{"id":25399,"date":"2018-10-24T07:00:22","date_gmt":"2018-10-24T06:00:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=25399"},"modified":"2021-02-25T10:51:10","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:10","slug":"sta-ce-biti-sa-sava-centrom-i-novosadskim-spens-om","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=25399","title":{"rendered":"\u0160ta \u0107e biti sa Sava centrom i novosadskim SPENS-om?"},"content":{"rendered":"

Za ve\u0107inu stanovnika biv\u0161e Jugoslavije, beogradski Sava centar jedan je od poznatijih objekata iz 1980-ih i mjesto u kojem su se odvijali najsudbonosniji doga\u0111aji tog perioda. Valjda je zato logi\u010dno i da je u dana\u0161njim okolnostima, poput mnogih drugih objekata od dru\u0161tvenog zna\u010daja, pred privatizacijom ili \u010dak mogu\u0107im ru\u0161enjem.<\/strong><\/p>\n

Posle dve decenije dr\u017eavnog zanemarivanja i dva neuspela poku\u0161aja Skup\u0161tine grada Beograda da u poslednje dve godine prona\u0111e privatnog partnera kome \u0107e na kori\u0161\u0107enje poveriti Sava centar, sudbina najve\u0107eg kongresnog i kulturnog centra u biv\u0161oj Jugoslaviji visi o koncu. Tranzicija je kao vihor protutnjala kroz fabrike i sa sobom odnela radna mesta i proizvodne kapacitete Srbije. Uporedo sa tim usledilo je propadanje i zatvaranje kulturnih i sportskih objekata koji su bili povezani sa sudbinom ekonomije. Po\u010detkom oktobra Grad je odbio ponudu Delta holdinga za javno-privatno partnerstvo nakon pola godine razmatranja. Iako gradski \u010delnici najavljuju ulaganja kako bi se ovaj objekat sa\u010duvao od propadanja, dosada\u0161nja praksa govori sasvim suprotno.<\/p>\n

Na prvom javnom pozivu za javno-privatno partnerstvo objavljenom 2016. pored Mi\u0161kovi\u0107evog Delta holdinga, pojavio se i konzorcijum tri dr\u017eavna preduze\u0107a \u2013 Aerodrom Nikola Tesla, Energoprojekt i Beogradski sajam. Od tada pa do drugog javnog poziva krajem decembra 2017. aerodrom je potpao pod koncesiju<\/a> francuske korporacije Vensi, Energoprojekt je tiho privatizovan<\/a>, dok privatizacija Beogradskog sajma \u010deka<\/a> na re\u0161enje sudskog spora oko udela dr\u017eavnog vlasni\u0161tva. Na ponovljenom pozivu pojavila se kompanija tajkuna Miroslava Mi\u0161kovi\u0107a ali je odbijena zbog navodnih “formalnih” razloga. Verovatnije je da se \u010deka na dalje srozavanje vrednosti kapitala Sava centra kako bi nakon toga objekat bio preuzet po, za investitora, povoljnijim uslovima.<\/p>\n

Gradnja kongresnog centra zapo\u010deta je 1976. kako bi do sredine slede\u0107e godine Beograd bio spreman da na desnoj obali reke Save ugosti delegacije na prvom pripremnom sastanku Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS). Palata Sava centra finansirana je od strane Skup\u0161tine grada Beograda a gra\u0111ena po projektu arhitekte Stojana Maksimovi\u0107a. Unutra\u0161nja funkcionalnost glavne zgrade koja je zami\u0161ljena da podr\u017eava masovne skupove i sastanke odredila je estetiku njene fasadne arhitekture koja je zami\u0161ljena da podse\u0107a na trospratni brod sa\u010dinjen od staklenih, \u010deli\u010dnih i betonskih elemenata. Kompleks Sava centra je godinu dana nakon KEBS-a dovr\u0161en i do danas nastavio da funkcioni\u0161e kao mesto odr\u017eavanja brojnih doma\u0107ih i me\u0111unarodnih nau\u010dno-stru\u010dnih i politi\u010dkih kongresa, simpozijuma, seminara, a do sada je pod njegovim krovom odr\u017eavano i preko 20.000 kulturnih manifestacija. U velikoj sali Sava centra odvio se i poslednji, \u010cetrnaesti kongres Saveza komunista Jugoslavije \u010diji je prevremeni kraj obelodanio rascep u partiji i bio politi\u010dka najava kraha zajedni\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n

Zapu\u0161tanje radi privatizacije?<\/strong><\/p>\n

U skladu sa novim Zakonom o preduze\u0107ima, Sava centar se 1990. reorganizuje u dru\u0161tveno preduze\u0107e u oblasti kulture da bi Re\u0161enjem Grada Beograda iz 2001. bio opet reorganizovan u javno preduze\u0107e za obavljanje delatnosti od op\u0161teg interesa \u2013 oblik poslovanja koji je zadr\u017eao do danas. Beograd je krahom SFRJ prestao biti prestonica, do tada \u010destih, me\u0111unarodnih skupova, \u0161to se odrazilo i na pad kongresnih aktivnosti koje su bile pokreta\u010d rada kongresno-poslovnog i kulturnog centra. Sa kasnijim nicanjem novih tr\u017enih centara i kancelarijskih prostora u neposrednoj blizini Sava centra, nikada nije potpuno obnovio ni komercijalni deo svoje delatnosti. Od po\u010detnih 300 zaposlenih u unutra\u0161njoj organizaciji ostalo je dana\u0161njih 106. Pogledom na revizorski izve\u0161taj<\/a> za 2017. mo\u017ee se ustanoviti da Sava centar bele\u017ei dug od 7 miliona eura iz prethodnih godina.<\/p>\n

Njegov najve\u0107i deo otpada na dugovanja dr\u017eavi, na porez na imovinu i sa njim povezane kamate \u2013 kumulativno 5 miliona eura. Pored ogromnog duga za porez, kolosalni objekat koji se prostire na 16,8 hektara tro\u0161i veliku koli\u010dinu elektri\u010dne energije i zahteva ozbiljna sredstva za amortizaciju. Iako su problemi sa likvidno\u0161\u0107u centra o\u010digledni, ono \u0161to je manje jasno jeste razlog za\u0161to dr\u017eava nastavlja da optere\u0107uje objekat u javnom vlasni\u0161tvu koji ima neprocenjivu ulogu u kulturnom \u017eivotu prestonice milionskim ciframa za porez. Samo bi otpis kamate na pomenuti namet ostavio dovoljno sredstava Sava centru da redovno ispla\u0107uje svoje obaveze komunalnim preduze\u0107ima, umesto da se ista otpisuju kao \u0161to je to ura\u0111eno krajem 2017. odlukom<\/a> Skup\u0161tine grada.<\/p>\n

Uskra\u0107en investicija i zadu\u017een, Sava centra je postao laka meta za napade gradskih zvani\u010dnika u kojima ga podvrgavaju testu tr\u017ei\u0161ne isplativosti i preispituju energetsku efikasnost objekta takvog oblika i veli\u010dine. Koriste\u0107i se retori\u010dkim finesama pripremaju javnost za ono \u0161to imaju u planu – fakti\u010dku privatizaciju objekta ili njegovo ru\u0161enje kako bi se prodalo gotovo 17 hektara najskupljeg zemlji\u0161ta za izgradnju novog ekskluzivnog naselja nadomak re\u010dne obale. Iako se centri za kulturni, dru\u0161tveni i politi\u010dki \u017eivot \u0161irokih slojeva vi\u0161e ne grade nema garancije opstanka za one koji su davno izgra\u0111eni da slu\u017ee toj nameni.<\/p>\n

Privatna konkurencija<\/strong><\/p>\n

Polemika oko odr\u017eavanja velikih kompleksa u javnom vlasni\u0161tvu prelila se i na Novi Sad kada je u julu mesecu gradona\u010delnik Milo\u0161 Vu\u010devi\u0107 izneo<\/a> u javnost ideju ru\u0161enje SPENS-a, sportskog i poslovnog prostora koji igra centralnu ulogu u \u017eivotu grada. Izgra\u0111en 1981. za potrebe odr\u017eavanja Svetskog stonoteniserskog prvenstva, popularni SPENS nosi zvani\u010dno ime “Sportski i poslovni centar \u2013 Vojvodina” i predstavlja najve\u0107i sportski centar u Srbiji. Pod svojim krovom okuplja preko 50 sportskih klubova koji koriste zatvoren i otvoren bazen, ledenu dvoranu, streljanu, kuglanu i brojne specijalizovane sale kakve ne postoje drugde u gradu.<\/p>\n

Kao i Sava centar, SPENS je optere\u0107en dugovima za elektri\u010dnu energiju, komunalije i porez na imovinu. Kombinacija pada \u017eivotnog standarda i kupovne mo\u0107i uparena sa nicanjem novih tr\u017enih centara smanjila je obim ekonomske aktivnosti i ostavila brojne lokale na SPENS-u bez zakupca. Kao i Sava centar, SPENS je pro\u0161ao kroz otpu\u0161tanje osoblja a u najavi je otpu\u0161tanje dodatnih 100 zaposlenih. Tokom godina centar je akumulirao ne\u0161to preko 6 miliona eura duga te je stvoren manevarski prostor za intervencije lokalnih vlasti koje \u017eele da ga se re\u0161e u zamene za komercijalne sadr\u017eaje. Po\u010detkom oktobra ove godine uprava objekta izdala<\/a> je neobavezuju\u0107i javni poziv za upravljanje i unapre\u0111ivanje poslovanja centra kako bi do kraja 2018. dobili ponudu za koncesiju, javno-privatno partnerstvo ili prodaju objekta.<\/p>\n

Posebno o\u0161tar u svojim ocenama poslovanja SPENS-a bio je biv\u0161i \u010dlan Upravnog odbora neoliberalne Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), sada\u0161nji aparat\u010dik vladaju\u0107e stranke i gradona\u010delnik grada Vu\u010devi\u0107, koji je ideju ru\u0161enje SPENS-a i njegovu zamenu za “vi\u0161e manjih komercijalnih objekata” doveo u vezu sa razvojem Novog Sada, nagla\u0161avaju\u0107i da u vreme izgradnje SPENS-a nije bilo privatne konkurencije. Privatnu konkurenciju grad je doveo na prag SPENS-a kada je 2017. sravnio obli\u017enje sportske terene kako bi bio izgra\u0111en tr\u017eni centar Promenada. Pore\u0111ani jedan pored drugog na\u0161la su se dva tr\u017ena centra \u2013 Merkator i jo\u0161 nezavr\u0161ena Promenada \u2013 i SPENS, ideal efikasne tr\u017ei\u0161ne alokacije proizvoda koju gradona\u010delnik \u017eeli da pripomogne sa jo\u0161 “vi\u0161e manjih komercijalnih objekata” koji \u0107e da zamene SPENS i pospe\u0161e proizvodnju potro\u0161nje.<\/p>\n

Logika van profita<\/strong><\/p>\n

Izvesno je da ru\u0161enja ne\u0107e biti, negodovanjem \u017eitelja grada poslata je jasna poruka gradona\u010delniku da nisu spremni da se odreknu objekta \u010dija je izgradnja omogu\u0107ena na referendumu o samodoprinosu na osnovu koga je prikupljeno 70% kapitala za izgradnju. Me\u0111utim, privatizacija objekta mo\u017ee biti podjednako ru\u0161ila\u010dka po kvalitet i pristupa\u010dnost usluga koje SPENS pru\u017ea. Sa skokom cena kori\u0161\u0107enja prostora koji \u0107e neminovno da je prati, sportski klubovi \u0107e biti primorani da napuste objekat ili da pove\u0107aju cenu \u010dlanarina. Problemi SPENS-a nisu nastali zato \u0161to se deca, po re\u010dima<\/a> Vu\u010devi\u0107a: “tu\u0161iraju du\u017ee nego kod ku\u0107e”, ve\u0107 usled hroni\u010dnog nedostatka javnih investicija koje bi re\u0161ile akutne probleme objekta koji 40 godina danono\u0107no radi.<\/p>\n

Sava centar i SPENS nikada nisu zami\u0161ljeni da budu objekti koji streme maksimalizaciji profita ve\u0107 da pru\u017eaju pristupa\u010dne usluge \u010dija se korisnost za celokupno dru\u0161tvo ne mo\u017ee prevesti na stranice godi\u0161njeg finansijskog izve\u0161taja. Prostori za sport, razonodu, socijalizaciju i forumi za raspravu o goru\u0107im pitanjima politi\u010dkog i ekonomskog \u017eivota potrebni su vi\u0161e nego ikada u fazi tranzicije koja najavljuje privatizaciju javnih usluga. Veliki sportski i kulturni centri ostaju jedan od primera prednosti javnog vlasni\u0161tva nad privatnim \u2013 razlozi za\u0161to su oni potrebni ve\u0107ini stanovni\u0161tva su istovremeno razlozi zbog kojih su nepo\u017eeljni unutar kapitalisti\u010dkog sistema u kome zadovoljavanje svake potrebe nosi svoju cenu. Motivi koji nagone vladaju\u0107u klasu da ih privatizuju i sravne sa zemljom zahtevaju od onih koji ih koriste da im stanu u za\u0161titu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Posle dve decenije dr\u017eavnog zanemarivanja i dva neuspela poku\u0161aja Skup\u0161tine grada Beograda da u poslednje dve godine prona\u0111e privatnog partnera kome \u0107e na kori\u0161\u0107enje poveriti Sava centar, sudbina najve\u0107eg kongresnog i kulturnog centra u biv\u0161oj Jugoslaviji visi o koncu…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":25400,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[344],"class_list":["post-25399","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25399","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=25399"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25399\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25416,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25399\/revisions\/25416"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/25400"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=25399"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=25399"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=25399"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=25399"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=25399"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=25399"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=25399"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}