da je jedan deo ove populacije bio iznena\u0111en \u0161to je ba\u0161 u povratni\u010dkoj emisiji jedan od gostiju bio Bo\u0161ko Obradovi\u0107, ekstremni desni\u010dar i lider opskurne partije Dveri. I ne samo da je bio jedan od gostiju, nego je \u010ditav koncept emisije bio podre\u0111en analizi njegovog lika i dela, odnosno pitanju: “da li je Bo\u0161ko Obradovi\u0107 fa\u0161ista?” Gotovo jednoglasno emisijom je provejavao ton da je Obradovi\u0107 svakako desni\u010dar, nacionalista i rodoljub, ali nipo\u0161to fa\u0161ista, \u010demu je najornije tercirao<\/a> politikolog Cvijetin Milivojevi\u0107. No, bez obzira na napore u\u010desnika emisije, sam se Obradovi\u0107 pobrinuo da gotovo do kraja razobli\u010di pravi karakter ideologije koju zastupa. Iako je demantovao da je sledbenik ideologije Dimitrija Ljoti\u0107a, Obradovi\u0107 je rekao da “ima stvari koje mi se li\u010dno svi\u0111aju u onome \u0161to je Ljoti\u0107 pisao u svojim politi\u010dkim govorima”. Na pitanje da li \u0107e zabraniti “Paradu ponosa” ukoliko se domogne vlasti, Obradovi\u0107 je uz puno muljanja<\/a> odgovorio potvrdno. Vrhunac samorazobli\u010denja Obradovi\u0107 je demonstrirao na kraju emisije. Komentari\u0161u\u0107i stav jednog od u\u010desnika emisije, Bo\u0161ka Jak\u0161i\u0107a, da je realnost da je Kosovo nezavisna dr\u017eava, Obradovi\u0107 mu je saop\u0161tio da bi ga svaka normalna dr\u017eava uhapsila zbog ovakvog antiustavnog delovanja.<\/p>\n\n\n\n

Od\n“intelektualaca” do raspodele funkcija<\/h2>\n\n\n\n

Stavovi koje je Obradovi\u0107 izneo u Utisku nedelje<\/em> nisu su\u0161tinski izlazili iz okvira onoga \u0161to je ideologija njegove partije od samog osnivanja. Ova organizacija je javni \u017eivot zapo\u010dela 1999. godine kao svojevrsni kru\u017eok desno orijentisanih studenata beogradskog univerziteta proisteklih iz \u010dasopisa Dveri srpske<\/em> \u010dije je delovanje bilo bazirano uglavnom na organizovanju tribina kojima su privla\u010dili istomi\u0161ljenike. Nakon pada Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima 2000. godine, Dveri se nisu posebno isticale u eksploziji opskurnih klerikalnih, desni\u010darskih, pa i fa\u0161isti\u010dkih studentskih i omladinskih organizacija koje su prosto preplavile javni \u017eivot Srbije. Dok je Obraz kao najmilitantniji me\u0111u ovim organizacijama privla\u010dio desnu navija\u010dko-huligansku populaciju i isticao se nasilnim uli\u010dnim akcijama, Dveri su bile puno vi\u0161e etablirane kao salonska organizacija ekstremno desnih “intelektualaca”. U prvoj deceniji novog milenijuma jedan od glavnih oslonaca javnog delovanja ove organizacije je bila borba protiv “Parade ponosa” koju su desni\u010darske organizacije nametnule kao jedno od osnovnih politi\u010dkih pitanja dru\u0161tva koje je prethodno temeljno oplja\u010dkano i razoreno u privatizaciji dru\u0161tvene imovine i ratnim pohodima dr\u017eave Srbije u regionu. Kao opozit, Dveri su redovno organizovale “Porodi\u010dnu \u0161etnju”. Ovo ih je preporu\u010dilo za \u010dlanstvo<\/a> u “Svetskom kongresu porodica”, svojevrsnoj ultrakonzervativnoj internacionali<\/a>. <\/p>\n\n\n\n

Kona\u010dno, 2011. godine Dveri postaju partija i u politi\u010dki \u017eivot ulaze na izborima 2012. godine na kojima je Vu\u010di\u0107ev SNS osvojio vlast. Tokom ove predizborne kampanje \u010desto su se \u010dule glasine da je prerastanje Dveri u politi\u010dku partiju bitno pomagano od strane rukovodstva Demokratske stranke. Logika ovog poteza stratega Demokratske stranke obja\u0161njavana je procenom da bi Dveri mogle da otkinu deo nacionalisti\u010dkog glasa\u010dkog tela Srpske napredne stranke. Iako je ova tvrdnja ostala u domenu spekulacije, kao istinitu bi je mogla potvrditi postizborna de\u0161avanja u Novom Sadu. Suprotno stavu beogradske centrale da se nipo\u0161to ne ulazi u postizborne koalicije sa SNS-om, novosadski odbor Dveri se oglu\u0161io o partijsku liniju i presudno uticao na to da SNS formira koalicionu vladu u ovom gradu. Odmetnuti Dverjani osnovali<\/a> su podjednako opskurnu Tre\u0107u Srbiju, koja nije pre\u017eivela vi\u0161e od jedne raspodele funkcija u javnim preduze\u0107ima u Novom Sadu. Tada osvojenih 4,6% glasova mo\u017eda nije bilo dovoljno za ulazak u parlament, 1<\/a><\/sup> ali je bilo presudan zamajac za dalje politi\u010dko delovanje Dveri.<\/p>\n\n\n\n

Lider\nopozicije?<\/h2>\n\n\n\n

U ideolo\u0161kom smislu, Dveri su od osnivanja utemeljene na “svetosavskom nacionalizmu”, specifi\u010dnoj lokalnoj verziji fa\u0161izma koja u sebi spaja srpski nacionalizam i pravoslavni klerikalizam. Originalna verzija ove ideologije realizovana je u periodu izme\u0111u dva svetska rata i u toku Drugog svetskog rata delovanjem Zbora, politi\u010dke organizacije na \u010dijem je \u010delu stajao Dimitrije Ljoti\u0107. Ova politi\u010dka organizacija bila je najodaniji kolaborant okupacionih snaga nacisti\u010dke Nema\u010dke u Srbiji. Njezin glavni ideolog bio je sve\u0161tenik Nikolaj Velimirovi\u0107, koji je nakon 2000. godine progla\u0161en<\/a> za sveca Srpske pravoslavne crkve, a u slu\u010daju Dveri prihva\u0107en<\/a> kao neupitni duhovni autoritet. Da je “svetosavski nacionalizam” i dalje najbitniji ideolo\u0161ki oslonac Dveri, naglasio<\/a> je sam Obradovi\u0107 u obra\u0107anju tokom ovogodi\u0161njeg obele\u017eavanja dvadesetogodi\u0161njice osnivanja ovog pokreta.<\/p>\n\n\n\n

Slu\u010daj Dveri i Bo\u0161ka Obradovi\u0107a je ogledni primer kako jedna minorna partija desnih ekstremista sa zanemarivom podr\u0161kom u bira\u010dkom telu mo\u017ee za kratko vreme postati bitan faktor politi\u010dkog \u017eivota jedne zapu\u0161tene zemlje. Na potonjim parlamentarnim izborima Dveri su u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije osvojile sumnjivih 5,04% i u parlament su ugurane pritiskom<\/a> opozicije na Republi\u010dku izbornu komisiju. Na predsedni\u010dkim izborima 2017. godine, Bo\u0161ko Obradovi\u0107 je osvojio 2,29% glasova, \u0161to je verovatno najbolje odra\u017eavalo realnu podr\u0161ku ovoj politici u bira\u010dkom telu.<\/p>\n\n\n\n

Me\u0111utim, to nije smetalo liderima tzv. Saveza za Srbiju da jednu gotovo bezna\u010dajnu partiju ekstremne desnice pozovu u svoj savez i da je tokom trajanja protesta prometnu u bitan faktor srpske politike. Od samog po\u010detka protesta, sa zabranom govorenja na protestu antinacionalisti\u010dki orijentisanoj glumici Mirjani Karanovi\u0107, Dveri permanentno uspevaju da name\u0107u svoju ideologiju kao vodilju nezadovoljstva re\u017eimom Aleksandra Vu\u010di\u0107a koji takve voleje koje mu opozicija servira svakodnevno zabija<\/a> u gol. Spremno\u0161\u0107u da se predstavi kao \u010dovek koji je sposoban za najradikalnije stvari me\u0111u liderima opozicije, Obradovi\u0107 se su\u0161tinski prometnuo u lidera opozicije. Prelomni momenat u ovom procesu odigrao se tokom upada<\/a> demonstranata u zgradu dr\u017eavne televizije. Njegovo gostovanje u dugo i\u0161\u010dekivanom povratku Utiska nedelje<\/em> na male ekrane bilo je samo formalizovanje ovog statusa. Tako \u0107e Srbiju u borbu za demokratizaciju, slobodu medija i druge liberalne ideale povesti jedan moderni ljoti\u0107evac. <\/p>\n

  1. U parlament Republike Srbije ulaze samo one liste koje su osvojile vi\u0161e od 5% glasova na izborima.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Televizijska emisija Utisak nedelje i njezina voditeljica Olja Be\u0107kovi\u0107 predstavljaju neku vrstu medijske institucije u Srbiji, pa su njihovo vra\u0107anje na ekrane nakon petogodi\u0161nje pauze mnogi pozdravili. Isto se ne mo\u017ee re\u0107i za odluku da se povratni\u010dka emisija iskoristi za promociju ekstremne desnice. \u010cekala je “druga Srbija” \u010detiri duge godine da se emisija Utisak nedelje […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":27487,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[465,536,275,469],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-27486","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-bosko-obradovic","tag-dveri","tag-ekstremna-desnica","tag-srbija","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27486","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27486"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27486\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27489,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27486\/revisions\/27489"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27487"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27486"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27486"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27486"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27486"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27486"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27486"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27486"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}