{"id":24638,"date":"2018-08-28T02:00:41","date_gmt":"2018-08-28T01:00:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24638"},"modified":"2021-02-25T10:51:26","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:26","slug":"ko-steluje-minimalac-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24638","title":{"rendered":"Ko \u0161teluje minimalac u Srbiji?"},"content":{"rendered":"

Poslodavci i re\u017eimski ekonomisti u Srbiji opet galame: nema prostora za pove\u0107anje minimalca! Me\u0111utim, rast produktivnosti i stagnacija pla\u0107a upu\u0107uju na neke sasvim druge odgovore.<\/strong><\/p>\n

Kao i svake godine u avgustu, pored letnjih vru\u0107ina, dodatno se temperatura podigne usled najave sindikata o pove\u0107anju minimalne plate u Srbiji. Zakon o radu nala\u017ee da se do 15. septembra utvrdi cena najmanje zarade za idu\u0107u kalendarsku godinu, kao ishod dogovora poslodavaca i predstavnika radnika na Socijalno-ekonomskom savetu. Ovog puta sindikati su bili smeliji, lansiraju\u0107i zahtev da minimalni dohodak zaposlenih mora pratiti potro\u0161a\u010dku korpu tro\u010dlane porodice u Srbiji, a pravu plimu osporavanja izazvao je Du\u0161ko Vukovi\u0107, potpredsednik Samostalnog sindikata Srbije, pominju\u0107i povi\u0161icu od 11 hiljada dinara odnosno da bi cena radnog sata trebalo da bude 209 dinara.<\/p>\n

Kao \u0161to se ve\u0107 ustalio obi\u010daj, predstavnici poslodavaca, pra\u0107eni \u010detom protr\u017ei\u0161nih ekonomista i usputnim izjavama politi\u010dara, negiraju da je tako ne\u0161to mogu\u0107e, redovno se pozivaju\u0107i na nedovoljan rast produktivnosti rada u Srbiji i slab bruto dru\u0161tveni proizvod (BDP), koji jo\u0161 nije dostigao nivo iz 1989. godine. Posebno briljira Neboj\u0161a Atanackovi\u0107, predsednik Unije poslodavaca Srbije, svojim izjavama da “mi ne da vi\u0161e nismo u socijalizmu, nego ovakvi predlozi li\u010de na komunizam”.<\/p>\n

Stagnacija zarada<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, prost pregled ekonomskih parametara nefinansijskog sektora, a posebno mikro, malih, i srednjih preduze\u0107a (MSPP) pokazuje jednu veoma interesantnu situaciju da se od postkrizne 2014. godine bruto dodata vrednost 1<\/a><\/sup> oporavila, \u010dak i porasla sa smanjenim brojem radnika. Naime, usled izbijanja svetske recesije 2009. godine, u privatnim preduze\u0107ima je otpu\u0161teno 140 hiljada radnika i nikada se zaposlenost nije oporavila na prethodni nivo. To upu\u0107uje da je produktivnost naglo sko\u010dila o \u010demu svedo\u010de donji grafikoni.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Zapravo, iznena\u0111uje \u010dinjenica da je prera\u0111iva\u010dka industrija pove\u0107ala produktivnost rada za \u010dak 23 %, a celokupni nefinansijski sektor 14 %. S obzirom da se u Srbiji gaji poseban mit o neophodnosti malih i srednjih preduze\u0107a za razvoj privrede i koji obuhvataju 837.532 radnika, \u0161to je 65,7 % od ukupne zaposlenosti u privatnom sektoru, treba ista\u0107i da je uspeh postignut i kod njih sa rastom od 8 %. Me\u0111utim, kada se pogleda kretanje prose\u010dnih realnih zarada vide\u0107e se relativno vodoravni smer, a \u0161to upe\u010datljivo pokazuje donji grafikon. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Sve intenzivnija eksploatacija<\/strong><\/p>\n

Po\u0161to privreda Srbije pati od hroni\u010dnog nedostatka tehnolo\u0161kih inovacija, a s druge strane neto investicije, koje jedine mogu da obezbede modernizaciju opreme i postrojenja, dramati\u010dno su opadale sa 4.5 % udela u BDP-u 2012. godine na svega 1,9 % u 2016. godini, rast produktivnosti mo\u017ee se tuma\u010diti jedino pove\u0107anom intenzifikacijom proizvodnje manjeg broja radnika, \u0161to je svedo\u010danstvo pove\u0107ane eksploatacije rada.<\/p>\n

Analize socijalnog statusa gra\u0111ana pokazuju strahovit u\u010dinak dugotrajne deindustrijalizacije, masovnog otpu\u0161tanja radnika, a posebno od svetske ekonomske krize 2008. godine, a \u0161to se ogleda u nepodno\u0161ljivo visokoj stopi nezaposlenosti, najve\u0107oj dohodovnoj nejednakosti na tlu Evrope, zabrinjavaju\u0107em siroma\u0161tvu i masovnim bekstvu ljudi u inostranstvo radi zaposlenja. Uprkos manipulacijama dr\u017eavnih organa 3<\/a><\/sup> \u010dak i kada bi se prihvatili zvani\u010dni podaci, vlada Ane Brnabi\u0107 za poslednjih godinu dana bele\u017ei porast nezaposlenosti sa 12,8 % na 14,8 %.<\/p>\n

Posebno je intrigrantna analiza Maje Krek<\/a>, na osnovu Eurostat podataka, pokazav\u0161i da polovina odraslog stanovni\u0161tva Srbije ima u 2016. prihode manje od 213 evra, a 80 % ljudi do 344 evra, \u0161to je manje za tridesetak evra od zvani\u010dno proklamovane prose\u010dne mese\u010dne zarade za tu godinu. Trenutno minimalna neto plata iznosi 24.822 dinara ili 210 evra, a sude\u0107i po Numbeovim podacima<\/a>, za dnevnu ishranu od 2.400 kalorija za 31 dan po osobi mora se izdvojiti 10,505.31 dinara. Dakle, \u010detvoro\u010dlana porodica mora da potro\u0161i 37 hiljada dinara 4<\/a><\/sup> mese\u010dno samo za pravilnu ishranu. Jasno je da ako oba roditelja primaju minimalac, a o samohranim majkama ili o\u010devima da i ne govorimo, ne mogu da izmire ra\u010dune za stan, komunalne usluge i komunikacije.<\/p>\n

Ovo isti\u010demo kako bi pokazali koliko je ogromna eksploatacija rada u Srbiji, sude\u0107i po Marksovoj \u0161emi da vrednost radne snage odre\u0111uje vrednost roba, odnosno korpa dobara, koja slu\u017ei za prostu reprodukciju stanovni\u0161tva sude\u0107i po standardima jedne epohe. O\u010digledno je akumulacija kapitala u\u0161la u \u0107orsokak, ako ni pod ovako niskim tro\u0161kovima radne snage nije sposobna za iole zna\u010dajnije investicije u pro\u0161irenje proizvodnje i tako rapidno smanji nezaposlenost, a platama da uzlazni smer.<\/p>\n

Uteg visokih kamata<\/strong><\/p>\n

Postavlja se pitanje gde odlazi golemi vi\u0161ak vrednosti koji ostvari srpska privreda? Odgovor le\u017ei u zaprepa\u0161\u0107uju\u0107e velikoj otplati kamata i kredita nagomilanog spoljnog duga, koji uprkos valutnim trikovima vladinih slu\u017ebi, nikako ne pada ispod 23 milijardi evra. 5<\/a><\/sup> Zapravo, ako uporedimo samo neto prirast BDP-a u 2015. i 2016. godini od 496 miliona evra i 621 milion sa otpla\u0107enim kamatama od 1.076 miliona evra i 1.069 miliona za isti period 6<\/a><\/sup> izlazi na videlo da je politika \u0161tednje Aleksandra Vu\u010di\u010da do\u017eivela fijasko. Zapravo, smanjiv\u0161i plate u javnom sektoru i penzije za 10% kategorijama iznad minimalnih, ali i pove\u0107anjem poreskih stopa privredi, suzila je prostor \u0161irenju poslovanja i akumulacije kapitala mnogobrojnim preduze\u0107ima.<\/p>\n

Na ovo treba dodati repatrijaciju profita i dividendi inostranih firmi (u Srbiji ih ima 2.440 i obuhvataju 40% tr\u017ei\u0161ta) kojima su sve vlade unazad 15 godina ispla\u0107ivale basnoslovne subvencije da bi se investiralo u Srbiji. Pri tom se strane kompanije slu\u017ee nerealnim transfernim cenama u poslovanju sa svojim mati\u010dnim filijalama, uklju\u010duju\u0107i razne oblike autsorsinga 7<\/a><\/sup> , a zna\u010dajan problem predstavlja i privredni kriminal koji iznosi devize iz zemlje ste\u010denih u sivoj ekonomiji.<\/p>\n

Bez razvojne politike<\/strong><\/p>\n

Sa ukupnom zadu\u017eeno\u0161\u0107u privatnog sektora prema spoljnim poveriocima od 12,2 milijarde evra (uklju\u010duju\u0107i banke koje su dominantno u stranom vlasni\u0161tvu), na ime \u010dega se u 2015. isplatilo 600 miliona evra kamate i niskim stopama neto investicija, ne treba se onda \u010duditi \u0161to nema zna\u010dajnog rasta tehnolo\u0161ke produktivnosti rada kao jedinog zdravog privrednog rasta bez pove\u0107ane eksploatacije radnika, a to posebno va\u017ei za mala i srednja preduze\u0107a koja imaju nekonkurentna sredstva za proizvodnju i bave se delatnostima sa niskim nivoom prerade. Od 340.112 registrovanih MMSP-a njih 62,5 % posluje u radno i resursno intezivnim granama, a kada se njima dodaju velike firme sli\u010dnog profila onda 60,7 % izvoza prera\u0111iva\u010dke industrije u 2016. godini otpada na robe i usluge sa slabom dodatom vredno\u0161\u0107u.<\/p>\n

Politi\u010dke elite snose odgovornost za ovakvo stanje nemilosrdnim sprovo\u0111enjem neoliberalne agende pusto\u0161e\u0107ih privatizacija u protekle dve decenije, bez ikakve razvojne ekonomske politike, koja bi otklonila visoku nezaposlenost koja obara tr\u017ei\u0161ne nadnice na minimum. Pri tom ni\u0161ta zna\u010dajno nije ura\u0111eno da se privreda podupre ulaganjem u mre\u017eu istra\u017eiva\u010dkih instituta i fakulteta za inovacijsku trku na svetskom tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

Iako se radnici i radnice u Srbiji iz petnih \u017eila trude da ostvare kvalitetan i obiman u\u010dinak na poslu trpe\u0107i raznorazne oblike mobinga, uskra\u0107ivanja pravedne nadoknade za prekovremeni rad, izbegavanje poslodavaca da upla\u0107uju socijalne doprinose i sve to skop\u010dano sa sabotiranjem sindikata, dostignuta produktivnost im se ne\u0107e isplatiti ve\u0107im platama od inflacionih pode\u0161avanja jer kapital luta u lavirintima otplate kamata i lo\u0161ih preduzetni\u010dkih poduhvata. Recimo jasno, ne treba \u0161timovati minimalac ve\u0107 ra\u0161timovati besramni kapitalizam.<\/p>\n

  1. Bruto dodata vrednost je razlika izme\u0111u vrednosti roba u baznim cenama i me\u0111ufazne potro\u0161nje u kupovnim cenama – vrednost svih proizvoda u odre\u0111enom obra\u010dunskom periodu utro\u0161enih u proces proizvodnje[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Pad u 2009. godini za 10% posledica je promenjene metodologije prora\u010duna realne zarade i nema veze s krizom.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. U Srbiji se od skora primenjuje metodologija Ankete o radnoj snazi koja uvodi kriterijum jednog sata rada u prethodnoj nedelji kao dovoljan uslov da se osoba svrsta u zaposlene bila pla\u0107ena ili ne. Videti \u0161ire o posledicama statisti\u010dkih redefinisanja i manipulacija u radu Sarite Brada\u0161<\/a>.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Ura\u010dunali smo manje potrebe za kalorijama kod dece do 12 godina[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. Ekonomista Neboj\u0161a Kati\u0107 dao je temeljnu analizu<\/a> tvrdnji re\u017eimskih zvani\u010dnika da je udeo spoljnog duga pao sa 71,5% na 65,5% BDP-a u 2017. godini.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  6. Udeo kamata u BDP-u se pove\u0107ao 0,6% u 2008. godini na 3,6% u 2016. godini.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  7. O vrlo lo\u0161em uticaju stranog kapitala na odliv deviza iz zemlje videti studiju Ivana Radenkovi\u0107a<\/a>[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kao i svake godine u avgustu, pored letnjih vru\u0107ina, dodatno se temperatura podigne usled najave sindikata o pove\u0107anju minimalne plate u Srbiji…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":24641,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[228],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[406],"class_list":["post-24638","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekonomija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24638","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24638"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24638\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24653,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24638\/revisions\/24653"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24641"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24638"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24638"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24638"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24638"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24638"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24638"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24638"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}