“Divlji” \u0161trajk u Po\u0161tama Srbije, odr\u017ean krajem pro\u0161log mjeseca, odvio se istovremeno s poku\u0161ajima opozicije da izazove politi\u010dku krizu. Poja\u010dane napetosti olak\u0161ale su pritisak na vladu, ali i pokazale dubinu jaza izme\u0111u sfere rada i sfere strana\u010dke politike.<\/p>\n\n\n\n
U glavnom distributivnom centru Po\u0161te Srbije 22. marta po\u010deo je \u0161trajk koji su organizovali radnice i radnici bez pomo\u0107i sindikata. Glavni razlog jeste visina plata, koja je ispod republi\u010dkog proseka. Prilje\u017eniji pratioci radni\u010dkih protesta mogli bi se setiti da je isti distributivni centar blokiran pre godinu i po dana, ta\u010dnije u oktobru i novembru 2017. godine, a razlozi tada su bili vrlo sli\u010dni ovogodi\u0161njim. Razlika je s jedne strane u tome \u0161to je u tom \u0161trajku u\u010destvovao sindikat, ali jo\u0161 vi\u0161e u njihovim ishodima<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161ta Srbije je ve\u0107 godinama u strana\u010dkoj preraspodeli bud\u017eetskih preduze\u0107a unutar feuda Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) koju sada predvodi druga generacija Krkobabi\u0107a. Milan Krkobabi\u0107, sin osniva\u010da partije Jovana Krkobabi\u0107a, je aktuelni ministar bez portfelja “zadu\u017een za pra\u0107enje stanja, predlaganje mera i u\u010destvovanje u koordinaciji aktivnosti u oblasti regionalnog razvoja ju\u017enog dela Republike Srbije”. Pre toga bio je dugogodi\u0161nji direktor Po\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Njegova naslednica na mestu direktorke Po\u0161te Srbije je \u010dlanica iste partije, Mira Petrovi\u0107. Na najvi\u0161e rukovode\u0107e mesto do\u0161la je sa pozicije “specijalne savetnice” u istom preduze\u0107u, a njeno postavljenje pratile su kontroverze. Za direktorsko mesto predlo\u017eio ju je Nadzorni odbor Po\u0161te Srbije, \u010diji je \u010dlan i njezin brat. On je uz \u010dlanstvo u NO u to vrijeme i jedan od direktora Sava centra, a danas je visokorangirani \u010dinovnik Ministarstva privrede. Njegova sestra Mira Petrovi\u0107 je u Po\u0161ti postavljena iako postoje ozbiljne sumnje u to da ispunjava formalne kvalifikacije.<\/p>\n\n\n\n
Tokom \u0161trajka 2017. godine, direktorka Mira Petrovi\u0107 je do\u0161la na ideju da zajedno sa drugim rukovodiocima Po\u0161te vozilima krene na radnike i radnice koji su blokirali ulaz u distributivni centar Zemun. U tome ih je spre\u010dila intervencija policije. Me\u0111utim, policija je odigrala svoju ulogu i u okon\u010danju \u0161trajka: svojom intervencijom su odblokirali ulaz i time prekinuli blokadu i \u0161trajk. Petrovi\u0107 je ostala direktorka. Pored toga, 2018. je zabranila sindikalnim predstavnicima da razgovaraju sa zaposlenima, \u010dime je ukinula dotada\u0161nju praksu kojom je PUPS poku\u0161avao da se predstavi kao stranka naklonjena naj\u0161irim slojevima stanovni\u0161tva.
<\/p>\n\n\n\n
Petrovi\u0107 je u javnosti zadobila epitet “bahate direktorke” koja preti i odbija bilo kakav ustupak, dok sa druge strane svojim ljudima od poverenja i \u010dlanovima porodice obezbe\u0111uje privilegije i poslove. Predsednika Samostalnog sindikata je pred drugim direktorima Po\u0161te optu\u017eila da podriva njen rad, kao i da je pla\u0107en za to da protestvuje. U takvoj atmosferi uobi\u010dajen sindikalni rad nije mogu\u0107, te zato i ne \u010dudi da je \u0161trajk koji je otpo\u010deo 22. marta izveden u organizaciji samih radnika i radnica.
<\/p>\n\n\n\n
Iako je glavni zahtev \u0161trajka\u010da bio usmeren na pove\u0107anje zarada, sve vreme se govorilo i o tome da se Po\u0161tom lo\u0161e upravlja. Rukovodstvo Po\u0161te, kao ni Vlada, nisu na\u0161li za shodno da do sada podacima demantuju ovu tvrdnju, osim \u0161to tvrde da iza protesta stoje politi\u010dki interesi. Sami \u0161trajka\u010di i njihovi predstavnici su objavljivali da iz rukovodstva sti\u017eu zastra\u0161ivanja, pretnje otkazima, suspenzijama, pa i policijom. Po re\u010dima jednog od \u0161trajka\u010da iz Novog Sada, policija je dobila nalog da legitimi\u0161e radnike po\u0161te ispred poslovnih jedinica, \u0161to je obuhvatilo ne samo one koji \u0161trajkuju nego i one koji izlaze na pauze.
<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim te mere represije nisu dale rezultate. Za\u0161to? Pre svega, ovogodi\u0161nji \u0161trajk odvijao se u kontekstu znatno turbulentnije politi\u010dke situacije nego \u0161to je to bio slu\u010daj 2017. godine. Nije re\u010d samo o pritisku koji dolazi sa ulica i protesta “1 od 5 miliona”, ve\u0107 o kumulativnom delovanju nekoliko faktora. Prvo, vladaju\u0107u partiju pre svega po\u010dinje ozbiljno da o\u0161te\u0107uje delovanje njenih rukovodilaca. Skupilo se nekoliko afera u kratkom vremenskom periodu: napad na novinara u Sopotu, kriminalno pona\u0161anje predsednika op\u0161tine Brus itd. To u atmosferi jasno iskazanog nezadovoljstva postaje opasan balast kojeg SNS sada poku\u0161ava da se oslobodi.
<\/p>\n\n\n\n
U slu\u010daju Po\u0161te se ne radi o kadru vladaju\u0107e stranke ve\u0107 o manjem partneru i njegovom politi\u010dkom plenu, a u tu sferu \u010dak ni mo\u0107ni SNS ne \u017eeli da zalazi, pa je jedino preostalo da se ta situacija iskoristi da bi se Vlada predstavila kao neko ko brine o \u0161trajka\u010dima. U tom smislu, do\u0161lo je do zanimljive situacije \u2013 sa \u0161trajka\u010dima je razgovarao potpredsednik Vlade i ministar unutra\u0161njih poslova, Neboj\u0161a Stefanovi\u0107, koji je izneo predloge koje su \u0161trajka\u010di prihvatili na sastanku koji je sa njim odr\u017ean 1. aprila.<\/p>\n\n\n\n
U saop\u0161tenju na sajtu Vlade Srbije objavljeno je da je dogovorom predvi\u0111eno da se do 4. aprila 2019. godine obavi raspodela drugog dela dobiti za 2017. godinu, a do 24. aprila raspodela prvog dela dobiti za 2018., i da se u roku od sedam dana formira radna grupa za kolektivno pregovaranje. Mo\u017eda bi u nekoj drugoj situaciji bilo \u010dudno \u0161to se ministar policije bavi pregovorima sa \u0161trajka\u010dima iz dr\u017eavnog sektora koji pripada potpuno drugom resoru, u ovom slu\u010daju resoru za saobra\u0107aj i telekomunikacije, ali tranziciona politika je puna presedana, a ovo je o\u010dito jedan od njih.<\/p>\n\n\n\n
Ono \u0161to je bilo najva\u017enije \u0161trajka\u010dima je da razgovaraju sa nekim ko o\u010dito ima mandat da ponudi konkretna re\u0161enja koja njima odgovaraju. Iza ovog naizgled idili\u010dnog kraja ipak se kriju odre\u0111ene kontroverze, pre svega to \u0161to je Samostalni sindikat PTT Srbije zatra\u017eio da se utvrdi da li je ministar Stefanovi\u0107 pretio izjaviv\u0161i da \u0107e predstavnike reprezentativnih sindikata “bukvalno dovu\u0107i za u\u0161i da potpi\u0161u Aneks kolektivnog ugovora”. Ali to je ostalo na nivou glasine, jer za ovu tvrdnju nije bilo potvrde, a sa druge strane je iz ministrovog kabineta saop\u0161teno da se oni na tom sastanku uop\u0161te nisu bavili sindikatima.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u mnogim tehni\u010dkim detaljima iz ovog dogovora posebno se izdvaja jedan, pomalo uop\u0161ten i ostavljen za kraj, koji glasi: “dogovoreno je i da poslovodstvo preduze\u0107a sve prijeme u radni odnos stavi u svrhu tehnologije”. <\/em>To bi moglo da zna\u010di: “da ne prima zaposlene na kancelarijskim poslovima”. Da li je ovo pobeda zaposlenih po\u0161tara nad direktorkom i direktorima koji nemilice zapo\u0161ljavaju po partijskim, ro\u0111a\u010dkim i koruptivnim linijama nestru\u010dni kadar? I to na pozicijama koje podrazumevaju da su hijerarhijski vi\u0161e, pa samim tim i bolje pla\u0107ene, od onih radnih mesta koja su tu “zbog svrhe tehnologije”, da ostanemo u duhu skovane izreke.<\/p>\n\n\n\n I bez da znamo te detalje, po\u0161tanski \u0161trajk 2019. godine je izgleda zavr\u0161io razmerno uspe\u0161no, a razlog za to mo\u017eemo tra\u017eiti u trenutnom odnosu snaga na beogradskoj politi\u010dkoj sceni. Pre svega, \u010dlanovi vladaju\u0107e koalicije su postali svesni velikog nezadovoljstva celokupnom situacijom u dru\u0161tvenom i politi\u010dkom \u017eivotu. Sve neda\u0107e perifernog kapitalizma se vremenom poja\u010davaju \u2013 raslojavanje, siroma\u0161tvo, migracioni procesi ka metropolama sistema. Nezadovoljstvo i nestrpljenje je ve\u0107e iz dana u dan. Vladaju\u0107a struktura vi\u0161e nema ubedljive izgovore, a tok politi\u010dkih procesa sada ide protiv nje.<\/p>\n\n\n\n Zato je vlast spremna na ustupke van glavnog fronta koji za nju predstavljaju uli\u010dni protesti. Jedan od njenih ciljeva jeste da spre\u010di da se socijalni protesti spoje s takozvanim gra\u0111anskim koji nisu kadri da iza\u0111u iz \u010darobne demago\u0161ke linije “ostavka Vu\u010di\u0107a-tehni\u010dka vlada-izbori-slobodni mediji” i radikalizacije bez sadr\u017eaja oli\u010dene u performansima Bo\u0161ka Obradovi\u0107a koji postaje naknadna i pomalo ne\u017eeljena zvezda gra\u0111anske Srbije. U ovom slu\u010daju, preuzimanje odgovornosti od glavnog stuba vladaju\u0107e koalicije \u2013 SNS-a – predstavlja poku\u0161aj da se iz jedne situacije izvu\u010de dobitak za velikog partnera bez ve\u0107ih posledica po manjeg, \u0161to je u ovom slu\u010daju PUPS, jer smena ili ostavka direktorke za sada nisu spominjani ni u jednoj spekulaciji.<\/p>\n\n\n\n Ipak, deo dogovora sa ministrom Stefanovi\u0107em u kome se pominje budu\u0107e zapo\u0161ljavanje isklju\u010divo “u svrhu tehnologije” predstavlja neku vrstu blagog upozorenja da se ubudu\u0107e malo manje preteruje. Za ve\u0107i deo Srbije je va\u017enije da je jedna radni\u010dka borba dala nekakav rezultat. Tako\u0111e, ovo je slu\u010daj koji je u\u010dinio vidljivom \u010dinjenicu da u javnim preduze\u0107ima postoje mnoga radna mesta koja ne odgovaraju uobi\u010dajenom malogra\u0111anskom stereotipu o “dr\u017eavnoj slu\u017ebi”, ve\u0107 naprotiv predstavljaju odgovorne i zahtevne poslove koji ne da nisu dovoljno pla\u0107eni, ve\u0107 sa takvim platama nije lako pokriti ni osnovne egzistencijalne tro\u0161kove.<\/p>\n\n\n\n Na le\u0111ima upravo takvih radnica i radnika, partokratija zadovoljava svoje koalicione kvote i re\u0161ava materijalne probleme svojih \u010dlanovova i njihovih bli\u017enjih. Uprkos ovakvom ishodu \u0161trajka, upitno je da li \u0107e sindikalno rukovodstvo uspeti da ponovo uspostavi komunikaciju i rad u poslovnicama. Tako\u0111e, sa obzirom na dosada\u0161nju dinamiku odnosa rukovodstva i zaposlenih, postavlja se pitanje da li \u0107e se pojaviti, i u kom roku \u0107e se ispoljiti, posledice ovog \u0161trajka. Isto pitanje mogli bi da se postavi i za odnose unutar vlade, pa i u samom PUPS-u. Iako su ova pitanja otvorena, utisak je da bi ve\u0107ini aktera najvi\u0161e odgovaralo da nikakvih povratnih efekata i nastavaka ne bude. U slu\u010daju zaposlenih u Po\u0161ti Srbije u ovakvim odnosima na politi\u010dkoj sceni bilo je mogu\u0107e da ostvare pobedu nad rukovodstvom, ali radnici iz privatizovanih firmi ili stranih korporacija ne bi mogli da ra\u010dunaju ni na kakve strana\u010dke i parlamentarne turbulencije; za njih bi bilo bukvalno nemogu\u0107e da ih primi bilo koji ministar niti da im obe\u0107ava bilo \u0161ta. Ovaj slu\u010daj je po ko zna koji put pokazao da se pobede radnica i radnika, ma koje veli\u010dine one bile, mogu najlak\u0161e ostvariti kroz me\u0111usobnu podr\u0161ku i solidarnost. Ovde jeste re\u010d o podr\u0161ci koju su davali zaposlenici u okviru istog poslovnog sistema, \u0161to se u ovom slu\u010daju pokazalo dovoljnim. Na\u017ealost, trenutna situacija je takva da je nerealno o\u010dekivati takvu podr\u0161ku od strane zaposlenih u drugim preduze\u0107ima, sektorima ili delatnostima, dok poseban jaz postoji na liniji radnici privatnih firmi – radnici dr\u017eavnih firmi, iako im polo\u017eaj, a ovaj slu\u010daj to pokazuje, nije toliko razli\u010dit.<\/p>\n\n\n\n Razlog za to je, naravno, nepostojanje organizovanog radni\u010dkog pokreta. Me\u0111utim, sve dok je onih koji vode radni\u010dke borbe, postoja\u0107e mogu\u0107nost da se on stvori. Sve dok se u tim borbama ostvaruju i pobede, postoja\u0107e mogu\u0107nost da se to dogodi u skorije vreme. “Divlji” \u0161trajk u Po\u0161tama Srbije, odr\u017ean krajem pro\u0161log mjeseca, odvio se istovremeno s poku\u0161ajima opozicije da izazove politi\u010dku krizu. Poja\u010dane napetosti olak\u0161ale su pritisak na vladu, ali i pokazale dubinu jaza izme\u0111u sfere rada i sfere strana\u010dke politike. U glavnom distributivnom centru Po\u0161te Srbije 22. marta po\u010deo je \u0161trajk koji su organizovali radnice i radnici […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":27456,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[85,469,498],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-27454","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-radnicki-pokret","tag-srbija","tag-strajk","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27454","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27454"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27454\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27459,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27454\/revisions\/27459"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27456"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27454"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27454"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27454"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27454"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27454"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27454"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27454"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Va\u017enost rezultata
<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\nBorba bez pokreta
<\/h2>\n\n\n\n
<\/p>\n\n\n\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"