{"id":27051,"date":"2019-03-13T07:00:06","date_gmt":"2019-03-13T06:00:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=27051"},"modified":"2021-02-25T10:50:37","modified_gmt":"2021-02-25T09:50:37","slug":"pejic-r","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=27051","title":{"rendered":"Uvo\u0111enje vojnog roka u Srbiji u atmosferi straha"},"content":{"rendered":"

Na tragu sli\u010dnih politika u drugim, razvijenijim zemljama, i Srbija se odlu\u010dila na ponovno uvo\u0111enje obaveznog slu\u017eenja vojnog roka. U slu\u010daju ove zemlje i atmosfere dru\u0161tvenog nezadovoljstva kao i rastu\u0107ih socijalnih razlika, srpska javnost pita se da li je ba\u0161 to najbolje rje\u0161enje za nagomilane probleme u resoru obrane.<\/strong><\/p>\n

Na adrese tridesetogodi\u0161njaka koji nisu slu\u017eili redovnu vojnu obuku, po\u010detkom marta po\u010dele su da sti\u017eu plave koverte. Navr\u0161avanjem trideset godina starosti, gra\u0111ani Srbije, bez obzira na to jesu li su ili nisu slu\u017eili vojsku, prevode se u rezervni sastav. Oni koji su vojne obuke izbegli, nekim od malobrojnih mogu\u0107ih na\u010dina, mora\u0107e na petnaestodnevnu obuku rezernog sastava.<\/p>\n

No, \u010dak ni pored pored sistemske intenzivne indokrinacije i propagande za vra\u0107anje obaveznog slu\u017eenja vojnog roka, javnost nije bila nimalo odu\u0161evljena plavim kovertama. “Ohrabrenje” adresatima stoga je poku\u0161ao dati ministar odbrane Aleksandar Vulin \u010dije su izjave otrovne strelice ispaljivane u dva smera. Prvo, prema gra\u0111anima \u2013 pozivanjem na politike i prakse zapadnoevropskih zemalja poput \u0160vajcarske, Austrije, pa \u010dak i Ma\u0111arske koja je “uvela vojne obuke i u osnovne \u0161kole”. I drugo, prema “Srbima” s ciljem bu\u0111enja najtvrdokornijih nacionalnih emocija. Izjavio je tako<\/a>: “Posebno kada slu\u0161ate ove koji bi da tenkovima zavr\u0161e u Prizrenu, ali kada im ka\u017eete da se pripreme za vojsku, da slu\u017ee svojoj zemlji 15 dana, onda je to previ\u0161e”. No, njegovo hu\u0161kanje nije dobro selo ni Vojnom sindikatu koji je nakon ove i sli\u010dnih izjava zatra\u017eio Vulinovu ostavku zbog zloupotrebe polo\u017eaja ministra te zloupotrebe vojske u politi\u010dke svrhe.<\/p>\n

Iako je obavezno slu\u017eenje vojnog roka ukinuto 2011. godine, u poslednjih godinu dana sve se intenzivnije pri\u010da o poni\u0161tavanju odluke o ukidanju vojne obaveze. Ministarstvo odbrane zvani\u010dno je sredinom 2018. godine priop\u0161tilo da se pristupilo izradi nove analize tro\u0161kova za ponovno uvo\u0111enje vojnog roka, a koji su po prethodnim procenama iznosili koliko i ukupni godi\u0161nji bud\u017eet Vojske Srbije. Ovaj socio-politi\u010dki proces podstaknut je “kako bi dr\u017eava imala mogu\u0107nosti da preventivno deluje na bilo koga ko bi poku\u0161ao da je bezbednosno ugrozi<\/a>“. I dok je u vi\u0161e navrata izbegnuto jasno odre\u0111enje konkretnih bezbedonosnih rizika i spoljnopoliti\u010dkih okolnosti, u Strategiji odbrane kao najve\u0107a pretnja nacionalnim interesima Republike Srbije navodi se \u2013 nezavisno Kosovo. Dr\u017eava u toku pregovora oko “re\u0161avanja pitanja Kosova” suptilno napominje kako u slu\u010daju potrebe imamo \u010dime da branimo “svoju” teritoriju.<\/p>\n

Zamena jednog problema drugim<\/strong><\/p>\n

Vojska Srbije (VS) jedan je od najmo\u0107nijih aparata dr\u017eave koji i slu\u017ei interesima vladaju\u0107e stranke i njenim partnerima spolja. Izmenama zakona o VS gotovo sva upravlja\u010dka i politi\u010dka mo\u0107 data je resornom ministru kog postavlja vladaju\u0107a stranka. No ona ima i simboli\u010dki uticaj na stvaranje i odr\u017eavanje interne nacionalisti\u010dke kohezije. U mirnodopskoj situaciji, bez aktivnog sukoba i bez zna\u010dajnih bezbedonosnih pretnji, dr\u017eava promocijom Vojske i stalnim suptilnim potcrtavanjem potrebe za te\u0161kim naoru\u017eanjem (nabavkom polovnih, polufunkcionalnih aviona, raketnih sistema i sl) i ne tako suptilnim nacionalisti\u010dkim propagandama pomera fokus sa goru\u0107ih dru\u0161tvenih pitanja i problema koji zahtevaju hitno re\u0161avanje zarad pre\u017eivljavanja naj\u0161ireg sloja stanovni\u0161tva. Dok dru\u0161tvo grca u problemima visoke nezaposlenosti i siroma\u0161tva, sav novac koji se o\u0161trim rezovima u javnom sektoru “u\u0161tedi” potro\u0161i se na subvencionisanje stranog kapitala i militarizaciju.<\/p>\n

Za ovaj preskupi sport, iz bud\u017eeta se izdvaja sve vi\u0161e novca namenjenog “kapitalnim ulaganjima<\/a>“. No, pritom se ne misli na neka bazi\u010dna istra\u017eivanja, kakva ministarstva odbrane obi\u010dno provode u drugim zemljama. Vulin pod kapitalne investicije misli primarno na nabavku i remont naoru\u017eanja, pre svega ruskih MIG-ova<\/a>. Istovremeno, vojni sindikat ve\u0107 je vi\u0161e puta protestovao zbog bednih izdavanja za plate i mirovine vojnih lica, \u0161to je u Srbiji dobro poznat problem<\/a>. \u0160tovi\u0161e, on se umesto re\u0161avanja s godinama samo pove\u0107ava, stoga ne \u010dude ni statistike prema kojima uslovi \u017eivota zaposlenih u Vojsci Srbije zapravo progresivno opadaju, a nepostojanje obe\u0107anih novih vojnih stanova i delo\u017eacije vojnih penzionera<\/a> samo su jedan primer toga. Spoljna nesigurnost, strah od terorizma te uobi\u010dajene fraze kojima se slu\u017ee i druge zemlje kako bi opravdale pove\u0107anja ulaganja u vojsku, nisu jedini srpski argumenti. Mo\u017eda i konkretniji razlog za uvo\u0111enje obaveznog vojnog roka motivisan je problemom odliva profesionalnih vojnika. Uzrok tog odliva su lo\u0161i uslovi rada i niske plate vojnika koji svakako ve\u0107inom dolaze iz ni\u017eih dru\u0161tvenih slojeva. Vojnu slu\u017ebu napu\u0161taju kako obi\u010dni vojnici, tako i oficiri koji odlaze da rade u privatne slu\u017ebe, u inostranstvo ali i u sasvim druge struke, npr. na radna mesta voza\u010da<\/a>.<\/p>\n

Budu\u0107i da se taktika adresiranja problema vladaju\u0107e nomenklature svodi na zamenu jednog problema drugim. Umesto pobolj\u0161avanja uslova rada, kao trenuta\u010dno najve\u0107eg problema u organizaciji odbrambenog sustava Srbije, a na \u010demu, \u0161to smo ve\u0107 pomenuli, insistira i Vojni sindikat, vlast ignorira ovaj bazi\u010dni problem. Umesto toga, Vlada valjda smatra kako \u0107e se upumpavanjem jednako velike koli\u010dine sredstava potrebne da se re\u0161i problem niskih plata i lo\u0161ih radnih uslova, u nove kadrove \u2013 uvo\u0111enjem obaveznog vojnog roka \u2013 probleme re\u0161iti pritiskom na cenu rada vojnih lica. Veliki upliv novih kadrova koji \u0107e se desiti uvo\u0111enjem obaveznog vojnog roka mogao bi tako imati pacifikacijski u\u010dinak na postoje\u0107e, a lo\u0161e tretirane, kadrove jer novi ro\u010dnici, kao i obi\u010dno novi radnici, retko kad imaju mogu\u0107nost da se pobune protiv lo\u0161ih radnih uslova ako su tek u\u0161li u posao. Potpuno pogre\u0161na kadrovska politika ogleda se jo\u0161 i u tome da sa jedne strane postoji zabrana zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru, popra\u0107ena masovnim otpu\u0161anjima radnica i radnika, dok sa druge vlast nudi i “\u0161argarepu”, pa prema re\u010dima<\/a> predsednika republike ljudi koji bi odslu\u017eili vojni rok imali bi prednost u zapo\u0161ljavanju u dr\u017eavnim i javnim slu\u017ebama.<\/p>\n

Predvojni\u010dka obuka dece i percepcija bezalternativnosti<\/strong><\/p>\n

Na Zlatiboru je pro\u0161le godine odr\u017ean prvi kamp predvojni\u010dke obuke za decu i omladince\/ke. Eufemisti\u010dki nazvan “omladinsko-patriotski kamp” organizovalo je Udru\u017eenje u\u010desnika oru\u017eanih sukoba na prostoru biv\u0161e Jugoslavije u saradnji sa ruskom ultranacionalisti\u010dkom paravojnom organizacijom, a uz dozvolu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije radi “negovanja tradicije oslobodila\u010dkih ratova Srbije”. Traumom pritisnuti ratni veterani osam od planiranih deset dana uniformisanu decu u\u010dili su vojnim ve\u0161tinama, hijerarhiji, disciplini i “patriotskoj tradiciji oslobodila\u010dkih ratova”. Kamp ideolo\u0161ki ne odstupa od narativa o pobedni\u010dkoj i oslobodila\u010dkoj srpskoj vojsci koji i sama dr\u017eava promovi\u0161e<\/a>. Usprkos tome \u0161to je zbog burne reakcije javnosti kamp bio zatvoren, ipak je najavljen i za ovu godinu \u2013 ovog puta u pro\u0161irenoj formi i u tri termina<\/a>. Najava novog militaristi\u010dkog kampa za decu ide uporedo sa uvo\u0111enjem sadr\u017eaja obuke u \u0161kolski sistem na osnovu odredbi istog zakona (Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi) na osnovu kog se inicira i vojna obuka za rezerviste. I dok se naivno iz Ministarstva prosvete ogra\u0111uju da se ne uvodi novi predmet u \u0161kole, ve\u0107 da je ideja da se na \u010dasovima razredne nastave fakultativno obra\u0111uju vojne tematike, jasno je da je prioritet uvo\u0111enja bezupitne “bezbedonosne” politike nau\u0161trb stvaranja pozitivne atmosfere za zajedni\u010dki rad \u0111aka i u\u010denje.<\/p>\n

Ideolo\u0161ko usmerenje nastavnog plana i programa mahom se oslanja na reprodukovanje tradicionalnih, patrijarhalnih obrazaca i ratni\u010dkog sentimenta. 1<\/a><\/sup> Uvo\u0111enjem veronauke u \u0161kole, prekrajanjem i falsifikovanjem istorijskih \u010dinjenica, demonizacijom socijalisti\u010dke pro\u0161losti i relativizacijom fa\u0161izma pa do “patriotskog” usmerenja vaspitanja dece primetnim i u \u010ditankama i izboru knji\u017eevnosti na \u010dasovima maternjeg jezika<\/a>. \u0160kola tako ima ulogu medijuma za stvaranje novih generacija ratnika. Ona je disciplinovana, dovedena u red da \u010duva i odr\u017eava postoje\u0107i dru\u0161tveni poredak, kreatorka i \u010duvarka tradicionalnih vrednosti, i bez ikakve dileme sprovoditeljka dr\u017eavnog i nacionalnog interesa vladaju\u0107e stranke. Prava vojnikinja.<\/p>\n

Ministrovovo pozivanje na bezbedonosne kulture zapadnoevropskih zemalja i velikih sila koje su obavezne vojne rokove po\u010dele da uvode specifi\u010dna je podvala jer se percepcija bezbedonosnih rizika u tim zemljama mahom menjala iz ratni\u010dko-ofanzivnih razloga, nakon aneksije Krima 2014. ili u slu\u010daju drugih, Turske i Izraela zbog imperijalisti\u010dkih ratnih tendencija u svom okru\u017eenju.Evropske tendencije odraz su politika straha od terorizma kroz koje se uvija ksenofobno \u010duvanje “evropskih vrednosti”. Bezbedonosne politike \u0161irom sveta menjaju se s promenama u procenama pretnji koje dolaze spolja i ratnim konfliktima u kojima razvijene kapitalisti\u010dke zemlje i njihove desni\u010darske vlade u\u010destvuju. U mnogim dr\u017eavama obavezni je vojni rok vra\u0107en, u nekima je zadr\u017ean a u nekima uveden po prvi put<\/a>.<\/p>\n

Kao i u Evropi, tako i u Srbiji, dr\u017eavni vrh koristi pretnje stalnom ugro\u017eeno\u0161\u0107u kako bi stabilnije vladao. Stvaranjem percepcije bezalternativnosti i stalne potrebe za odbranom \u2013 nacije, nacionalnih interesa, poretka \u2013 situacionim izborom neprijatelja bez jasno kontekstualizovanih uzro\u010dno-posledi\u010dnih obja\u0161njenja povezanosti “pretnji” i reakcija, dru\u0161tvo odr\u017eava prividni konsenzus da je prioritet njegova odbrana. Time se ostaje bez mogu\u0107nosti delanja mimo utvr\u0111enih okvira i nametnutih prioriteta. Spoljni neprijatelji su naj\u010de\u0161\u0107e nacionalno odre\u0111eni, dok se unutra\u0161nji mogu menjati shodno konkretnim situacijama, od onih koji pretenduju da zauzmu vladaju\u0107u poziciju bez ikakve sistemske promene, do onih koji bi ispred nacionalnih interesa stavili socijalnu pravdu. Promovisanje Vojske Srbije i njenom stalnom prisutno\u0161\u0107u u javnom diskursu i prostoru vojnim ve\u017ebama, paradama, prikazima u sredstvima masovne kulture (filmovi, serije), izlo\u017ebama, pobedni\u010dkim obele\u017eavanjem stogodi\u0161njice Prvog svetskog rata, kampovima za decu, uvo\u0111enjem vojne obuke u \u0161kole doprinose o\u010duvanju slike o stabilnoj odbrani i jo\u0161 stabilnijoj vlasti. Kako bi vlast uspela da nametne percepciju jake dr\u017eave, slika ofanzivne i jake vojske je neophodna, a militarizacija je najbolji na\u010din da se u to i poveruje.<\/p>\n

  1. Vi\u0161e o tome u: Rosandi\u0107, R. Pe\u0161i\u0107, V. (1994) “Ratni\u0161tvo, partiotizam, patrijarhalnost” Centar za antiratnu akciju, Beograd.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Na adrese tridesetogodi\u0161njaka koji nisu slu\u017eili redovnu vojnu obuku, po\u010detkom marta po\u010dele su da sti\u017eu plave koverte. Navr\u0161avanjem trideset godina starosti, gra\u0111ani Srbije, bez obzira na to jesu li su ili nisu slu\u017eili vojsku, prevode se u rezervni sastav…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":27054,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[449],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[404],"class_list":["post-27051","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-vojska","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27051","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27051"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27051\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27089,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27051\/revisions\/27089"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27054"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27051"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27051"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27051"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27051"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27051"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27051"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27051"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}