{"id":25731,"date":"2018-11-20T07:00:17","date_gmt":"2018-11-20T06:00:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=25731"},"modified":"2021-02-25T10:51:02","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:02","slug":"duhovi-prisajedinjenja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=25731","title":{"rendered":"Duhovi prisajedinjenja"},"content":{"rendered":"

Stogodi\u0161njica kraja Prvog svjetskog rata za mnoge je zemlje ujedno i obljetnica velikih politi\u010dkih promjena. Tako je i u Crnoj Gori, koja je 1918. u\u0161la u sastav Kraljevine SHS, ali na na\u010din koji i danas izaziva sukobe.<\/strong><\/p>\n

Ljudima koji nisu bli\u017ee vezani za Crnu Goru \u010desto je te\u0161ko da razumeju tamo\u0161nje dru\u0161tvene i politi\u010dke prilike. Onda\u0161nja politi\u010dka scena slabije upu\u0107enima mo\u017ee li\u010diti na simptome \u0161izofrenije. Najzna\u010dajniji deo crnogorske opozicije, ne samo da se zala\u017ee za smenu postoje\u0107e vlasti, ve\u0107 u osnovi negira pravo na postojanje crnogorskoj dr\u017eavi sme\u0161taju\u0107i je u lebde\u0107i imaginerij “srpstva” sa krajnjim ciljem ujedinjenja svih “srpskih zemalja”. U tom mitomanskom imagineriju Crna Gora zauzima specijalno mesto. Ona je “srpska Sparta”, nepresu\u0161ni izvor ve\u0107ine mitova srpskog nacionalizma koji slu\u017ei kao dokaz da je tokom vi\u0161evekovne okupacije “srpskih zemalja” od strane Otomanskog carstva ipak bilo nekakvog permanentnog otpora toj impozantnoj sili prohujalih vremena. U tom smislu, politi\u010dke snage koje programski zastupaju ovakvu ideju Crne Gore predstavljaju retrogradni i mitomanski deo ovog dru\u0161tva ve\u010dito okrenut guslanju o slavnoj pro\u0161losti. Upravo ovaj deo tamo\u0161nje politi\u010dke scene ponovo<\/a> je podigao tenzije u ovoj zemlji proslavom<\/a> stogodi\u0161njice prisajedinjenja Crne Gore Kraljevini SHS.<\/p>\n

Stogodi\u0161njica zavr\u0161etka Prvog svetskog rata bitan je datum za ukupni korpus srpskog nacionalizma. Velike proslave ovog istorijskog doga\u0111aja pripremaju se i u Vojvodini, jo\u0161 jednoj teritoriji koja nije bila u sastavu Srbije do 1918. godine. Mo\u017eemo ovo pripisati ve\u0107 poznatoj taktici “zapi\u0161avanja teritorije” koja se u metodologiji srpskog nacionalizma koristi za obele\u017eavanje onih podru\u010dja koji se u njegovoj paranoi\u010dnoj vizuri smatraju nedovoljno srpskim. No, za razliku od Vojvodine, Crna Gora ve\u0107 du\u017ee od decenije nije vezana nikakvom dr\u017eavnom zajednicom sa Srbijom, \u0161to u iskrivljenoj svesti ovda\u0161njih nacionalista predstavlja istorijsku nepravdu koju u budu\u0107nosti valja ispraviti.<\/p>\n

Sam \u010din prisajedinjenja predstavlja jednu od najdubljih trauma crnogorskog dru\u0161tva koja je izvori\u0161te svih politi\u010dkih podela u potonjih sto godina. Stoga je potrebno napraviti kratak osvrt na okolnosti koje su dovele do ovog istorijskog doga\u0111aja i posledice koje je on izazvao. U Prvi svetski rat Crna Gora je u\u0161la kao suverena dr\u017eava na strani sila Antante. Krvava epopeja evropskih imperijalnih sila ko\u0161tala je malu Crnu Goru gubitka izme\u0111u 10 i 15% stanovni\u0161tva. Iako se u ovom sukobu na\u0161la na strani pobednika, Crna je Gora kratkovidnom politikom vlastite kraljevske dinastije i voljom imperijalnih zemalja pobednica iz rata iza\u0161la bez dr\u017eave, utopljena u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Sam \u010din prisajedinjenja formalizovan je tzv. Podgori\u010dkom skup\u0161tinom koja je izglasala svrgavanje crnogorske dinastije Petrovi\u0107-Njego\u0161 u korist srbijanske dinastije Kara\u0111or\u0111evi\u0107, te utapanje Crne Gore u Srbiju. Neophodnu “infrastrukturu” za sprovo\u0111enje ovakve odluke obezbedila je savezni\u010dka vojska koja je svojim prisustvom u Crnoj Gori onemogu\u0107ila crnogorskog kralja i vojsku da se vrate u zemlju iz izgnanstva. Dakako, ova odluka nije mogla biti sprovedena bez u\u010de\u0161\u0107a lokalnih pristalica prisajedinjenja Crne Gore Srbiji \u010dime je obezbe\u0111en formalni legitimitet ovoj odluci.<\/p>\n

Obnovljene podele<\/strong><\/p>\n

Bitno je naglasiti da je u Crnoj Gori toga vremena prakti\u010dno postojao konsenzus o ulasku u novu dr\u017eavu Ju\u017enih Slovena. Me\u0111utim, o na\u010dinu na koji \u0107e se u\u0107i u novu dr\u017eavnu tvorevinu postojale su zna\u010dajne razlike u stavovima. Bitnom delu crnogorskog dru\u0161tva ideja gubljenja svakog dr\u017eavnog identita na na\u010din koji je ozvani\u010dila tzv. Podgori\u010dka skup\u0161tina bila je u potpunosti neprihvatljiva. Upravo ove snage su nakon prisajedinjenja pokrenule “Bo\u017ei\u0107ni ustanak” protiv srbijanskih vlasti i doma\u0107ih kolaboracionista. Ovaj doga\u0111aj je bio jedini ustanak ovakve vrste protiv vlasti novoformirane dr\u017eave i trajao je, ve\u0107im ili slabijim intenzitetom, godinama. Tokom ovog perioda vlasti su vr\u0161ile velike represije nad stanovni\u0161tvom koje je podr\u017eavalo ovu pobunu i posebno nad porodicama tzv. komita (jedinice pobunjenika). Najbitnija politi\u010dka dubioza crnogorskog dru\u0161tva prevladana je tek formiranjem socijalisti\u010dke Jugoslavije u kojoj je Crna Gora dobila status ravnopravne republike. Raspadom ove zemlje ona je reaktuelizovana.<\/p>\n

Optimisti\u010dniji prognosti\u010dari su predvi\u0111ali da \u0107e ova politi\u010dka podela gubiti na zna\u010daju sa obnavljanjem crnogorske dr\u017eavnosti 2006. godine. Ovakva predvi\u0111anja su se pokazala neta\u010dnim jer su potcenjivala \u017eilavost srpskog nacionalizma koji se nije odrekao velikodr\u017eavnog projekta u regionu. Premda nakon vojnog poraza ovog projekta njegovi nosioci nemaju snagu za njegovo konkretno ostvarivanje, ova nakana i dalje \u017eivi u sferi ideologije. Ogromnu odgovornost za snagu velikosrpskog projekta koji se u Crnoj Gori manifestuje u formi militantnog \u010detni\u0161tva snose i crnogorske vlasti. Pod ovim se prvenstveno misli na privilegovan status koji u\u017eiva Srpska pravoslavna crkva kao generator \u010detni\u0161tva u crnogorskom dru\u0161tvu, bez obzira \u0161to stoji u formalnom<\/a> svetonazorskom sukobu sa tamo\u0161njim vlastima. Verovatno uvi\u0111aju\u0107i da u ovoj igri mo\u0107i dugoro\u010dno gubi, crnogorska dr\u017eava je najavila dono\u0161enje zakona<\/a> kojim bi se regulisalo pitanje imovine verskih zajednica, \u0161to je bio povod da Patrijarh SPC Irinej letos uporedi<\/a> status Srba u Crnoj Gori sa statusom koji su Srbi imali u NDH. U ovako podgrejanoj politi\u010dkoj atmosferi Crna Gora je do\u010dekala stogodi\u0161njicu zavr\u0161etka Prvog svetskog rata.<\/p>\n

Predpoliti\u010dko stanje<\/strong><\/p>\n

Brojne kontroverze pratile su obele\u017eavanje ovog datuma. Za centralno mesto proslave odabrana je Budva iz prostog razloga \u0161to je to jedini ve\u0107i grad u kom prosrpske partije (uz podr\u0161ku nekih opozicionih “suverenisti\u010dkih” i “gra\u0111anskih” partija) dr\u017ee vlast. Samoj proslavi prethodila je neformalna zabrana<\/a> ulaska u Crnu Goru \u010detvorici “pregaoca na polju nacionalne misli” iz Srbije koji su trebali da nastupe na ovom skupu. U pitanju su pesnik i akademik SANU Matija Be\u0107kovi\u0107, revizionisti\u010dki istori\u010dari<\/a> \u010cedomir Anti\u0107 i Aleksandar Rakovi\u0107, te politi\u010dar i pravnik Dejan Mirovi\u0107. Na ovaj potez nacionalisti\u010dka javnost Srbije reagovala je lamentima o nedemokratskom karakteru crnogorskih vlasti, ugro\u017eavanju slobode kretanja i govorenja i generalno poja\u010danom nacionalisti\u010dkom propagandom prema Crnoj Gori koja je i pre ovoga ve\u0107 dostizala ta\u010dku klju\u010danja. Sama budvanska proslava<\/a> koja je bila sme\u0161tena u lokalnu sportsku dvoranu odisala je retro atmosferom. Uz nacionalisti\u010dke pesme nastupili su Momir Bulatovi\u0107, biv\u0161i predsednik Crne Gore iz doba jugoslovenskih ratova i najverniji tamo\u0161nji Milo\u0161evi\u0107ev saradnik, predstavnici SPC, te budu\u0107i budvanski gradona\u010delnik i lokalni tajkun<\/a> Marko Carevi\u0107. “Zabranjeni” srpski intelektualci ipak su nastupili, ali samo zahvaljuju\u0107i modernoj tehnologiji koja obezbe\u0111uje prenos slike i zvuka iz Beograda. Me\u0111u “zabranjenima” je briljirao Aleksandar Rakovi\u0107 koji je svoje izlaganje zavr\u0161io ushi\u0107enim zaklju\u010dkom da \u0107e “ujediniti srpske zemlje i osloboditi srpsko more”. Tako je u ovu izjavu stao \u010ditav politi\u010dki program ove politi\u010dke grupacije koji u potpunosti sledi spis “Homogena Srbija” iz 1941. godine \u010detni\u010dkog ideologa Stevana Moljevi\u0107a.<\/p>\n

I ovaj doga\u0111aj potvrdio je ono \u0161to je odavno poznato: sa ovakvim politi\u010dkim protivnicima crnogorska vlast je sigurna za svoje pozicije. Crnogorsko dru\u0161tvo, me\u0111utim, sa njima \u0107e zauvek ostati zarobljeno u predpoliti\u010dkom stanju, vode\u0107i debate o pukom pravu na vlastito postojanje koje \u0107e ga odr\u017eavati u stanju permanentne nestabilnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ljudima koji nisu bli\u017ee vezani za Crnu Goru \u010desto je te\u0161ko da razumeju tamo\u0161nje dru\u0161tvene i politi\u010dke prilike. Onda\u0161nja politi\u010dka scena slabije upu\u0107enima mo\u017ee li\u010diti na simptome \u0161izofrenije. Najzna\u010dajniji deo crnogorske opozicije, ne samo da se zala\u017ee za smenu postoje\u0107e vlasti…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":25734,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-25731","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25731","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=25731"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25731\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25749,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25731\/revisions\/25749"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/25734"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=25731"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=25731"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=25731"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=25731"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=25731"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=25731"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=25731"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}