{"id":24549,"date":"2018-08-17T07:00:26","date_gmt":"2018-08-17T06:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24549"},"modified":"2021-02-25T10:51:28","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:28","slug":"24549","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24549","title":{"rendered":"Zanemarivani sustavi obrane od prirodnih katastrofa"},"content":{"rendered":"

Sveobuhvatan sustav op\u0107enarodne obrane kakav je postojao u Jugoslaviji, u tranziciji na kapitalizam pao je na listi prioriteta. Stoga su kao recidivi pro\u0161log sustava odba\u010dene do tad postoje\u0107e organizacijske osnove. Obustavom masovne edukacije te kasnije mjerama \u0161tednje nestalo\u00a0 je i stru\u010dnjaka. Usitnjavanjem sustava pojavio se i problem nadle\u017enosti, dok se privatizacijom umjesto odr\u017eavanja po\u010deo pojavljivati cijeli novi set problema.
\n<\/strong><\/p>\n

Jedan od televizijskih priloga o civilnoj za\u0161titi zapo\u010dinje zanimljivim podatkom: “Da je hladnoratovske 1983. godine do\u0161lo do vazdu\u0161nog napada, ranjene bi samo u Beogradu spasavalo vi\u0161e od 300.000 ljudi obu\u010denih za civilnu za\u0161titu<\/a>.”<\/p>\n

U usporedbi sa prizorima devastacije koje su poplave iz maja 2014. godine ostavile iza sebe, a tokom koje je gra\u0111ane i imovinu branilo tek 1500 obu\u010denih spasilaca, ova brojka gledaocima mora zvu\u010dati veoma impozantno. Van ovih retkih prilika kada, nakratko, civilna za\u0161tita postane vru\u0107a tema, javnost u Srbiji slabo je upoznata sa problemima vezanima za ovu oblast, a vlasti se istom bave sporadi\u010dno, naj\u010de\u0161\u0107e pred “veliku ki\u0161u” ili neposredno nakon nje.<\/p>\n

Civilna za\u0161tita predstavlja organizovani dr\u017eavni odgovor na razli\u010dite vrste opasnosti koje ugro\u017eavaju ljude, \u017eivotinje, \u017eivotnu sredinu i kulturna dobra, u mirnodopskim i ratnim uslovima. Prema va\u017ee\u0107im zakonima u Srbiji, ovim sistemom rukovodi Uprava za civilnu za\u0161titu koja je deo Sektora za vanredne situacije, a koji je pak u sklopu Ministarstva unutra\u0161njih poslova. Deo obaveza i nadle\u017enosti imaju i lokalne samouprave kao i druge organizacije poput vatrogasne i druge hitne slu\u017ebe. U slu\u010daju progla\u0161enja vanredne situacije na razli\u010ditim se organizacionim nivoima formiraju i razni \u0161tabovi.<\/p>\n

Izostanak edukacije<\/strong><\/p>\n

Dana\u0161nji sistem civilne za\u0161tite u mnogome\u00a0se razlikuje od onog koji je postojao u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji. Akcenat u doba samoupravnog socijalizma bio je na dru\u0161tvenom konceptu op\u0161tenarodne odbrane, u kojem su sve lokalne samouprave imale mnogo vi\u0161e nadle\u017enosti, mo\u0107i ali i finansijskih sredstava. Tada su u jedinstvenom sistemu odbrane i za\u0161tite bili vojska, policija, teritorijalna odbrana, Slu\u017ebe posmatranja i obave\u0161tavanja, dr\u017eavni organi, zdravstvene institucije, meteorolo\u0161ke organizacije, preduze\u0107a, pojedinci itd. Takav sistem obele\u017eavala je masovnost, redovno vr\u0161enje obuke i integrisanost u celokupni \u0161kolski sistem.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci \u010diji se glas mo\u017ee \u010duti u ovim retkim situacijama saglasni su da civilnoj za\u0161titi u Srbiji nedostaje mnogo toga. Na prvom mestu isti\u010du manjak edukacije stanovni\u0161tva i obuke ve\u0107eg broja spasilaca. Pomenutu brojku od 300.000 obu\u010denih ljudi oni postavljaju u kontekst razvijenosti sistema civilne za\u0161tite socijalisti\u010dke Jugoslavije koji je prema njima odba\u010den i zapu\u0161ten iz ideolo\u0161kih razloga tokom devedesetih po\u0161to je vi\u0111en kao recidiv starog sistema<\/a>. Me\u0111utim, upravo je ekstenzivna edukacija stanovni\u0161tva u periodu SFRJ (kroz predmet Op\u0161tenarodna odbrana i dru\u0161tvena samoza\u0161tita \u2013 ONO i DSZ) predstavljala temelj izgradnje sistemski planirane za\u0161tite stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Nedostatak edukacije i obuke tek su jedan u nizu problema s kojima se suo\u010dava civilna odbrana u Srbiji. Nedovoljna bud\u017eetska izdvajanja za anga\u017eovanje i obuku ljudstva, nedostatak sredstava za prevenciju, uzbunjivanje, i za\u0161titu, kao i kompleksna struktura upravljanja slu\u017ebama za\u0161tite predstavljaju ozbiljne probleme za ovu oblast pa tako i ne \u010dudi da se diskusija o njima u javnosti pojavljuje samo u slu\u010dajevima krajnje nu\u017ede.<\/p>\n

Pitanja nadle\u017enosti<\/strong><\/p>\n

Sveobuhvatni koncept jugoslavenske op\u0161tenarodne obrane u tranzicijskom je periodu “prevazi\u0111en” kao preglomazan i skup s tvrdnjama da je sam sebi svrha. Postepeno smanjivanje bud\u017eeta, robnih rezervi koje su postojale (hrana, lekovi), ukidanje radnih mesta vodili su ka devastiranju sistema civilne za\u0161tite kakav je postojao u Jugoslaviji. Tek dono\u0161enjem Zakona o vanrednim situacijama<\/a> 2009. godine civilna za\u0161tita u Srbiji ulazi u period ponovnog sistemskog ure\u0111enja. U skladu s tim zakonom, usvojen je i Zakon o za\u0161titi od po\u017eara, a kasnije i Nacionalna strategija za\u0161tite i spasavanja u vanrednim situacijam<\/a>a i niz uredbi me\u0111u kojima i Uredba o formiranju \u0161tabova za vanredne situacije.<\/p>\n

Zakon prepoznaje formiranje jedanaest specijalizovanih jedinica civilne za\u0161tite, uskla\u0111enim s normama i propisima EU, ali sve one nisu ni devet godina nakon dono\u0161enja ovih regulativa formirane. Jedan od primarnih ciljeva Zakona i Nacionalne strategije bilo je formiranje telefonske linije 112 koji bi bio centar za hitne pozive. Broj jako dugo nije bio u funkciji, iako je veliki deo bud\u017eetskih sredstava odvajan za njegovo formiranje i odr\u017eavanje sistema. Predvi\u0111a se i sistemska edukacija stanovni\u0161tva, a na prvom mestu dece u osnovnim i srednjim \u0161kolama, \u0161to jo\u0161 uvek nije sprovedeno. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Jedna od osnovnih zamerki ovom Zakonu jeste pitanje nadle\u017enosti. Me\u0111unarodne organizacije, kao i EU, savetuju osnivanje posebnog tela<\/a> (ministarstva, agencije ili direkcije) koje bi rukovodilo ovom obla\u0161\u0107u radi efikasnijeg upravljanja i raspore\u0111ivanja bud\u017eeta kao i bolje prevencije i br\u017eeg i adekvatnijeg reagovanja po pitanjima za\u0161tite i sanacije. Kako tako ne\u0161to nije sprovedeno u delo, nadle\u017enosti i koordinacija u re\u0161avanju vanrednih situacija su \u010desto kontradiktorne i neizvodljive u praksi, a dodatno se komplikuje i izdvajanje bud\u017eetskih sredstava za potrebno ljudstvo i resurse.<\/p>\n

Od masovnih sektorskih otpu\u0161tanja do manjka ljudstva
\n<\/strong><\/p>\n

Aktuelnom zakonskom ure\u0111enju civilne za\u0161tite prethodilo je odstranjivanje navodnih vi\u0161kova zaposlenih u ovoj oblasti. Iz Ministarstva odbrane, koje se tada staralo i o sektoru civilne za\u0161tite, 2005. godine otpu\u0161teno je 5300 ljudi<\/a> od kojih je vi\u0161e od polovine bilo zadu\u017eeno upravo za ovu oblast. Takve “u\u0161tede” u vojnom bud\u017eetu su u znatnoj meri ugrozile i mogu\u0107nost daljeg ure\u0111enja i upravljanja civilnom za\u0161titom.<\/p>\n

Prema aktuelnim propisima Srbija bi trebala da ima jednog obu\u010denog pripadnika sektora civilne za\u0161tite na 1000 stanovnika, odnosno oko 8000 stalno anga\u017eovanih u Sektoru za vanredne situacije MUP-a. Sude\u0107i po razli\u010ditim informacijama do kojih je mogu\u0107e do\u0107i ta brojka jo\u0161 uvek nije ni pribli\u017eno dostignuta.<\/p>\n

Koliki je nedostatak u ljudstvu najbolje se moglo videti tokom poplava 2014. godine o \u010demu je Bilten ve\u0107 pisao<\/a>. Nedostatak adekvatno obu\u010denih i opremljenih jedinica koje bi koordinisale rad velikog broja civila koji su dobrovoljno pru\u017eali pomo\u0107 u odbrani od poplava vodio je ka haoti\u010dnim akcijama i lo\u0161em anga\u017eovanju infrastrukture, alata i mehanike potrebne u ovim situacijama.<\/p>\n

Nedostatak ljudstva primetan je i na lokalnom nivou, odnosno u op\u0161tinama<\/a> koje bi trebale da formiraju jedinice civilne za\u0161tite op\u0161te namene. Ove jedinice bi trebale da \u010dine gra\u0111ani koji dobrovoljno u njih ulaze, odnosno ne postoji nikakva zakonska obaveza za u\u010destvovanje u ovom radu, edukaciji i obuci. Tako pojedine op\u0161tine uredbama smanjuju broj odbora i jedinica o kojima bi trebale da se staraju iako su prethodno napravljeni planovi sa\u010dinjeni na osnovu istra\u017eivanja i podataka iznetih u Nacionalnoj strategiji za\u0161tite i spasavanja u vanrednim situacijama. Manjak anga\u017eovanih ljudi naro\u010dito je primetan u seoskim sredinama u kojima je infrastruktura nedostatna, a koje su bila i najugro\u017eenija usled mnogih nepogoda.<\/p>\n

Nepostoje\u0107a preventiva<\/strong><\/p>\n

Deo ovog problema, u slu\u010dajevima progla\u0161enja vanredne situacije, dr\u017eava mo\u017ee “nadomestiti” mobilizacijom radno sposobnog stanovni\u0161tva \u0161to je predvi\u0111eno Zakonom o vanrednim situacijama. Na primeru poplava iz 2014. godine mogli smo videti da su se gra\u0111ani samoorganizovali i bez ikakvog poziva na mobilizaciju, a to su u\u010dinili upravo usled neadekvatne reakcije institucija. Iako je njihova uloga tada bila izuzetno zna\u010dajna ozbiljna sistemsko ure\u0111enje civilne za\u0161tite bi moralo da podrazumeva i mnogo \u0161iru edukaciju stanovni\u0161tva o problemima prevencije, za\u0161tite i odbrane od nepogoda, kako bi oni koji \u017eele da pomognu drugima i sami bili sigurni a drugima korisniji.<\/p>\n

Okolnosti pod kojima je 1500 umesto 8000 obu\u010denih spasilaca<\/a> u\u010destvovalo u odbrani i spa\u0161avanju tokom poplava 2014. godine postaju mnogo jasnije ukoliko se baci makar i mestimi\u010dan pogled na bud\u017eet opredeljen za civilnu za\u0161titu. Od planirane 6.4 milijarde dinara za period od 2011. do 2015. godine Sektoru za vanredne situacije je odobreno svega 1.8 milijarde dinara, dok je procenjena \u0161teta samo od majskih poplava 2014. godine iznosila 220 milijardi dinara, odnosno 1.8 milijardi evra<\/a>. Devastiraju\u0107e posledice ovih poplava ne bi mogle biti minimalne, ali procene stru\u010dnjaka su da svaki ulo\u017eeni dinar u sistem za\u0161tite smanjuje 10 dinara \u0161tete od nepogoda.<\/p>\n

Ve\u0107a ulaganja u sistem civilne za\u0161tite su svakako nu\u017ena i nesumnjivo bi smanjila \u0161tetu usled prirodnih nepogoda, no kada se u obzir uzmu nepogode koje su se poslednjih godina dogodile na teritoriji Srbije jasno je da se one ponavljaju te da je potrebno mnogo vi\u0161e ulaganja u sisteme prevencije kako bi se umanjili rizici od \u0161tete.<\/p>\n

Od ekonomskog do ideolo\u0161kog pitanja<\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom 2017. godine led je, kako se to ka\u017ee, “okovao” Dunav<\/a>. Kada je krenulo otapanje, sante leda su na Zemunskom keju uni\u0161tile nekoliko marina lome\u0107i svojom silom \u010damce, brodi\u0107e i splavove. Ujedno su se neki posetioci ove gradske turisti\u010dke zone na\u0161li zarobljeni na splavovima koji nisu prekidali svoj redovni ugostiteljski rad, dok su neki me\u0161tani ugro\u017eavali sopstvene \u017eivote u poku\u0161ajima da iz leda izbave labudove. Sre\u0107a, takvih nije bilo puno pa ni spasioci nisu imali mnogo intervencija. Svima je ostalo da posmatraju kako se led povla\u010di i lomi sve pred sobom.<\/p>\n

Materijalna \u0161teta je velika, a isto se ponovilo i 2012. godine. Iako led tokom zimskog perioda u slivu Dunava nije retkost, \u010dinjenica da je u Srbiji led prekrio celu povr\u0161inu ove reke ne govori toliko o izuzetno hladnoj zimi koliko o neadekvatnom reagovanju nadle\u017enih institucija. Kako led ne bi potpuno zatvorio tok reke potrebno je da ledolomci rade svoj posao, 2012. godine je to poku\u0161alo tri broda za ove namene koji su bili u vlasni\u0161tvu dr\u017eavnih brodarskih preduze\u0107a, prethodne godine je to bio samo jedan<\/a>. Ipak, ledolomac “Greben”, jedini preostali u javnom vlasni\u0161tvu, ne mo\u017ee se sam izboriti sa ledom na \u010ditavom toku Dunava kroz Srbiju.<\/p>\n

Privatizacija vodoprivrednih preduze\u0107a<\/a> i posledi\u010dno lo\u0161e odr\u017eavanje re\u010dnih tokova i obaloutvrda zna\u010dajan su faktor u razmeri \u0161tete koje za sobom ostavljaju poplave. Iako su razmere \u0161tete koje su poplave u maju 2014. ostavile daleko najve\u0107e poslednjih decenija, izlivanje velikih re\u010dnih tokova ili buji\u010dne poplave su gotovo redovna pojava u Srbiji. Kako bi se smanjio uticaj ovih nepogoda potrebno je mnogo vi\u0161e ulaganja u sam vodoprivredni sistem, pa tek onda i u civilnu za\u0161titu.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci veruju da je mogu\u0107e ponovo izgraditi sistem civilne za\u0161tite kakav je postojao i u Jugoslaviji, ka\u017eu da su to uradile i druge nekada\u0161nje republike tako \u0161to su tu oblast “o\u010distile od ideologije”. Ako je tako ne\u0161to i mogu\u0107e, ostaje pitanje o tome kakvo bi mesto takva civilna za\u0161tita imala u ideologiji dr\u017eave koja decenijama zanemaruje jednu od svojih primarnih funkcija, onu ulaganja u za\u0161titu javnog sektora, sopstvenih resursa i gra\u0111ana te na volontere prebacuje obavezu odr\u017eavanja sustava poput ovih za obranu od prirodnih katastrofa.<\/p>\n

  1. Iako je pro\u0161lo gotovo deset godina od zakonskog regulisanja ove oblasti ministar prosvete je tek nedavno najavio da \u0107e od slede\u0107e godine \u0161kolski kurikulum obuhvatiti i civilnu za\u0161titu<\/a>. Ipak, jo\u0161 uvek nije jasno kako \u0107e izgledati edukacija o ovoj va\u017enoj oblasti, jedino je sigurno da to ne\u0107e biti novi zaseban predmet u rasporedu u\u010denika.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Jedan od televizijskih priloga o civilnoj za\u0161titi zapo\u010dinje zanimljivim podatkom: “Da je hladnoratovske 1983. godine do\u0161lo do vazdu\u0161nog napada, ranjene bi samo u Beogradu spasavalo vi\u0161e od 300.000 ljudi obu\u010denih za civilnu za\u0161titu.”<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":24558,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[402],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[96,404],"class_list":["post-24549","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-civilna-zastita","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24549","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24549"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24549\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24577,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24549\/revisions\/24577"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24558"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24549"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24549"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24549"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24549"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24549"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24549"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24549"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}