{"id":25353,"date":"2018-10-18T07:00:30","date_gmt":"2018-10-18T06:00:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=25353"},"modified":"2021-02-25T10:51:11","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:11","slug":"baza-i-nadgradnja-kako-su-liberali-popularizirali-desnicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=25353","title":{"rendered":"Baza i nadgradnja: Kako su liberali popularizirali desnicu"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 je du\u017ee vremena o\u010dito kako (ekstremna) desnica “dobiva rat” na dru\u0161tvenim mre\u017eama i onlajn platformama. No, razlog tome ne le\u017ei u lukavosti njihovih taktika ve\u0107 u poslovnim modelima tehnolo\u0161kih divova.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Baviti se pojavama na internetu uvek je nezahvalan i neizvestan posao: svaki poduhvat deluje kao solipsisti\u010dki eksperiment, optere\u0107en utiskom da se radi o ne\u010demu \u010dija su va\u017enost i domet u su\u0161tini ograni\u010deni. Nema li uvek krupnijih i hitnijih tema \u2013 ne treba li i ovo malo energije koju nam ne pojede unosna “ekonomija pa\u017enje” utro\u0161iti na aktivnosti van mre\u017ee? Pisati o internetu na internetu ima smisla koliko i poslovi\u010dni poku\u0161aj barona Minhauzena da se iz \u017eivog blata izvu\u010de hvatanjem za sopstveni per\u010din.<\/p>\n

Sa druge strane, sve \u010de\u0161\u0107a upotreba digitalnih i onlajn platformi u procesu proizvodnje i njegovom regulisanju, njihova uloga u posredovanju dru\u0161tvenog \u017eivota i me\u0111uljudskih odnosa, uticaj dru\u0161tvenih mre\u017ea na kulturne i politi\u010dke fenomene i, naposletku, broj korisnika ovih platformi koji se meri u stotinama miliona i milijardama ipak upu\u0107uju na to da takva “gri\u017ea savesti” zavarava. Povrh toga je i anahrona, kao simptom ka\u0161njenja saznanja za stvarno\u0161\u0107u dru\u0161tva koje neprekidno \u201erevolucioni\u0161e\u201c sve svoje odnose.<\/p>\n

Neo\u010dekivani saveznici<\/strong><\/p>\n

Pre nekoliko nedelja internet je prodrmao snimak navodne feministi\u010dke aktivistkinje Ane Dovaljuk koja mu\u0161karcima u petrogradskom metrou serijski proliva varikinu u krilo u znak protesta protiv manspreadinga<\/em>. Beskona\u010dni niz medija preneo je ovaj snimak, terciraju\u0107i mizoginiji u hiljadama komentara na razli\u010ditim portalima, a jo\u0161 jednom je potvr\u0111ena \u0161tetnost “ekstremnog feminizma<\/a>“, ovog puta u izvedbi “drolje s Instagrama<\/a>“.<\/p>\n

Onima koji su odmah posumnjali u autenti\u010dnost snimka potvrda je stigla relativno brzo, ali je \u0161teta ve\u0107 bila u\u010dinjena, a posao zavr\u0161en \u2013 kako marginalni, tako i mejnstrim mediji uspe\u0161no su proizveli jaku antifeministi\u010dku reakciju \u010dak i kod onih neupu\u0107enih i neopredeljenih. Prva iteracija snimka imala je \u010dak 6,4 miliona pregleda, a o ukupnom broju mo\u017ee se samo naga\u0111ati. Za sada je najverovatnije<\/a> da je klip snimila ekipa specijalizovana za proizvodnju viralnog sadr\u017eaja sa ciljem da se popularizuje YouTube nalog Ane Dovaljuk, ina\u010de sasvim patriotski i dr\u017eavotvorno nastrojene. Dodu\u0161e, nema spora ni da je u pitanju jo\u0161 jedna taktika u ratu koji je konzervativni svetski poredak objavio \u017eenama, od Trampa i Putina, preko Bolsonara i Dutertea pa do HDZ-a i srpskog patrijarha.<\/p>\n

Stara i nova desnica, ali naro\u010dito (vi\u0161e ne tako) marginalne i radikalne desne grupacije, u svom ratu protiv politi\u010dke korektnosti, “kulturnog marksizma”, islama, sumraka civilizacije i \u010dega ve\u0107 1<\/a><\/sup> , imaju neo\u010dekivanog saveznika upravo u digitalnim i onlajn platformama i dru\u0161tvenim mre\u017eama. Taj je saveznik neo\u010dekivan jer firme koje poseduju ove platforme \u010desto isti\u010du svoju privr\u017eenost liberalnim principima, a me\u0111u njihovim \u010delnicima retko ima tvrdih desni\u010dara.<\/p>\n

Ipak, predmet i logika poslovanja ovih firmi direktno radikalizuju, ja\u010daju i vra\u0107aju desnicu s margine, dok onlajn aktivnosti radikalnih desni\u010dara uve\u0107avaju profitnu mar\u017eu digitalnih divova i \u0161ire njihov tr\u017ei\u0161ni udeo. Na povr\u0161ini stvari, ovaj odnos, kao uostalom i svaka poslovna saradnja, odlikuje se specifi\u010dnim tenzijama, od Guglovog otpu\u0161tanja D\u017eejmsa Damorea, preko napora da se neki sadr\u017eaji ipak cenzuri\u0161u, do proterivanja Aleksa D\u017eonsa sa dru\u0161tvenih mre\u017ea. Me\u0111utim, oblik valorizacije kapitala u ovom sektoru, te promena i podre\u0111ivanje konzumiranja digitalnog sadr\u017eaja logici algoritama koje taj kapital upre\u017ee u svoje svrhe, podsti\u010de i omogu\u0107ava rast nove radikalne desnice onako kako tradicionalni mediji nikad nisu mogli, i to pre svega na dva na\u010dina.<\/p>\n

Ekstremni sadr\u017eaj i reklamni prostor<\/strong><\/p>\n

Prvi je prili\u010dno jednostavan i o\u010digledan svakome ko je imao bar malo iskustva sa komercijalnom stranom dru\u0161tvenih mre\u017ea. Digitalno ogla\u0161avanje ima dva imperativa: dobro je ako mnogo ljudi vidi neku reklamu, ali je jo\u0161 bolje ako ti ljudi imaju interakciju sa pla\u0107enim sadr\u017eajem, ili sa sadr\u017eajem koji vodi do pla\u0107enih reklama. Poslovni indikatori u ovom sektoru to i mere \u2013 koliko je ljudi kliknulo na sadr\u017eaj, koliko su ga dugo gledali, da li su se prijavili za mejling listu ili su kontaktirali sajt, odakle su do\u0161li, da li su prethodno bili izlo\u017eeni nekom reklamiranju, itd. Ekstremni sadr\u017eaj je u tom pogledu idealan \u2013 \u010desto prenosi la\u017ene vesti u obliku koji ne samo \u0161to potvr\u0111uje i raspiruje strahovanja, predrasude i frustracije, ve\u0107 korisnike i podsti\u010de da ostave komentar, u\u0111u u raspravu sa drugima ili podele sadr\u017eaj.<\/p>\n

Svaka dodatna interakcija podi\u017ee vidljivost sadr\u017eaja i dovodi do novih interakcija koje su naredna karika u lancu. U obilju vesti, informacija i dezinformacija vi\u0161e nije mogu\u0107e lako razdvojiti pouzdane izvore od nepouzdanih, pa su sve “vesti” me\u0111usobno ravnopravne. U tom svetlu, najbolja strategija za uspeh digitalne kampanje je reklame servirati na popularnim portalima, makar oni prenosili izmi\u0161ljene vesti o masovnim napadima migranata, autizmu izazvanom vakcinama ili zlim feministkinjama koje napadaju mu\u0161karce varikinom. Fejsbukov algoritam nagra\u0111uje one koji najvi\u0161e postuju, a to su \u010desto ljudi ili stranice koje \u0161ire ovakav sadr\u017eaj.<\/p>\n

Sa umno\u017eavanjem platformi za automatizovanu, algoritamsku kupovinu digitalnog oglasnog prostora, kida se prethodno tesna veza izme\u0111u ogla\u0161iva\u010da i izdava\u010da tog prostora \u2013 ogla\u0161iva\u010di, hteli ne hteli, imaju sve manje kontrole nad izborom prostora na kome \u0107e se prikazivati njihov sadr\u017eaj. Time su proizvo\u0111a\u010di ekstremno desnog sadr\u017eaja dvostruko na dobitku: ne samo \u0161to njihova politika i propaganda dopire do vi\u0161e ljudi, ve\u0107 i oni sami dobijaju dodatne prihode od prodaje prostora na svojim sajtovima i portalima, \u010dak i kada su u pitanju vlogeri<\/a>. Dodatni faktor je i kraj modela korisnika kao isklju\u010divo pasivnih konzumenata \u2013 sada je svaki korisnik potencijalno i proizvo\u0111a\u010d sadr\u017eaja (producer<\/em>). S jedne strane se stvara plodno tle za op\u0161tu desnu mobilizaciju, a sa druge se, prihodima od ovih aktivnosti, postoje\u0107im ili novim desnim akterima ja\u010da materijalna i infrastrukturna podloga, onda kada ve\u0107 nemaju podr\u0161ku milijardera<\/a>.<\/p>\n

Algoritmi na desno<\/strong><\/p>\n

Drugi na\u010din na koji logika kapitala u ovom sektoru podsti\u010de rast desnice mnogo je ozbiljniji i fundamentalniji. Iako su u fokusu naj\u010de\u0161\u0107e dru\u0161tvene mre\u017ee kao \u0161to su Fejsbuk i Tviter, previ\u0111a se zna\u010daj Jutjuba, drugog najpose\u0107enijeg sajta na svetu sa 1,5 milijardi korisnika mese\u010dno. Jutjubov algoritam za preporu\u010divanje sadr\u017eaja korisnicima je glavni pokreta\u010d rasta Jutjuba: optimizovan je da pove\u0107a vreme provedeno na sajtu, \u0161to pove\u0107ava i \u0161ansu da se vidi reklama. Drugim re\u010dima, optimizovan je za profit. Me\u0111utim, sa druge strane, smer u kome algoritam vodi korisnike predstavlja pravi problem \u2013 vi\u0161e istra\u017eivanja potvrdilo je<\/a> da algoritam favorizuje sadr\u017eaj koji je kontroverzan i senzacionalisti\u010dki, bez obzira da li je u pitanju pucnjava po ameri\u010dkim \u0161kolama ili neki od evropskih izbora.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, algoritam ima tendenciju da korisnike svrstava u grupe u kojima se ina\u010de mo\u017eda i ne bi na\u0161li. Putem predloga za dalje gledanje, Jutjub lako ska\u010de<\/a> sa sadr\u017eaja iz mejnstrim konzervativnih izvora na sadr\u017eaje koje proizvodi radikalna desnica ili teoreti\u010dari zavera, \u010dime radikalizuje i one korisnike koji bi se zadovoljili umereno desnim sadr\u017eajima. Sa druge strane, algoritam mnogo re\u0111e predla\u017ee sadr\u017eaje iz radikalno-levi\u010darske produkcije.<\/p>\n

Su\u0161tinski problem se ne nalazi u samom algoritmu: koliko god bio slo\u017een, svaki algoritam je podlo\u017ean ljudskoj intervenciji i korekciji, pa je u tom smislu zadatak reprogramiranja algoritma samo pitanje volje. Stvar je u tome \u0161to su ovi algoritmi napravljeni za profit, a sve su slo\u017eeniji i sofisticiraniji \u2013 o algoritmima vi\u0161e ne razmi\u0161ljamo kao o skupu instrukcija za re\u0161avanje nekog problema, ve\u0107 kao o agensima koji “rade stvari” i bitno odre\u0111uju dru\u0161tvenu stvarnost stvaranjem novih oblika subjektivnosti i novih dru\u0161tvenih odnosa. Sve \u0161iri domen ljudskih delatnosti potpada pod regulativni nadzor algoritama koji su ravnodu\u0161ni na dru\u0161tvene implikacije i kontekst sadr\u017eaja kojim upravljaju, kad ih ve\u0107 i sami ne proizvode.<\/p>\n

Sukobljene vrijednosti<\/strong><\/p>\n

Posledice su jo\u0161 ozbiljnije tamo gde se mizoginija, ksenofobija i klasni prezir \u2013 za ovo poslednje dovoljno je ispratiti reporta\u017ee srpskih medija o otvaranju Lidla u Srbiji \u2013 prelivaju sa mre\u017ee na ulicu. Istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta u Vorviku su, na osnovu sveobuhvatne baze podataka prikupljene u Nema\u010dkoj tokom dve godine, pouzdano utvrdili vezu<\/a> izme\u0111u broja korisnika Fejsbuka i u\u010destalosti napada na izbeglice, nezavisno od drugih faktora. Prema ovim rezultatima, radi se isklju\u010divo o Fejsbuku, a ne o upotrebi interneta kao platforme za informisanje i mobilizaciju u celini. Tamo gde je broj korisnika Fejsbuka za jednu standardnu devijaciju vi\u0161i od nacionalnog proseka, broj napada na izbeglice raste za 50%. Prema istom istra\u017eivanju, u periodima kada internet konekcija nije dostupna, pa samim tim nije ni Fejsbuk, agresija prema izbeglicama opada.<\/p>\n

Problem sa digitalnim platformama i ekstremnim sadr\u017eajem dobro ilustruje kako ekonomska baza uti\u010de na ideolo\u0161ku i politi\u010dku nadgradnju. Ekonomski motivi i imperativi ovde maltene neposredno oblikuju ideolo\u0161ku i politi\u010dku stvarnost i stvaraju autonomne politi\u010dke posledice. Iluzija je \u2013 a nju najvi\u0161e podsti\u010du mejnstrim mediji \u2013 da se ovaj problem mo\u017ee re\u0161iti cenzurom, malo boljom moderacijom ili boljom obukom zaposlenih u digitalnim firmama. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Bez promene ekonomskih imperativa koji posredstvom novih tehnolo\u0161kih obrazaca oblikuju proizvodnju i \u0161irenje sadr\u017eaja, u uslovima sve ve\u0107e nesigurnosti i nezadovoljstva dominantnom politikom, nema razloga o\u010dekivati da \u0107e se stvari promeniti. Autonomizacija algoritamskog upravljanja i novih oblika algoritamske dru\u0161tvenosti najnoviji je oblik autonomizacije zahteva kapitala u digitalnoj sferi. Mo\u017eda \u010delnici najve\u0107ih digitalnih korporacija i jesu li\u010dno posve\u0107eni vrednostima rodne ravnopravnosti, dru\u0161tveno odgovornog poslovanja i borbi protiv la\u017enih vesti i ekstremizma, ali njihov kapital zna samo za jednu vrednost \u2013 onu koju mo\u017ee realizovati na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

  1. Ima i onih koji su klimatologe Me\u0111udr\u017eavnog panela za klimatske promene (IPCC) koji je radio izve\u0161taj o potrebi da se, ukratko, preuredi celo dru\u0161tvo kako bi se spre\u010dila klimatska apokalipsa proglasili za prikrivene neomarksiste koji smeraju na uni\u0161tenje kapitalizma. Da parafraziramo onu \u010duvenu filmsku repliku: mo\u017eda ste dobili pogre\u0161an broj, ali dobit \u0107ete onoga kojeg ste tra\u017eili.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Tome u prilog govori i \u010dinjenica da su prve \u017ertve cenzure na Fejsbuku bile i levi\u010darske stranice poput TeleSur-a.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Baviti se pojavama na internetu uvek je nezahvalan i neizvestan posao: svaki poduhvat deluje kao solipsisti\u010dki eksperiment, optere\u0107en utiskom da se radi o ne\u010demu \u010dija su va\u017enost i domet…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":25357,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[228,275,244],"theme":[456,455],"country":[],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-25353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekonomija","tag-ekstremna-desnica","tag-tehnologija","theme-politika","theme-rad","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25353","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=25353"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25353\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25356,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25353\/revisions\/25356"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/25357"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=25353"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=25353"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=25353"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=25353"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=25353"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=25353"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=25353"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}