{"id":27015,"date":"2019-03-08T07:00:59","date_gmt":"2019-03-08T06:00:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=27015"},"modified":"2021-02-25T10:50:38","modified_gmt":"2021-02-25T09:50:38","slug":"uzdrmana-plutokratija-bez-prave-alternative","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=27015","title":{"rendered":"Uzdrmana plutokratija bez prave alternative"},"content":{"rendered":"

Sli\u010dno kao i susjednu Srbiju i Albaniju, i Crnu Goru posljednjih tjedana potresaju protesti. Pritom je zanimljivo da, barem zasad, nije rije\u010d o uobi\u010dajenoj “identitetskoj” podjeli na proruske i prozapadne aktere, ve\u0107 o \u0161iroj fronti protiv vladaju\u0107e stranke. No ho\u0107e li to biti dovoljno da ugrozi tridesetogodi\u0161nju vlast Mila \u0110ukanovi\u0107a?<\/strong><\/p>\n

Osvr\u0107u\u0107i se u svojim analizama<\/a> na politi\u010dke okolnosti u regiji, neki zapadni mediji<\/a> nedavno su najavili mogu\u0107nost<\/a> “balkanskog prole\u0107a”. Koriste\u0107i ovu sintagmu za proteste koji se istovremeno odvijaju u nekoliko balkanskih dr\u017eava, autori ovih tekstova ne poja\u0161njavaju \u0161ta pod njom podrazumevaju. Nema sumnje da motiv za medijskim rabljenjem ovog pojma proizlazi iz prethodne upotrebe termina “arapsko prole\u0107e” kojim su se iz rakursa zapadne medijske ma\u0161inerije politi\u010dka previranja u arapskim zemljama nastojala prikazati kao progresivna borba za demokratizaciju autoritarnih zemalja. Kako se zavr\u0161io projekat demokratizacije ovih zemalja svedo\u010dimo ve\u0107 gotovo 10 godina.<\/p>\n

Izbegli\u010dke kolone, najmanje jedna do temelja razorena dr\u017eava, dugoro\u010dna destabilizacija energetski bogatih zemalja u regionu, zao\u0161travanje odnosa izme\u0111u svetskih velesila, te permanentno pomeranje politi\u010dkog klatna u desno u\u010dinci su te “borbe za demokratizaciju”. Stoga je opravdano biti zabrinut kada zapadni mediji referi\u0161u o regionu u kom \u017eivite sli\u010dnom sintagmom. Me\u0111utim, u ovom slu\u010daju pre se radi o novinarski inertnoj upotrebi ve\u0107 izlizanih termina, nego o sli\u010dnom procesu. Pod time se prvenstveno podrazumeva da vode\u0107e sile zapadnog sveta u ovom trenutku nemaju nikakvog interesa u smenjivanju aktuelnih regionalnih kompradorskih elita, pogotovo u najmanjoj zemlji regiona koja \u0107e biti u fokusu ovog teksta.<\/p>\n

Povod za jo\u0161 jedan u nizu protesta u Crnoj Gori je tzv. afera koverat<\/a> koja je po\u010detkom godine uzdrmala tamo\u0161nju politi\u010dku scenu. Ova afera generisana je snimkom na kom se vidi kako predsednik Atlas grupe Du\u0161ko Kne\u017eevi\u0107 predaje kovertu visokom funkcioneru vladaju\u0107e\u00a0Demokratske partije socijalista i biv\u0161em gradona\u010delniku Podgorice Slavoljubu Stijepovi\u0107u. Prema tvrdnji samog Kne\u017eevi\u0107a, u koverti je bilo 97.500 eura namenjenih za potrebe izborne kampanje DPS-a koje je Stijepovi\u0107u predao prema prethodnom dogovoru sa partijskim \u0161efom Milom \u0110ukanovi\u0107em. Kne\u017eevi\u0107, koji je godinama va\u017eio za tajkuna vrlo bliskog vladaju\u0107im strukturama u Crnoj Gori, tvrdi da je ovo bila uobi\u010dajena praksa u njegovim odnosima sa DPS-om.<\/p>\n

Uspon i pad tajkuna<\/strong><\/p>\n

No, umesto moralisti\u010dkog zgra\u017eavanja nad ovim o\u010diglednim \u010dinom politi\u010dke korupcije, moramo konstatovati da je ovakav odnos izme\u0111u krupnog kapitala i politike jedan od temeljnih principa u dru\u0161tveno-ekonomskom sistemu kapitalizma, a ne njegova devijacija. Odnosno, ova dru\u0161tvena devijacija jeste temeljni princip parlamentarne politike u kapitalisti\u010dkim dru\u0161tvima. Jedina razlika u ovom slu\u010daju u odnosu na uobi\u010dajenu praksu je \u0161to je on voljom jednog od u\u010desnika politi\u010dke korupcije postao javan. Stoga se name\u0107e pitanje \u0161ta su bili motivi Du\u0161ka Kne\u017eevi\u0107a da zajedno sa sobom u ambis poku\u0161a da povu\u010de i svoje doju\u010dera\u0161nje saveznike?<\/p>\n

Kne\u017eevi\u0107ev dru\u0161tveni uspon je tipi\u010dan primer postjugoslovenske “tranzicije”, odnosno procesa stvaranja nacionalne bur\u017eoazije na razvalinama socijalisti\u010dke Jugoslavije. Zahvaljuju\u0107i bliskosti sa funkcionerima novonastale dr\u017eave, ovaj tajkun je u\u010destvovao u privatizovanju nekada\u0161nje dru\u0161tvene imovine sti\u010du\u0107i enormno bogatstvo u kratkom vremenskom periodu. Ovako ste\u010deni kapital Kne\u017eevi\u0107 je koncentrisao<\/a> u tzv. Atlas grupi, u okviru koje je poslovalo nekoliko banaka, univerzitet, televizija Atlas, fabrika vode, te nekada\u0161nja vojna bolnica u Meljinama od koje je Kne\u017eevi\u0107 nameravao da napravi zdravstveno-turisti\u010dki kompleks. \u010cini se da je upravo ovo potonje bilo ta\u010dka na kojoj je kona\u010dno po\u010deo pucati odnos sa doju\u010dera\u0161njim partnerima u politici.<\/p>\n

Sukob sa vlastima se zao\u0161trio nakon \u0161to je Vlada Crne Gore odbila da se izmeni ugovor o privatizaciji vojne bolnice u Meljinama prema kom se Kne\u017eevi\u0107 obavezao da \u0107e investirati 119 miliona eura u ovaj kompleks, od \u010dega je do tada investirao samo 3 miliona eura. U tipi\u010dnom maniru novonastale klase regionalnih kapitalisti\u010dkih skorojevi\u0107a i Kne\u017eevi\u0107u se u tom momentu u\u010dinilo da je ja\u010di od dr\u017eave koja ga je stvorila. Razumljiva iluzija veli\u010dine ubedila ga je da je postao dovoljno mo\u0107an da koristi dr\u017eavni aparat za sanaciju poslovnih katastrofa koje su se nagomilale<\/a> prethodnih godina.<\/p>\n

Uzor u Srbiji<\/strong><\/p>\n

Umesto toga, dr\u017eava je krenula u rastakanje Kne\u017eevi\u0107evog kapitala, prvenstveno merama<\/a> Centralne banke koja je uvela prinudnu upravu u njegove banke. Na vreme shvataju\u0107i \u0161ta mu se sprema<\/a>, Kne\u017eevi\u0107 je oti\u0161ao u London odakle se gotovo svakodnevno obra\u0107a regionalnim medijima. U me\u0111uvremenu se po zahtevu crnogorskog MUP-a na\u0161ao i na crvenoj Interpolovoj poternici, a protiv Kne\u017eevi\u0107a i Stijepovi\u0107a je dr\u017eavno tu\u017eila\u0161tvo podiglo optu\u017enicu za pranje novca. Agencija za spre\u010davanje korupcije kaznila je DPS sa 13.000 eura i zatra\u017eila od ove partije da vrati u dr\u017eavni bud\u017eet 47.500 eura.<\/p>\n

Izbacivanje prljavog ve\u0161a vladaju\u0107ih crnogorskih struktura u javnost bilo je povod da grupa nevladinih organizacija organizuje protestni performans “97.000-odupri se”. Na iznena\u0111enje samih organizatora, protestu se pridru\u017eilo blizu 1.000 ljudi. Ovo je uticalo na organizatore da nastave sa protestima, a u osmi\u0161ljavanju koncepcije protesta pomogli su im sada ve\u0107 vi\u0161emese\u010dni protesti u Srbiji. Po ugledu na srpske proteste, i crnogorski se odr\u017eavaju svake subote na centralnom podgori\u010dkom trgu. U vo\u0111stvu protesta su, za sada, ljudi iz NVO sektora me\u0111u kojima se isti\u010de nekada\u0161nji \u010dlan antiratnog, suverenisti\u010dkog Liberalnog Saveza Crne Gore (LSCG) D\u017eemal Perovi\u0107.<\/p>\n

To svakako ove proteste razlikuje od \u010ditavog niza nasilnih i nenasilnih protesta koje je predvodila nacionalisti\u010dka prosrpska opozicija okupljena oko Demokratskog fronta. U tom smislu, na ovim protestima koji su za sada nenasilni, nema dr\u017eavnih zastava niti obele\u017eja politi\u010dkih partija \u010dijih \u010dlanova nema me\u0111u govornicima. Protesti iz nedelje u nedelju rastu, a na potonjim<\/a> je bilo oko 10.000 ljudi \u0161to je za crnogorske uslove respektabilna cifra. Vo\u0111stvo protesta je definisalo i zahteve u kojima tra\u017ee ostavke predsednika, premijera, vrhovnog i specijalnog dr\u017eavnog tu\u017eioca i drugih funkcionera, te odredilo 15. mart kao rok za njihovo ispunjenje. Na ove zahteve je ubrzo stigao odgovor predsednika \u0110ukanovi\u0107a da nema nameru da podnese ostavku.<\/p>\n

Heterogena pobuna<\/strong><\/p>\n

Na protestima je zatra\u017eeno i od opozicionih partija da ne izlaze na bilo kakve izbore do ispunjenja ovih zahteva. Postavljanjem roka za ispunjenje maksimalisti\u010dkih zahteva, vo\u0111stvo protesta je sebi postavilo balast oko vrata, jer se logi\u010dno name\u0107e pitanje kakve \u0107e korake preduzeti ukoliko vlasti ne ispune njihove zahteve? Ako su u startu odba\u010deni parlamentarni oblici borbe, da li \u0107e se krenuti u radikalizaciju protesta i poku\u0161aj nasilne promene vlasti? Vo\u0111eni primerima<\/a> iz vrlo bliske pro\u0161losti kada su nasilne demonstracije relativno lako i za vrlo kratko vreme uga\u0161ene, ovakav scenario je osu\u0111en na propast. Takav rasplet najverovatnije ne pada na pamet ni organizatorima protesta, ali su vlastitom politi\u010dkom nespretno\u0161\u0107u \u2013 postavljaju\u0107i rokove za zahteve koji ne\u0107e biti ispunjeni \u2013 sami sebe doveli u pat poziciju u igri sa vlastima.<\/p>\n

Drugi veliki problem je i u\u010de\u0161\u0107e ideolo\u0161ki heterogenih opozicionih lidera me\u0111u kojima vrlo izvesno traje borba oko toga ko \u0107e preuzeti kormilo nad protestima. Ono \u0161to karakteri\u0161e ljude iz NVO sektora koji su trenutni lideri protesta jeste nedovoljna volja za mo\u0107. Njihovi motivi za u\u010de\u0161\u0107e u protestima su uglavnom moralisti\u010dke prirode i ne sadr\u017ee u toj meri dimenziju interesa kao u slu\u010daju opozicionih lidera. U tome se posebno isti\u010de vo\u0111stvo Demokratskog fronta kojima se su\u0111enje<\/a> za poku\u0161aj dr\u017eavnog udara pribli\u017eilo samom kraju. Stoga i ne treba da \u010dudi da je upravo ova partija organizovala dovo\u0111enje ljudi iz ostalih krajeva dr\u017eave na poslednji protest u Podgoricu. To je \u010dinjenica koja bi zapravo najvi\u0161e trebala da brine organizatore protesta. U ideolo\u0161ki heterogenim pobunama kakva je ova, po pravilu profitiraju oni u\u010desnici koji su najorganizovaniji. U ovom slu\u010daju je to, bez sumnje, grupacija mitomanskih \u010detni\u010dkih guslara okupljena u DF-u. Tome se verovatno najvi\u0161e raduje sam DPS, jer je grupacija okupljena oko DF-a tokom godina pokazala da ne predstavlja politi\u010dku, ideolo\u0161ku, pa ni moralnu snagu sposobnu da izvr\u0161i promenu vlasti u Crnoj Gori.<\/p>\n

U trenutnim okolnostima kao jedine dve mogu\u0107nosti za okon\u010danje gotovo trodecenijske \u0110ukanovi\u0107eve vladavine Crnom Gorom \u010dine se me\u0111unarodni faktor (pre svega Sjedinjene Dr\u017eave kao najve\u0107i pokrovitelj aktuelne crnogorske vlasti) ili unutra\u0161nja podela u strukturama vlasti, prvenstveno u DPS-u. \u0160to se ti\u010de zapadnog me\u0111unarodnog faktora, te\u0161ko je o\u010dekivati da podr\u017ee ovakvu opoziciju u kojoj je otvoreno proruski DF i dalje najja\u010di akter. S druge strane, sami Kne\u017eevi\u0107evi istupi uneli su ogroman nemir u vladaju\u0107u crnogorsku nomenklaturu. Ono \u0161to \u0110ukanovi\u0107a mo\u017ee \u010diniti spokojnim jeste kontrola nad vlastitom partijom. Ukoliko se u toj organizaciji javi ozbiljniji razdor, onda se mo\u017ee smatrati da mo\u017ee do\u0107i do smene vlasti u Crnoj Gori. Znaju\u0107i \u0110ukanovi\u0107evo majstorstvo vi\u0161edecenijskog politi\u010dkog opstajanja, sa ovom promenom \u0107e se morati jo\u0161 pri\u010dekati<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osvr\u0107u\u0107i se u svojim analizama na politi\u010dke okolnosti u regiji, neki zapadni mediji nedavno su najavili mogu\u0107nost “balkanskog prole\u0107a”. Koriste\u0107i ovu sintagmu za proteste koji se istovremeno odvijaju u nekoliko balkanskih dr\u017eava, autori ovih tekstova ne poja\u0161njavaju \u0161ta pod njom…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":27016,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454],"tags":[33],"theme":[456],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-27015","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","tag-protest","theme-politika","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27015","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=27015"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27015\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27019,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/27015\/revisions\/27019"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/27016"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=27015"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=27015"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=27015"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=27015"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=27015"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=27015"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=27015"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}