{"id":26446,"date":"2019-01-28T08:00:01","date_gmt":"2019-01-28T07:00:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=26446"},"modified":"2021-02-25T10:50:48","modified_gmt":"2021-02-25T09:50:48","slug":"istorijski-revizionizam-za-sve-od-7-do-107","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=26446","title":{"rendered":"Istorijski revizionizam za sve od 7 do 107"},"content":{"rendered":"

Dio srbijanske i regionalne javnosti nedavno je \u0161okirala objava teksta koji otvoreno slavi fa\u0161iste na stranicama Politikinog zabavnika<\/em>, omiljenog lista za mlade. No takve se pojave mogu gledati i kao posljednja manifestacija dugotrajnog trenda koji proizlazi iz logike sistema.<\/strong><\/p>\n

Politikin zabavnik<\/em> je verovatno najpo\u0161tovanije \u0161tampano glasilo u Srbiji. Tokom svog osamdesetogodi\u0161njeg postojanja Zabavnik<\/em> je dr\u017eao visoki nivo i \u0161irok opseg tema kojima je zaista pokrivao interesovanja svih generacija svojih \u010ditalaca. Koncipiran kao de\u010dji \u010dasopis koji najmla\u0111e \u010ditala\u010dke nara\u0161taje uvodi u svet odraslih, on je uvek bio i mnogo vi\u0161e od toga. Odraslima je Zabavnik<\/em> \u010desto slu\u017eio za beg od svakodnevnog senzacionalizma i skaradnosti medijskog brloga Srbije. Od ovog lista ste uvek mogli o\u010dekivati kvalitetno napisane i informativne nau\u010dno-popularne \u010dlanke koji su ga svrstavali u red retkih ozbiljnih \u0161tampanih stvari koje jo\u0161 uvek izlaze u ovoj zemlji. Iako nikada nije odstupao od vladaju\u0107e politi\u010dko-ideolo\u0161ke linije, Politikin zabavnik<\/em> nije sadr\u017eao otvorenu propagandu.<\/p>\n

U klju\u010du potonje navedenog valja razumeti i tekst iz poslednjeg izdanja ovog \u010dasopisa \u2013 “Dugo putovanje Henrika Lautnera” autora Nemanje Ba\u0107kovi\u0107a. Romantizovani prikaz \u017eivota i smrti ovog fa\u0161iste koji se tokom \u017eivota “posrbio” uzev\u0161i ime Milo\u0161 Vojinovi\u0107 i koji je tokom rata obna\u0161ao polo\u017eaj komandanta \u010cetvrtog puka Srpskog dobrovolja\u010dkog korpusa 1<\/a><\/sup> konsternirao<\/a> je antifa\u0161isti\u010dki deo javnosti u Srbiji, posebno zbog odeljka teksta “Ko su bili ljoti\u0107evci?” \u010clankom dominira fotografija Lautnera sa cve\u0107em u rukama koju autor opisuje re\u010dima “Lautner dobija cve\u0107e od naroda”, iako se to iz same fotografije nikako ne mo\u017ee nedvosmisleno zaklju\u010diti. Ovim se jasno sugeri\u0161e da su ljoti\u0107evci i sam Lautner bili omiljeni u narodu.<\/p>\n

Dalje, autor teksta tvrdi da je Lautner u\u010destvovao u spasavanju Srba koji su be\u017eali iz Bosne pred usta\u0161kim terorom, dok nigde ne pominje da je direktno odgovoran za progon ostataka partizanske vojske nakon pada U\u017ei\u010dke republike, te sprovo\u0111enje civilnog stanovi\u0161tva zapadne Srbije u logor na Banjici. U delu koji se bavi pitanjem ko su bili ljoti\u0107evci, autor navodi da Ljoti\u0107 osu\u0111ivao pogrome Jevreja, te da je tokom rata spasao mnoge Jevreje i masone, iako u prethodnoj re\u010denici navodi da su “mnogi istaknuti \u010dlanovi ‘Zbora’ bili otvoreno protiv Jevreja, \u0161to je \u010desto moglo da se vidi u njihovoj \u0161tampi”. Ove kontradikornosti autora ne ometaju da dalje u tekstu plasira op\u0161te mesto srpskog istorijskog revizionizma po kom je Ljoti\u0107evo i Nedi\u0107evo delovanje tokom Drugog svetskog rata bilo usmereno ka o\u010duvanju mira u Srbiji kroz gu\u0161enje partizanskog ustanka sa svrhom da se spre\u010de nema\u010dke odmazde.<\/p>\n

Tri decenije revizije<\/strong><\/p>\n

Ostaje samo da konstantujemo da, u interpretaciji ovda\u0161njih revizionisti\u010dkih istori\u010dara, pokret “Zbor” predstavlja jedinstven primer izrazito autoritarnog i krajnje liderskog pokreta nazivanog po svom vo\u0111i, u kom su se stavovi lidera i \u010dlanstva pokreta dijametralno razlikovali u pogledu klju\u010dnih ideolo\u0161kih pitanja. O odgovornosti ovog pokreta za neke od najmonstruoznijih zlo\u010dina na podru\u010dju Srbije u toku Drugog svetskog rata \u2013 poput “re\u0161avanja jevrejskog pitanja” u koncentracionim logorima ili sprovo\u0111enja u\u010denika kragujeva\u010dkih \u0161kola na streljanje \u2013 u \u010dlanku se ne navodi ni\u0161ta.<\/p>\n

Svetonazor koji provejava ovim tekstom mo\u017ee biti iznena\u0111enje samo onom delu javnosti koji nije upoznat sa dosada\u0161njim radom njegovog autora. Njegove tekstove objavljene u Zabavniku<\/em> redovno prenosi opskurni ekstremno desni\u010darski portal srbin.info<\/a>. Uvidom u ove tekstove postaje jasno da je suptilno plasiranje desni\u010darskog svetonazora na stranicama Politikinog zabavnika<\/em> pravilo, a ne incident. Razlog zbog kojih je samo potonji detektovan kao sporan verovatno je sadr\u017ean u \u010dinjenici da je odeljak teksta “Ko su bili ljoti\u0107evci?” pra\u0107en fotografijom Dimitrija Ljoti\u0107a koja je privukla pa\u017enju \u0161ire javnosti.<\/p>\n

Ne treba, me\u0111utim, biti iznena\u0111en i \u0161okiran \u0161to se ovakav svetonazor uvukao u ure\u0111iva\u010dku politiku Zabavnika<\/em>. Posledica je to vi\u0161e od tri decenije permanentne revizije istorijskih \u010dinjenica o Drugom svetskom ratu koja je sastavni deo procesa nacionalisti\u010dke kontrarevolucije zapo\u010dete tokom osamdesetih godina 20. veka na ovim prostorima. Jedini istorijski pandan ovda\u0161njim savremenim nacionalistima su upravo snage pora\u017eene u Drugom svetskom ratu, te je razumljivo da oni danas ba\u0161tine tu politi\u010dku i ideolo\u0161ku tradiciju. S druge strane, temeljni obra\u010dun sa nasle\u0111em komunizma koji je bio primarni interes u procesu ponovnog uspostavljanja kapitalisti\u010dkih odnosa, ovde je bio mogu\u0107 samo sa pozicija ekstremnog nacionalizma.<\/p>\n

Proces normalizacije fa\u0161izma u srpskom dru\u0161tvu formalno je ozvani\u010den Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i \u010dlanova njihovih porodica koji je Narodna skup\u0161tina Republike Srbije usvojila 2004. godine. Ustanovljenjem tzv. Ravnogorske spomenice kao ekvivalenta Partizanskoj spomenici, dr\u017eava Srbija je formalno izjedna\u010dila pripadnike dva ideolo\u0161ki dijametralno suprotstavljena istorijska pokreta. Time je uspostavljen institucionalni okvir za verovatno najbestidniju la\u017e u iskustvu evropskog istorijskog revizionizma koja se zasniva na tvrdnji da je jedan klasi\u010dni protofa\u0161isti\u010dki pokret iz perioda Drugog svetskog rata zapravo bio prvi antifa\u0161isti\u010dki gerilski pokret u porobljenoj Evropi.<\/p>\n

Dobri i manje dobri fa\u0161isti<\/strong><\/p>\n

Tada uspostavljeni narativ postao je nepresu\u0161ni bunar istorijskog revizionizma iz kog se tokom godina izvla\u010de najneverovatnije konstrukcije istorijskih uloga ovda\u0161njih kolaboracionista i fa\u0161ista. Tako je Dra\u017ea Mihailovi\u0107 postao prvi “antifa\u0161isti\u010dki gerilac Evrope”, Milan Nedi\u0107 “srpska majka” zaslu\u017ena za “o\u010duvanje biolo\u0161ke supstance srpskog nacionalnog korpusa”, dok je Dimitije Ljoti\u0107, kako vidimo u Politikinom zabavniku<\/em>, “spasitelj mnogih Jevreja i masona”.<\/p>\n

No, za razliku od Dra\u017ee Mihailovi\u0107a koji je sudski rehabilitovan<\/a>, isti proces u slu\u010daju<\/a> Milana Nedi\u0107a je neslavno propao. Razlog tome treba tra\u017eiti pre svega u okolnosti da ovda\u0161nja politi\u010dka i intelektualna “elita” ba\u0161tini prvenstveno tradiciju \u010detni\u0161tva, kojoj je fa\u0161izam ljoti\u0107evskog tipa istorijski konkurentan na istom polu ideolo\u0161kog spektra. To ne zna\u010di da dela Dimitrija Ljoti\u0107a i Milana Nedi\u0107a nemaju po\u0161tovaoce i sledbenike u institucijama. Tome najslikovitije svedo\u010di primer<\/a> istori\u010dara Rado\u0161a Lju\u0161i\u0107a koji je godinama vrlo uticajan \u010dinilac srpske politi\u010dke i intelektualne scene, te je kao takav upravljao Zavodom za izdavanje ud\u017ebenika i u\u010destvovao u izradi ud\u017ebenika za istoriju o \u010demu smo ranije pisali<\/a>.<\/p>\n

Tako je istorijski revizionizam postao sastavni deo \u0161kolstva kao jednog od najbitnijih instrumenata socijalizacije dece, prema \u010demu se sli\u010dni sadr\u017eaji u jednom omladinskom glasilu zaista doimaju manje bitnim. Jer, kao \u0161to rekosmo, Politikin zabavnik<\/em> nikada tokom svoga postojanja nije odstupao od zvani\u010dne dr\u017eavne politike i ideologije. Na tom tragu treba tuma\u010diti i izvinjenje koje je Zabavnik<\/em> uputio svojim \u010ditaocima u narednom broju \u010dlankom<\/a> “Ko su zaista bili ljoti\u0107evci?” iz pera<\/a> istori\u010dara Predraga J. Markovi\u0107a i Neboj\u0161e Stambolije u kojima se, pored osude istorijske uloge Dimitrija Ljoti\u0107a, reprodukuje revizionisti\u010dka mitologija o antifa\u0161isti\u010dkom karakteru \u010detni\u0161tva i navodnom pregovaranju partizana s Nemcima tokom rata.<\/p>\n

U brojnim opravdanim reakcijama koje su se poslednjih dana pojavile u ovda\u0161njim glasilima, ovaj dru\u0161tveni fenomen je najsa\u017eetije opisala<\/a> istori\u010darka Branka Prpa \u2013 “Niste mogli da pucate na Sarajevo, a da prethodno niste na\u0161li ideolo\u0161ko opravdanje za to. Jugoslavija nije mogla da bude sru\u0161ena sa idejom da su svi jednaki i da je ljudski \u017eivot univerzalna vrednost. Morali su da vrate ideologiju fa\u0161izma, a danas trpimo posledice te ideolo\u0161ke rehabilitacije.”<\/p>\n

  1. Srpski dobrovolja\u010dki korpus je bio strana\u010dka vojska fa\u0161isti\u010dkog pokreta Zbor. Ovaj pokret predvodio je Dimitrije Ljoti\u0107 i predstavljao je srpsku verziju fa\u0161isti\u010dkih pokreta koji su se rasprostirali Evropom tokom tridesetih godina 20. veka. Ljoti\u0107evci su bili najverniji saradnici nacisti\u010dke Nema\u010dke na podru\u010dju Srbije tokom Drugog svetskog rata.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Politikin zabavnik je verovatno najpo\u0161tovanije \u0161tampano glasilo u Srbiji. Tokom svog osamdesetogodi\u0161njeg postojanja Zabavnik je dr\u017eao visoki nivo i \u0161irok opseg tema kojima je zaista pokrivao interesovanja svih generacija svojih \u010ditalaca. Koncipiran kao de\u010dji \u010dasopis koji najmla\u0111e \u010ditala\u010dke…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":26447,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[144],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-26446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-revizionizam","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26446"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26446\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":26457,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26446\/revisions\/26457"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/26447"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26446"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=26446"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=26446"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=26446"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=26446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}