{"id":2461,"date":"2014-09-17T06:45:50","date_gmt":"2014-09-17T05:45:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=2461"},"modified":"2021-02-25T11:06:13","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:13","slug":"romska-zajednica-izmedu-multikulturalizma-i-politike-stednje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=2461","title":{"rendered":"Romi izme\u0111u multikulturalizma i politike \u0161tednje"},"content":{"rendered":"

\u201cEuropski put\u201d zemalja regije \u010desto se do\u017eivljava izme\u0111u ostalog i kao sredstvo za\u0161tite prava nacionalnih manjina. No, formalno dr\u017eavno prihva\u0107anje multikulturalizma koje te\u010de paralelno s procesima privatizacije i deregulacije otvara \u010ditav niz problema koje nije mogu\u0107e rije\u0161iti bez suo\u010davanja s klasnim aspektom romskog pitanja.<\/strong><\/p>\n

Uslovi dru\u0161tvene reprodukcije koje name\u0107e neoliberalna kontraofanziva su takvi da generiraju kretanje prema apsolutnom osiroma\u0161enju. Upravo romska zajednica predstavlja vidljiv primer te tendencije, kako po izvorima prihoda, tako i u smislu zadovoljenja elementarnih potreba za stanovanjem, zdravljem, transportom, obrazovanjem, uslugama socijalne za\u0161tite itd. Za veliki deo romske zajednice u Srbiji nipo\u0161to ne va\u017ei teza o relativnosti siroma\u0161tva koja konstatuje slobodu racionalnog izbora u pogledu pro\u0161irivanja na\u010dina zadovoljavanja elementarnih potreba. \u0160tavi\u0161e, neoliberalizacija za Rome zna\u010di problem pronalaska elementarnih na\u010dina zadovoljenja bazi\u010dnih potreba. Drugim re\u010dima, za Rome, mogu\u0107nosti izbora su znatno su\u017eene, tim vi\u0161e \u0161to su dana\u0161nji na\u010dini zadovoljenja potreba dovedeni u apsolutnu zavisnost o kupovnoj mo\u0107i.<\/p>\n

Postojanje materijalne bede u velikim razmerama ipak ne podrazumeva i homogenizaciju interesa, jo\u0161 manje klasnog prepoznavanja, pogotovu kada se radi o romskoj zajednici. Partikularizmi, koji su bili produbljeni multikulturalisti\u010dkim ideologemima naro\u010dito popularnih nakon 2000-ih, delovali su u pravcu sve ve\u0107e fragmentacije i rastvaranja romske zajednice. 1<\/a><\/sup> Sa druge strane, politi\u010dka kooptacija romske zajednice od strane dr\u017eave doprinela je, preko institucije Nacionalnih saveta, sve ve\u0107em udaljavanju romske politi\u010dke elite od baze. Kako je tranzicija uzimala maha, a ekonomska nu\u017enost povla\u010dila za sobom i ideologiju imaginarnog zajedni\u0161tva, tako se od strane romskih lidera i njihovih gra\u0111anskih mentora poja\u010davao vapaj za \u201ckulturnim dijalogom\u201d upu\u0107en dr\u017eavi. Ovo pozivanje na kulturno polje u re\u0161avanju strukturnih problema je indikativno, jer pacifikuje ekonomsko-politi\u010dke antagonizme.<\/p>\n

Simptomi kulturalisti\u010dkih posredovanja prilikom u\u010destalog prebijanja Roma po ulicama, preko tortura u policijskim stanicama, do ispoljavanja institucionalnog rasizma putem masovnih iseljavanja kakva iniciraju lokalne vlasti, umno\u017eili su se, a romska elita ni dalje nije re\u0161avala te probleme politi\u010dkim pritiskom. Iako institucinalni predlozi postoje, do sada dr\u017eava nije bila u stanju da zacrtane ciljeve strategija, akcionih planova i programa dosledno realizuje. 2<\/a><\/sup> Imaju\u0107i u vidu da su dopunska posredovanja unutar romske zajednice pripala romskoj “eliti”, koja je zadobila pravo participacije na politi\u010dkom tr\u017ei\u0161tu 3<\/a><\/sup>, trebalo bi postaviti logi\u010dno pitanje u kojoj meri elita mo\u017ee da se zala\u017ee za istinsku demokratizaciju.<\/p>\n

Afirmativna <\/strong>akcija pred izazovima bud\u017eetskih redukcija
\n<\/strong><\/p>\n

Devedesetih godina, sa Zakonom o udru\u017eivanju gra\u0111ana u udru\u017eenja, dru\u0161tvene organizacije i politi\u010dke organizacije koje se osnivaju za teritoriji SRJ, kre\u0107e ulaganje i u multikulturalne programe, uglavnom donacijama Soro\u0161evog Fonda za otvoreno dru\u0161tvo. Iako se virus liberalnog idealizma u postjugoslovenskoj situaciji probijao i kroz Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim, Gypsy<\/em> industrija (bujanje romskih NVO) se u Srbiji mogla formirati tek ulaskom zemlje u evropske \u201cdemokratske\u201d procese od dvehiljaditih naovamo. Bilo je jasno da usred strukturnih problema povratak na \u201csre\u0107ne\u201d forme asimilacije, koje su se provodile za vreme Jugoslavije, nije vi\u0161e mogu\u0107. Sistematski su se brisale tekovine SFRJ gde je 17% Roma bilo uklju\u010deno u proizvodan rad, sa relativno sigurnim zaposlenjem i garantovanim socijalnim pravima. 4<\/a><\/sup><\/p>\n

Nova paradigma progresa je instalirana i u samotuma\u010denju romske zajednice \u2013 “nacionalno bu\u0111enje” je omogu\u0107eno u novom demokratskom dru\u0161tvu koje kona\u010dno dozvoljava izlazak iz sub-dru\u0161tvene zabiti pru\u017eaju\u0107i romskoj zajednici status nacionalne manjine. Odatle su do sada isplivale razli\u010dite forme multikulturalnosti: od butik multikulturalizma koji promovi\u0161e nacionalne kafane i hranu, ali koji je sumnji\u010dav prema merama afirmativne akcije, preko pedago\u0161kog multikulturalizma koji strukturne probleme tretira ideologijom subjektivnog izbora, do demografsko-instrumentalnog multikulturalizma koji nacionalne manjine i imigrante smatra motorom ekonomije i \u010diji zagovornici te\u017ee razobli\u010davanju konvencija nacionalne ekonomije. Svi ovi re\u017eimi tolerancije i imaginarnog zajedni\u0161tva suo\u010dili su se sa slede\u0107im paradoksom: \u0161ta ako su vrednosti ne\u010dije kulture takve da ih iz perspektive vlastitih kulturnih normi mo\u017eemo smatrati nekulturnim i netolerantnim? Ideolo\u0161ki problem ovih formi multikulturalizama je u tome \u0161to se postojanje razli\u010ditih kulturnih zajednica predstavlja kao mirna koegzistencija, dok je zapravo re\u010d o upravljanju etni\u010dkim i rasnim sukobima. Primera radi, iako su zvani\u010dne vrednosti tolerancije formalno usvojene, ipak je za vreme Univerzijade 2009. tada\u0161nja demokratska vlast organizovanje ovog doga\u0111aja sprovodila ogra\u0111ivanjem “nehigijenskog” romskog naselja, koje valjda nije bilo dovoljno \u010disto i reprezentatvino za posetioce \u017eeljne lepog pejza\u017ea.<\/p>\n

Dr\u017eava Srbija nikada zvani\u010dno nije zauzela stav povodom izjava<\/a> njema\u010dke kancelarke Angele Merkel, Francuskog predsjednika Sarkozyja ili britanskog premijera Camerona koje su se ticale nove politike tretiranja multikulturalnosti. Evropska javnost reagovala je na ove izjave kao da se radi o bu\u0111enju potisnute nema\u010dke pro\u0161losti, novom nacizmu itd. Kasnije izjave<\/a> Merkelove predo\u010davaju poku\u0161aj omek\u0161avanja teze o propasti projekta multikulturalizma \u0161to pokazuje stanovitu ambivalentnost po ovom pitanju. \u0160tavi\u0161e, Merkelova je u naknadnim izjavama podr\u017eavala priliv kvalifikovanih imigranata uz uslov po\u0161tovanja nema\u010dkih zakona, ponovila je da je muslimanska kultura organski deo Nema\u010dke kao i da je Nema\u010dka iz ekonomskih razloga nakon II svetskog rata imigrantska zemlja per se.<\/em> Multikulturalizam u evropskom kontekstu sa\u017eima mehanizme uklju\u010divanja-isklju\u010divanja u liku sretnog spoja republikanizma i federalizma i EU se ne mo\u017ee zamisliti bez multikulturalnih elemenata ugra\u0111enih u konstitucionalne sisteme evropskih dr\u017eava.<\/p>\n

Tr\u017ei\u0161ni multikulturalizam<\/strong><\/p>\n

Tako se umesto definitivnog kraha multikulturalizma u Evropi sada radi o prilago\u0111avanju re\u017eima tolerancije redukcijama mera afirmativne akcije, kresanju bud\u017eetskih sredstava za programe multikulturalnog sadr\u017eaja, prebacivanju odgovornosti na lenjivce u dru\u0161tvu, ukratko, re\u010d je o op\u0161toj reorijentaciji. Srbija je sledila ove mere: bud\u017eet je skresan za programe romske nacionalne manjine a uvedena je i kvota u okviru mera afirmativne akcije za upis romske dece u srednje \u0161kole i fakultete od 2%, dok su “lenji” Romi postali svi oni koji ne \u017eele da na raskrnicama peru vetrobrane i ne \u017eele da slave novu ideologiju preduzetni\u0161tva. Ono \u0161to ostaje nejasno jeste pitanje pravca u kojem se kre\u0107e ova reorijentacija bez stvarnih orijentira. Dakle, nakon krize splasnuo je i po\u010detni entuzijazam koji je po\u010divao na obilnom prilivu sredstava organizacijama civilnog dru\u0161tva. Izgledalo je kao da je multikulturalni fokus na kulturni identitet Roma utihnuo, pa su se sve vi\u0161e \u010duli glasovi koji zagovaraju politizaciju, naravno u skladu sa postoje\u0107im pravilima igre. Poziv romskih lidera na politi\u010dko jedinstvo, na kooperativnu saradnju sa srpskom vladom i na prestanak politike pevanja i igranja je zapravo lozinka za akulturalizaciju.<\/p>\n

Naravno, nije problem u pevanju i igranju kao takvom, ve\u0107 samo u onome koje nije kompatibilno sa kulturnim tr\u017ei\u0161tem. Politi\u010dko tr\u017ei\u0161te romskih lidera je takvo da omogu\u0107uje koncentraciju i kontrolu distributivnih funkcija, jednom re\u010dju, u potpunosti upravlja sferom kulture. 5<\/a><\/sup> Ve\u0107 se naziru u\u010dinci neoliberalnog slavljenja \u201crazlike\u201d u liku monokulturalizma i nacionalizma: sa jedne strane individualna sloboda izbora na tr\u017ei\u0161tu kulturnih razlika, a sa druge strane prinuda uklapanja kulturnih razlika u nacionalne vrednosti. Vidi se da dr\u017eava nije neutralna u odnosu na multikulturalnost ali na\u010din na koji je posreduje upu\u0107uje na predatorsku i neselektivnu logiku prema kapitalu. Tako se u kontekstu mera \u0161tednji \u010desto u diskursima romskih NVO govori o niskoj ekonomskoj kulturi Roma, ali i o potencijalima da se ekonomska politika vodi u okvirima kulturne politike. 6<\/a><\/sup><\/p>\n

Pomeranjem fokusa sa ideologije multikulturalizma na politi\u010dki aspekt zapravo se i dalje ne re\u0161avaju strukturni problemi romske zajednice. Kako je ova \u201cpolitizacija\u201d sasvim uklopljena u dominantni neoliberalni politi\u010dki kurs, te dogmu politike \u0161tednje, zapravo se i ne radi o nekom novom politi\u010dkom kursu. Probleme nezaposlenosti, problem masivnog osiroma\u0161enja stanovni\u0161tva, probleme nestajanja socijalnih usluga i zdravstvenog osiguranja (Romi i Romkinje imaju najkra\u0107i \u017eivotni vek<\/a>), probleme socijalnog stanovanja itd., dominatna politika ne uspeva re\u0161iti ni za ve\u0107insko stanovni\u0161tvo, a jo\u0161 manje za romsko. \u0160to se ti\u010de aspekta kulture, jasno je da se ovi problem i ne mogu re\u0161iti u okviru polja kulture. \u0160to se ti\u010de politike, da bi se dogodila stvarna emancipacija romske zajednice politiku je potrebno graditi na sasvim druga\u010dijim osnovama.<\/p>\n

  1. Kao pokazatelj mo\u017eemo uzeti i \u010dinjenicu da su na izborima za izbor \u010dlanova Nacionalnih saveta nacionalnih manjina 2010. godine Romi iza\u0161li sa 10 listi kandidata, najvi\u0161e od svih nacionalnih manjina<\/a>[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. U okviru Dekade Roma (2005.-2015.) vlada je usvojila planove izrade nacionalnih akcionih planova u oblasti obrazovanja, zdravlja, stanovanja i zapo\u0161ljavanja \u0161to je trebalo biti dopunjeno me\u0111uresornim merama (osnivanje Interresornih komisija) antidiskriminacije, smanjenja siroma\u0161tva i polo\u017eaja romskih \u017eena. Istovremeno, za realizaciju ovih planova vlada nije predvidela mere finansiranja i pra\u0107enja rezultata dok su nefunkcionalne Interresorne komisije vi\u0161e puta bile reformisane.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine je u duhu politi\u010dkog personalizma i politike hitnosti, a uo\u010di izbora za Nacionalne savete na VII kongresu Lige SKRUG<\/a>, pozvao na politi\u010dko jedinstvo sve romske snage<\/a>: (\u2026) ako ve\u0107 danas sprovedemo politi\u010dko jedinstvo mi vi\u0161e ne\u0107emo imati problema sa dr\u017eavom Srbijom u re\u0161avanju romskih problema (\u2026) nema vi\u0161e borbe za emancipaciju Roma kroz sve druge institucije, kroz nevladin sektor, jedini na\u010din jeste politika i jedinstveno nastupanje na ovom politi\u010dkom tr\u017ei\u0161tu.”[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Treba napomenuti da su problemi romske zajednice postojali i za vreme SFRJ, ali u daleko manjem obimu po\u0161to je otvoren pristup zdravstvenoj za\u0161titi, stanovanju, obrazovanju i zapo\u0161ljavanju, doveo je do kakvog takvog pobolj\u0161anja polo\u017eaja romskih manjina.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. Jedan od primera je i slu\u010daj preno\u0161enja osniva\u010dkih prava nad listovima nacionalnih manjina Nacionalnim savetima iz 2004. godine. Nacionalni saveti manjina formirani su na osnovu lo\u0161eg saveznog Zakona o manjinskim pravima i kao takvi formirani su putem elektora i imenovanja, a ne neposrednim izborima. Letimi\u010dan pogled na romske listove otkriva partijske interese i apsolutni manjak kriti\u010dnosti<\/a>.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  6. U pripremi je kulturna platforma Lige Roma SKRUG koja predvi\u0111a jaku tehno-menad\u017eersku organizaciju procesa svekulturalizacije koja \u0107e se odvijati u liku novih oblika preduzetni\u010dkih formi, pretvaranja romskih slamova u komercijalne etno-centre, promovisanjem izvorne romske muzike, itd.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Strukturni uslovi koje name\u0107e neoliberalna kontraofanziva kapitala su takvi da potvr\u0111uju kretanje prema apsolutnom osiroma\u0161enju. Upravo romska zajednica predstavlja…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2468,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[161],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[158],"class_list":["post-2461","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ljudska-prava","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2461","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2461"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2461\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36836,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2461\/revisions\/36836"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2468"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2461"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2461"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2461"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=2461"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=2461"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=2461"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=2461"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}