{"id":25827,"date":"2018-11-27T07:00:27","date_gmt":"2018-11-27T06:00:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=25827"},"modified":"2021-02-25T10:51:00","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:00","slug":"beograd-i-pristina-veliki-skok-unazad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=25827","title":{"rendered":"Beograd i Pri\u0161tina: veliki skok unazad"},"content":{"rendered":"

Vlasti u Beogradu i Pri\u0161tini formalno tvrde da intenzivno rade na skoroj normalizaciji odnosa. Poslednji doga\u0111aji, me\u0111utim, ne pokazuju napredak nego dapa\u010de pogor\u0161anje stanja. Od toga \u0161tetu trpe obi\u010dni ljudi, ali ne nu\u017eno i politi\u010dari.<\/strong><\/p>\n

U politi\u010dkim operetama na prostoru biv\u0161e Jugoslavije nije neobi\u010dno da pitanja od naizgled perifernog zna\u010daja igraju veliku ulogu u iniciranju novih sukoba. Upravo to se dogodilo sa pitanjem prijema Kosova u Interpol, koji je u ve\u0107 dva navrata odbijen. Posle spre\u010davanja Kosova da postane \u010dlanica Unesca, ovo se tuma\u010di kao nova diplomatska pobeda Srbije. Kosovo je do sada primljeno u \u010ditav niz me\u0111unarodnih organizacija, poput MMF-a i Svetske banke (2009.), Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (2012.), Venecijanske komisije i Me\u0111unarodnog olimpijskog komiteta (2014.) ili Svetske carinske organizacije (2017.) itd. U svim ovim organizacijama na spisku \u010dlanica je Republika Kosova, upravo pod tim imenom.<\/p>\n

No jo\u0161 pre progla\u0161enja nezavisnosti, neke me\u0111unarodne organizacije primile su Kosovo pod drugim imenima: Unmik (prema UN-ovoj misiji) ili Kosovo*, dakle sa zvezdicom. To je rezultat dogovora o regionalnom predstavljanju Kosova koji su 2012. godine potpisali Borko Stefanovi\u0107 i Edita Tahiri, a kojim je omogu\u0107en prostor obema stranama da u\u010destvuju na regionalnim skupovima, a da pritom svoj status kao i status druge strane mogu dovoljno fleksibilno da tuma\u010de. Taj na\u010din potpisivanja “sa zvezdicom i fusnotom” tako\u0111e predstavlja jedan od rezultata koji srpska diplomatija tuma\u010di kao zna\u010dajnu pobedu. Iako se jedno vreme nije koristila, “zvezdica i fusnota” o\u017eivela je ponovo u maju ove godine na Samitu u Sofiji kada je usvojena Deklaracija koja doslovno glasi: \u201cOvaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mi\u0161ljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti\u201d.<\/p>\n

Dakle, Kosovo sa zvezdicom, fusnotom ili bez njih je u\u010dlanjeno u niz me\u0111unarodnih organizacija, a najvi\u0161e je pa\u017enje i negodovanja u Srbiji privukao Me\u0111unarodni olimpijski komitet i druge sportske organizacije, zbog specifi\u010dnog do\u017eivljaja va\u017enosti sporta kod nas. Po\u0161to je ve\u0107 tako, javnost u Srbiji je bila pomalo zate\u010dena intenzitetom drame oko prijema u Interpol. Tema je izronila nekoliko dana uo\u010di glasanja i atmosfera je ubrzo dovedena do usijanja. Neki tabloidi su bukvalno najavljivali “totalni rat”. Srpska delegacija se \u017ealila kako su je predstavnici Kosova fotografisali, dobacivali kako u sali, tako i izvan nje, kako tokom sednice, tako i tokom pauza. Mediji su izvestili i da je jedan \u010dlan “pri\u0161tinske delegacije nasrnuo na \u010dlana srpske delegacije”. Ubrzo se ispostavilo da su obe delegacije prethodnih nekoliko meseci provele u lobiranju i postavljanju svojih ciljeva.<\/p>\n

Suze radosnice<\/strong><\/p>\n

Delegacija srpske Vlade svoju poziciju i strategiju postavila je ovako: \u010dlanstvo Kosova u Interpolu bilo bi suprotno me\u0111unarodnom pravu, dovelo bi do \u0161tetnih posledica po dijalog Beograda i Pri\u0161tine itd. Sa druge strane, Bed\u017eet Pacoli, ministar inostranih poslova u kosovskoj vladi tvrdio je da bi prijem Kosova u Interpol pomogao borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i da “sigurnosna slagalica” na Balkanu bez Kosova nije potpuno kompletna, a region nije stabilan. Kako bilo, glasanje se, \u0161to je presedan, odvijalo u dva kruga, jer je do sada naj\u010de\u0161\u0107e bilo jednokru\u017eno. Prvi krug glasanja slu\u017eio je pre svega da se utvrdi da li \u0107e uop\u0161te biti glasanja o prijemu u \u010dlanstvo, jer je jedan od prigovora Srbije bio zasnovan na pravilu samog Interpola da primaju samo dr\u017eave i teritorije koje su \u010dlanice UN ili posmatra\u010di u UN, \u0161to sa Kosovom nije slu\u010daj.<\/p>\n

U tom krugu glasanja, posebno je u medijima sklonim Zapadu istaknuto da Rusija nije imala ni\u0161ta protiv da se o predlogu glasa i u drugom krugu, dok je od velikih svetskih geopoliti\u010dkih igra\u010da iza Srbije stala pre svega Kina, a od ve\u0107ih zemalja iz EU \u0160panija iz svojih unutra\u0161njih razloga. Rezultati glasanja u dva kruga nisu bili istovetni: u prvom krugu je za \u010dlanstvo glasalo 76, protiv 56, dok je 22 bilo uzdr\u017eano. U drugom krugu je 68 dr\u017eava glasalo za, 51 bila je protiv, dok je uzdr\u017eano bilo 16. Bez obzira na to \u0161to je predlog za \u010dlanstvo Kosova imao ve\u0107inu u oba kruga, potrebno je bilo da “za” glasa dvotre\u0107inska ve\u0107ina da bi prijem bio mogu\u0107. Rezultate glasanja je prisutna srpska delegacija ispratila slavljem, aplauzom, grljenjem, ljubljenjem i suzama radosnicama. Na doma\u0107em terenu, re\u017eimska \u0161tampa je prilje\u017eno bele\u017eila razo\u010darenje kosovske delegacije, demonstrativno napu\u0161tanje sale i \u2013 progla\u0161ena je pobeda.<\/p>\n

Od zvani\u010dnika izdvojila su se dva nastupa, potpuno razli\u010dita; jedno je reakcija Aleksandra Vu\u010di\u0107a u kojoj on nastupa kao skromni pobednik koji izjavljuje da je Srbija sa\u010duvala svoj obraz zahvaljuju\u0107i zemljama koje su bile na strani Srbije, a drugo je zapaljiva, hvalisava izjava ministra inostranih poslova Ivice Da\u010di\u0107a u kojoj koristi aluzije na promenu po pade\u017eima prezimena Sebastijana Kurca, austrijskog kancelara. Sasvim o\u010dekivano, ova zapaljiva izjava do\u010dekana je sa rado\u0161\u0107u u delu srpske medijske scene koji je slavodobitno prenosio citat: “Preko Kurca su hteli da u\u0111u u Interpol. Preko koga su hteli, tako su i pro\u0161li.” Ova prozivka po prezimenu nije slu\u010dajna, jer je Da\u010di\u0107 posebno kivan na predstavnike Austrije, konkretno prozvanog kancelara i njegovog vicekancelara iz desni\u010darske Slobodarske partije Hajnca-Kristijana \u0160trahea koji su samo sedam dana uo\u010di glasanja obe\u0107ali da ne\u0107e podr\u017eati prijem Kosova u Interpol.<\/p>\n

Uzajamno korisna napetost<\/strong><\/p>\n

Na samoj Skup\u0161tini, stvari su stajale potpuno druga\u010dije, otud i posebna prozivka za njih. Austrijski vicekancelar za srpske medije nije hteo da komentari\u0161e Da\u010di\u0107eve te\u0161ke re\u010di, ali je promenu obe\u0107ane pozicije Austrije objasnio tako \u0161to je rekao da je njegova partija uvek bila kriti\u010dna prema priznavanju Kosova i \u010dlanstva u Interpolu, ali da su u vladi morali da donesu odluku na osnovu “mi\u0161ljenja eksperata”. Oglasile su se i ambasade najmo\u0107nijih zemalja \u2013 sa jedne strane ruski ambasador \u010cepurin je \u010destitao ministru unutra\u0161njih poslova Neboj\u0161i Stefanovi\u0107u na “odli\u010dnom radu”, a sa druge njegov ameri\u010dki kolega Kajl Skot rekao je da je odluka Interpola da ne primi u \u010dlanstvo Kosovo razo\u010daravaju\u0107a za SAD. Uprkos razo\u010darenju, \u010destitao je na “pobedi” i rekao da ceni borbu Srbije za svoju poziciju.<\/p>\n

Tako su, uz slavljenje na samoj Skup\u0161tini Interpola koje je neko uporedio sa atmosferom na Evroviziji, zatim u Severnoj Kosovskoj Mitrovici gde je ta “pobeda” proslavljena je na ulici, mediji prilje\u017eno preneli izjave razo\u010darenja pri\u0161tinskih politi\u010dara i funkcionera. Ali na odgovor nije trebalo dugo \u010dekati. U tom svetlu se tuma\u010di reakcija pri\u0161tinskih vlasti da pove\u0107aju akcize na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine na 100 odsto (izuzimaju\u0107i kompanije u vlasni\u0161tvu zapadnih zemalja i preduze\u0107a u vlasni\u0161tvu Albanaca), ali i hap\u0161enje \u010detvorice Srba u akciji specijalne policije. Iako su trojica uhap\u0161eni zbog sumnje da su ume\u0161ani u ubistvo Olivera Ivanovi\u0107a, u medijima se sve podvodi pod odmazdu za neuspeh u Interpolu i slavlje u Severnoj Kosovskoj Mitrovici. Akcenat kod hap\u0161enja je na formulaciji da su specijalci “upali sa dugim cevima”, kao da u Srbiji upadaju sa kratkim.<\/p>\n

Sa druge strane, po svemu \u0161to se mo\u017ee videti, logika pri\u0161tinskih vlasti i jeste ba\u0161 ta \u2013 da se poka\u017ee sila i nanese \u0161teta zarad svog presti\u017ea. Isto se odnosi i na novouvedene akcize koje su pogodne kosovskim vlastima za unutra\u0161nju, a srpskim za spoljnopoliti\u010dku upotrebu. Interesi suprotstavljenih strana su isprepletani na taj na\u010din da se sukob skromnog intenziteta obema stranama najvi\u0161e isplati. Tako imamo jednu besmislenu situaciju koja se dogodila u nedelju, 25. novembra, kada su na dva prelaza, Jarinju i Merdare, za jedne dr\u017eavne, a za druge administrativne granice, kosovski policajci spre\u010dili odbojka\u0161ki tim iz Loznice da u\u0111e i odigra utakmicu u Kosovskoj Mitrovici, a izlazak sa Kosova je onemogu\u0107en predstavnicima Doma kulture iz Gra\u010danice koji su se uputili na izlo\u017ebu mladih slikara u Novi Sad.<\/p>\n

Ube\u0111ivanje spoljnog faktora<\/strong><\/p>\n

U svakom slu\u010daju, i ova epizoda pokazala nam je da je sa politikama me\u0111usobno suprotstavljenih nacionalizama nemogu\u0107e o\u010dekivati bilo kakav pomak, jer se stvar naravno ne\u0107e zavr\u0161iti prijemom u bilo koju organizaciju niti bilo kakvim formalnim priznanjem. Ne\u0107e se zavr\u0161iti tako\u0111e nikakvim razgrani\u010davanjem, \u0161to je aktuelna ideja, jer su etni\u010dke zajednice toliko isprepletane na malom prostoru da je o bilo kakvom stvarnom razgrani\u010davanju nemogu\u0107e govoriti. Zapravo je probleme mogu\u0107e razre\u0161iti upravo suprotnim procesom od razgrani\u010davanja, ali je kriza jo\u0161 uvek takvog intenziteta da takav scenario niko ne mo\u017ee ni da zamisli. Logika vladaju\u0107ih politika jeste da su interesi pripadnika dveju etni\u010dkih grupa suprotni, iako su zapravo isti: \u017eivot bez indukovanih nacionalisti\u010dkih sukoba, \u017eivot bez atmosfere neprekinutog rata, na kraju \u017eivot bez etni\u010dki motivisanog nasilja.<\/p>\n

Problem je u tome \u0161to na zvani\u010dnim politi\u010dkim scenama nema niti jedne zna\u010dajne politi\u010dke snage koja takvu politiku zagovara, a nekmoli vodi. Zbog toga je pogre\u0161no govoriti ko su pobednici, jer je ovo samo jo\u0161 jedna etapa u pozicioniranju za dalje pregovore, ili bolje re\u010deno za dalje sukobe. Uprkos deklarativnoj posve\u0107enosti dijalogu, te podjednako deklarativnoj \u017eelji da se problemi re\u0161avaju, mi vidimo da se sve akcije svih strana svode na to da treba da ubede me\u0111unarodni faktor da je “na\u0161a” strana u pravu, a da “njihova” strana nije. U pitanju je igra \u017eivaca u kojoj svaka strana ra\u010duna na odre\u0111eni odnos snaga na globalnom ili makar evropskom nivou. Tako\u0111e, na obe strane u igri su rejtinzi, izbori, kampanje i drugi razlozi iz unutra\u0161nje politike koji uti\u010du i na retoriku i na atmosferu, ali to je ve\u0107 dobro poznato.<\/p>\n

Ovakva situacija pogoduje svim faktorima iz visoke politike koji u\u010destvuju u ovim procesima \u2013 i vlastima poluzavisnih i zavisnih zemalja evropske periferije, a tako\u0111e i me\u0111unarodnom faktoru koji ima ima najkrupniju ulogu zbog svoje odlu\u010duju\u0107e pozicije u ve\u0107ini ovih sukoba. Logi\u010dno: \u0161to je pozicija dve strane ukopanija i dalja, taj uticaj je ve\u0107i i zna\u010dajniji. Jedino kome logika ove politike ne odgovara jeste obi\u010dan svet, osiroma\u0161eni Srbi i Albanci, oni u \u010dije ime se sve ovo radi, a koji o\u010dito imaju sve manje nerava da u tome u\u010destvuju, pa ne mogav\u0161i svojim vlastima bolje da pomognu, odlaze u inostranstvo da smanje stopu nezaposlenosti do zadovoljavaju\u0107e mere u statistici.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U politi\u010dkim operetama na prostoru biv\u0161e Jugoslavije nije neobi\u010dno da pitanja od naizgled perifernog zna\u010daja igraju veliku ulogu u iniciranju novih sukoba. Upravo to se dogodilo sa pitanjem prijema Kosova u Interpol, koji je ve\u0107 u dva navrata odbijen. Posle spre\u010davanja Kosova da postane…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":25828,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-25827","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25827","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=25827"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25827\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25835,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25827\/revisions\/25835"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/25828"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=25827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=25827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=25827"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=25827"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=25827"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=25827"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=25827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}