{"id":24092,"date":"2018-06-15T07:00:01","date_gmt":"2018-06-15T06:00:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24092"},"modified":"2021-02-25T10:51:42","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:42","slug":"padaj-silo-i-nepravdo-izlozba-o-kraju-jugoslavije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24092","title":{"rendered":"Gradove smo vam podigli: izlo\u017eba o kraju Jugoslavije"},"content":{"rendered":"

Otvaranjem izlo\u017ebe “Gradove smo vam podigli – o protivre\u010dnostima jugoslavenskog socijalizma” ove srijede u Beogradu lijevi je pogled na temu zakora\u010dio u kulturni mejnstrim. U trenutku ja\u010danja konzervativnih ideja u dru\u0161tvu, ova izlo\u017eba propituje uspjehe i neuspjehe socijalisti\u010dkog projekta, sugeriraju\u0107i pritom prazna mjesta koja ljevica jo\u0161 treba popuniti.<\/strong><\/p>\n

Dok se suo\u010davamo sa antijugoslovenskim i antikomunisti\u010dkim hegemonim narativima u \u010ditavom teku tranzicijskog procesa (nakon) raspada socijalisti\u010dke Jugoslavije u svim novonastalim dr\u017eavama jugoslovenskog prostora, izlo\u017ebeni poku\u0161aji reprezentacije tog jugoslovenskog perioda uvek su dosad zavr\u0161avali kao jo\u0161 jedan napor diskursa po kome se Jugoslavija mo\u017ee predstaviti samo i jedino kao tamnica naroda (pa jo\u0161 i neuspela). Banalizovani nostalgi\u010dni elementi uspe\u0161no bi komodifikovali svako pozitivno se\u0107anje, a temeljita promi\u0161ljanja, propitivanja i kritike tako\u00a0su marginalizovani. Najnoviji primer \u010dak izuzetno pedago\u0161ki uspelog projekta na temu kako nikako ne praviti izlo\u017ebu, ni o \u010demu pa ni o Jugoslaviji, jesu “\u0160ezdesete: mit i stvarnost” u Muzeju za umjetnost i obrt u Zagrebu<\/a>.<\/p>\n

Izlo\u017eba “Gradove smo vam podigli \u2013 o protivre\u010dnostima jugoslovenskog socijalizma” zato se mora razumeti kao promi\u0161ljen, hrabar i \u2013 emancipacijski iskorak o jugoslovenskom emancipacijskom projektu; ili \u0161ta bismo bombasti\u010dnije mogli najaviti kao najbolju izlo\u017ebu dosad (koju je autorica bar videla) o Jugoslaviji. Naslovljavaju\u0107i je stihom iz jugoslovenske revolucionarne pesme “Padaj silo i nepravdo”, autorski tim se ve\u0107 jasno pozicionira i nagove\u0161tava da \u0107e se o “protivre\u010dnostima jugoslovenskog socijalizma” na ovom projektu govoriti iz levih perspektiva. Izlo\u017eba, pripremljena kao deo projekta “Pertej\/Beyond\/Preko 20 godina” Centra za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, otvorena je u sredu 13. juna u Paviljonu Cvijete Zuzori\u0107 u Beogradu gde je mogu\u0107e posetiti do 2. jula.<\/p>\n

Iskorak u mejnstrim<\/strong><\/p>\n

Osvajanje Cvijete Zuzori\u0107 pionirski je poduhvat osvajanja zvani\u010dnog izlo\u017ebenog prostora ULUS-a (Udru\u017eenja likovnih umetnika Srbije), jedne zatvorene, konzervativne i su\u0161tinski krajnje reakcionarne organizacije u svakom smislu \u2013 setimo se samo skora\u0161njeg slu\u010daja dodeljivanja po\u010dasnog \u010dlanstva<\/a> Dragici Nikoli\u0107, supruzi biv\u0161eg predsednika Srbije Tomislava Nikoli\u0107a iz Srpske napredne stranke. Put od Bijenala savremene crkvene umetnosti do, makar i prekratko, ustupljenog termina za izlo\u017ebu o socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji mo\u017eda govori i o nekakvim unutarnjim previranjima u samom Udru\u017eenju, no svakako za nas predstavlja izuzetno bitan iskorak u mejnstrim prostore i time dodatno raste zna\u010daj dijalo\u0161kog potencijala izlo\u017ebe. Unato\u010d brojnim razli\u010ditim mogu\u0107nostima kritike ULUS-ovog rada<\/a>, ulazak u ovaj prostor daje mogu\u0107nost ru\u0161enja zvani\u010dnog revizionisti\u010dkog narativa i\/ili makar propitivanja savremene “istine” o Jugoslaviji.<\/p>\n

No o\u010dito, i od strane re\u017eima procenjen kao rizi\u010dan poduhvat o \u010demu nam govori da je otvorenje “\u010duvalo” policijsko obezbe\u0111enje \u2013 \u010dak jednog kombija sa desetak policajaca \u2013 dosad rezervisanog dekora za aktivnosti u samom CZKD-u, posebno u slu\u010dajevima “dr\u017eavno-ru\u0161ila\u010dkih” nastojanja nekakvih “pla\u0107eni\u010dkih” projekata suradnje sa Kosovom ili sli\u010dno. No da li zbog same \u010dinjenice da se rizi\u010dnim skupom smatra svaka aktivnost CZKD-a, finansirana soro\u0161evskim izdajni\u010dkim sredstvima, ili je prisutnost velikog broja \u010dlanova i \u010dlanica leve scene Srbije i Jugoslavije uvek sumnjiva, ovih desetak policajaca se mo\u017eda i zabavilo prisustvuju\u0107i jo\u0161 jednom emancipatornom trenutku otvorenja \u2013 slu\u0161aju\u0107i Lepu Brenu na mestu “visoke kulture” par excellence<\/em>. Bez Jugoslovenke bi mo\u017eda i \u010ditava izlo\u017eba bila nedovr\u0161ena.<\/p>\n

Sa vrata na ulazu u izlo\u017ebeni prostor mo\u017eemo pro\u010ditati jarka crvena slova: “Kada se vratimo u horizont socijalisti\u010dke Jugoslavije, pojavljuje se dru\u0161tvena dinamika koja od nas zahteva anga\u017eovanije promi\u0161ljanje od onog koje nam se nudi u postoje\u0107im istorijskim \u010ditankama ili dominantnim svetonazorima”. I upravo to dugo i\u0161\u010dekivano otvaranje dijalo\u0161kog polja u javnom diskursu jedne izlo\u017ebe o Jugoslaviji, uz kontekstualizaciju poduprtu klju\u010dnim proizvodom projekta \u2013 istoimenom publikacijom koja na tri stotine strana donosi analize i prikaz izlo\u017eenih istra\u017eivanja i umetni\u010dkih radova, \u010dini ovu izlo\u017ebu zna\u010dajnom. Grupa autora i autorki 1<\/a><\/sup>, ve\u0107inski mla\u0111e generacije, vi\u0161emese\u010dnim susretima, diskusijama, i zajedni\u010dkim radom proizvela je niz tekstova i radova o kontradikcijama socijalisti\u010dkog jugoslovenskog projekta u osamdesetim godinama pro\u0161log veka, s posebnim osvrtom na problematizaciju pitanja kako su te protivre\u010dnosti vodile “restauraciji kapitalisti\u010dkog sistema”.<\/p>\n

Propitivanje uspjeha i neuspjeha socijalisti\u010dkog projekta<\/strong><\/p>\n

Publikacija donosi dragoceni doprinos (post)jugoslovenskim istra\u017eivanjima i levi\u010darskim propitivanjima uspeha i neuspeha socijalisti\u010dkog jugoslovenskog projekta, uspe\u0161no nude\u0107i niz razli\u010ditih stajali\u0161ta i pozicija bez sklizavanja u revizionisti\u010dke narative niti podupiranja hegemonih narativa. Kako se u klju\u010dnom tekstu koji daje \u0161iru sliku razumevanja Jugoslavije i pozicije same izlo\u017ebe, Tanje Vuk\u0161e i Vladimira Simovi\u0107a “Protivre\u010dna reprodukcija socijalisti\u010dke Jugoslavije” 2<\/a><\/sup> i ka\u017ee: “…kapitalisti\u010dka logika postepeno je nagrizala tkivo emancipacijskog projekta, proizvode\u0107i veliki broj \u0161tetnih posledica i disfunkcionalnosti po sistem. Iako ti ideali nikada nisu dosegnuti, jugoslovensko dru\u0161tvo, sa svim svojim konkretnim manifestacijama, neosporno predstavlja jedan va\u017ean istorijski doprinos koji je potrebno sagledati u novom svetlu. Gre\u0161ke koje su pravljene imaju krucijalnu ulogu u procesu u\u010denja kako se reorganizovati posle poraza. Borba za dru\u0161tvo po meri \u010doveka podrazumeva otvoreni horizont mogu\u0107nosti u koji, zahvaljuju\u0107i dragoceno iskustvu socijalisti\u010dke pro\u0161losti, spade i renovirana vizija socijalisti\u010dke budu\u0107nosti.\u201d Bave\u0107i se dosad neotvaranim, ili bar nedovoljno konzistentno i sveobuhvatno, pitanjima osamdesetih godina jugoslovenske dr\u017eave, izlo\u017eba u stvari propituje i dana\u0161nju tranzicionu realnost jugoslovenskog prostora.<\/p>\n

Niz studija slu\u010daja: od logika avangarde, radni\u010dke klase i kapitala (Domagoj Mihaljevi\u0107); polo\u017eaja sindikata (Mario Reljanovi\u0107); radni\u010dkih \u0161trajkova (Grupa Borovo); stambenih politika (Iskra Krsti\u0107); poljoprivrednih izazova (Ivan Radenkovi\u0107 i Maja Solar); institucionalizacije godi\u0161njih odmora (Crvena) preko skretanja ka liberalnim pozicijama slovena\u010dke omladine (Lidija K. Radojevi\u0107 i Ana Podvr\u0161i\u0107); kulturnih politika (Rade Panti\u0107); knji\u017eevnim kulturnim politikama kroz NIN-ove nagrade (Boris Postnikov), kulturnih politika usmerenih ka radni\u010dkoj klasi (Artan Sadiku) i posebice u modnoj konfekciji “Astibo” u \u0160tipu (Ivana Vaseva); do pitanja \u017eenske emancipacije i reprezentacije \u017eena na filmu (Doplgenger) \u2013 nova i stara istra\u017eivanja autora i autorki, postavila su pred kustose Vidu Kne\u017eevi\u0107 i Marka Mileti\u0107a zahtevan zadatak vizuelne reprezentacije teksta, uz dodatne umetni\u010dke radove \u2013 o polo\u017eaju jugoslovenskih radnika u Sloveniji danas (Sr\u0111an Kova\u010devi\u0107); iseljavanju i migracijama radnika i radnica (Radni\u010dki video klub); sarajevskom listu Oslobo\u0111enje (Irena Peji\u0107); industrijalizaciji u Nik\u0161i\u0107u (Milivoje Krivokapi\u0107); kombinatu “Servo Mihalj” iz Zrenjanina (Milica Lup\u0161or); slu\u010daju Petrokemije i Kutine (Bojan Mr\u0111enovi\u0107); Galeriji umjetnosti nesvrstanih zemalja “Josip Broz Tito” (Centar savremene umjetnosti Crne Gore); pa likovne reprezentacije motiva razglednica Jugoslavije (Vigan Nimani); list Tekstilec (Filip Jovanovski); i umetnosti u Grand hotelu u Pri\u0161tini (Majlinda Hod\u017ea).<\/p>\n

Kako na po\u010detku izlo\u017ebe KURS, zadu\u017een za reprezentaciju svih radova, sam obja\u0161njava \u2013 odlu\u010dili su se za kola\u017eni pristup na \u010detiri nivoa \u2013 prvi, zami\u0161ljeno povezanog friza koji prikazuje “situacije, narod i infrastrukturu iz perioda socijalizma”; drugi, klju\u010dnih re\u010denica uklju\u010duju\u0107i statisti\u010dke podatke; tre\u0107i, u ramovima predstavljenih delova teksta istra\u017eivanja i arhivske gra\u0111e, postera, fotografija i \u010detvrti, poslednji, predmeta i artefakata koji stoje van zidova. Dodatni element koji je imao namenu poveznice \u010dine stranice sarajevskog Oslobo\u0111enja koje direktno referi\u0161u na teme istra\u017eivanja.<\/p>\n

Nemogu\u0107a misija<\/strong><\/p>\n

Bogatstvo svih tema i slu\u010daja istra\u017eivanja, kao i ogromne produkcije projekta, nemogu\u0107e za predstaviti i u ovom kratkom prikazu izlo\u017ebe, podjednako se \u010dini ukinutim u samoj postavci. Naime, prostor paviljona Cvijete Zuzori\u0107, iako simboli\u010dki bitan, nametnuo je ograni\u010denja samoj izlo\u017ebenoj izvedbi svojom veli\u010dinom i organizacijom. Na donjem nivou su suprotstavljena dva video rada \u2013 o reprezentaciji \u017eena i polo\u017eaju radnika danas u Sloveniji, tematski neskladna i prostorno neodvojena. \u010cini se da je upravo rad o Delavskoj svetovalnici Sr\u0111ana Kova\u010devi\u0107a mogao biti odli\u010dan polazni element postava no ovakvim rasporedom gubi na svojoj snazi \u2013 zna\u010daj uvo\u0111enja sada\u0161njosti u izlo\u017ebu o pro\u0161losti bio bi sna\u017enije podvu\u010den da je rad imao priliku biti izdvojen i prostorno.<\/p>\n

Prvi sprat na kome se nalazi ostatak postava na\u017ealost nema centralnu ta\u010dku \u010dije bi postojanje omogu\u0107ilo vizuelno razumevanje prvog sloja kola\u017ea i kontinuiteta friza koji slu\u017ei kao podlo\u017eak. Uz ne\u0161to jo\u0161 sitnih tehni\u010dkih detalja, kao najve\u0107i nedostatak izlo\u017ebe \u010dini se prostorna nemogu\u0107nost bogatijeg prikaza izuzetnog materijala proizvedenog na samom projektu \u2013 posetioci se mogu dojmiti da su tek zagrebali povr\u0161inu \u0161ta se, ne zaboravimo, ipak nadokna\u0111uje pristupom publikaciji. Najbolje nadokna\u0111en manjak prostora za izlo\u017ebeni postav \u010dini se da je postignut u radu Bojana Mr\u0111enovi\u0107a “Put stvaramo hodaju\u0107i” gde je pored fotografija velikog formata na zidu, posetiocima na raspolaganje stavljen registrator \u010ditave arhive autora kombiniraju\u0107i arhivske fotografije, fotografije autora i ise\u010dke intervjua i tekstova o slu\u010daju Petrokemija u Kutini. Takav pristup je dozvolio da se zaroni u opseg autorovog rada \u0161ta nas ostavlja \u017eeljnim pri drugim studijama slu\u010daja odnosno izlo\u017eenim radovima.<\/p>\n

Ipak, razumevaju\u0107i ograni\u010denost strukturnim uslovima (te\u0161ko\u0107e pronala\u017eenja adekvatnog izlo\u017ebenog prostora u Beogradu pa onda same organizacije paviljona, no izvesno i vremenskim i materijalnim ograni\u010denjima), ovi nedostaci nikako ne uti\u010du na to da ostaje dojam o najuspe\u0161nijoj izlo\u017ebi o Jugoslaviji koja kona\u010dno uspeva pokrenuti kritike jugoslovenskog poretka, izbegavaju\u0107i uniformni narativ i diskurs deklarativnih parola, davaju\u0107i autorima prostora i za razli\u010dite pozicije i poimanja na zadate teme. Komunikacija izlo\u017eenih radova, no i vi\u0161e od toga proizvedenih istra\u017eivanja, sama stvara dijalog i time otvara prostor za neophodni no utemeljeni u pozicijama levice dijalog o Jugoslaviji. Mo\u017eda i ta provalija centralnog dela izlo\u017ebenog prostora upravo ukazuje na prazninu koju smo dosad imali u izlo\u017ebenim praksama a koju izlo\u017eba “Gradove smo vam podigli” upravo nadokna\u0111uje.<\/p>\n

  1. Kustosi – Vida Kne\u017eevi\u0107 i Marko Mileti\u0107; Domagoj Mihaljevi\u0107, Artan Sadiku, Mario Reljanovi\u0107, Grupa Borovo (Sven Cvek, Snje\u017eana Iv\u010di\u0107, Jasna Ra\u010di\u0107), Lidija K. Radojevi\u0107, Ana Podvr\u0161i\u0107, Boris Postnikov, Iskra Krsti\u0107, Ivan Radenkovi\u0107, Maja Solar, Ivana Vaseva, Doplgenger – Isidora Ili\u0107 i Bo\u0161ko Prostran, Rade Panti\u0107, Crvena – Ines Tanovi\u0107 i Bori\u0161a Mraovi\u0107, Tanja Vuk\u0161a, Vladimir Simovi\u0107, Sr\u0111an Kova\u010devi\u0107, Radni\u010dki video klub, Vigan Nimani, Irena Peji\u0107, Milivoje Krivokapi\u0107 (Kulturni centar Punkt), Milica Lup\u0161or, Bojan Mr\u0111enovi\u0107, Filip Jovanovski, Centar savremene umjetnosti Crne Gore, Majlinda Hod\u017ea, KURS \u2013 Milo\u0161 Mileti\u0107 i Mirjana Radovanovi\u0107. Vizuelni identitet i arhitekturu izlo\u017ebe osmislio je Andreja Miri\u0107, a dizajn postavke i vizuelizaciju istra\u017eivanja potpisuju Milo\u0161 Mileti\u0107 i Mirjana Radovanovi\u0107 (KURS).[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Tekst je skra\u0107ena i obnovljena verzija objavljenog \u010dlanka u zborniku “Bilans stanja<\/a>” Centra za politike emancipacije iz 2015. godine.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Otvaranjem izlo\u017ebe “Gradove smo vam podigli – o protivre\u010dnostima jugoslavenskog socijalizma” ove srijede u Beogradu lijevi je pogled na temu zakora\u010dio u kulturni mejnstrim. U trenutku ja\u010danja konzervativnih ideja u dru\u0161tvu, ova izlo\u017eba propituje uspjehe i neuspjehe socijalisti\u010dkog projekta, sugeriraju\u0107i pritom prazna mjesta koja ljevica jo\u0161 treba popuniti. Dok se suo\u010davamo sa antijugoslovenskim i antikomunisti\u010dkim […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":24093,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[74],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[390],"class_list":["post-24092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-kultura","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24092"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24092\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24100,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24092\/revisions\/24100"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24093"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24092"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24092"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24092"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24092"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}