{"id":26421,"date":"2019-01-24T08:00:59","date_gmt":"2019-01-24T07:00:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=26421"},"modified":"2021-02-25T10:50:49","modified_gmt":"2021-02-25T09:50:49","slug":"spasiba-za-druzbu-putin-za-unutrasnju-upotrebu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=26421","title":{"rendered":"Spasiba za dru\u017ebu: Putin za unutra\u0161nju upotrebu"},"content":{"rendered":"

Farsi\u010dna kulisa pro\u0161lotjednog posjeta Vladimira Putina Beogradu sugerirala je da posjet nadma\u0161uje standardne diplomatske gabarite. A i va\u017enije, da Aleksandar Vu\u010di\u0107 oporbu shva\u0107a sve ozbiljnije.<\/strong><\/p>\n

Ruski predsednik Vladimir Putin, ina\u010de na po\u010detku svog \u010detvrtog mandata, pro\u0161le je nedelje u Beogradu do\u010dekan skoro kao oslobodilac: zvonila su crkvena zvona, gruvali su topovi, gradski bilbordi pretvoreni su u ruske zastave, a grad su nadletali migovi. Tako je bar procenila strana \u0161tampa; \u017eiteljima Beograda “na terenu” sve je vi\u0161e li\u010dilo na okupaciju. Gradske slu\u017ebe nisu objavile izmene u saobra\u0107aju do samog dana posete, Putinovu trasu obezbe\u0111ivali su ruski i doma\u0107i specijalci, na krovovima zgrada postavljeni su snajperi, a glavne gradske saobra\u0107ajnice paralisale su stotine autobusa kojima su dovedeni u\u010desnici velikog skupa podr\u0161ke \u2013 kome? Zavisi koga pitate.<\/p>\n

Ono \u0161to je trebalo da bude prili\u010dno redovna poseta, centrirana na pitanje Kosova i niz bilateralnih pitanja iz oblasti privredne i vojne saradnje, postalo je ne\u0161to mnogo vi\u0161e od toga. Na \u010delu mitinga, \u010dija se brojnost procenjuje na izme\u0111u pedeset do sto hiljada ljudi, postavljen je transparent “1 od 300 miliona”, \u0161to je neposredna aluzija na glavnu parolu redovnih vi\u0161enedeljnih protesta opozicije pod parolom “1 od 5 miliona”. Sa Putinom se sreo ceo vrh srpskih vlasti, kako s ove tako i s one strane Drine, kao i niz drugih o\u010dekivanih figura, poput Kusturice, lidera crnogorske opozicije i Vojislava \u0160e\u0161elja. Sr\u017e posete, odnosno sporazumi, podr\u0161ka Srbiji u pogledu Kosova i utvr\u0111ivanje bilateralnih odnosa, zasenjena je unutra\u0161njim politi\u010dkim pitanjima.<\/p>\n

“Ruski ljudi”<\/strong><\/p>\n

Nije to toliko ni neobi\u010dno, jer je organizacija skupa od po\u010detka bila farsi\u010dna i u znaku uobi\u010dajenog stanja doma\u0107e politike. Osim \u0161to je zakazan samo dan nakon protesta opozicije, skup je zvani\u010dno prijavilo udru\u017eenje koje se, ni manje ni vi\u0161e, naziva Centrom za razvoj Beograda. Centar za razvoj Beograda zapravo je do septembra pro\u0161le godine bio registrovan u Novom Sadu kao “Dunavski festival”, a aktivnosti njegovih osniva\u010da (i verovatno jedinih \u010dlanova) Gorana Milenkovi\u0107a i Vladimira Jestrovi\u0107a rezultat su strana\u010dkog cepkanja na kojem bi im mogla pozavideti svaka trockisti\u010dka internacionala.<\/p>\n

Naime, obojica su bar do skoro bili lideri opskurne Srpske lige, koja je nastala otcepljivanjem od podjednako opskurne Tre\u0107e Srbije, a koja je zauzvrat posledica odvajanja tvrdog desnog \u2013 skoro pa i protofa\u0161isti\u010dkog \u2013 krila Srpskog pokreta Dveri 2013. godine. 1<\/a><\/sup> Iako su organizatori tvrdili da iza njih ne stoji Vlada Srbije, unapred su saop\u0161tili<\/a> da \u0107e na skupu govoriti Putin i Vu\u010di\u0107. Iako bode o\u010di, izli\u0161no je pitanje odakle nepostoje\u0107em Centru za razvoj Beograda na raspolaganju 1.300 autobusa iz unutra\u0161njosti zemlje kojom su dovezeni u\u010desnici njihovog spontanog gra\u0111anskog skupa. Ako se uzme u obzir da je Srpska liga na parlamentarnim izborima 2016. godine u\u010destvovala na listi Srpsko-ruskog pokreta, ne treba mnogo pameti da se zaklju\u010di da su Milenkovi\u0107 i Jestrovi\u0107 “ruski ljudi”.<\/p>\n

Pra\u0161ina i pompa oko skupa pokazatelji su dve bitne promene. Prvo, Vu\u010di\u0107eva potreba da zapravo odgovori na opozicione proteste i odmeri snage, umesto da opoziciju ignori\u0161e ili je prosto blati i kriminalizuje preko svojih redovnih trbuhozboraca, otkriva da su njene aktivnosti po\u010dele ozbiljno da ga “\u017euljaju” i da se vi\u0161e ne mogu prepustiti plimi i oseki informativno-politi\u010dkog ciklusa. Ovoga puta morao je li\u010dno da demonstrira svoj legitimitet, “de\u0161avanjem naroda” mimo izborne utakmice. Drugo, iznena\u0111uju\u0107a je \u010dinjenica da je SNS morao da anga\u017euje preko 1.000 autobusa iz svih krajeva Srbije da bi garantovao masovnost skupa, odnosno da to isto nije moglo da se izvede samo mobilizacijom aktivista i “aktivista iz nu\u017ede” na teritoriji Beograda.<\/p>\n

Svakako, kontrola SNS-a nad javnim \u017eivotom je u unutra\u0161njosti totalnija, ali izve\u0161taji<\/a> o tome da su zaposleni u javnom sektoru \u010dinili nezanemarljiv deo dovezenih<\/a> upu\u0107uje na to da je politi\u010dka baza SNS-a tanja nego \u0161to deluje, te da sve vi\u0161e po\u010diva na uceni i prinudi. Sa druge strane, nema osnova za optimisti\u010dni zaklju\u010dak da to signalizira trajnije slabljenje re\u017eima ili \u010dak lo\u0161iji rezultat na vanrednim izborima koji su sve izvesniji. To, naravno, nije spre\u010dilo odre\u0111eni deo opozicione javnosti da se zgra\u017eava nad “botovima” i “sendvi\u010darima” koji su za “pet litara mleka<\/a>” po\u0161li da vide Putina, zaboravljaju\u0107i valjda, u svoj svojoj politi\u010dkoj dalekovidnosti, da \u0107e sutra morati da se oslone i na taj deo stanovni\u0161tva ukoliko misle da zadobiju vlast.<\/p>\n

Trgovanje nezavisno\u0161\u0107u<\/strong><\/p>\n

Ispod pra\u0161ine i posle pompe, dodu\u0161e, srpska politi\u010dka elita dobila je jo\u0161 jednu priliku da demonstrira servilnost i uprkos tome bude ponovo poni\u017eena. Prvo je Bo\u0161ko Obradovi\u0107 iz Saveza za Srbiju uputio pismo Putinu u kome ga je “upozorio” na zloupotrebu njegove posete za potrebe vlasti u Beogradu, ali je usputno i potvrdio svoj proruski kurs i privr\u017eenost rusko-srpskom prijateljstvu. Potom su Andrija Mandi\u0107 i Milan Kne\u017eevi\u0107, vode\u0107e figure prosrpske opozicije u Crnoj Gori, nakon sastanka s Putinom saop\u0161tili<\/a> “da ga ve\u0107inska Crna Gora do\u017eivljava i kao svog predsednika, kao \u0161to su u vreme knja\u017eevine i kraljevine Crne Gore ruskog cara do\u017eivljavali kao svog”. Kao pravi srpski nacionalisti, jo\u0161 jednom su pokazali da njihova politika nema toliko veze sa nezavisno\u0161\u0107u od Zapada, koliko sa trgovinom nezavisno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Naposletku je Putin na pitanje novinara \u0161ta \u0107e re\u0107i okupljenom narodu kratko i jezgrovito odgovorio da nije u protokolu obra\u0107anje na “nekim mitinzima”, da bi se posle na prenosu Radio-televizije Srbije \u010dulo kako, prilikom polaganja mozaika u hramu Svetog Save, Vu\u010di\u0107 moli patrijarha Irineja da pita Putina da ipak “narodu ka\u017ee dve-tri re\u010denice”. I to je bilo uzaludno. Putin se okupljenima obratio u tri re\u010di: spasiba za dru\u017ebu, odnosno hvala na prijateljstvu.<\/p>\n

Ako ostavimo odnose s javno\u0161\u0107u i unutra\u0161nju politiku po strani, \u0161ta je bio stvarni, opipljivi rezultat Putinove posete? Na prvom mestu, Putin je potvrdio rusku privr\u017eenost rezoluciji 1244 SB UN i pozvao da se bilo koje re\u0161enje kosovskog pitanja potvrdi na Savetu bezbednosti, \u0161to je sve u skladu sa zvani\u010dnom linijom srpskih vlasti. Ipak, ovo samo na prvu loptu deluje kao bezrezervna podr\u0161ka Srbiji. Ukoliko Srbija i Kosovo postignu sporazum koji nije u skladu sa ruskim interesima \u2013 uglavnom zbog otvorenih teritorijalnih sporova u Rusiji \u2013 ni\u0161ta ne spre\u010dava ruskog predstavnika da ulo\u017ei veto i time obori sporazum koji je hipoteti\u010dki u interesu Vlade Srbije. Time bi potencijalno bio zbrisan sav napor Srbije spram Kosova, pod pretpostavkom da taj napor uop\u0161te i ide u pravcu sporazuma i re\u0161enja tog problema.<\/p>\n

Putinu pa\u0161e i opozicija<\/strong><\/p>\n

Drugo, posle poraza Gruevskog u Makedoniji i Prespanskog sporazuma, Srbija je jedini preostali dr\u017eavni partner Rusije na Balkanu, i nema spora da je Putinu bilo va\u017eno da to partnerstvo potvrdi. Ni on ni Vu\u010di\u0107 nisu zaboravili da inkasiraju to partnerstvo, pre svega u vidu ekonomskih sporazuma i memoranduma \u2013 potpisano ih je ukupno dvadeset<\/a>. Dogovorene su \u2013 mada ne i potpisane \u2013 investicije u pro\u0161irenje skladi\u0161ta gasa Banatski dvor i izgradnju tzv. Turskog toka, \u0161to \u0107e pove\u0107ati energetsku stabilnost Srbije, ali po cenu njene ve\u0107e zavisnosti od ruske proizvodnje. Tako\u0111e je ugovorena i investicija u \u017eelezni\u010dku infrastrukturu u vrednosti od 230 miliona evra i novi dispe\u010derski centar \u017deleznica Srbije. Na unutra\u0161njem politi\u010dkom planu, dodu\u0161e, to je odmah prevedeno<\/a> u “vozove koji \u0107e i\u0107i 200 na sat”, tako da ostaje da se vidi da li je u pitanju ne\u0161to vi\u0161e od alhemijskog postupka.<\/p>\n

Iz perspektive srpskih spoljnopoliti\u010dkih nastojanja, Putinova poseta i njeni efekti deluju kao opravdanje dosada\u0161nje politike “sedenja na dve stolice”, \u0161to je kurs nasle\u0111en i od prethodne vlasti. Nema sumnje da je on za Srbiju do sada bio manje ili vi\u0161e povoljan, ali sa politi\u010dkom krizom u Evropskoj Uniji i tektonskim promenama \u0161ireg svetskog poretka, deluje kao da je potrebna jedna temeljnija recesija \u2013 a predvi\u0111anja su u tom pogledu sve \u010de\u0161\u0107a \u2013 da se dovede u pitanje odr\u017eivost tog usmerenja. U krajnjoj liniji, op\u0161te je mesto da se sa dve stolice kad-tad uglavnom pada na pod. Moskva, pak, ne mora mnogo da brine o tome ho\u0107e li Srbija, \u010dak i u slu\u010daju smene vlasti, odustati od tesnih uzajamnih veza: za razliku od opozicije Slobodanu Milo\u0161evi\u0107u, Savez za Srbiju nije eksplicitno posve\u0107en proevropskom kursu. Prisustvo nacionalisti\u010dkih lidera u toj koaliciji \u2013 Vuka Jeremi\u0107a, Bo\u0161ka Obradovi\u0107a i Milana Stamatovi\u0107a \u2013 Putinu garantuje spoljnopoliti\u010dki kontinuitet i mogu\u0107nost da se i od Vu\u010di\u0107a oprosti re\u010dima: spasiba za dru\u017ebu.<\/p>\n

  1. “Lickanje” i pranje Dveri, odnosno njihov poku\u0161aj da se predstave kao moderna, evropska desnica, otprilike po\u010dinje nakon tog rascepa, kada stranku napu\u0161taju Vladan Gli\u0161i\u0107 i Miroslav Parovi\u0107, vo\u0111a Tre\u0107e Srbije (sada Narodni slobodarski pokret). Dveri od tada manje isti\u010du korporativisti\u010dku ideju “sabornosti”, a drugi plan potiskuju i ugledanje na kvislinga Dimitrija Ljoti\u0107a. Trenutno se nalaze u okviru opozicionog Saveza za Srbiju sa strankama koje bi do ju\u010de smatrali “neprijateljima nacionalnog bi\u0107a”.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ruski predsednik Vladimir Putin, ina\u010de na po\u010detku svog \u010detvrtog mandata, pro\u0161le je nedelje u Beogradu do\u010dekan skoro kao oslobodilac…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":26424,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-26421","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26421","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26421"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26421\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":26423,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26421\/revisions\/26423"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/26424"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26421"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26421"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26421"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=26421"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=26421"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=26421"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=26421"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}