{"id":25217,"date":"2018-10-12T07:01:45","date_gmt":"2018-10-12T06:01:45","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=25217"},"modified":"2021-02-25T10:51:13","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:13","slug":"izmisljanje-historije-slucaj-republike-srpske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=25217","title":{"rendered":"Izmi\u0161ljanje historije: slu\u010daj Republike Srpske"},"content":{"rendered":"

To da je produbljavanje podjela me\u0111u narodima u BiH osnovni cilj tamo\u0161njih nacionalisti\u010dkih elita nikome nije neka vijest. Ali na\u010din na koji se taj projekat provodi kroz osnovne \u0161kole u manjem bh. entitetu svakako zaslu\u017euje pa\u017enju.<\/strong><\/p>\n

Novi ud\u017ebenik iz istorije za u\u010denike devetog razreda osnovnih \u0161kola u Republici Srpskoj obra\u0111uje noviju istoriju ovog bosanskohercegova\u010dkog entiteta. Interpretacija doga\u0111aja iz Drugog svetskog rata, ali i potonjeg rata u BiH, iz vizure autora ud\u017ebenika Dragi\u0161e D. Vasi\u0107a izazvala je kosternaciju u drugim delovima ove dr\u017eave. U potpunosti naslonjen na propagandnu matricu srpskog nacionalizma, autor simptomati\u010dnog imena i prezimena 1<\/a><\/sup> se u ovom ud\u017ebeniku bavio revizijom istorijskih doga\u0111aja na podru\u010dju Bosne i Hercegovine u 20. veku iz ideolo\u0161ke vizure \u010detni\u0161tva. Posebno je ovo zastupljeno u lekciji koja je naslovljena “Antifa\u0161isti\u010dki pokreti otpora i rat u Jugoslaviji od 1941. do 1943. godine” koja u samom naslovu sadr\u017ei istorijski falsifikat sugeri\u0161u\u0107i da je na prostoru Jugoslavije u toku rata delovalo vi\u0161e od jednog antifa\u0161isti\u010dkog pokreta.<\/p>\n

Kroz ovu lekciju reprodukuju se sva dostignu\u0107a srbijanskog istorijskog revizionizma koji se ti\u010du delovanja \u010detni\u010dkog pokreta u Drugom svetskom ratu. Iako je revizija interpretacije doga\u0111aja iz Drugog svetskog rata postala norma izglasavanjem tri klju\u010dna akta u pojedinim evropskim telima 2<\/a><\/sup> , rehabilitovanje \u010detni\u0161tva u oficijelnoj srpskoj istoriografiji predstavlja jedinstven primer istorijskog revizionizma na tlu Evrope. Naime, u raznim evropskim dr\u017eavama mo\u017eemo nai\u0107i na rehabilitovanje lokalnih fa\u0161isti\u010dkih organizacija iz spornog perioda, me\u0111utim nikad nigde jedan (proto)fa\u0161isti\u010dki pokret nije odlukom u najvi\u0161em predstavni\u010dkom telu dr\u017eave progla\u0161en antifa\u0161isti\u010dkim kao \u0161to je slu\u010daj u Srbiji. Ova bezo\u010dnost koja slu\u017ei prvenstveno rehabilitaciji onih ideja koje su uzrokovale poslednji rat na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, tako se sistematski ugra\u0111uje<\/a> u obrazovni proces u Srbiji. Svoj ekstremniji oblik ovaj narativ poprima u Vasi\u0107evom ud\u017ebeniku, u onoj meri u kojoj je nacionalizam rukovodstva Republike Srpske ekstremnija varijanta svog pandana u Srbiji.<\/p>\n

Raspad Jugoslavije i ratne doga\u0111aje u potonjoj deceniji 20. veka, autor tuma\u010di<\/a> po istom ideolo\u0161kom klju\u010du koji u potpunosti reprodukuje srpsku nacionalisti\u010dku propagandu iz toga perioda. U tom smislu, Vasi\u0107eva knjiga predstavlja samo svo\u0111enje svetonazora iz kog je pisana knjiga Istorija Republike Srpske<\/em> \u010cedomira Anti\u0107a i Nenada Kecmanovi\u0107a u formu nastavnog sredstva za osnovno\u0161kolce. Naime, ova dva pregaoca na polju nacionalne misli napisala su ovu knjigu 2015. godine po direktnoj narud\u017ebini<\/a> Milorada Dodika i njegove vlade, te je osnovna intencija prilikom njezinog pisanja bila da se nacionalisti\u010dkom narativu na kojem po\u010diva Republika Srpska da nekakva forma nau\u010dnosti.<\/p>\n

Projekat nacionalisti\u010dke “elite”<\/strong><\/p>\n

Nakon po\u010detne skromne namere da se knjiga \u0161tampa u 300 primeraka koji bi bili distribuirani institucijama RS, promocija njenog drugog izdanja odvija se pre svega u Srbiji i za njeno objavljivanje i raspa\u010davanje zadu\u017een je \u010dasopis Nedeljnik<\/em>, koji od svoga osnivanja prednja\u010di na polju promovisanja<\/a> onog tipa istorijskog revizionizma koji \u010dini nukleus ove publikacije. Knjiga je sada \u0161tampana u grandioznih<\/a> 30.000 primeraka koji su besplatno dobijani kupovinom Nedeljnika<\/em>, sa namerom da ona, po re\u010dima izdava\u010da, “bude dostupna svakoj srpskoj porodici u dijaspori i da se deli besplatno”. Ovaj podatak, stoga, ne ostavlja mesta za sumnju da je sadr\u017eaj i plasman ove publikacije osmi\u0161ljen projekat srpske nacionalisti\u010dke “elite” koja kroz pseudonau\u010dnu formu danas poku\u0161ava revitalizovati iste ideje koje je u bliskoj pro\u0161losti bezuspe\u0161no poku\u0161avala ostvariti \u010delikom i olovom.<\/p>\n

No, vratimo se na Vasi\u0107ev ud\u017ebenik. Navode\u0107i da je “u Jugoslaviji 1941. godine, pored \u010detni\u010dkog, nastao i razvijao se jo\u0161 jedan antifa\u0161isti\u010dki pokret”, autor isti\u010de da je “partizanski pokret u svojim prvim godinama bio po svom sastavu uglavnom srpski”, te da je vo\u0111stvo partizana naro\u010dito isticalo savez sa SSSR-om “imaju\u0107i u vidu tradicionalne veze srpskog i ruskog naroda”. Tako je dugogodi\u0161nja tendencija nacionalizovanja antifa\u0161isti\u010dke borbe i partizanskog pokreta dobila svoju verziju i u Vasi\u0107evom ud\u017ebeniku. Partizanski pokret se, bez obzira \u0161to je predstavljao potpuni ideolo\u0161ki opozit dana\u0161njih upraviteljima Republike Srpske, ipak koristi kao sredstvo kojim se dokazuje nacionalisti\u010dki mit da je “na\u0161 narod” oduvek bio na pravoj strani istorije. Tako se izrazito jugoslovenski, nadnacionalni karakter NOB-a ovom retorikom nacionalizuje i postaje srpski.<\/p>\n

Oslanjaju\u0107i se na istovetnu metodologiju, vlasti ovog bh. entiteta u potonje dve godine koriste obele\u017eavanje<\/a> godi\u0161njice bitke na Kozari kako bi mrtve partizane prevodile u vlastiti tabor. Govore\u0107i na ovom skupu Milorad Dodik je ponovio sve bitne mitove srpskog nacionalizma koji se neprestano ponavljaju u potonje tri decenije. Dominantno mesto u njegovom govoru zauzimao je mit o Srbima kao \u017ertvama istorijskih doga\u0111aja, koji i ina\u010de predstavlja centralnu ta\u010dku<\/a> srpske nacionalisti\u010dke mitologije. Tako je Jugoslavija bila “velika gre\u0161ka i zabluda” srpskog naroda zbog koje je stradao u potonjim ratovima, ba\u0161 kao \u0161to je na Kozari srpski narod u Drugom svetskom ratu bio \u017ertva Nemaca i usta\u0161a (koje su \u010dinili Hrvati i Muslimani) \u010dija je namera bila da Srbe pobiju i pokrste.<\/p>\n

Zapi\u0161avanje teritorije<\/strong><\/p>\n

Po istoj dodikovskoj analogiji partizanska borba na Kozari bila je borba srpskog naroda za opstanak koja svoj kontinuitet ostvaruje uspostavom Republike Srpske kao miroljubive te\u017enje srpskog naroda da opstane u neprijateljskom okru\u017eenju susednih naroda koji mu oduvek \u017eele zlo. No, da je ovo osmi\u0161ljena strategija nacionalisti\u010dkih krugova koja prevazilazi pamet Milorada Dodika, pokazuje i namera<\/a> Srpske pravoslavne crkve da izgradi crkvu na partizanskom spomen kompleksu Tjenti\u0161te koje \u010duva se\u0107anje na Bitku na Sutjesci. Prethodno je SPC u\u010dinila sli\u010dnu stvar i u blizini spomenika partizanskim borcima na Sremskom frontu. Tako je SPC svoju poznatu strategiju tzv. zapi\u0161avanja teritorije u okviru koje podizanjem verskih objekata obele\u017eava teritorije koje u njenoj vizuri pripadaju imaginariju koji se zove “srpstvo” prenela i na polje ideologije prevode\u0107i komuniste u pravoslavlje.<\/p>\n

Kako zapravo stoje stvari u Republici Srpskoj na polju se\u0107anja na Drugi svetski rat svedo\u010de brojni spomenici \u010detnicima i \u010detni\u0161tvu podignuti u bli\u017eoj pro\u0161losti, me\u0111u kojima se kao jedan od bizarnijih primera isti\u010de nedavno podignuti spomenik \u010detni\u010dkom vojvodi Lazaru Te\u0161anovi\u0107u pokraj Banja Luke. Naime, ovaj \u010detni\u010dki komandant iz toga kraja bio je poznat<\/a> po tome \u0161to je uspostavio saradnju sa usta\u0161kim vlastima u svrhu koordinisane borbe protiv antifa\u0161ista, \u010demu svedo\u010di i dokument<\/a> potpisan u Banja Luci 23. maja 1942. godine kojim su se \u010detni\u010dke snage pod njegovim vo\u0111stvom obavezale na odanost tzv. Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj. Ovaj primer svakako najvernije oslikava oficijelnu percepciju Drugog svetskog rata u Republici Srpskoj i na najbolji na\u010din demistifikuje svojatanje partizanskog antifa\u0161izma od strane tamo\u0161njih vlasti. Ono \u0161to je nedvojbeno jeste da kroz institucije Republike Srpske \u017eivi najekstremnija varijanta srpskog nacionalizma, ona koju institucije Republike Srbije pod unutra\u0161njim i spolja\u0161njim pritiscima ne mogu otvoreno da promovi\u0161u. \u0160to kompenzuju permanentnim ohrabrivanjem i pomaganjem tog procesa u ovom bh. entitetu. Vasi\u0107ev ud\u017ebenik samo je pseudoistoriografsko uobli\u010denje ove politike.<\/p>\n

  1. Dragi\u0161a Vasi\u0107 (1885.-1945.) bio je, uz Stevana Moljevi\u0107a, glavni ideolog \u010detni\u010dkog pokreta i smatran je zamenikom Dra\u017ee Mihailovi\u0107a u prvim godinama rata.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Rezolucija Saveta Evrope 1096 iz 1996., Rezolucija Saveta Evrope 1481 iz 2006. i Rezolucija Evropskog palamenta od 2. aprila 2009. godine o evropskoj savesti i totalitarizmu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Novi ud\u017ebenik iz istorije za u\u010denike devetog razreda osnovnih \u0161kola u Republici Srpskoj obra\u0111uje noviju istoriju ovog bosanskohercegova\u010dkog entiteta. Interpretacija doga\u0111aja iz Drugog svetskog rata, ali i potonjeg rata u BiH…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":25219,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[144],"theme":[458],"country":[35],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-25217","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-revizionizam","theme-drustvo","country-bih","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25217","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=25217"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25217\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":25221,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/25217\/revisions\/25221"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/25219"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=25217"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=25217"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=25217"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=25217"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=25217"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=25217"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=25217"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}