{"id":26752,"date":"2019-02-18T08:00:11","date_gmt":"2019-02-18T07:00:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=26752"},"modified":"2021-02-25T10:50:42","modified_gmt":"2021-02-25T09:50:42","slug":"mhe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=26752","title":{"rendered":"Preko vode do slobode"},"content":{"rendered":"

Donekle u sjeni redovitih uli\u010dnih protesta protiv Vu\u010di\u0107evog re\u017eima, ve\u0107 se mjesecima u Srbiji vodi borba protiv izgradnje mini hidroelektrana. Aktivnosti su kulminirale na protestu u Beogradu krajem januara. Donosimo kratak pregled doga\u0111anja i kontekst te analizu politi\u010dkog potencijala nastalog ekolo\u0161kog pokreta.<\/strong><\/p>\n

Na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu odr\u017ean je 27. januara do sada najve\u0107i ekolo\u0161ki protest u istoriji Srbije na kojem je prisustvovalo oko 4.000 ljudi prido\u0161lih iz svih krajeva zemlje. Na skupu koji je otpo\u010deo minutom \u0107utanja u po\u010dast ve\u0107 uni\u0161tenim rekama, prisustvovali su stanovnici Kraljeva, Pirota, Priboja, Babu\u0161nice, Ni\u0161a, Petrovca na Mlavi, Ra\u0161ke, Bele Crkve, Crne Trave, Para\u0107ina i drugih mesta. Protest pod nazivom “Ne damo reke” organizovao je pokret “Odbranimo reke Stare planine”, a uz podr\u0161ku organizacija “Pravo na vodu”, “Savski nasip”, “Ne davimo Beograd”, “Studenti ne daju reke” i drugih.<\/p>\n

Ispostavljen je zahtev za momentalnom obustavom izgradnje derivacionih mini hidroelektrana (MHE) na podru\u010dju Srbije. Uz povike “Reke ne damo” u\u010desnici su nosili transparente sa porukama “Ho\u0107u reku, ne\u0107u cev”, “Reke – krvotok planete”, \u201cStara planina i Rakita tra\u017ee da se narod pita\u201d, \u201cZlo\u010din prema prirodi ne zastareva\u201d, \u201cHo\u0107u vodu na slobodu\u201d, \u201cU cevi su kratke reke\u201d, \u201cBrus – stop MHE, ako nam uzmete reku uzeli ste \u017eivot\u201d i jo\u0161 brojne koje su ukazivale na dramati\u010dnost nastale situacije vezane za uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine prouzrokovano izgradnjom MHE.<\/p>\n

Nakon brojnih govora odr\u017eanih na platou, otpo\u010dela je \u0161etnja koja je bila usmerena ka Predsedni\u0161tvu sa namerom da se skup obrati predsedniku republike Aleksandru Vu\u010di\u0107u. Po\u0161to im zbog bezbednosnih mera nije bio omogu\u0107en prilaz, u\u010desnici protesta nastavili su do zgrade Vlade gde su ponovljeni zahtevi i zatra\u017eeno da delegacija pokreta \u201ckoliko sutra\u201d bude primljena.<\/p>\n

Unosan posao<\/strong><\/p>\n

Podsetimo ukratko na kontekst koji je doveo do problema prouzrokovanih izgradnjom mini hidroelektrana. Vlada republike Srbije se kao \u010dlanica Energetske zajednice po\u010detkom decenije obavezala da \u0107e do 2020. godine 27% ukupne elektri\u010dne energije biti proizvo\u0111eno iz obnovljivih izvora. Ovo predstavlja deo energetske strategije Evropske unije koja cilja na smanjenje udela energije dobijene sagorevanjem fosilnih goriva i samim tim smanjenja atmosferskog zaga\u0111enja koje danas predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje i jedan od glavnih uzro\u010dnika klimatskih promena.<\/p>\n

Energija dobijena iz mini hidroelektrana se formalno smatra \u201c\u010distom\u201d i obnovljivom. Me\u0111utim, obnovljivost se ne odnosi samo na \u010dinjenicu da se energija reke, ili npr. vetra, mogu u kontinuitetu koristiti za proizvodnju elektri\u010dne energije, ve\u0107 i na to da takva proizvodnja ne sme ugroziti prirodni ekosistem kao i \u017eivot lokalnog stanovni\u0161tva. A to je upravo ono \u0161to se u praksi neretko de\u0161ava. Naj\u0161tetniju formu predstavljaju derivacione mini hidroelektrane zbog svoje invazivnosti na prirodni ekosistem. Ovaj tip hidroelektrana gradi se na malim rekama koje nemaju dovoljno prirodnog kapaciteta za pokretanje turbina, pa se re\u0161enje nalazi u kanalisanju vode u cevi kako bi se maksimizirala njena snaga. Izgradnja brana i postrojenja koje ovo omogu\u0107uju naj\u010de\u0161\u0107e zna\u010di kr\u010denje terena koje ostavlja ozbiljne posledice, a \u010desto dovodi do klizi\u0161ta i uni\u0161tavanja prirodnog ekosistema, naro\u010dito ukoliko se ne obra\u0107a pa\u017enja na propisana ograni\u010denja eksploatacije prirodnog resursa.<\/p>\n

Uprkos svemu ovome, a usled nejasne dr\u017eavne energetske strategije, bez jasnih kriterijuma o odr\u017eivosti i analize o \u0161tetnosti odre\u0111enih vidova proizvodnje, do\u0161lo je do proliferacije upravo projekata koji predvi\u0111aju izgradnju derivacionih mini hidroelektrana. Na balkanskom podru\u010dju, bogatom re\u010dnim tokovima, planirana je izgradnja oko 3.000 ovakvih postrojenja, od \u010dega vi\u0161e od 850 u samoj Srbiji. I dok je u pojedinim zemljama proces izgradnje derivacionih MHE obustavljen, u Srbiji se jo\u0161 uvek vode borbe oko toga.<\/p>\n

Osnovni razlog za to predstavlja isplativost ovakvog poduhvata za investitore. Dr\u017eavne subvencije koje pokrivaju gra\u0111ani preko ra\u010duna za elektri\u010dnu energiju, garantovani otkup celokupne proizvedene koli\u010dine po znatno povoljnijim cenama, nizak nivo investicija u sama postrojenja i niski varijabilni tro\u0161kovi usled \u010dinjenice da je celokupni proces proizvodnje gotovo u potpunosti automatizovan pa jedna zaposlena osoba mo\u017ee odr\u017eavati vi\u0161e MHE, predstavljaju svojevrsni mamac za ulaganje u ovu oblast.<\/p>\n

“Pretpovijest” borbi<\/strong><\/p>\n

Ako imamo u vidu da se celokupan proces odvija u kontekstu visoke korumpiranosti politi\u010dkog sistema, u klijentalisti\u010dkom re\u017eimu naklonjenom odre\u0111enoj frakciji kapitala koji okru\u017euje vladaju\u0107u strukturu – kao u slu\u010daju Nikole Petrovi\u0107a, kuma predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a koji preko firme Eco Energo Group ima u svom vlasni\u0161tvu 7 MHE, kao i udela u jo\u0161 3 – ne \u010dudi \u010dinjenica da se za otpo\u010dinjanje izgradnje na mnogim lokacijama nije \u010dekalo na sve potrebne dozvole, pre svega one koje su se ticale procene uticaja na \u017eivotnu sredinu. Na gradili\u0161tima, pritom, \u010desto dolazi i do bespravne se\u010de \u0161ume, nasilnog uni\u0161tavanja privatnih poseda uz upotrebu privatnog obezbe\u0111enja i potpunog zanemarivanja prava i interesa lokalnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Sve ovo su razlozi za\u0161to ve\u0107 du\u017ee vreme traju otpori i borbe protiv MHE. Lokalno stanovni\u0161tvo, \u010diji je na\u010din \u017eivota, a neretko i sam opstanak na pojedinim lokacijama doveden u pitanje, otpo\u010delo je sa organizovanjem usmerenim na zaustavljanje izgradnje postrojenja. Pojedine akcije me\u0161tana su bile uspe\u0161ne, u smislu da su delimi\u010dno ili potpuno zaustavile realizaciju projekata na nekim od lokacija. Tako imamo i sudsku odluku o zabrani izgradnje MHE na reci Viso\u010dici na Staroj planini.<\/p>\n

Va\u017enu stvar predstavlja i uspeh u alarmiranju \u0161ire javnosti o ozbiljnosti datog problema, pa su tako tokom prethodnog perioda brojni mediji izve\u0161tavali o \u0161tetnom uticaju MHE i borbama lokalnog stanovni\u0161tva. Dodatni kredibilitet ovome je svakako davalo i mi\u0161ljenje struke koje se slagalo sa ovakvim procenama, podr\u0161ka odre\u0111enih medijskih li\u010dnosti, pa \u010dak i samog ministra za za\u0161titu \u017eivotne sredine Gorana Trivana. Time dolazimo i do organizovanja samih pokreta za za\u0161titu reka i protesta koji su iz toga rezultovali. Ve\u0107 pomenutom skupu u Beogradu prethodila je du\u017ea organizovana kampanja \u0161ireg fronta aktivisti\u010dkih grupa, pokreta i individua. Saradnja oko akcija na lokalu preto\u010dena je u formiranje udru\u017eenja i medijsko delovanje, kako putem dru\u0161tvenih mre\u017ea, tako i probojem u mejnstrim sredstva informisanja. Uprkos minimalnih resursa ostvarena je zna\u010dajna produkcija sadr\u017eaja usmerenog na informisanje o datom problemu, \u0161to je rezultovalo velikim dometom kampanje koja se najbolje ogleda u aktivnostima i podr\u0161ci fejsbuk stranici pokreta \u201cOdbranimo reke Stare planine\u201d koja broji gotovo 70.000 pratilaca.<\/p>\n

Odre\u0111enu vrstu preludijuma za beogradski protest predstavljao je protest u Pirotu odr\u017ean po\u010detkom septembra pro\u0161le godine. I tom prilikom su organizatori bili aktivisti i aktivistkinje pokreta \u201cOdbranimo reke Stare planine\u201d, a osim stanovnika Pirota i staroplaninskih sela protestu su prisustvovali i ekolo\u0161ki aktivisti, planinarska dru\u0161tva, udru\u017eenja i stanovnici iz svih delova Srbije. Pred oko 3.000 ljudi najavljeno je umre\u017eavanje i ja\u010danje pokreta sa ciljem pro\u0161irenja na ostale krajeve zemlje u kojima se planira izgradnja MHE.<\/p>\n

Sli\u010dan cilj je ponovljen i krajem novembra na dobro pose\u0107enoj konferenciji za medije kojom prilikom je najavljen i beogradski protest i kada su organizatori pozvali sve borbe za reke da se ujedine u jedan \u201cop\u0161tenarodni front protiv bezumlja i zla koje se zove derivacione MHE\u201d. Sve ovo svedo\u010di o ogromnom trudu koji je ulo\u017een u organizaciju kako ovo ne bi predstavljao samo jedan u nizu folklornih izlazaka na ulicu. I zapravo u ovom slu\u010daju se radi o retkom primeru u kojem uli\u010dne akcije predstavljaju dobru nadgradnju na ve\u0107 postoje\u0107e delovanje na terenu koje je uspelo da postigne odre\u0111ene u\u010dinke.<\/p>\n

Razne ideolo\u0161ke perspektive<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, protest u Beogradu obele\u017eio je veliki broj govora iz kojih se mo\u017ee analizirati karakter samog pokreta. Iako je sadr\u017eaj koji se prenosio sa govornice bio fokusiran jasno na jednu temu, forme govora, sam izbor govornika i govornica, te vrsta argumentacije, tj. njena ideolo\u0161ka usmerenost su bili izuzetno heterogeni, \u0161to je potpuno u skladu sa formom op\u0161tenarodnog fronta koju u ovom trenutku protest ima.
\nLokalni i prirodnja\u010dki aktivisti i aktivistkinje su uz zapaljive borbene pokli\u010de pozivali na akciju isti\u010du\u0107i zna\u010daj solidarnosti i brojnost skupa; stru\u010dnjaci i ekolozi su iznosili nizove podataka o opasnostima MHE po razli\u010dite segmente prirodnog i dru\u0161tvenog \u017eivota; lokalno stanovni\u0161tvo, uklju\u010duju\u0107i i najmla\u0111e i najstarije me\u0161tane ugro\u017eenih podru\u010dja su pozivali na razum i nu\u017enost za\u0161tite reka za budu\u0107a pokoljenja; predstavnici srodnih organizacija su ukazivali na to da se problem ne zaustavlja samo na izgradnji MHE, ve\u0107 da su vodni resursi i uslovi \u017eivota ugro\u017eeni na \u0161irem planu. Deluje da je ovakav pristup uspeo da nametne dobru komunikaciju sa ljudima u protestu ali i \u0161iroj javnosti.<\/p>\n

Osnovna stvar na kojoj je insistirano jeste da se ne radi o politi\u010dkom pokretu. Iako je ovo defakto politi\u010dko pitanje, organizatori su nastojali da se ograde od svakog poku\u0161aja aproprijacije protesta od strane nekoga ko bi \u017eeleo da politi\u010dki profitira. \u010cinjenica je da i postoje\u0107a opozicija nije iskazala preterano interesovanje da se bli\u017ee pove\u017ee sa ovim pokretom iz \u010dega se sti\u010de utisak da parlamentarnoj opoziciji forma grassroots<\/em>\u00a0protesta fokusiranog na single issue<\/em> ne odgovara u onoj meri u kojoj bi bila primorana da se podrobnije bavi uzrocima datog stanja, koji se\u017eu mnogo dublje od trenutnog vladaju\u0107eg re\u017eima i njegovog klijentelisti\u010dkog mehanizma.<\/p>\n

Iz ideolo\u0161ke perspektive, mogli su se \u010duti argumenti iz svakog kraja politi\u010dkog spektra. Pa smo tako imali i citiranje vojvode Mi\u0161i\u0107a i upore\u0111ivanje otimanja re\u010dnih tokova sa otimanjem Kosova; pri\u010du o iskakanju iz koloseka kojim ide normalan svet i dozivanje zdravog razuma da se tamo vratimo; ali i dovo\u0111enja u vezu privatizacije re\u010dnih tokova i vodoizvori\u0161ta sa reklamiranjem jeftine radne snage kao prednosti srpske ekonomije, gde se i ljudski i prirodni resursi tretiraju isklju\u010divo kao roba i potencijalni izvor profita za investitore.<\/p>\n

Dometi i limiti<\/strong><\/p>\n

Postavlja se pitanje \u0161ta je krajnji domet ovakvog tipa protesta i pokreta? Deluje da su osnovni zahtevi za stopiranje izgradnja MHE ostvarivi. Medijska prisutnost i \u0161ira podr\u0161ka javnosti daju razloga za optimizam da \u0107e naju\u017ei set problema koji ovaj pokret adresira biti re\u0161en. Me\u0111utim, pitanje je da li iz ovakvog pokreta mo\u017ee da se izrodi jo\u0161 \u0161iri front, koji bi adresirao i druge probleme. Iako na prvu loptu mo\u017ee delovati da politi\u010dko i ideolo\u0161ko ne-odre\u0111ivanje protesta predstavlja ograni\u010denje za to da se unutar njega pokrenu \u0161ira dru\u0161tvena pitanja, ono u izvesnom smislu predstavlja prednost po\u0161to otvara prostor za diskusiju aktera koji u druga\u010dijoj situaciji, a nakon isticanja svojih ideolo\u0161kih zna\u010dki u prvi plan, ne bi bili spremni za me\u0111usobnu saradnju. Pitanje je koja je to ulazna ta\u010dka koja najbolje mo\u017ee pro\u0161iriti pri\u010du na solidarnost i po drugim pitanjima. Jedan od bitnih problema koji je na protestima, ali i tokom celog delovanja ovog pokreta adresiran je i manjak demokratske participacije onih grupa koje su najdirektnije pogo\u0111ene – zahtev da stanovni\u0161tvo bude pitano u vezi stvari koje im direktno uti\u010de na \u017eivot. Ovo je potencijalni minimalni zajedni\u010dki sadr\u017eilac za sve pokrete i proteste koji su se u prethodnom periodu formirali u Srbiji.<\/p>\n

Me\u0111utim, tu klju\u010dan uticaj mo\u017ee imati i rad drugih organizacija, kao \u0161to su \u201cPravo na vodu\u201d i \u201cSavski nasip\u201d koji obra\u0111uju najsli\u010dniji set tema, ali i drugih koje su nastajale oko razli\u010ditih problema stanovni\u0161tva na lokalu ali to nastoje da pove\u017eu sa \u0161irim dru\u0161tvenim tokovima. Tako, na primer, inicijative kao \u0161to su \u201cUdru\u017eeni pokret slobodnih stanara\u201d iz Ni\u0161a, Zdru\u017eena akcija \u201cKrov nad glavom\u201d, \u201cLokalni front\u201d iz Kraljeva, Inicijativa \u201cNe da(vi)mo Beograd\u201d, \u201cStalna konferencija romskih udru\u017eenja gra\u0111ana \u2013 Liga Roma\u201d, \u201cZrenjaninski socijalni forum\u201d i mnogi drugi predstavljaju prirodne saveznike pripadnicima pokreta za o\u010duvanje reka, jer kao i oni, nastaju iz poku\u0161aja re\u0161avanja neposrednih problema, ali moraju uzeti u obzir da su izazovi sa kojima se suo\u010davaju sistemskog karaktera, i da se ne mogu svesti na smenu par zvani\u010dnika, ma koliko visoko u hijerarhiji se oni nalazili, ili na izmenu par zakonskih re\u0161enja, ma koliko progresivni novi predlozi bili.<\/p>\n

Optimizam proizveden protestima i akcijama, kao i saradnja i povezivanje razli\u010ditih pokreta, daje nadu da se ne radi o la\u017enoj zori po pitanju proizvodnje druga\u010dije politike. \u010cinjenica je da se ne mo\u017ee o\u010dekivati gladak progres po pitanju politi\u010dkog organizovanja, ve\u0107 da pred svima uklju\u010denima stoji dug proces pregovaranja i u\u010denja kroz gre\u0161ke. Me\u0111utim, va\u017eno je razumeti da situacija u kojoj se nalazimo ni izbliza ne predstavlja kraj tre\u0107eg, ve\u0107 sredinu drugog \u010dina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu odr\u017ean je 27. januara do sada najve\u0107i ekolo\u0161ki protest u istoriji Srbije na kojem je prisustvovalo oko 4.000 ljudi prido\u0161lih iz svih krajeva zemlje…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":26755,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[128,33],"theme":[457,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[73],"class_list":["post-26752","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-energetika","tag-protest","theme-klima","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26752","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26752"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26752\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":26756,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26752\/revisions\/26756"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/26755"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26752"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26752"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26752"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=26752"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=26752"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=26752"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=26752"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}