{"id":24264,"date":"2018-07-03T07:00:39","date_gmt":"2018-07-03T06:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24264"},"modified":"2021-02-25T10:51:38","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:38","slug":"kosovo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24264","title":{"rendered":"Kosovski \u0107orsokak"},"content":{"rendered":"

Jedino \u0161to je izvjesno u politici Beograda prema Kosovu jesu nejasne i kontradiktorne poruke. Je li priznanje uvjet ulaska u EU ili ne? Ho\u0107e li biti referenduma ili ne\u0107e? Nitko ne mo\u017ee dati precizan odgovor, a \u010dini se da nitko vi\u0161e ne mo\u017ee ni ba\u0161 tako slobodno baratati sa stavom naroda.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Od samog po\u010detka proklamovanog “evropskog puta Srbije”, spekuli\u0161e se o tome da \u0107e zahtev za priznanje Kosova kao nezavisne dr\u017eave od strane Srbije biti uslov svih uslova (pored jo\u0161 nekoliko njih kao \u0161to je izru\u010denje Mladi\u0107a, Karad\u017ei\u0107a ili Milo\u0161evi\u0107a) bez koga \u0107e ispunjevanje ostalih uslova biti nedovoljno. Ova vi\u0161e puta potvr\u0111ivana pa demantovana teza, ostaje u \u017eivotu zahvaljuju\u0107i svim relevantnim faktorima: politi\u010dkim strankama svih provenijencija u Srbiji, ali i takozvanom stranom faktoru, odnosno predstavnicima zemalja koje su uklju\u010dene u problem.<\/p>\n

Od politi\u010dkih snaga u Srbiji ovu tezu o priznavanju Kosova naro\u010dito isti\u010du nacionalisti\u010dki protivnici pridru\u017eivanja EU, ta\u010dnije re\u010deno to i jeste jedan od glavnih argumenata na kome zasnivaju svoju politiku. Tu prvenstveno mislimo na Demokratsku stranku Srbije (DOS), nekada proevropsku, koja je promenila svoj stav zbog ovog pitanja; zatim na Srpsku radikalnu stranku (SRS) i niz krajnje desnih udru\u017eenja koja svakim danom nastaju u sve ve\u0107em broju. Sa druge strane, deo liberala kojima je pridru\u017eivanje EU jedini politi\u010dki cilj i re\u0161enje svih problema, poput sada samo formalno postoje\u0107e Liberalno-demokratske partije \u010cedimira Jovanovi\u0107a, svoj stav prema Kosovu u javnosti ne brani pobolj\u0161anjem odnosa sa kosovskim Albancima, ve\u0107 oportunim razlozima prijema u EU. Sa pozicije vlasti, koja god ona bila, a mo\u017eemo govoriti o Demokratskoj stranci (DS) u nekoliko faza i sada Srpskoj naprednoj stranci (SNS), uvek su dolazili demanti takvih stavova tvrde\u0107i da nema uslova tog tipa.<\/p>\n

Isto se mo\u017ee re\u0107i za EU; do sada su u vi\u0161e navrata, u uobi\u010dajenom formalno-diplomatskom maniru demantovali da je priznanje uslov koji je potreban, ve\u0107 je termin na kome oni insistiraju normalizacija. To se mo\u017ee pro\u010ditati, na primer, u analizi Generalnog direktorata za me\u0111unarodna pitanja Evropskog parlamenta iz novembra meseca 2017. godine. U tom dokumentu, Evropski parlament procenjuje da “javnost u Srbiji slabo razume \u0161ta ta\u010dno EU tra\u017ei kad je u pitanju Kosovo, uklju\u010duju\u0107i razgrani\u010denje poimanja ‘pune normalizacije’ od ‘priznavanja”. Posebno zanimljiv deo u toj analizi jeste onaj u kome se Evropski parlament fokusira na javno mnjenje u Srbiji: “Generalni direktorat za me\u0111unarodna pitanja EP predo\u010dava da EU slabo uspeva da javnost u Srbiji i drugim zemljama regiona na putu ka Uniji obavesti kakvu im sve podr\u0161ku Unija pru\u017ea i \u0161ta ta\u010dno od njih o\u010dekuje”, a sve to prenosi kablovska televizija N1.<\/p>\n

Glavni igra\u010d<\/strong><\/p>\n

Pomenuta televizija, a ni Generalni direktorat nigde ne analiziraju za\u0161to javnost ni u Srbiji, ni u okolnim zemljama nikako da obavesti \u0161ta od njih o\u010dekuje i kako ih to podr\u017eava Evropska unija. Dovoljno je vremena pro\u0161lo, ve\u0107 su decenije u pitanju, Evropska unija i njena tela imaju vi\u0161e nego dovoljno medija za jedno obave\u0161tenje kako javnosti u Srbiji, tako i drugim javnostima. U svakom slu\u010daju, glavni zaklju\u010dak analize jeste da “pristup Srbije Uniji bude uobli\u010den druga\u010dije od na\u010dina na koji ostale zemlje idu ka EU”. Ako nam nije jasno o \u010demu se radi, ne treba da brinemo, u istoj analizi najavljuje se da Parlament EU namerava da razvije “strategiju obra\u0107anja” (!) u saradnji sa Evropskom komisijom da “objasni kad je u pitanju ono \u0161to se od Srbije na putu ka \u010dlanstvu o\u010dekuje vezano za Kosovo”. Dakle, evropska birokratija tek namerava da razvija strategiju kako da objasni ono \u0161to ne uspeva da defini\u0161e ve\u0107, evo, dvadesetak godina. Za tih dvadesetak godina bilo je i druga\u010dijih izjava, poput one izjave Martina \u0160ulca koji je u svojstvu predsednika Evropskog parlamenta poru\u010dio 2012. godine da je uzajamno priznavanje Srbije i Kosova uslov za prijem u Evropsku uniju. Dakle, ili se u prethodnih \u0161est godina promenio stav Evropskog parlamenta, ili tog jedinstvenog stava uop\u0161te i nema.<\/p>\n

U ovom \u010dasu, u uobi\u010dajeno uzavreloj atmosferi na liniji Beograd-Brisel-Pri\u0161tina-Brisel, svako radi ono \u0161to mora; Vu\u010di\u0107 i Ta\u010di odlaze kod Federike Mogerini, postignu odre\u0111ene dogovore, a onda se u sprovo\u0111enju tih dogovora obi\u010dno upire prstom u onu drugu stranu, ako stvari idu sporo, a obi\u010dno idu ba\u0161 tako ili ne idu nikako. Van tih razgovora, opet je svako na svojoj liniji; Ivica Da\u010di\u0107, ministar inostranih poslova je otkrio da je njegov cilj kao ministra inostranih poslova da se broj dr\u017eava koje priznaju Kosovo kao nezavisno smanji na manje od sto, a po njegovom mi\u0161ljenju, mi smo veoma blizu tog trenutka.<\/p>\n

Ipak, tu je va\u017ean samo jedan igra\u010d: Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Ameri\u010dki ambasador Kajl Skot izjavio da SAD vide ovu godinu kao odlu\u010duju\u0107u, pa zbog toga, kako je rekao, ohrabruju obe strane da do\u0111e do kompromisa. Zapravo, iako su SAD, formalno, van formata briselskih razgovora i sve je, formalno, na Evropskoj uniji, u su\u0161tini, SAD stoje kao nadzornici tih procesa. Prethodnih meseci su se pojavili predlozi od pri\u0161tinskih vlasti da se SAD i formalno uklju\u010de, ali je to za sada ostavljeno po strani. Uloga SAD je daleko ve\u0107a od bilo kakvog formalnog u\u010de\u0161\u0107a u pregovorima, a o njoj govori stav ambasade ove zemlje u Pri\u0161tini iz februara meseca ove godine gde se otvoreno ka\u017ee da iako se i u albanskim krugovima govori o mogu\u0107nosti podele Kosova, kao i razmene teritorije, ali da su oni protiv toga.<\/p>\n

U tom klju\u010du treba \u010ditati i ovu u\u017eurbanost i atmosferu kojom se poru\u010duje da dolaze odlu\u010duju\u0107i dani \u2013 jer je to stav SAD, koje formalno ne u\u010destvuju u razgovorima. Me\u0111utim, ambasador Skot insistira na re\u010di kompromis i tu opet, diplomatski dvosmisleno, ostavlja prostor za sve strane da u\u010ditavaju svoje strahove, nade i druge projekcije. Uz to, nudi neku vrstu ubrzanja prijema u EU, iako SAD, naravno, nisu \u010dlanica.<\/p>\n

Nejasan stav naroda<\/strong><\/p>\n

Pomalo neo\u010dekivano, povodom nove dinamike u briselskim pregovorima, u \u017ei\u017eu javnosti dospelo je jedno pismo Putinu. Naime, narodni poslanik Slavi\u0161a Risti\u0107, ina\u010de sa Kosova, \u010dlan poslani\u010dke grupe Nova Srbija \u2013 Pokret za spas Srbije, uputio je, 28. juna, na Vidovdan, dan bitke na Kosovu 1389. godine, pismo Vladimiru Putinu u kome je denuncirao Vu\u010di\u0107a kao “preterano kooperativnog” prema zapadnim zemljama, navev\u0161i primere, kako je rekao “ga\u0161enja srpskih institucija”, zatim je optu\u017eio Vu\u010di\u0107a da sprema kosovsku izdaju i da to poku\u0161ava da prikrije susretima sa ruskim predsednikom. Po Jak\u0161i\u0107evom mi\u0161ljenju, razlog za toliku kooperativnost jeste obe\u0107anje koje je dao Zapadu pri dolasku na vlast. Jak\u0161i\u0107 u pismu ka\u017ee bukvalno slede\u0107e: “Tragi\u010dna sudbina pokojnog premijera Srbije Zorana \u0110in\u0111i\u0107a jasno upozorava Aleksandra Vu\u010di\u0107a \u0161ta se de\u0161ava sa onima koji ne ispune obe\u0107anje.” Za pismo bi se mnogo manje znalo da re\u017eimski mediji nisu raspalili iz svih raspolo\u017eivih oru\u017eja.<\/p>\n

Na ovom primeru videla se razlika izme\u0111u diplomatske uzdr\u017eanosti kada je re\u010d o odnosima sa stranim institucijama i faktorima, od neuzdr\u017eanosti i agresije u odnosima sa doma\u0107im politi\u010dkim i dru\u0161tvenim faktorima. Prore\u017eimski mediji su tako, u cilju diskreditovanja objavili vest o susretu Jak\u0161i\u0107a i Dragana \u0110ilasa u nekom restoranu u selu Bogutovac, ali glavna stvar na koju su oni stavili akcenat jeste deo u kome se pominje \u0110in\u0111i\u0107. Po zvani\u010dnicima vladaju\u0107e stranke Marku \u0110uri\u0107u i Aleksandru Martinovi\u0107u to zna\u010di da Jak\u0161i\u0107 otvoreno preti Vu\u010di\u0107u ubistvom. Treba napomenuti da je poslani\u010dka grupa kojoj pripada Jak\u0161i\u0107 Nova Srbija 2000. godine bila \u010dlanica Demokratske opozicije Srbije, \u010diji dolazak na vlast je od prozapadnih medija i evropskih institucija do\u017eivljen kao plebiscitarno izja\u0161njavanje i za sada\u0161nji evropski put. O njemu samom, pak, nacionalisti\u010dki mediji vole da isti\u010du da se radi o \u010doveku koji sa porodicom \u017eivi na Kosovu i koji je bio jedan od onih koji su bili na barikadama u Mitrovici, a ina\u010de je predsednik udru\u017eenja Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije Otad\u017ebina.<\/p>\n

Za pismo se verovatno ne bi ni znalo da nije bilo tako sna\u017ene reakcije funkcionera vladaju\u0107e stranke. Sam Vu\u010di\u0107 je 30. juna prokomentarisao pismo najaviv\u0161i novu Putinovu posetu Srbiji, iskoristiv\u0161i priliku da kritikuje svoje prethodnike, a i Jak\u0161i\u0107a li\u010dno, da su oni ti koji su uspostavili granicu, postavljaju\u0107i svoju poziciju kao pragmati\u010dnu, sme\u0161tenu negde izme\u0111u onih koji, kako je rekao, tra\u017ee da se prizna Kosovo “jer je to realnost” i onih drugih koji “\u017eive samo u nebesima”.<\/p>\n

Ovo ubrzanje dinamike usledilo je po zavr\u0161etku prethodne sesije briselskih razgovora, posle kojih je Vu\u010di\u0107 najavio mogu\u0107nost da “ukoliko se ne uspostavi jedinstvo naroda, jedinstvo ljudi u Srbiji” o prihvatanju sporazuma do\u0111e do raspisivanja referenduma. Zanimljiva je reakcija desnice i jedne od njenih perjanica poput mitropolita Amfilohija Radovi\u0107a koji kritikuju ideju o referendumu. Dakle, nacionalisti\u010dka desnica, za razliku od onog \u0161to se poku\u0161ava ostaviti kao utisak, uoop\u0161te nije ube\u0111ena u to da bi ve\u0107ina odbacila neku vrstu eventualnog briselskog kompromisa.<\/p>\n

Situacija u vezi sa percepcijom aktuelnog stanja po kosovskom pitanju i pitanju evropskih integracija mnogo je slo\u017ennija nego \u0161to bi to voleo ijedan ume\u0161ani politi\u010dki \u010dinilac; informativna agencija TANJUG je, izme\u0111u ostalih, u martu ove godine objavila rezultate istra\u017eivanja Instituta za evropske poslove po kome 81 odsto ispitanih ne bi podr\u017ealo priznanje Kosova za \u010dlanstvo u EU. Me\u0111utim, u nastavku istra\u017eivanja dobijeni su rezultati sa kojima nijedna strana ne mo\u017ee da ra\u010duna do kraja, jer, po pitanju samo Kosova, nevezano za EU, 43 odsto smatra da je Kosovo “izgubljeno”, a 45 odsto smatra da jo\u0161 “nije izgubljeno”. Me\u0111u mladima je izra\u017eeniji stav da jeste, a kod starijih ispitanika da nije “izgubljeno”. Zatim, 45 odsto ispitanih smatra da Srbija nema nikakve \u0161anse da uspostavi ponovni suverenitet na Kosovu, a 42 odsto smatra da je to u nekoj formi mogu\u0107e. Po pitanju odnosa prema EU, u januaru je objavljeno istra\u017eivanje programa EU Horizon 2020 koje ka\u017ee da Srbija na Zapadnom Balkanu prednja\u010di i u stavu da “EU donosi koristi samo onima koji su bogati i mo\u0107ni”, a tako smatra gotovo 60 odsto ispitanika.<\/p>\n

Na osnovu ovih istra\u017eivanja mo\u017ee se pretpostaviti da EU vi\u0161e nije ta \u0161argarepa na kraju \u0161tapa kojom se mo\u017ee upravljati delom politi\u010dkih procesa u Srbiji. \u010cak ni kada bi “nagrada za kooperativnost” bila direktan prijem, a ne samo olak\u0161avanje nekoliko poglavlja, kao \u0161to to sada izgleda.<\/p>\n

Samo politika saradnje<\/strong><\/p>\n

Vu\u010di\u0107 je izjavio da je njega ovlastio Glavni odbor stranke koju vodi, da ukoliko se ne \u201euspostavi jedinstvo naroda, jedinstvo ljudi u Srbiji\u201c o prihvatanju sporazuma, Predsedni\u0161tvo SNS, a ne Glavni odbor, naredne nedelje odlu\u010de o tome kako i na koji na\u010din pitati gra\u0111ane da se izjasne da li prihvataju briselski sporazum. U prevodu, Predsedni\u0161tvo SNS preuzima na sebe mo\u0107 odlu\u010divanja. Referendum se ne pominje ponovo, osim u kritici izlaganja Amfilohija Radovi\u0107a. Za sada je, eto, Predsedni\u0161tvo stranke preuzelo na sebe te\u017einu te odluke, narod mo\u017eda ne\u0107e morati da prlja ruke.<\/p>\n

Ina\u010de, treba spomenuti i to da je jedan referendum na temu Kosova ve\u0107 odr\u017ean u Srbiji 1998. godine, a pitanje je bilo formulisano kao \u201eDa li ste za u\u010de\u0161\u0107e stranog faktora u re\u0161avanju kosovskog pitanja?\u201c Jedina stranka koja je tada lobirala za odgovor da na tom referendumu bila je tada\u0161nja Nova demokratija, koalicioni partner Socijalisti\u010dke partije Srbije (SPS). Posle tog referenduma Nova demokratija se preselila u opoziciju a \u0160e\u0161eljeva SRS formalno u\u0161la u vlast na njeno mesto. Dakle, referendum ne bi bio odr\u017ean prvi put, ali za sada nema previ\u0161e \u0161ansi da se ponovi. Uostalom, sada strani faktor ne da je ume\u0161an, nego je i odlu\u010duju\u0107i.<\/p>\n

Aleksandar Vu\u010di\u0107 je pre nekoliko meseci proglasio kraj \u201eunutra\u0161njeg dijaloga\u201c na temu Kosova. On ka\u017ee da je to bio demokratski \u010din i da je zadovoljan njegovim ishodom. Sa druge strane, u pomenutom istra\u017eivanju Instituta za evropske poslove tek ne\u0161to oko tri odsto ispitanih je izjavilo da je u\u010destvovalo u \u201eunutra\u0161njem dijalogu\u201c, a 94 odsto da nije. Rezultat svega do sada \u0161to je ura\u0111eno i re\u010deno na temu Kosova, jeste da nema jasnog rezultata, nego da \u0107e se sve uobli\u010diti kao ishod dosada\u0161njih i budu\u0107ih napora.<\/p>\n

Jedno je jasno; kakav god da je status Kosova, kakva god bila sudbina Srbijinih evrointegracija, sukobi nacionalizama na Balkanu ne\u0107e prestati sve dok je jedina politika koja se vodi politika utrkivanja i sudaranja. Balkanski nacionalizmi su toliko ste\u0161njeni na malom prostoru da je nemogu\u0107e ispuniti nijedan od nacionalisti\u010dkih programa, kao \u0161to je to nekada i Dimitrije Tucovi\u0107, izme\u0111u ostalih, primetio.<\/p>\n

Do sada je valjda postalo jasno da je jedina politika koja mo\u017ee da donese kakav-takav napredak i mir jeste politika saradnje i pronala\u017eenja izlaza iz \u0107orsokaka dalje i bli\u017ee pro\u0161losti, ako je mogu\u0107e bez stranih posrednika i njihovih interesa, ali takvu politiku na sceni glavnog toka sada nema ko da vodi ni sa jedne strane. U op\u0161tem je interesu da se to \u0161to pre dogodi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od samog po\u010detka proklamovanog “evropskog puta Srbije”, spekuli\u0161e se o tome da \u0107e zahtev za priznanje Kosova kao nezavisne dr\u017eave od strane Srbije biti uslov svih uslova…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":24268,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-24264","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24264","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24264"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24264\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24267,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24264\/revisions\/24267"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24268"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24264"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24264"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24264"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24264"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24264"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24264"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24264"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}