Stanovanje je u Srbiji danas postalo popri\u0161te borbi za pravo na krov nad glavom. U ovoj borbi stanovanje, kao osnovno sredstvo za reprodukciju \u017eivota, mesto pripadanja, emotivnih veza, sigurnosti i dostojanstva, osporavaju interesi kapitala i dr\u017eave. <\/b> <\/p>\n\n\n\n
Danas je stanovanje u Srbiji u najve\u0107oj meri profitni domen, a sli\u010dno je i u drugim takozvanim post-socijalisti\u010dkim zemljama, socijalno stanovanje nalazi se u rezidualnom stanju. Prema poslednjem popisu stanovni\u0161tva iz 2011. godine u Srbiji postoji manje od 0.9% stambenih jedinica koje su u statusu socijalnog stana od ukupno 2.4 miliona domova. Na istom popisu ustanovljeno je da se 18.290 stanovnika<\/a> Srbije nalazi u statusu primarnog ili sekundarnog besku\u0107nika. Stanovanje se obi\u010dno predstavlja kao neutralni sistem koji nema rodnu dimenziju. Ipak u dru\u0161tvenim naukama je mnogo puta pokazano da su stambena politika i stambeni dizajn hegemone dru\u0161tvene prakse koje opravdavaju rodne nejednakosti u stambenom sistemu. \u017dene u proseku imaju ni\u017ea primanja od mu\u0161karaca \u0161to im ograni\u010dava mogu\u0107nosti na stambenom tr\u017ei\u0161tu. S druge strane, stambeni sistem pretpostavlja stanovanje heteroseksualne nuklearne porodi\u010dne jedinice, po\u017eeljno sa decom. U Srbiji su ovakve politike evidentne u preferiranju mladih bra\u010dnih parova prilikom alokacije stambene podr\u0161ke. <\/p>\n\n\n\n Razdvajanje stanovanja i rada u osnovi savremenog stambenog sistema marginalizuje ekonomske aktivnosti \u017eena u doma\u0107instvu neutralizacijom nepla\u0107enog rada koji se \u017eenama name\u0107e kao du\u017enost i ljubav. Ideologija heteroseksualne porodice i njihovo odvajanje u samodovoljne stambene jedinice dovodi do izolacije \u017eene i ote\u017eavanja kolektivizacije reproduktivnih praksi te reagovanja na porodi\u010dno nasilje. Ovi sistemski problemi u vreme neoliberalne individualizacije odgovornosti za re\u0161avanje stambenog problema postaju li\u010dni problem \u017eena, a njihov neuspeh da obezbede krov nad glavom se posmatra kao li\u010dna krivica i nesnala\u017eljivost umesto kao sistematska diskriminacija u stambenoj politici i praksi. Sa pritiscima da se stambeno pitanje individualno re\u0161ava sopstvenim sredstvima sve vi\u0161e postaje va\u017eno da se prepozna kompleksna rodna priroda proizvodnje, reprodukcije i upotrebe stanovanja.<\/p>\n\n\n\n Samohrane majke 1<\/a><\/sup> spadaju u najdepriviraniju grupu \u0161to se stanovanja ti\u010de i to prepoznaje Zakon o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada koji je donet 2016. godine. U Srbiji se od 1970-ih godina bele\u017ei spor porast jednoroditeljskih porodica. Prema poslednjem popisu iz 2011. godine u Srbiji postoji 216.359 samohranih roditelja od kojih su 80% \u017eene<\/a>. U Srbiji je dominantan diskurs<\/a> u kojem se samohrane majke posmatra kao problem koji je potrebno re\u0161iti, a desno-nacionalisti\u010dke politike preferiraju heteroseksualnu nuklearnu porodicu dok ideal samohrane majke posmatraju kao pretnju tradicionalnom poretku i finansijski tro\u0161ak. Istra\u017eivanja su pokazala da samohrani roditelji spadaju u najsiroma\u0161niju demografsku grupu stanovnika, a najzna\u010dajniji oblici deprivacije ove grupe su vezani za materijalnu deprivaciju i stanovanje. Od navedenog broja jednoroditeljskih porodica \u010dak 92% se susre\u0107e sa finansijskim te\u0161ko\u0107ama, polovina je materijalno uskra\u0107ena, dok 32% spada u kategoriju izrazito materijalno uskra\u0107enih. Iako su prepoznate kao posebna kategorija u zakonu, samohrane majke su retko privilegovane kao posebna grupa prilikom dodele socijalnih stanova. Prioritet Srbije i njenih neokolonijalnih donatora nakon 1990-ih uglavnom je bilo sku\u0107avanje izbeglica i interno raseljenih lica iz ratova 1990-ih. Minimalan fokus na ovu grupu stanovnika nije bio dovoljan da se obezbedi sme\u0161taj za sve kojima je krov nad glavom potreban. <\/p>\n\n\n\n Socijalno stanovanje je klju\u010dni izvor sigurnosti \u017eena, ali u rezidualizovanom stanju i u okviru sistema koje je zasnovano na takmi\u010denju takozvanih ranjivih grupa, ono ne mo\u017ee da odgovori na njihove potrebe. \u010cak i one koje imaju dovoljno sre\u0107e da dobiju socijalni stan na kori\u0161\u0107enje trpe nove vrste diskriminacije koje nastaju usled segregacije socijalnog stanovanja, njegovog lo\u0161eg kvaliteta i reputacije. Iskustvo organizacije Zdru\u017eena akcija Krov nad glavom<\/a> pokazalo je i da su samohrane majke mnogo \u010de\u0161\u0107e \u017ertve prisilnih iseljenja i da su u ve\u0107em riziku da ostanu bez krova nad glavom. U saop\u0161tenju koje je Zdru\u017eena akcija objavila povodom 8. marta navodi se pet pojedina\u010dnih slu\u010dajeva prisilnih iseljenja od 2017. do 2019. godine. Razlozi za prisilno iseljenje su razli\u010diti: od izbacivanja zbog interesa investitora u sprezi sa gradskim mo\u0107nicima, restitucije imovine predratnim vlasnicima, do naplate duga putem javnih izvr\u0161itelja koji na licitacijama prodaju budza\u0161to njihove stanove kako bi namirili dugovanja. <\/p>\n\n\n\n Samohrane majke u Srbiji su sve vi\u0161e prinu\u0111ene da skvotiraju stanove i prostore kako bi svojoj deci i sebi obezbedile krov nad glavom. U ovim situacijama dr\u017eava nema milosti prema njima. Samohrane majke i njihova deca se u Srbiji izbacuju na ulici \u010desto uz primenu nasilja bez ikakvog alternativnog re\u0161enja. Na ovaj na\u010din proizvode se nove vidljive i nevidljive besku\u0107nice. Prilikom prisilnog iseljenja \u010deste su pretnje socijalnih radnika oduzimanjem dece. Ukoliko roditelj na iseljenju ne mo\u017ee da doka\u017ee da ima mogu\u0107nost da stambeno zbrine decu socijalni radnici su du\u017eni da po zakonu zbrinu decu ali ne i roditelje. Ovaj postupak je vi\u0161e puta kori\u0161\u0107en prema izve\u0161tajima Zdru\u017eene akcije da se na samohrane majke izvr\u0161i pritisak prilikom iseljenja. Paradoks ovog sistema je taj da dr\u017eava pla\u0107a hraniteljskoj porodici koja preuzima brigu o oduzetoj deci iznos novca koji bi majci bio dovoljan da obezbedi deci krov nad glavom.<\/p>\n\n\n\n Situacija u kojoj se nalaze \u017eene \u017ertve porodi\u010dnog nasilja tako\u0111e je pokazna za polo\u017eaj \u017eena u stanovanju. Podaci pokazuju da je svaka tre\u0107a \u017eena bila \u017ertva porodi\u010dnog nasilja, a da je svaka druga trpela psiholo\u0161ko i verbalno nasilje. Alarmantni su i podaci da je u Srbiji tokom 2018. godine ubijeno 30 \u017eena<\/a> od strane partnera ili \u010dlana porodice. Jedan od najva\u017enijih \u010dinilaca koji bi \u017eenama omogu\u0107io izlazak iz ovakve situacije upravo je stanovanje. Kao privremeno re\u0161enje u Srbiji se nakon 2000. godine osnivaju sigurne ku\u0107e. Sigurne ku\u0107e su privremeni siguran sme\u0161taj koji \u010desto nudi i druge usluge pored stana i hrane poput psiholo\u0161kog savetovanja, emotivne podr\u0161ke, kao i zdravstvene i pravne pomo\u0107i. <\/p>\n\n\n\n Zanimljivo je da je najve\u0107i doprinos u osnivanju sigurnih ku\u0107a imala medijska ku\u0107a B92 i njihov tim za korporativnu odgovornost. Ovaj primer pokazuje da se u Srbiji umesto strukturnih napora za promenu stanja promovi\u0161e model dru\u0161tvenih dobrotvora koji postaju provajderi onoga \u0161to bi trebalo da bude javno dobro. Sprega privatnog i javnog se ostvaruje preko organizacija civilnog dru\u0161tva koje postaju nosioci autsorsovanja uloge dr\u017eave. \u017drtve nasilja se u Srbiji tretiraju kao tro\u0161ak u zdravstvu, socijalnoj za\u0161titi i pravosu\u0111u. Programi koje sprovode sigurne ku\u0107e usmereni su na osna\u017eivanje korisnica usluga koje bi trebalo da nau\u010de u ovom procesu kao da preuzmu odgovornost za svoju situaciju. Va\u017eno je naglasiti da sigurne ku\u0107e nisu mesta bez diskriminacije. Istra\u017eivanja<\/a> su pokazala da je selekcija \u017eena vr\u0161ena prema rasisti\u010dkim nepisanim kriterijumima i da zbog toga ve\u0107i broj Romkinja nije sme\u0161ten u sigurnu ku\u0107u iako je za tim bilo potrebe. One koje su primljene svedo\u010de o diskriminaciji i nasilju od strane osoblja i drugih korisnica. Pored toga sigurne ku\u0107e u najve\u0107em broju nisu dostupne \u017eenama sa invaliditetom<\/a>. <\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanja su pokazala da je du\u017eina boravka povezana sa smanjenom stopom viktimizacije. Ipak du\u017eina boravka u sigurnoj ku\u0107i je ograni\u010dena na period od tri do \u0161est meseci, a nakon izlaska iz ovog stambenog prostora \u017eena je prepu\u0161tena samoj sebi. \u017dene koje poseduju dovoljna finansijska sredstva u mogu\u0107nosti su da na neregulisanom tr\u017ei\u0161tu privatnih stanova sebi iznajme dom, dok su one koje nemaju sredstava ili stambenu podr\u0161ku pro\u0161irene porodice primorane da se vrate nasilniku koji je naj\u010de\u0161\u0107e stanovlasnik. Poslednjih godina neke korisnice sigurnih ku\u0107a imale su priliku da borave u stanu u okviru Usluge produ\u017eenog boravka kojom je obuhva\u0107ena mogu\u0107nost sme\u0161taja u stanu na godinu dana. Ovakva usluga pru\u017ea se u Zrenjaninu, a na raspolaganju se nalazi jedan stan. Korisnice su obavezne da pla\u0107aju ra\u010dune, a uslov za kori\u0161\u0107enje ovog sme\u0161taja je da su zaposlene. <\/p>\n\n\n\n Pitanje polo\u017eaja \u017eena u stanovanju nije u fokusu ni vlasti, ni opozicije, ni NGO sektora, niti feministi\u010dkog pokreta. Tako\u0111e nedostaju i posebna istra\u017eivanja u dru\u0161tvenim naukama koje bi nam omogu\u0107ila da sagledamo kompleksnu sliku polo\u017eaja \u017eena u stanovanju u Srbiji. U okviru ovog teksta poku\u0161ala sam da identifikujem neke od zna\u010dajnih institucionalnih i ideolo\u0161kih struktura za razumevanje specifi\u010dnosti polo\u017eaja \u017eena u stanovanju u Srbiji. Ovaj polo\u017eaj se razlikuje u odnosu na klasnu pripadnost, etni\u010dko poreklo kao i nekonvencionalne porodi\u010dne strukture.<\/p>\n\n\n\n Otpor nasilnim stambenim politikama sve je vidljiviji u javnosti. Grupe kao \u0161to su Zdru\u017eena akcija Krov nad glavom i Kolektivna odbrana stanara doprinele su u velikoj meri vidljivosti sve ve\u0107eg broja slu\u010dajeva nasilnog odvajanja od doma me\u0111u kojima su u najve\u0107em broju slu\u010dajeva bile uklju\u010dene i \u017eene. Iako ne postoji organizovanje koje bi tretiralo rodno zasnovane probleme u stanovanju, \u017eene koje se bore za svoj krov nad glavom postaju sve osna\u017eenije da o ovim problemima govore i da se Stanovanje je u Srbiji danas postalo popri\u0161te borbi za pravo na krov nad glavom. U ovoj borbi stanovanje, kao osnovno sredstvo za reprodukciju \u017eivota, mesto pripadanja, emotivnih veza, sigurnosti i dostojanstva, osporavaju interesi kapitala i dr\u017eave.<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":27187,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[469,259],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[109],"class_list":["post-27137","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-srbija","tag-stanovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27137","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27137"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27137\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27194,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27137\/revisions\/27194"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27187"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27137"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27137"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27137"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27137"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27137"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27137"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27137"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Stanovanje i samohrane majke<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
Rodno zasnovano porodi\u010dno nasilje i stanovanje<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\u017dene u borbi za stambenu infrastrukturu<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
udru\u017eeno bore za sebe i druge u sli\u010dnim situacijama. Stvaranje ovakvih pokreta odozdo, koje pokazuju \u017ertvama stambeno zasnovanog nasilja da nisu same, klju\u010dan je prvi korak u ratu za socijalnu infrastrukturu koja se trenutno vodi u Srbiji.<\/p>\n