{"id":24578,"date":"2018-08-20T07:00:27","date_gmt":"2018-08-20T06:00:27","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24578"},"modified":"2021-02-25T10:51:27","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:27","slug":"np-iskra-r","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24578","title":{"rendered":"“Ekolo\u0161ka dr\u017eava” Crna Gora"},"content":{"rendered":"

Zemlja “divlje ljepote” uskoro \u0107e morati promijeniti turisti\u010dki slogan jer toliko pretjeruje s izgradnjom u nacionalnim parkovima da od ovog divljeg uskoro ne\u0107e ostati ni\u0161ta. Brzina kojom Crna gora prolazi proces od ilegalne gradnje do legalizacije i promjene zakona na korist turisti\u010dkih i energetskih investicija u za\u0161ti\u0107ene dijelove prirode, \u010dini se br\u017ea nego u ostalim usporedivim zemljama. Pred argumentom investicija struka i zainteresirana javnost ostaju gotovo nemo\u0107ni.<\/strong><\/p>\n

Podilaze\u0107i interesima “privilegovanih pojedinaca” u Nacionalnom parku “Skadarsko jezero” mogla bi uskoro ni\u0107i dva luksuzna turisti\u010dka naselja, Porto Skadar Lake i naselje Mihailovi\u0107i, sa 600 sme\u0161tajnih jedinica i 30 vezova za plovila. Takav razvojni scenario promovi\u0161e Nacrt Prostornog plana posebne namjene<\/a> (PPPN) koji je krajem jula usvojila crnogorska Vlada.<\/p>\n

Nata\u0161a Kova\u010devi\u0107, izvr\u0161na direktorka NVO Green Home, upozorava<\/a> da ovaj plan donosi “ugro\u017eavanje prirode, neodr\u017eive projekte gradnje, i podila\u017eenje interesima privilegovanih pojedinaca”. Pored mega turisti\u010dkih infrastruktura, nastavlja Kova\u010devi\u0107 “u zoni Mihailovi\u0107i, koja predvi\u0111a tri puta vi\u0161e turista nego stanovnika u Virpazaru, favorizuju se nauti\u010dki turizam, marine i komercijalna pristani\u0161ta na preko 15 lokacija sa zimskim skloni\u0161tima, servisima za jahte i plovila nepoznatih veli\u010dina”. Postoje\u0107i plovni putevi se kre\u0107u od 1.8 do 4m dubine gaza plovila, stoga se planira prekopavanje dna jezera i rijeke Bojane, \u0161to bi,zaklju\u010duje ona “zna\u010dilo ekolo\u0161ku katastrofu za hidrolo\u0161ki i biolo\u0161ki sistem jezera”.<\/p>\n

Predlaga\u010d obrazla\u017ee da se sme\u0161tajni kapaciteti ne planiraju u zonama najstro\u017eeg re\u017eima za\u0161tite, te da \u0107e se insistirati na adaptaciji postoje\u0107eg stambenog prostora u apartmane, gradnji u okviru postoje\u0107ih struktura i gradnji eko-naselja, smatraju\u0107i da time ostaje veran deklarativnom opredeljenju Vlade da o\u010duva prirodne odlike i graditeljsko nasle\u0111e<\/a> najve\u0107eg od pet nacionalnih parkova u Crnoj Gori.<\/p>\n

Me\u0161tani i organizacije posve\u0107ene ekologiji, me\u0111utim, sasvim druga\u010dije tuma\u010de Nacrt. Predstavnici kampanje Spasimo Skadarsko<\/a> konstatuju da bi izgradnja Porto Skadar Lake-a i apartmana u Mihailovi\u0107ima nanela nepopravljivu \u0161tetu ambijentu koji u\u017eiva status zna\u010dajnog ornitolo\u0161kog podru\u010dja (IBA) i nalazi se na svetskoj listi mo\u010dvara od me\u0111unarodnog zna\u010daja (RAMSAR), a koji je crnogorska Vlada u obavezi da \u0161titi i kao kandidat za mre\u017ee Emerald<\/a> i Natura 2000<\/a>.<\/p>\n

Oaze ilegalne gradnje<\/strong><\/p>\n

Uprkos ustavnom odre\u0111enju Crne Gore kao ekolo\u0161ke dr\u017eave, nacionalni parkovi, koji zahvataju gotovo desetinu njene teritorije, ni do sada u praksi nisu u\u017eivali zadovoljavaju\u0107u za\u0161titu. Istra\u017eiva\u010dki centar MANS je, primera radi, jo\u0161 2009. godine objavio rezultate istra\u017eivanja ilustrativnog naslova: “Skadarsko jezero – nacionalni park ili oaza nelegalne gradnje<\/a>“. Studija je u regionu detektovala veliki broj nelegalnih, mahom komercijalnih, ugostiteljskih i turisti\u010dkih objekata. Za Prokletije je iste godine status nacionalnog parka izvojevan upravo sa \u017eeljom da se time za\u0161tite od daljeg uni\u0161tavanja. Sli\u010dna je situacija i u NP Lov\u0107en, odavno ugro\u017eenom zgradama koje ni\u010du “preko veze”, a zarad \u010dije gradnje ponekad, pored prirode, stradaju i istorijski objekti.<\/p>\n

Uticaj devastacijskih faktora koje je pre desetak godina apostrofirao MANS \u2013 slabi ljudski i tehni\u010dki kapaciteti nadle\u017enih dr\u017eavnih organa, nedostatak kontinuirane inspekcije, adekvatne i detaljne planske dokumentacije, uz nedostatak politi\u010dke volje za primenu zakona i propisa i ogroman pritisak kapitala \u2013 u me\u0111uvremenu se samo pove\u0107ao. Raspolaganje prostorom i prirodnim resursima je u Crnoj Gori, naime, dogmatski i demago\u0161ki podre\u0111eno strategiji privla\u010denja direktnih stranih “investicija” i (navodnom) razvoju uslu\u017enog sektora u oblasti turizma.<\/p>\n

Kako ilustruje Kova\u010devi\u0107 za Bilten: “Poslednje dvije decenije smo svjedoci devastacijske gradnje na obali, prilikom koje je planovima primorskih op\u0161tina do 2020. godine bilo predvi\u0111eno preko 800.000 stambenih i turisti\u010dkih jedinica, \u0161to znatno prevazilazi postoje\u0107i broj stanovnika u Crnoj Gori. Planirani udio gra\u0111evinskih povr\u0161ina obalnog podru\u010dja od 15,5% prema\u0161uje onaj koji postoji u npr. Dubrova\u010dko-Neretvanskoj \u017eupaniji Hrvatske \u010dak 4 puta \u0161to jasno govori o preobukiranosti obale, ali i unosnim zaradama u gra\u0111evinskom biznisu za pojedince na u\u0161trb kvaliteta \u017eivljenja i \u017eivotne sredine gra\u0111ana”. Da li se sada sa “potro\u0161ene” obale prelazi na zale\u0111e?<\/p>\n

\u0110edovina na dobo\u0161u<\/strong><\/p>\n

“Stavljanje \u0111edovine na dobo\u0161” je u zemlji propalog (i tendenciozno uni\u0161tavanog) realnog sektora mnogima, priznajmo, poslu\u017eila kao slamka spasa, \u0161to je za takvu strategiju pribavilo delimi\u010dnu i privremenu podr\u0161ku. Ipak, kako vreme prolazi, ekstraktivisti\u010dka priroda direktnih stranih investicija<\/a> i luksuznog turizma postaje sve o\u010diglednija 1<\/a><\/sup>, a njihove negativne posledice sve \u010de\u0161\u0107e kritikovane. Ne mo\u017ee se re\u0107i da je ikada bilo lokacija za megalomanske rizort-ove, port-ove i bej-ove koje nisu bile problemati\u010dne, ali je \u010dinjenica da njihovo dalje mno\u017eenje zahteva \u017ertvovanje sve ve\u0107eg udela teritorije i sve ranjivijih ambijenata, pa izaziva i sve jasnije formulisan otpor.<\/p>\n

Zato se dr\u017eavni vrh u sprovo\u0111enju opisanih prostornih politika (ili “totalne rasprodaje” Crne Gore) oslanja na jaku formalnu i neformalnu centralizaciju, koju su institucionalno restrukturiranje i izmene legislative u poslednjih nekoliko meseci radikalizovali.<\/p>\n

Pre svega, u oktobru je donesen ve\u0107 ozlogla\u0161eni Zakon o prostornom planiranju i izgradnji objekata, koji vezuje ruke potencijalno jogunastim lokalnim samoupravama i preostale poluge planiranja prepu\u0161ta Podgorici. U me\u0111uvremenu donesena akta ni\u017eeg reda \u2013 pomenuti Planovi podru\u010dja posebne namene koje, da ironija bude ve\u0107a, izra\u0111uje privatna firma pod nazivom Republi\u010dki zavod za urbanizam i projektovanje , i dr\u017eavne studije lokacije \u2013 u praksi olak\u0161avaju posao “investitorima”, tretiraju\u0107i ambijente vi\u0111ene za “valorizaciju” kao prazna mesta bez geolo\u0161ke, biolo\u0161ke i kulturno-politi\u010dke povesti. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Zakon za kreativne interpretacije<\/strong><\/p>\n

U delu koji se ti\u010de nacionalnih parkova Zakon ostavlja mogu\u0107nosti za kreativno tuma\u010denje. Kako je za Bilten komentarisala istra\u017eiva\u010dica u oblasti urbanog razvoja Sonja Dragovi\u0107: “Zakon ne predvi\u0111a strogu za\u0161titu ovih prostora od potencijalno \u0161tetnih graditeljskih poduhvata, ve\u0107 otvara prostor za devastaciju pod krinkom \u2019razvojnih projekata”. To je bila jedna od zamjerki na Nacrt tokom javne rasprave odr\u017eane pro\u0161log ljeta, na koju su iz Ministarstva odgovorili da se “naseljima koja postoje u nacionalnim parkovima mora kroz plansku dokumentaciju obezbijediti ure\u0111enje i razvoj”. U skladu sa tim je Scenario 2 PPPNSJ-a sa po\u010detka teksta, kojim se odobrava apartmanizacija Skadarskog jezera, nazvan Odr\u017eivi razvoj. U skladu sa krupnim re\u010dima, da, ali i krajnje ironi\u010dno, ako se uzme u obzir da su upravo me\u0161tani Virpazara pre nekoliko godina zahtevali od resornog Ministarstva za odr\u017eivi razvoj i turizam da spre\u010di svaku dalju gradnju do dono\u0161enja PPPNSJ, a sve u nadi da \u0107e taj akt biti u skladu sa nekada\u0161njim, stro\u017eim propisima.<\/p>\n

Stvaranje uslova za razvoj lokalnih zajednica svakako ne deluju kao prva briga predlaga\u010du PPPNSJ, koji je istovremeno i predlaga\u010d sasvim nedavno odba\u010denog nacrta izmena Zakona o eksproprijaciji. Po njemu bi i ono malo nerasprodate imovine u CG, ako se za nju pojavi interes “investitora”, dr\u017eava mogla da otkupi od vlasnika po ceni koju sama odredi 3<\/a><\/sup>. Akumulacija razvla\u0161\u0107ivanjem u Crnoj Gori naprosto nije metafora.<\/p>\n

Pro\u0161logodi\u0161nje izmene zakonodavstva i ingerencija stvorile su, pritom, interregnum, stanje prilago\u0111avanja novim institucijama koje su upu\u0107eni uspeli ve\u0161to da iskoriste. Ono je doprinelo pomenutom neformalnom aspektu centralizacije. Enes Dre\u0161kovi\u0107, biv\u0161i direktor NP Prokletije, tvrdi da za njegovog mandata (2009-14) u nacionalnom parku nije bilo nelegalne gradnje, na koju se me\u0161tani sve \u010de\u0161\u0107e \u017eale u poslednje dve godine, dok Denis Rugovac za mahinacije, nepotizam i zloupotrebu slu\u017ebenog polo\u017eaja koji su doveli do rasplamsavanja nelegalne gradnje i nekontrolisanu se\u010du \u0161ume okrivljuje li\u010dno aktuelnog direktora, Elvira Klicu<\/a>.<\/p>\n

Po\u0161asti balkanskog poluostrva<\/strong><\/p>\n

Opisane probleme dodatno ote\u017eava i aktuelna po\u0161ast balkanskog poluostrva \u2013 hidroelektrane. \u0002 NP Durmitor aktuelno ugro\u017eava jedan od zloslutnih projekata izmena krajolika zarad iskori\u0161\u0107avanja hidroenergetskih potencijala. U pitanju su “povampireni” projekti hidrocentrala Buk Bijela i Fo\u010da, \u010dija je izgradnja jo\u0161 sedamdesetih odba\u010dena zbog procene \u0161tetnog uticaja na za\u0161ti\u0107eni region kanjona Tare u Crnoj Gori, koji je istovremeno i svetska ba\u0161tina i deo n.p. Durmitor. UNESCO je sredinom osamdesetih razmatrao predlog da se zbog opasnosti od izgradnje hidroelektrane na Tari NP Durmitor uvrsti u listu svetske ugro\u017eene ba\u0161tine<\/a>. Istra\u017eiva\u010dki centar Aarhos iz Sarajeva je u saradnji sa jo\u0161 \u010detiri organizacije nedavno tu\u017eio Bosnu i Hercegovinu okru\u017enom sudu u Banja Luci zbog kr\u0161enja konvencija Aarhus i Espo i neregularnosti u proceduri izdavanja dozvola za ove projekte<\/a>.<\/p>\n

Na konferenciji o mini hidroelektranama u Crnoj Gori, Srbiji i Bosni i Hercegovini, koju je nedavno organizovao MANS, zaklju\u010deno je da su u sve tri dr\u017eave na delu sli\u010dni procesi: firme \u010diji su vlasnici bliski vlasti od stanovni\u0161tva dobijaju ogromne subvencije, a za sobom ostavljaju pusto\u0161. U slu\u010daju Crne Gore, u vi\u0161e od 9.6 miliona eura\u00a0 koje su firme Hidroenergija Montenegro iz Berana, Kronor, Igma Energy i Synergy uprihodovale u periodu od 2014. do 2017.godine, \u010dak 5.3 miliona eura, uprihodovano je iz subvencija. Posebnu bojazan izazivaju nagove\u0161taji transformacije nacionalnih parkova u deoni\u010darska dru\u0161tva spremna za privatizaciju.<\/p>\n

Razaranje nacionalnih parkova predstavlja tu\u017enu krajnost na kontinuumu devastacije prostora i prirodnih resursa u CG. “Netaknute kamenite obale jezera, ostrvca, mnoga sa manastirima na njima, mo\u010dvarna podru\u010dja, \u0161ume vrbe, otvorene vode i milja plutaju\u0107e vegetacije koja su dom, kako se procijenjuje, za vi\u0161e od 281 vrsta ptica, 48 vrsta riba, 50 vrsta sisara, brojnih vodozemaca i insekata uklju\u010duju\u0107i i neke od najugro\u017eenijih \u017eivotinja u Evropi, kao \u0161to je rijedak kudravi pelikan-rezidentna ptica<\/a>“, koje prete da nestanu na Skadarskom jezeru, podeli\u0107e sudbinu mnogih ve\u0107 izrovanih, spaljenih, izbetoniranih i privatizovanih ambijenata i stani\u0161ta. Razlika je \u010desto vi\u0161e u statusu nego u su\u0161tini, budu\u0107i da Crna Gora jo\u0161 formalno \u0161titi Durmitor (sa Tarom), Prokletije, Lov\u0107en, Biogradsku goru i Skadarsko, ali, recimo, nema ni jedno morsko za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje.<\/p>\n

Glas doma\u0107e stru\u010dne javnosti je u\u0107utkan u okolnostima u kojima prilago\u0111enja zakonskog okvira pribavljaju legalitet nelegitimnim procesima. Stru\u010dnjaci, aktivisti i me\u0161tani zato ovih dana pola\u017eu nade u me\u0111unarodne institucije \u2013 od RAMSAR-a i Bernskog sekretarijata, preko UNESCO-a, do resornih institucija Evropske Unije. Opisani destruktivni procesi, koji su u suprotnosti sa obavezama preuzetim u procesu pristupanja EU i obavezom Crne Gore da za\u0161titi stani\u0161ta i vrste od zna\u010daja za Evropsku zajednicu, naime, eskaliraju upravo u trenutku otvaranja pristupnog Poglavlja 27, koje se ti\u010de za\u0161tite \u017eivotne sredine. Nadajmo se da \u0107e bar u slu\u010daju crnogorskih nacionalnih parkova dugoro\u010dni interes opstanka \u017eivota nadvladati kratkoro\u010dni interes kapitala.<\/p>\n

  1. Primera radi, op\u0161tina Tivat je pre nekoliko meseci oprostila\u00a0 luksuznom naselju Porto Montenegro oko 5 miliona evra poreza (izgra\u0111enom na mestu i umesto uspe\u0161no posluju\u0107eg Remontnog zavoda Sava Kova\u010devi\u0107) [↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. PPPN za podru\u010dje obale tako \u010ditavu obalsku zonu, bez izuzetka, namenjuje turizmu, sa predvi\u0111enim vi\u0161estrukim rastom obima te delatnosti do 2030. i na lokacijama na kojima se ve\u0107 ispoljavaju ozbiljni nedostaci komunalne i saobra\u0107ajne infrastrukture (U Kotoru i Tivtu po 4 do 6 puta). Umesto klubova za jedrenje ucrtavaju se golf tereni, a sasvim prenebregava postojanje stani\u0161ta ugro\u017eenih vrsta<\/a>.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. \u0002”Vlada je predlo\u017eila dopune Zakona o eksproprijaciji na zahtjev Katari Diara koji gradi stambeno-turisti\u010dki kompleks kod Plavih horizonata, dijelom i na privatnoj imovini koju vlasnici nisu voljni da prodaju. Sli\u010dan projekat u toku je za Buljaricu, gdje se Vladi javio arapski investitor<\/a>.”[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U Nacionalnom parku “Skadarsko jezero” mogla bi uskoro ni\u0107i dva luksuzna turisti\u010dka naselja, Porto Skadar Lake i naselje Mihailovi\u0107i, sa 600 sme\u0161tajnih jedinica i 30 vezova za plovila…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":24585,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[334],"theme":[457],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[218],"class_list":["post-24578","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekologija","theme-klima","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24578","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24578"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24578\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24595,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24578\/revisions\/24595"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24585"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24578"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24578"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24578"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24578"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24578"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24578"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24578"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}