{"id":24375,"date":"2018-07-12T07:00:36","date_gmt":"2018-07-12T06:00:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24375"},"modified":"2021-02-25T10:51:36","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:36","slug":"jeza-normalnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24375","title":{"rendered":"Stanje svijeta: jeza normalnosti"},"content":{"rendered":"

Posljednjih nekoliko godina, pogotovo od izbijanja tzv. izbjegli\u010dke krize, svjedoci smo klizanja politike udesno i pomjeranja parametara normalnog. Sve se to odvija u pre\u0161utnoj racionalizaciji: povijesni zlo\u010dini sistemskog nasilja i rasizma su ne\u0161to prevazi\u0111eno, ovo su samo prolazni ekscesi. Samo zaboravljamo da zlo\u010dini 20. stolje\u0107a nisu ni tada bili ne\u0161to o\u010dekivano i normalno. Ponavljanje takvih zlo\u010dina mo\u017ee se izbje\u0107i samo borbom, a ne naivnom vjerom u stabilnost suvremenog svijeta.<\/strong><\/p>\n

Negde potkraj svoje zbirke eseja pod imenom “Utopljeni i spa\u0161eni” (I sommersi e i salvati<\/em>) Primo Levi, italijanski Jevrejin, borac u antifa\u0161isti\u010dkom pokretu za vreme Drugog svetskog rata i logora\u0161 u Au\u0161vicu, o Holokaustu pi\u0161e slede\u0107e: “dogodilo se, dakle, mo\u017ee se dogoditi opet \u2013 to je u sr\u017ei onoga \u0161to imamo da ka\u017eemo.” Nasuprot onim strujama u knji\u017eevnosti i istoriografiji koje Holokaust smatraju jedinstvenom, nedoku\u010divom i neponovljivom iteracijom metafizi\u010dkog Zla, \u010dime ga mistifikuju i ote\u017eavaju njegovo ispravno razumevanje, Levi u ponovljivosti Holokausta sa\u017eima i njegov najve\u0107i u\u017eas. Ni onda, pi\u0161e ovaj “partizan iz nu\u017ede”, 1<\/a><\/sup> takav doga\u0111aj nije bio zamisliv niti o\u010dekivan.<\/p>\n

Skoro sedamnaest hiljada ljudi utopilo se<\/a> u Sredozemnom moru od po\u010detka 2014. godine u poku\u0161aju da se domognu Evrope. Dogovor na nedavnom samitu EU 28. juna ozbiljno uzima u obzir ideju izgradnje “prihvatnih centara” za izbeglice po obodima Evropske unije i u Severnoj Africi, dok al\u017eirske vlasti vra\u0107aju<\/a> hiljade mu\u0161karaca, \u017eena i dece u podsaharsku Afriku i to ni manje ni vi\u0161e nego kroz Saharu. Slova\u010dki premijer Robert Fico jo\u0161 je 2015. otvoreno izjavio<\/a> da slova\u010dka dr\u017eava “prati sve muslimane u zemlji”.<\/p>\n

Danska vlada je nedavnim setom zakona 25 naselja ozna\u010dila kao “geta” \u2013 za \u017eitelje tih geta mogu va\u017eiti udvostru\u010dene kazne za krivi\u010dna dela, a lokalne vlasti \u0107e mo\u0107i vi\u0161e da nadziru i kontroli\u0161u njihove \u017eivote. Na svu sre\u0107u, odba\u010den<\/a> je predlog radikalno desne Danske narodne stranke da se deci iz ovih naselja zabrani izlazak iz ku\u0107e posle osam \u010dasova. No, ako ameri\u010dki ICE ve\u0107 mo\u017ee da decu dr\u017ei u kavezima i podvrgava ih ozbiljnom zlostavljanju<\/a>, \u0161ta garantuje da ideja policijskog \u010dasa za decu ne\u0107e biti uskoro i prihva\u0107ena?<\/p>\n

Nacionalisti\u010dka internacionala<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to je u Evropi po\u010delo kao spor o izbegli\u010dkim kvotama i prvenstveno humanitarna kriza preraslo je u pravu politi\u010dku krizu koja je postala osovina formiranja nove, desni\u010darske, nacionalisti\u010dke internacionale. Sve ja\u010da antiimigrantska histerija obrnuto je srazmerna stvarnom broju<\/a> novoprido\u0161lih izbeglica i migranata \u2013 u Evropu je 2015. stiglo preko milion ljudi, 2017. je ta brojka iznosila ne\u0161to preko 170 hiljada, a do polovine 2018. je pala na ispod 43 hiljade. Jezgro ove nove evropske nacionalisti\u010dke formacije svakako sa\u010dinjavaju vo\u0111e zemalja tzv. Vi\u0161egradske grupe \u2013 Milo\u0161 Zeman, donedavno Robert Fico, Viktor Orban i ekstremno nacionalisti\u010dko, konzervativno rukovodstvo Poljske \u2013 koji prednja\u010de u raspaljivanju antiimigrantskog i antimuslimanskog sentimenta.<\/p>\n

Uz ovaj srednjoevropski blok ponosno su stali i danski premijer Rasmusen, austrijski FP\u00d6 (a u sve ve\u0107oj meri i premijer Kurc) kao i novi italijanski ministar unutra\u0161njih poslova, Mateo Salvini, koji je pro\u0161le godine pozvao<\/a> na “masovno \u010di\u0161\u0107enje, ulicu po ulicu, trg po trg, kvart po kvart”. Kome ove re\u010di nisu zvono za uzbunu, mo\u017eda mu to bude Salvinijeva najava popisa i klasifikacije romskog stanovni\u0161tva u Italiji. Pored pripadnika ovog bloka koji su na vlasti, vredi pomenuti i niz onih koji to (jo\u0161) nisu: AfD u Nema\u010dkoj, Nacionalni front u Francuskoj, struje britanskih konzervativaca koji su tu i tamo flertovali sa UKIP, Vildersov PVV u Holandiji i formacije ukrajinskih fa\u0161ista koji su ve\u0107 po\u010deli da sprovode pogrome<\/a> nad ukrajinskim Romima.<\/p>\n

Lokalne ina\u010dice<\/strong><\/p>\n

Onima koji smatraju da je ovo privremena distorzija, te da \u0107e se situacija “vratiti u normalu” bilo sama od sebe, bilo umerenim delovanjem Brisela \u2013 ukoliko takvih jo\u0161 ima \u2013 moglo bi se zameriti da su nesvesne pristalice teze o kraju istorije. Desni\u010darsko nasilje, pogromi, ukidanje dostignutog nivoa politi\u010dkih i ljudskih prava \u2013 ima li garancije da je sve to zaista okon\u010dano 1945, te da je istorija od sad samo seizmografija manjih ili ve\u0107ih potresa u okvirima liberalne demokratije? Mali je korak od prihvatnog centra za izbeglice do prinudnog slama u kome se odvijaju najgori oblici ljudske eksploatacije. Razmere desni\u010darske ofanzive ne daju nam za pravo da je otpi\u0161emo kao prolazno nezadovoljstvo izazvano krahom 2007-2008. godine i njegovim nere\u0161enim posledicama, jer su te razmere i globalne \u2013 i Erdogan, Tramp, Rodrigo Duterte i Narendra Modi pripadaju ovom talasu.<\/p>\n

U prilog trajnosti ovakve situacije mo\u017ee se re\u0107i i to da nervoza povodom priliva izbeglica i migranata verovatno ima veze i sa ose\u0107ajem doma\u0107eg stanovni\u0161tva da javni sistemi podr\u0161ke, ve\u0107 dovedeni do ta\u010dke pucanja sistematskim zanemarivanjem i kompromitovanjem javno-privatnim partnerstvima, ne bi mogli da podnesu uklju\u010divanje ve\u0107eg broja ljudi kojima je ta podr\u0161ka neophodna. \u010cak i u na\u0161im zemljama \u2013 zemljama “balkanske rute” \u2013 ima potencijala za ja\u010danje antiimigrantskog raspolo\u017eenja, iako tu nije bilo masovnog nasilja prema izbeglicama. Umno\u017eavanje antiimigrantskih onlajn grupa, \u0161irenje la\u017enih vesti o npr. izbeglicama koje namerno \u0161ire AIDS po Srbiji<\/a> ili napadaju decu<\/a>, iako se to ne de\u0161ava ili se de\u0161ava suprotno \u2013 da su nasilju “starosedelaca” izlo\u017eena upravo deca izbeglica<\/a> – upu\u0107uju na to se podgrevanje antiizbegli\u010dke histerije vr\u0161i punom parom, ali i na to da ve\u0107ina stanovni\u0161tva najverovatnije ne bi reagovala \u2013 kao \u0161to uglavnom i nije do sada \u2013 na zao\u0161travanje nasilja nad ovim ljudima. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Pravac dalje eskalacije zacrtan je ofanzivom protiv NVO i civilnog dru\u0161tva koje Salviniji Evrope optu\u017euju ne samo za pomaganje izbeglicama, ve\u0107 i za sau\u010desni\u0161tvo u krijum\u010darenju ljudi. Kriminalizovanje politi\u010dkih protivnika je provereno sredstvo desnice u politi\u010dkoj borbi. Kao i ranije, “masovno \u010di\u0161\u0107enje”, ako do njega do\u0111e, ne\u0107e se zaustaviti samo na izbeglicama i migrantima kao spolja\u0161njem neprijatelju, ve\u0107 \u0107e obuhvatiti i unutra\u0161nje neprijatelje, od Roma, preko drugih doseljenika pa sve do levice i progresivnih aktivista. Naoru\u017eana ameri\u010dka desnica, koja je ve\u0107 stupila u borbu sa levicom i odnela jedan \u017eivot iz njenih redova \u2013 na\u0161ih redova \u2013 zao\u0161tren je prikaz daljeg razvoja evropske desnice.<\/p>\n

Europska generalna proba<\/strong><\/p>\n

Epoha neograni\u010dene globalizacije, poduprte podjednako neograni\u010denom slobodnom trgovinom, privodi se kraju \u2013 trgovinski rat izme\u0111u SAD i Kine, kao i zatezanje izme\u0111u SAD i njenih glavnih saveznica, stvara uslove za novu ekonomsku krizu<\/a> (od prethodne je pro\u0161lo ta\u010dno deset godina) u ionako labilnom svetskom sistemu. Ukoliko se okon\u010da krhki ekonomski rast, vladaju\u0107im klasama Evrope bi\u0107e sve te\u017ee da zauzdaju politi\u010dke izazove zdesna. Klimatske promene i sve nepodno\u0161ljiviji uslovi za \u017eivot u ekvatorijalnim oblastima, podsaharskoj Africi i zemljama poput Pakistana (gde je nedavno izmerena najve\u0107a temperatura u aprilu \u2013 50 stepeni celzijusa!) natera\u0107e stotine hiljada ljudi u beg zarad pukog pre\u017eivljavanja. Evropska i svetska birokratija klasifikova\u0107e ih kao “migrante”, dakako, iako su u pitanju izbeglice. Ratnim razaranjima u zemljama Tre\u0107eg sveta ne nazire se kraj. U tom smislu, evropska izbegli\u010dka kriza \u010diji smo svedoci samo je generalna proba onoga \u0161to sledi.<\/p>\n

Odgovor na lo\u0161e izvedenu generalnu probu mo\u017ee samo da d\u00e2 ona sila koja smera na to da preokrene postoje\u0107i poredak koji proizvodi bedu, rat, pusto\u0161enje prirode i nemerljive dislokacije ljudskih \u017eivota. Ako su danas izbeglice prezreni na svetu i ljudi u najve\u0107oj nevolji, onda nemamo drugog izbora osim da se povedemo za onim \u0161to je nema\u010dki pesnik romantizma Helderlin zapisao 1799. godine: “\u2026i ako carstvo tame \u017eeli silom da provali, tada \u0107emo baciti pero pod sto i po\u0107i onamo gde je nevolja najve\u0107a i gde smo najpotrebniji.”<\/p>\n

  1. Levi je sa nekolicinom drugova oformio partizansku grupu tokom bega od nema\u010dkih vlasti na severu Italije. Put kojim su be\u017eali Levi i ostatak progonjenih Jevreja bio je, kako se to danas ka\u017ee, “koridor” kojim su se kretale izbeglice i odbegli ratni zarobljenici. Levijeva grupa, neiskusna i neopremljena, razbijena je nakon dva meseca.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Ima i gorih primera \u2013 nedavno je na Fejsbuku masovno \u0161erovan post o “strancima” koji fotografi\u0161u decu da bi ih oteli iz pedofilskih namera. Post je \u0161erovan hiljadama puta, u mnogim slu\u010dajevima propra\u0107en komentarima o “momentalnoj likvidaciji uljeza” i sli\u010dno, da bi se na kraju ispostavilo da su u pitanju neki ruski hipsteri koji su fotografisali za potrebe snimanja filma.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Negde potkraj svoje zbirke eseja pod imenom “Utopljeni i spa\u0161eni” (I sommersi e i salvati) Primo Levi, italijanski Jevrejin, borac u antifa\u0161isti\u010dkom pokretu za vreme Drugog svetskog rata…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":24381,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[243,46],"theme":[458,456],"country":[],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-24375","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-eu","tag-migracije","theme-drustvo","theme-politika","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24375","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24375"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24375\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24389,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24375\/revisions\/24389"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24381"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24375"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24375"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24375"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24375"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24375"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24375"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24375"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}