{"id":26281,"date":"2019-01-15T07:00:02","date_gmt":"2019-01-15T06:00:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=26281"},"modified":"2021-02-25T10:50:50","modified_gmt":"2021-02-25T09:50:50","slug":"normalan-zivot-u-normalnoj-zemlji-kuda-vode-protesti-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=26281","title":{"rendered":"“Normalan \u017eivot u normalnoj zemlji”: kuda vode protesti u Srbiji?"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 \u0161est nedelja u Srbiji se svakog vikenda organizuju protesti protiv vlade. Ti su protesti verovatno dosad najozbiljniji izazov \u0161estipogodi\u0161njoj vlasti naprednjaka. No mo\u017ee li ovaj pokret zaista dovesti do promene?<\/strong><\/p>\n

Sve je po\u010delo pre ne\u0161to manje od dva meseca. Borko Stefanovi\u0107, Boban Jovanovi\u0107 i Marko Dimi\u0107, predsednik i dvojica funkcionera stranke Levica Srbije fizi\u010dki su napadnuti u Kru\u0161evcu u kome je trebalo da, u ime opozicionog Saveza za Srbiju, odr\u017ee tribinu o politi\u010dkoj situaciji u Srbiji. Ali zbog napada nisu uspeli ni da je zapo\u010dnu. Glavna meta napada bio je Stefanovi\u0107, a druga dvojica pretu\u010dena su kada su pritr\u010dali da pomognu napadnutom. Napada\u010di su bili maskirani, koristili su metalne \u0161tangle, ali su dvojica ubrzo uhap\u0161ena, prakti\u010dno na licu mesta, jer su napali i prisutne policajce, a za tre\u0107im koji nije bio dostupan organima gonjenja je raspisana poternica, posle koje se predao. Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 je osudio napad na \u0161efa male opozicione stranke, a napada\u010dima je za po\u010detak odre\u0111eno tridesetodnevno zadr\u017eavanje u pritvoru.<\/p>\n

Ta\u010dno sedam dana posle napada, Savez za Srbiju odr\u017eao je u Kru\u0161evcu skup pod nazivom “Stop krvavim ko\u0161uljama” referi\u0161u\u0107i se tako na fotografiju koja je objavljena posle napada, a na kojoj se vidi kako krv curi iz zadnjeg dela glave na ode\u0107u Borka Stefanovi\u0107a. Zatim je protest preseljen u Beograd. Dana 8. decembra odr\u017ean je skup na Platou ispred Filozofskog fakulteta i, po re\u010dima izve\u0161ta\u010da sa skupa, okupio se ve\u0107i broj ljudi nego \u0161to su lideri Saveza za Srbiju o\u010dekivali \u2013 “\u010dak” oko hiljadu njih! To su bili prvi izve\u0161taji, neposredno pred po\u010detak skupa sa lica mesta, a kasnije su organizatori tvrdili da je bilo oko deset hiljada ljudi. Skup je odr\u017ean pod istim nazivom kao u Kru\u0161evcu pre toga. Za taj skup bilo je najavljeno da \u0107e se okupljenima obratiti ko\u0161arka\u0161ki trener Du\u0161an Vujo\u0161evi\u0107 i glumica Mirjana Karanovi\u0107, kao i njen kolega Branislav Trifunovi\u0107.<\/p>\n

Na kraju, Vujo\u0161evi\u0107 i Mirjana Karanovi\u0107 nisu govorili, po svoj prilici zbog protivljenja jedne frakcije organizatora skupa. Kako su izjavili gostuju\u0107i na televiziji, odluku da oni ne govore doneli su na osnovu informacija koje su dobili iz policije da bi njihovo obra\u0107anje moglo da izazove nerede. U uvijenoj formi, Mirjana Karanovi\u0107 je ukazala na neke “desni\u010darske politi\u010dke partije ili organizacije iz saveza koje se ne sla\u017eu sa njenim vi\u0111enjem sveta”. Ona je tu zapravo aludirala na Demokratsku stranku Srbije koja je dan ranije najavila da se ne\u0107e pojaviti na skupu ako na njemu govori Karanovi\u0107 zato \u0161to je “\u010desto iznosila antisrpske stavove”, a sve to opet ukazuje, pre svega, na diskusiju da li za Srebrenicu treba koristiti re\u010d “genocid” ili ne. Mirjana Karanovi\u0107 je koristi.<\/p>\n

Heterogena skupina<\/strong><\/p>\n

Kako bilo, situacija na politi\u010dkoj sceni je takva da se i prvotno okupljeni broj smatrao uspehom, a onda se dogodila pomo\u0107 sa najneo\u010dekivanijeg mesta \u2013 iz samog vrha vladaju\u0107e stranke i njenog propagandnog servisa. Naime, do\u0161lo je do neo\u010dekivano nervozne reakcije: ve\u0107 narednog dana nakon beogradskog skupa, Vu\u010di\u0107 je komentarisao proteste rekav\u0161i da ne namerava da ispunjava nikakve zahteve, nego da oni koji ih postavljaju moraju pobediti na izborima. Ipak, kao najve\u0107i autogol ispostavio se izve\u0161taj koji je za beogradsku lokalnu televiziju Studio B, devedestih simbol opozicionog novinarstva, a sada paradigmu tabloidnog poltronstva, podnela do tog trenutka \u0161iroj javnosti anonimna novinarka Barbara \u017divoti\u0107. U prilogu<\/a> koji je trajao manje od dva minuta, ona je ustvrdila da je na skupu na kojem je bilo “daleko malo ljudi” do\u0161lo do tu\u010de ki\u0161obranima, a da organizatori protesta, kako je rekla, pozivaju na “lin\u010d, silovanje i nasilje”.<\/p>\n

Tako\u0111e, jedan od najkontroverznijih ministara, ministar unutra\u0161njih poslova Neboj\u0161a Stefanovi\u0107, koji zbog doktorata \u010dija se valjanost u javnosti dovodi u pitanje nosi nadimak doktor, pred kamerama je izvodio nekakvu svoju ra\u010dunicu da po kvadratnom metru u zimskim uslovima, sa jaknama, mo\u017ee da stane tri osobe, pa je, imaju\u0107i u vidu veli\u010dinu Platoa, na skupu bilo izme\u0111u 1.500 i 1.600 ljudi. Ove izjave i neo\u010dekivano nervozna reakcija iz vrha vladaju\u0107ih krugova posle prvog skupa dale su vetar u krila protestu. Sama masa je nekom vrstom aklamacije na protestu odr\u017eanom 15. decembra usvojila ideju da se skupovi nastave, umesto da se \u010deka da pro\u0111e Nova godina i da se okupe na godi\u0161njicu smrti Olivera Ivanovi\u0107a, 16. januara. Pored broja pristunih, ovo je bio drugi simptom da pokreta\u010di protesta zapravo nisu spremni za situaciju u kojoj su se na\u0161li, odnosno da pokret koji nastaje prevazilazi njihove organizatorske i politi\u010dke snage, jer je ionako re\u010d o vrlo heterogenoj grupi organizacija koja je u stanju da iznedri samo parolu: “dole Vu\u010di\u0107”.<\/p>\n

Ta idejna i ideolo\u0161ka nekoherentnost koja je karakteristi\u010dna za za\u010detak pokreta na ulicama u Srbiji ogleda se i u vrlo fluidnoj, nedovr\u0161enoj listi zahteva, koji se pro\u0161iruju ili menjaju iz protesta u protest. Tako je, na primer, na drugom skupu, po izve\u0161tavanju BBC-a, iznesena slede\u0107a grupa zahteva, koja se menjala od govornika do govornika: da se otkriju i po\u010dinioci i nalogodavci ubistva Olivera Ivanovi\u0107a; da se penzionerima vrate oduzete penzije i da se poni\u0161te falsifikovane diplome; fer izbori, sloboda medija, borba protiv korupcije, bolje zdravstvo i tome sli\u010dno. Sve su ovo stavovi i zahtevi izneseni u toku obra\u0107anja u\u010desnicima protesta od strane raznih govornika \u2013 akademika, glumaca, studenata…<\/p>\n

Konfuzija i entuzijazam<\/strong><\/p>\n

Kao glavni glasnogovornici pojavljuju se bra\u0107a Trifunovi\u0107, Sergej i Branislav, a pored njih i drugi glumci poput Radoslava Milenkovi\u0107a. Ukratko: sa protestima je nastavljeno a Savez za Srbiju je iskoristio jedan od iznesenih zahteva da skupovi treba da budu nepartijski, pa se povukao u drugi plan. Bez obzira na limitiranost kapaciteta Saveza za Srbiju, pre svega ideolo\u0161kih i politi\u010dkih, oni su tu jo\u0161 uvek jedina koliko-toliko organizovana grupa unutar ovog protesta. Me\u0111u promenljivim zahtevima najfrekventnije se javljaju dva op\u0161ta mesta na kojima insistiraju i stranke: izbori i mediji. Na kraju, jasno je da je sada\u0161nji izliv nezadovoljstva tek simbol i naznaka po\u010detka uru\u0161avanja politi\u010dkog monopola koji je vladaju\u0107a stranka ostvarila u poslednjih skoro sedam godina.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de izbora, Vu\u010di\u0107 ih je galantno pomenuo posle drugog skupa. Gostuju\u0107i na televiziji izjavio je kako je on na izbore uvek spreman. Naravno, odnos na politi\u010dkoj sceni je takav da bi njegova partija te izbore dobila bez problema, ali najverovatnije sa manjom razlikom od onih prethodnih. U tom smislu, bez obzira na objektivnu nemogu\u0107nost sada\u0161njih protesta da ugroze vlast na bilo kom nivou, od lokalnih do centralnih, ipak je vlast dovedena u defanzivnu situaciju u kojoj skoro da nema dugoro\u010dno povoljnog re\u0161enja, koji god potez sada da povu\u010de. Jer, pokret na ulicama se \u0161iri, ali na takav na\u010din da ponekad \u010dak nedostaje i elementarna komunikacija izme\u0111u aktera. Za po\u010detak, prvi grad koji je organizovao svoj protest jeste mala Kur\u0161umlija na jugu Srbije gde su, osim solidarnosti sa pretu\u010denim Stefanovi\u0107em, istakli zahteve za smenu lokalne vlasti \u010dijim su radom nezadovoljni. U tom mestu se protesti odr\u017eavaju \u010detvrtkom i do sada ih je bilo tri.<\/p>\n

U ve\u0107im gradovima \u2013 Novom Sadu, Ni\u0161u i Kragujevcu \u2013 je do okupljanja do\u0161lo prvih dana Nove godine. U subotu 5. januara su u sva tri grada odr\u017eani protesti koji su pro\u0161li sa razli\u010ditim uspehom i opet o\u010dito nekoordinisani, pa \u010dak i sa razli\u010ditih pozicija. U Ni\u0161u je, iako je protest bio najavljen za 11. januar, profesor sa Medicinskog fakulteta Sa\u0161a \u017divi\u0107 je zakazao svoj protest nevezan uz pokret “Stop krvavim ko\u0161uljama”, ali je tu priliku iskoristilo nekoliko stotina Ni\u0161lija da do\u0111e i tako protest jednog profesora univerziteta uklju\u010di u kontekst tih okupljanja. U Novom Sadu je bilo najmanje okupljenih, a kasnije je predstavnica Demokratske stranke (dakle i Saveza za Srbiju) Aleksandra Jerkov taj skup ocenila kao nacionalisti\u010dko divljanje i najavila odr\u017eavanje drugog skupa, tako da \u0107e Novi Sad bar neko vreme biti grad u kome \u0107e se odr\u017eavati dva odvojena skupa.<\/p>\n

Strah i kontramiting<\/strong><\/p>\n

U Kragujevcu je skup bio najpose\u0107eniji, a njegovi organizatori su bili potpuno nepoznati do samog kraja \u0161etnje. Niko se nije obra\u0107ao uo\u010di po\u010detka, skoro nikome nije bilo jasno ni poznato \u0161ta je plan, kuda se ide, ima li zahteva, ho\u0107e li biti govora… Posle kratke \u0161etnje, okupljenima \u2013 \u010diji broj je procenjivan u rasponu od dve do \u010detiri hiljade \u2013 obratio se novinar Milan \u0160erifovi\u0107, bez mikrofona i megafona i najavio okupljanje za sedam dana kada \u0107e se obratiti novi, nekompromitovani gra\u0111ani. Zatim je Sergej Trifunovi\u0107, koji je prvo najavio svoje prisustvo u Kragujevcu, pa se nije pojavio, na svom tviter nalogu upozorio ljude da je dobio informaciju od ljudi iz Kragujevca da je Milan \u0160erifovi\u0107 Vu\u010di\u0107ev \u010dovek, a zatim se izvinio, napomenuv\u0161i da je tu informaciju dobio od \u010detvoro \u0160erifovi\u0107evih kolega.<\/p>\n

Ubrzo se uz slogane “Stop krvavim ko\u0161uljama” i “1 od 5 miliona” (reakcija na Vu\u010di\u0107evu izjavu da ne\u0107e promeniti politiku ni ako pet miliona iza\u0111e na ulice) pojavio i tre\u0107i \u2013 “Pobunjeni gradovi”. Ovaj pokret sada otvoreno po\u010dinje da se poredi sa protestima iz 1996\/97. godine, prvenstveno zbog na\u010dina na koji se skupovi odvijaju, a mo\u017eda i zbog \u010dinjenice da, uprkos tome \u0161to taj pokret nije sru\u0161io Milo\u0161evi\u0107evu vlast, ipak jeste predstavljao po\u010detak tog procesa. U tom smislu, trenutnom pokretu se mo\u017eda u\u010ditava taj sadr\u017eaj, ali je nesumnjivo da on, uprkos svom ograni\u010denom dometu, konfuziji, slaboj organizaciji itd. ipak ima svoju ulogu u dinamici politi\u010dkih odnosa u Srbiji.<\/p>\n

Pre svega u tome da su same opozicione stranke i onaj deo medija naklonjen njima odbacili mantru o tome kako se narod ne buni i sla\u017ee sa vla\u0161\u0107u. Iako taj isti narod sve vreme ima svoje borbe \u2013 \u0161trajkove, novoro\u0111eni pokret protiv minihidroelektrana i tako dalje \u2013 te borbe uglavnom ostaju van konteksta pobune protiv vlasti, mada su po svojoj prirodi daleko subverzivnije i po funkcionisanje sistema va\u017enije od kori\u0161\u0107enja pi\u0161taljki, performansa i zahteva o “normalnom \u017eivotu u normalnoj zemlji”, \u0161ta god to ta\u010dno imalo da zna\u010di.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de odgovora iz vrha vlasti, posle po\u010detnog agresivnog pristupa, do\u0161lo je do sprovo\u0111enja nove taktike \u2013 javlja se jedan potcenjiva\u010dki ton koji treba da uka\u017ee da se vlast ne ose\u0107a ugro\u017eeno, ali ipak ne uspeva da ostvari taj utisak. Na taj na\u010din se tuma\u010di najava masovnog do\u010deka Vladimira Putina koja \u0107e se dogoditi 17. januara, dan posle najavljenog mitinga Saveza za Srbiju kojim \u0107e biti obele\u017eena godi\u0161njica ubistva Olivera Ivanovi\u0107a. Taj do\u010dek se percipira kao svejevrsni kontramiting kojim vladaju\u0107a stranka \u017eeli da poka\u017ee svoju snagu, iako se kao neposredni organizator tog skupa ne javlja SNS, ve\u0107 jedna \u0161iroj javnosti potpuno nepoznata organizacija za koju neki mediji tvrde da postoji samo na papiru a zove se Centar za razvoj Beograda. SNS \u0107e, kako se najavljuje, biti podr\u0161ka skupu.<\/p>\n

Izazov sistemu?<\/strong><\/p>\n

Protesti su odr\u017eani i ove sedmice, negde u petak 11. januara (poput Ni\u0161a), a negde u subotu (poput Kragujevca i Beograda). Utisak je da \u010dak i me\u0111u samim u\u010desnicima skupova nema prevelikog ube\u0111enja u domet ovih protesta, ali isto tako mo\u017ee se videti jedan poku\u0161aj da se oformi nova opozicija. Nevolja je u tome \u0161to za sada tu nema ni nagove\u0161taja nekog ozbiljnijeg ideolo\u0161kog sadr\u017eaja, na stranu nizak organizacioni nivo. Druga je stvar \u0161to predimenzioniranu vladaju\u0107u stranku \u2013 koja ba\u0161 zbog tih dimenzija nije u stanju da se izbori sa o\u010dekivanjima svojih novoprido\u0161lih \u010dlanova \u2013 svaki izazov mo\u017ee da je povede ka unutra\u0161njim tenzijama.<\/p>\n

Dosada\u0161nji tok protesta nedvosmisleno je ukazao da je gotovo sa rastom vladaju\u0107e stranke. Njih sada \u010deka put nizbrdo koji \u0107e trajati onoliko dugo koliko njeni protivnici budu nesposobni da iskoriste limite vladaju\u0107e politike. Nezgoda je u tome \u0161to dosada\u0161nja alternativa i ono \u0161to mo\u017ee da se vidi na protestima ne predstavlja nikakvu novu politiku ve\u0107 se svodi na kadrovska pitanja \u2013 da li su sada\u0161nji vladaoci dostojni vlasti. Najja\u010di argument obema stranama jeste da su im protivnici ba\u0161 ti koji jesu \u2013 Savezu za Srbiju Vu\u010di\u0107 i obratno.<\/p>\n

Izme\u0111u te dve strane iste politike stoje nezadovoljni naj\u0161iri slojevi \u010dije nezadovoljstvo daje novi ton politi\u010dkom \u017eivotu. Ovaj izliv probudio je nade mnogih, ali za sada osim pukog broja u\u010desnika, koji objektivno i nije senzacionalan, nema drugih elemenata za ponos. Ipak, ba\u0161 zbog heterogenog sastava i nedostatka jasnog koncepta, mnogi su procesi u ovom pokretu mogu\u0107i, pa i da se iz njega rodi nova politi\u010dka snaga na \u0161ta mnogi ra\u010dunaju. Da li je to, me\u0111utim, mogu\u0107e sa starim metodama iz devedestih, to \u0107emo uskoro mo\u0107i da vidimo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve je po\u010delo pre ne\u0161to manje od dva meseca. Borko Stefanovi\u0107, Boban Jovanovi\u0107 i Marko Dimi\u0107, predsednik i dvojica funkcionera stranke Levica Srbije fizi\u010dki su napadnuti u Kru\u0161evcu u kome je trebalo da, u ime opzicioninog Saveza za Srbiju, odr\u017ee tribinu o politi\u010dkoj situaciji u Srbiji…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":26283,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[33],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-26281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-protest","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26281","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=26281"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26281\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":26288,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/26281\/revisions\/26288"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/26283"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=26281"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=26281"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=26281"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=26281"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=26281"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=26281"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=26281"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}