{"id":24803,"date":"2018-09-07T07:00:52","date_gmt":"2018-09-07T06:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24803"},"modified":"2021-02-25T10:51:22","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:22","slug":"multikulturni-revizionizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24803","title":{"rendered":"Multikulturni revizionizam"},"content":{"rendered":"

Zbog mje\u0161ovitog etni\u010dkog sastava stanovni\u0161tva, Vojvodina mnogima u biv\u0161oj Jugoslaviji jo\u0161 uvijek slu\u017ei kao sinonim za multikulturalizam. No nedavni primjer iz Novog Sada pokazuje da i me\u0111unacionalna suradnja mo\u017ee prikrivati ekstremno desne politike sje\u0107anja.<\/strong><\/p>\n

Revizija istorijskih doga\u0111aja iz perioda Drugog svetskog rata vi\u0161e nikog u Srbiji ne \u0161okira. Postala je ona odavno delom dru\u0161tveno-politi\u010dke svakodnevice. Me\u0111utim, nedavni doga\u0111aji u skup\u0161tini grada Novog Sada povodom inicijative za podizanje spomenika “Nevinim \u017ertvama 1944.\/1945.” ipak su pobudili pa\u017enju lokalne, ali i \u0161ire regionalne javnosti. Tokom \u017eu\u010dne rasprave u novosadskom parlamentu, gradski odbornik Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS) Sa\u0161a Novakovi\u0107 je za govornicu iza\u0161ao<\/a> u \u0161ajka\u010di sa \u010detni\u010dkom kokardom i u svom obra\u0107anju izjedna\u010dio ideologije fa\u0161izma i komunizma. Mo\u017ee se re\u0107i da je javnost pre bila \u0161okirana “modnim izra\u017eajem” Novakovi\u0107a, nego li sadr\u017eajem njegovoga obra\u0107anja. Uniformisani \u010detnik je jo\u0161 uvek mnogo \u0161okantnija pojava od mantre o “dva totalitarizma” koja je zahvaljuju\u0107i rezolucijama 1<\/a><\/sup> predstavni\u010dkih tela Evropske unije postala neodvojivi deo politi\u010dkog glavnog toka dana\u0161nje Evrope.<\/p>\n

Ovaj odbornik pripada partiji nastaloj odmetanjem \u010ditavog gradskog odbora tradicionalno \u010detni\u010dkog Srpskog pokreta obnove (SPO) u jednoj od mnogobrojnih deoba koje je ova organizacija pretrpela od svoga osnivanja. Novonastali POKS je zvani\u010dno osnovan<\/a> 2017. godine okupiv\u0161i uglavnom renegate SPO-a. Na potonjim beogradskim izborima njihov kandidat<\/a> za gradona\u010delnika je bio unuk Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. U Novom Sadu POKS participira u gradskoj vlasti u ideolo\u0161kom bor\u0161\u010du od koalicije koju pored njih \u010dine Srpska napredna stranka (SNS), Savez vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara (SVM), Socijalisti\u010dka partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija, Zelena stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Ono \u0161to spaja ovo \u0161aroliko dru\u0161tvo politi\u010dkih organizacija nesumnjivo je njihova zajedni\u010dka ljubav prema javnim i gradskim preduze\u0107ima koja \u010dini osnovu njihovog politi\u010dkog delovanja. Dokaz tome bila je i rasprava i glasanje o ovoj inicijativi kojoj su se SPS i LSV usprotivili, \u0161to je ipak bilo nedovoljno za potres, a kamo li razlaz u koaliciji formalno ideolo\u0161ki suprotstavljenih partnera.<\/p>\n

Nenau\u010dne konstrukcije<\/strong><\/p>\n

Verovatno planski postaviv\u0161i raspravu o jednoj ovakvoj inicijativi u suton sezone godi\u0161njih odmora, kada je koncentracija javnosti na najni\u017eem mogu\u0107em nivou, i u jeku najave gradona\u010delnika Milo\u0161a Vu\u010devi\u0107a da bi gradska vlast mogla sru\u0161iti<\/a> Sportsko-poslovni centar Vojvodina (SPENS), vladaju\u0107a koalicija je uspela da progura izgradnju ovog spomenika uprkos protivljenju opozicije, ali i pomenutog dela svojih koalicionih partnera. Za usvajanje ove inicijative glasali su odbornici najve\u0107e stranke u zemlji (SNS) i deo njihovih koalicionih partnera iz pomenutog POKS i SVM koji jo\u0161 od 2016. poku\u0161ava da progura<\/a> izgradnju spomenika “nevinim \u017ertvama komunisti\u010dkog terora” nakon oslobo\u0111enja grada od fa\u0161isti\u010dke okupacije 1944. godine. Ovim je SVM kao nezvani\u010dna vojvo\u0111anska ispostava Orbanovog Fidesza uspeo da u Novi Sad donese najnovije ideolo\u0161ke trendove iz mati\u010dne dr\u017eave u kojoj se kriminalizovanje komunizma, ali i antifa\u0161izma vr\u0161i sistematski, uz upotrebu dr\u017eavnih resursa i infrastrukture. Dakako, SVM kao manjinska partija ne bi imala nikakve \u0161anse u ostvarivanju ovog nauma bez nesebi\u010dne podr\u0161ke ovda\u0161njih politi\u010dkih organizacija krajnje desnice koje svoje bitisanje zasnivaju na radikalnom antikomunizmu.<\/p>\n

\u010citava pri\u010da o ovoj inicijativi svoju legitimaciju zasniva na “Deklaraciji o zlo\u010dinu u Rajinoj \u0161umi” koju je novosadska skup\u0161tina usvojila<\/a> 2015. godine na inicijativu tada\u0161njeg SPO-a (dana\u0161njeg POKS-a) i organizacije Drina-Dinara-Dunav koja je u politi\u010dkom \u017eivotu Novog Sada potrajala svega jedan mandat raspodele funkcija u javnim preduze\u0107ima. Pri\u010da o navodnom “zlo\u010dinu u Rajinoj \u0161umi” spada u najdrasti\u010dnije primere istorijskog revizionizma uop\u0161te. Naime, prilikom obavljanja komunalnih radova u okolini Novog Sada 1991. godine prona\u0111ene su ljudske kosti. Kako se pretpostavlja, na ovom lokalitetu je pokopano izme\u0111u 200 i 250 osoba. Nadle\u017ene institucije od vremena otkri\u0107a ovih kostiju nisu ni\u0161ta uradile na utvr\u0111ivanju identiteta osoba pokopanih na ovom mestu, sem \u0161to se ovi ljudski ostaci \u010duvaju u depou Gradskog muzeja. Dakle, do dana dana\u0161njeg nemamo nikakvu zvani\u010dnu nau\u010dno utvr\u0111enu \u010dinjenicu o tome \u010diji su ostaci prona\u0111eni na lokalitetu Rajine \u0161ume, iz kog istorijskog razdoblja poti\u010du itd. Me\u0111utim, istra\u017eivanjem ovog slu\u010daja se 1996. godine po\u010deo baviti gradski odbornik SPO-a dr. Milan Negrojevi\u0107, koji tvrdi<\/a> da je “pouzdano utvrdio identitet 12 streljanih uglednika”.<\/p>\n

Ujedinjeni u antikomunizmu<\/strong><\/p>\n

\u010citava metodologija istra\u017eivanja ovog funkcionera jedne ordinarne \u010detni\u010dke partije zasnivala se na \u010dinjenici da je nakon oslobo\u0111enja Novog Sada naredbom partizanskog komadanta za Vojnu oblast Ba\u010dke i Baranje, generala Josipa Rukavine, sprovedeno hap\u0161enje kolaboranata i saradnika fa\u0161isti\u010dkih vlasti, te na svedo\u010denjima rodbine i potomaka uhap\u0161enih koji uglavnom nisu bili ni ro\u0111eni u doba koje je predmetom istra\u017eivanja. Metodolo\u0161ke manjkavosti revizionisti\u010dkog istra\u017eivanja o navodnom zlo\u010dinu u Rajinoj \u0161umi nisu predstavljale nikakvu prepreku politi\u010dkim predstavnicima Novosa\u0111ana da donesu deklaraciju o ovom navodnom doga\u0111aju. Koliko je ovaj akt gradskih vlasti bio zasnovan na istorijskim \u010dinjenicama svedo\u010di i to da je \u010dak i Srpska radikalna stranka ratnog zlo\u010dinca Vojislava \u0160e\u0161elja prilikom rasprave o ovom doga\u0111aju bila na stanovi\u0161tu da ovakvu deklaraciju treba podr\u017eati, ali tek nakon \u0161to “istorijska nauka ispita lokalitet i utvrdi \u010diji se ostaci nalaze tamo i za\u0161to su se tamo na\u0161li”. Iz svega prilo\u017eenog mo\u017ee se videti da spomenik “Nevinim \u017ertvama 1944.\/45.” legitimacijski osnov crpi iz ma\u0161te sledbenika \u010detni\u0161tva na koju se naslonila i najve\u0107a politi\u010dka organizacija vojvo\u0111anskih Ma\u0111ara koja je u potpunosti potpala pod uticaj aktuelnog politi\u010dkog trenda u mati\u010dnoj zemlji. Nije neva\u017eno pomenuti da \u0107e spomenik biti postavljen na zemlji\u0161tu koje pripada Vojsci Srbije. Za otkup ovog zemlji\u0161ta gradska vlast, odnosno gra\u0111ani Novog Sada, \u0107e vojsci dati<\/a> tri stana i 380.000 evra.<\/p>\n

O samom karakteru ove inicijative, \u010dini se, najbolje govore re\u010di samog predlaga\u010da \u0110ule Ki\u0161a, Predsednika gradske komisije za kulturu, koji je istakao<\/a> da “namera nije da spomenik bude politi\u010dki”, te da “ne ulazimo u to gde je, ko i za\u0161to stradao”. Sem \u0161to je tvrdnja o apoliti\u010dnosti spomenika kojim se obele\u017eavaju navodna zlodela jedne konkretne politike u najmanju ruku logi\u010dki problemati\u010dna, ona je i krajnje cini\u010dna. Sve i da su ta\u010dni navodi revizionisti\u010dkih politi\u010dara o ovom navodnom zlo\u010dinu, doga\u0111aji nakon oslobo\u0111enja Novog Sada ne bi se mogli tuma\u010diti izvan istorijskog konteksta. Podseti\u0107emo, Novi Sad je u toku Drugog svetskog rata bio pod okupacijom vojske fa\u0161isti\u010dke Ma\u0111arske, tokom koje je vr\u0161en sistematski teror i progon nema\u0111arskog stanovni\u0161tva koji je kulminirao najve\u0107im zlo\u010dinom u istoriji grada \u2013 Novosadskom racijom 1942. godine. Davati sud o represiji nad po\u010diniocima zlo\u010dina i njihovim pomaga\u010dima ne uzev\u0161i u obzir ovu \u010dinjenicu je akt krajnjeg cinizma koji predstavlja glavnu karakteristiku savremenog istorijskog revizionizma.<\/p>\n

No, i pored toga, ovda\u0161nja multikulturna revizionisti\u010dka dru\u017eina nije se mogla osloniti na doga\u0111aj zasnovan na nedvosmisleno utvr\u0111enim istorijskim \u010dinjenicama, nego se uhvatila za spekulacije desni\u010darskog politi\u010dara koji je u slobodno vreme istra\u017eiva\u010d amater. Ovim se name\u0107e zaklju\u010dak da je osnovni motiv pokretanja inicijative za podizanje ovakvog spomenika sadr\u017ean u potrebi za obra\u010dunom sa komunisti\u010dkom ideologijom i njenim nasle\u0111em na ovim prostorima. Tako je u svemu predo\u010denom najzanimljivije kako me\u0111usobno suprotstavljeni nacionalizmi vrlo lako nalaze zajedni\u010dki jezik pred “baukom komunizma”. Na toj osnovi se gradi ovda\u0161nji savremeni multikulturni vojvo\u0111anski revizionizam. Ba\u0161 kao \u0161to se na istoj osnovi temeljila raznolika multinacionalna vojska pod vo\u0111stvom Vermahta na Isto\u010dnom frontu leta 1941. godine.<\/p>\n

  1. Rezolucija Saveta Evrope 1096 iz 1996., Rezolucija Saveta Evrope 1481 iz 2006. i Rezolucija Evropskog parlamenta od 2. aprila 2009. godine o evropskoj savesti i totalitarizmu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Revizija istorijskih doga\u0111aja iz perioda Drugog svetskog rata vi\u0161e nikog u Srbiji ne \u0161okira. Postala je ona odavno delom dru\u0161tveno-politi\u010dke svakodnevice. Me\u0111utim, nedavni doga\u0111aji u skup\u0161tini grada Novog Sada povodom inicijative za podizanje spomenika…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":24804,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[144],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-24803","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-revizionizam","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24803","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24803"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24803\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":27634,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24803\/revisions\/27634"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24804"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24803"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24803"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24803"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24803"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24803"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24803"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24803"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}