{"id":24886,"date":"2018-09-13T07:00:10","date_gmt":"2018-09-13T06:00:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24886"},"modified":"2021-02-25T10:51:21","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:21","slug":"politicka-rezija-kosovske-drame","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24886","title":{"rendered":"Politi\u010dka re\u017eija “kosovske drame”"},"content":{"rendered":"

Rasplet pregovora izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine \u010dini se sve bli\u017eim, a njihov sadr\u017eaj sve mutnijim. S obzirom na uklju\u010dene aktere sigurno je jedino da \u0107e rasplet u najboljem slu\u010daju biti konzervativan, a u najgorem reakcionaran.<\/strong><\/p>\n

Protekli vikend izve\u0161tavanje srpskih medija ispunila je skoro pa titovska poseta<\/a> predsednika Vu\u010di\u0107a severu Kosova. Na brani HE Gazivode oka\u010dena je ogromna srpska zastava, Kosovska Mitrovica oki\u0107ena je plakatima i bilbordima sa Vu\u010di\u0107evim likom i parolom “Dobro do\u0161ao, predsedni\u010de!”, u Poljoprivrednoj \u0161koli u Le\u0161ku mu je jedna od u\u010denica poklonila zbirku svojih pesama, a ni program nije manjkao: od posete Biznis forumu u Leposavi\u0107u, Centru za ekologiju i razvoj sporta u Zubinom Potoku i individualnim porodicama, pa do “istorijskog govora” na glavnom trgu u Kosovskoj Mitrovici.<\/p>\n

Paralele se povla\u010de same: najtira\u017eniji mediji pi\u0161u o “Vu\u010di\u0107evom Gazimestanu<\/a>“, dok se “kosovski \u010dvor” pore\u0111uje<\/a> sa onim Gordijevim, a, eto zgode, i ovaj prvi \u0107e prese\u0107i jedan Aleksandar. Ovakvi hvalospevi, dostojni najboljih \u0161kolskih pismenih sastava, ne olak\u0161avaju odgovor na presudno pitanje: bli\u017ei li se zaista rasplet “kosovske drame”? Utisak da je u pitanju drama ne mo\u017ee se izbe\u0107i usled ozbiljne re\u017eije nastupa kako srpske, tako i kosovske strane.<\/p>\n

Propu\u0161tena jugoslavenska prilika<\/strong><\/p>\n

Kakvo se god re\u0161enje na kraju bude sprovelo \u2013 a ve\u0107 je o\u010digledno da se ka nekom definitivno ide \u2013 kosovsko pitanje danas ome\u0111eno je relativno \u010dvrstim i nepromenljivim istorijskim okvirima. Spletom razli\u010ditih, ponekad i protivre\u010dnih istorijskih procesa, Kosovo i Metohija \u0107e te\u0161ko biti vra\u0107eni u okvire Srbije onako kako je to bio slu\u010daj do jednostranog progla\u0161enja nezavisnosti 2008. godine. Jedina prava “istorijska \u0161ansa”, kako se ina\u010de pompezno opisuju dana\u0161nji pregovori izme\u0111u Srbije i Kosova, propu\u0161tena je neuspehom da se albansko stanovni\u0161tvo na Kosovu su\u0161tinski integri\u0161e u jugoslovensku socijalisti\u010dku federaciju na ravnopravnim osnovama.<\/p>\n

Pogubni procesi “federiranja federacije” i ja\u010danje republi\u010dkih nacionalizama osujetili su verovatno i jedino trajno re\u0161enje, koje je Ko\u010da Popovi\u0107 sa\u017eeto izrazio ocenom da bi, u slu\u010daju takve integracije, kosovski Albanci mo\u017eda mogli biti Albanci i Jugosloveni, ali nikako Albanci i Srbi. Da je u redovima jugoslovenskog rukovodstva prevladala prva strategija, to bi i Albancima olak\u0161alo borbu protiv nacionalizma i iredentizma u sopstvenim redovima, a u ime prava i prednosti koje im omogu\u0107uje jugoslovenska zajednica naspram onih koje obe\u0107ava \u2013 i nikad ne ispunjava \u2013 u\u017ee etni\u010dka zajednica.<\/p>\n

Me\u0111utim, po\u0161to je danas taj scenario sasvim u domenu alternativne istorije, svi poku\u0161aji re\u0161avanja “kosovskog problema” moraju po\u0107i od priznavanja \u010dinjenice da je Kosovo, za srpsku dr\u017eavu, “izgubljeno” usled akumuliranih rezultata istorijskih procesa. Na to ne pristaju neki delovi srpske vladaju\u0107e klase i glavnina opozicionih snaga, pa se tako radije opredeljuju za strategiju “odr\u017eanja statusa kvo” i “zamrzavanje konflikta” na tragu Rezolucije SB UN 1244. Kriti\u010dari ove opcije naj\u010de\u0161\u0107e isti\u010du to da je ona “nerealna” i “iracionalna”. Me\u0111utim, ova strategija, iako ukida svaku mogu\u0107nost za zdrave me\u0111uetni\u010dke odnose u bli\u017eoj i daljoj budu\u0107nosti, nije u potpunosti neosnovana, jer se bazira na su\u0161tinski ispravnoj proceni da se odnos snaga u svetu menja.<\/p>\n

Modeli u igri<\/strong><\/p>\n

S jedne strane o\u010digledno se menja ameri\u010dka uloga i strategija u svetskom poretku, a sa druge se odvijaju dezintegrativni procesi u Evropskoj uniji \u010diji je krajnji bilans jo\u0161 uvek neizvestan. Kona\u010dni rezultat ovih kretanja mo\u017ee biti svet sa nekoliko imperijalizama koji jedan drugom konkuri\u0161u, pa se misli da \u0107e se kad-tad ponovo osvojiti prostor za uklju\u010denje Kosova u sastav Srbije na ra\u010dun slabije atlantske hegemonije. Pre\u0107utkuje se, naravno, to da se ovakav scenario, bez obzira na geopoliti\u010dke spekulacije, mo\u017ee ostvariti jedino politikom “\u010delika i krvi” \u010diji je rezultat uvek bilo uzajamno propadanje balkanskih naroda.<\/p>\n

Pod drugi pristup spadaju svi oni “modeli re\u0161enja” o kojima se tako mnogo naga\u0111a u srpskoj i regionalnoj javnosti poslednjih meseci. Naga\u0111ati se jedino i mo\u017ee, s obzirom da je “unutra\u0161nji dijalog” u toj meri netransparentan da je pitanje znaju li i svi \u010dlanovi Vlade \u0161ta je endgame<\/em> i \u010demu se te\u017ei. S obzirom da je potpuno i direktno priznanje Kosova od strane Srbije skoro pa nemogu\u0107e, preostaje jo\u0161 nekoliko opcija: model dve Nema\u010dke, model Ju\u017enog Tirola i sad ve\u0107 \u010duveno “razgrani\u010denje” ili “korekcija granica”.<\/p>\n

U prvom slu\u010daju, Kosovo bi postalo \u010dlanica UN, ali ne bi bilo ve\u0107ih ustupaka u smislu priznavanja dr\u017eavnosti. U drugom slu\u010daju, Kosovo bi dobilo \u0161iroku autonomiju, dodu\u0161e, bez oznaka dr\u017eavnosti. S obzirom da su ove varijante razmatrane jo\u0161 pre dosta godina, te da nisu za\u017eivele kao alternative, “razgrani\u010denje” je strategija o kojoj se sve vi\u0161e govori, mada nije jasno da li je to zato \u0161to se ka tom modelu zaista ide ili se to koristi kao “dimna zavesa” za neki drugi, od toga razli\u010dit ishod pregovora. Iako se ne zna ni kako bi ovo re\u0161enje zaista izgledalo, mogu\u0107e je da bi srpske op\u0161tine severno od Ibra \u2013 severna Kosovska Mitrovica, Leposavi\u0107, Zubin Potok i Zve\u010dan, skoro sve mesta koje je ovih dana obilazio i Vu\u010di\u0107 \u2013 pre\u0161le u sastav Srbije, a Kosovu bi, u zamenu za to, bila pripojena Pre\u0161evska dolina, ve\u0107inski nastanjena albanskim stanovni\u0161tvom.<\/p>\n

Interesna pozadina statusa quo<\/em><\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko je raspravljati o posledicama ovog ili onog re\u0161enja kada se ne zna ni u \u010demu se ta\u010dno ono sastoji. U slu\u010daju malo verovatne pobede strategije zamrzavanja konflikta, kosovsko pitanje ostalo bi teg koji pritiska svaku politi\u010dku raspravu i organizovanje u Srbiji, zatomljuju\u0107i druga presudna pitanja i borbe u srpskom dru\u0161tvu. Dobar primer<\/a> dokle to mo\u017ee da ide je progla\u0161avanje ovogodi\u0161njih protesta protiv visokih cena goriva vidom pritiska na Srbiju da poka\u017ee “kooperativnost” u pogledu pregovora oko Kosova. Iako je pod pritiskom sve ve\u0107eg raslojavanja, bede i masovnog iseljavanja kosovsko pitanje, u pore\u0111enju sa sredinom 2000-ih, postepeno potisnuto u drugi plan, ono bi ostalo kec u rukavu koje srpske vlasti uvek mogu da izvuku u slu\u010daju ozbiljnijih dru\u0161tvenih potresa. Isto tako, novi politi\u010dki akteri bili bi stalno prinu\u0111eni da se, po tom pitanju, stalno opredeljuju za jedan od usko postavljenih ponu\u0111enih odgovora.<\/p>\n

Sa druge strane, u slu\u010daju “razgrani\u010denja” i nekakvog re\u0161enja odnosa sa Kosovom, mogu\u0107e je da bi intenzitet tog problema u javnosti zaista bio umanjen, \u010dime bi se otvorila mogu\u0107nost za ozbiljnije pokretanje drugih tema. Osim toga, ukoliko bi to bilo pra\u0107eno intenziviranjem ekonomskih, kulturnih i drugih odnosa me\u0111u stanovni\u0161tvom Srbije i Kosova, dugoro\u010dno bi i moglo do\u0107i do popravljanja me\u0111uetni\u010dkih odnosa. Me\u0111utim, upravo je ovo razlog za sumnju da srpsko rukovodstvo uop\u0161te i \u017eeli “re\u0161enje”, s obzirom na to da mu odgovara kako politi\u010dka dominacija Kosova u javnom mnjenju, tako i status severa Kosova kao “sive zone” u kojoj je mogu\u0107e ne samo utajiti porez i obavljati sli\u010dne radnje, \u0161to rade brojne srpske firme<\/a>, ve\u0107 i njome vladati pomo\u0107u lokalnih, nikom odgovornih mo\u0107nika<\/a> kao \u0161to su Zvonko Veselinovi\u0107 i Milan Radoi\u010di\u0107.<\/p>\n

Ovakav tip aran\u017emana, koji je aktuelan ve\u0107 godinama, omogu\u0107ava i da se kosovski Srbi, koji imaju izuzetan simboli\u010dki zna\u010daj u doma\u0107oj javnosti, i njihove politi\u010dke stranke neprestano koriste za ra\u010dun politi\u010dko-kriminalnih manevara Beograda od kojih nemaju su\u0161tinske koristi. Tome u prilog ide i \u010dinjenica da je Zvonko Veselinovi\u0107 bio blizak i prethodnoj vladaju\u0107oj garnituri. Samo je 2013. i 2014. godine iz bud\u017eeta R. Srbije dnevno odlazilo<\/a> preko 800.000 evra pod izgovorom pomo\u0107i srpskom stanovni\u0161tvu na Kosovu, da bi se kasnije ispostavilo da je ovaj novac kori\u0161\u0107en za boga\u0107enje pojedinaca i firmi bliskih vlastima, dok su Srbi po enklavama \u017eiveli sve te\u017ee. \u010cak je i Centar za ekologiju i razvoj sporta koji je Vu\u010di\u0107 posetio u Zubinom Potoku nepostoje\u0107i<\/a> \u2013 pod tim imenom nije registrovano nijedno pravno lice, ali je bez obzira na to taj “centar” dobio oko pola miliona evra u poslednjih nekoliko godina!<\/p>\n

Zbogom, predsedni\u010de!<\/strong><\/p>\n

Naposletku, potreba za razgrani\u010denjem opravdava se krajnje nacionalisti\u010dkim i paranoi\u010dnim zastra\u0161ivanjem javnosti<\/a> time da \u0107e, u slu\u010daju da do korekcije granica ne do\u0111e, Albanci “za 40 godina do\u0107i do Vranja”. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, politika razgrani\u010denja je isklju\u010divo i jedino politika etni\u010dki \u010distih teritorija koja, onda kada ne vodi direktno u zlo\u010dine, uvek vodi u etni\u010dku surevnjivost, zatvaranje i homogenizaciju. Osim toga, postavlja se pitanje sudbine Albanaca na severu i Srba na jugu Kosova \u2013 gde su oni u velikoj ra\u010dunici razgrani\u010denja? Tako se navodna suprotstavljenost imperijalizma i nacionalizma pokazuje kao la\u017ena: udovoljavanje pritisku stranog faktora da se “zatvori” kosovski problem ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da to u\u010dine nacionalisti, i to tako da se i ubudu\u0107e strukturno garantuje privla\u010dnost nacionalisti\u010dkih opcija.<\/p>\n

Vu\u010di\u0107ev najavljeni “istorijski govor”, odr\u017ean u nedelju ta\u010dno u podne u Kosovskoj Mitrovici, bio je \u0161upalj, isprazan i, u pogledu re\u0161enja, nije saop\u0161tio ni\u0161ta novo. Sa druge strane, iako je usputno rehabilitovao Milo\u0161evi\u0107a kao “velikog lidera”, jasno je izrazio i ono \u0161to je imperativ velikih sila \u2013 da je potrebno posti\u0107i nekakvu vrstu kompromisa. Ta vrsta pritiska je presudni faktor u oblikovanju srpske politike prema Kosovu, a balansiranje izme\u0111u razli\u010ditih “modela” je samo balansiranje izme\u0111u razli\u010ditih imperijalnih interesa: Rusije, koje se zala\u017ee za “teritorijalnu celovitost Srbije”, SAD, koje su otvorenije za razgrani\u010denje, i Nema\u010dke, koja ostaje pri tvrdoj liniji da o razgrani\u010denju nema ni govora.<\/p>\n

Ni na kosovskoj strani stanje nije ni\u0161ta bolje, jer je kosovska politi\u010dka elita u velikoj meri ogledalni lik srpske, koliko se god one me\u0111usobno trudile da se prika\u017eu razli\u010ditim. Valja se podsetiti da su plakati sa parolom “Dobro do\u0161ao, predsedni\u010de!” doslovni prevod bilborda na albanskom koji su osvanuli u Bujanovcu 2017. uo\u010di posete predsednika Albanije, a povodom \u010dega se digla stra\u0161na dreka<\/a> u srpskim medijima.<\/p>\n

Kona\u010dan ishod svih mogu\u0107ih je raspleta je u najboljem slu\u010daju konzervativan, a u najgorem reakcionaran. Do neke nove zajednice naroda s ovih prostora dug je put, pa bi do tada imalo smisla da novi politi\u010dki i dru\u0161tveni akteri u svim zemljama intenziviraju saradnju, od elementarnih dru\u0161tvenih aktivnosti do ozbiljnijih udru\u017eivanja i ru\u0161enja postoje\u0107ih institucionalnih prepreka. Zajedni\u010dkih tema ima sasvim dovoljno. Jedino iz takve prakse mo\u017ee proiza\u0107i pravo re\u0161enje i “kosovskog problema” koje \u0107e re\u0107i \u2013 zbogom, predsedni\u010de.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Protekli vikend izve\u0161tavanje srpskih medija ispunila je skoro pa titovska poseta predsednika Vu\u010di\u0107a severu Kosova. <\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":24890,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-24886","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24886","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24886"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24886\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24894,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24886\/revisions\/24894"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24890"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24886"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24886"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24886"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24886"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24886"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24886"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24886"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}