{"id":24077,"date":"2018-06-14T07:00:48","date_gmt":"2018-06-14T06:00:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=24077"},"modified":"2021-02-25T10:51:42","modified_gmt":"2021-02-25T09:51:42","slug":"blokade-po-srbiji-umro-drug-tito","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=24077","title":{"rendered":"Ovakve cijene ne mogu pro\u0107i"},"content":{"rendered":"

Blokada saobra\u0107aja zbog cijena obilje\u017eila je politi\u010dku situaciju u Srbiji proteklih desetak dana. Malinari su blokirali puteve zbog niske otkupne cijene, a gra\u0111ani zbog visoke cijene goriva. Reakcija vlasti neodoljivo podsje\u0107a na retoriku iz devedesetih, a za zapa\u017eeniji uspjeh ovakvih akcija ipak je potrebno dublje politi\u010dko organiziranje.<\/strong><\/p>\n

U Srbiji se gotovo permanentno odr\u017eavaju ve\u0107i ili manji protesti. Duboki je to pokazatelj ovda\u0161njih socijalnih prilika i materijalnog stanja u kojem se nalazi ogromna ve\u0107ina gra\u0111ana. Samo u prvih deset dana aktuelnog meseca (juni 2018.), odr\u017eane su dve velike protestne blokade saobra\u0107ajnica. Prvo su se, kao uostalom i svake godine u ovo doba, pobunili proizvo\u0111a\u010de malina koji su ve\u0107inom stacionirani u zapadnoj Srbiji. Nezadovoljni otkupnom cenom malina, blokirali su magistralni put prema Crnoj Gori te izazvali kolaps na toj saobra\u0107ajnici na po\u010detku turisti\u010dke sezone. Malinari su direktno optu\u017eili<\/a> dr\u017eavu da pogoduje hladnja\u010darima u kartelizaciji i formiranju monopola koji im omogu\u0107uje da snize otkupnu cenu malina do nivoa koji jedva podmiruje potrebe proizvodnje.<\/p>\n

Reakcija dr\u017eave je bila uobi\u010dajeno bahata, pa je premijerka saop\u0161tila<\/a> malinarima da predstavnicima dr\u017eave ne pada na pamet da razgovaraju s proizvo\u0111a\u010dima dok ne odblokiraju puteve. Kao da su malinari blokirali puteve u sklopu slobodnih sportskih aktivnosti, a ne u svrhu pritiska na dr\u017eavne organe da kona\u010dno obrate pa\u017enju na nepodno\u0161ljive materijalne uslove u kojima \u017eive. Najcini\u010dniji je ipak bio resorni ministar Branislav Nedimovi\u0107 koji je, poja\u0161njavaju\u0107i<\/a> svoj stav da dr\u017eava ne mo\u017ee da uti\u010de na otkupnu cenu maline jer to odre\u0111uje nevidljiva ruka slobodnog tr\u017ei\u0161ta, malinarima saop\u0161tio da je “drug Tito umro”. Ovim je na retko slikovit na\u010din dato na znanje da je dr\u017eava Srbija instrument kapitala, a ne gra\u0111ana. Posle nekoliko dana blokade u toku koje su zabele\u017eeni i manji sukobi<\/a> s policijom, malinari su prekinuli protest uz garanciju<\/a> dr\u017eavnih organa da \u0107e pomo\u0107i proizvo\u0111a\u010dima i posredovati u dijalogu izme\u0111u malinara i hladnja\u010dara.<\/p>\n

Famozni spoljni faktor<\/strong><\/p>\n

Svega nekoliko dana po okon\u010danju ove blokade, na fejsbuku<\/a> je pokrenuta inicijativa za protest protiv visokih cena goriva. Uvi\u0111aju\u0107i da su cene<\/a> ovog energenta u Srbiji ve\u0107e od regionalnog proseka, a i dobrog dela Evrope, od kojih se drasti\u010dno razlikuju po mnogo ni\u017eem proseku mese\u010dne zarade, gra\u0111ani su se organizovali preko ove dru\u0161tvene mre\u017ee i zapo\u010deli blokadu<\/a> najprometnijih saobra\u0107ajnica u svim ve\u0107im gradovima u Srbiji. Visoke cene goriva u Srbiji su, pre svega, posledica<\/a> izuzetno visokih dr\u017eavnih nameta u vidu akciza i drugih dad\u017ebina. Svi dr\u017eavni nameti u totalu \u010dine 83,05 dinara u litri benzina, \u0161to \u010dini 54,3% cene goriva. Jedino Hrvatska ima ve\u0107i udeo (56, 55%) dr\u017eavnih nameta u formiranju cene benzina, dok Srbija zauzima prvo mesto \u0161to se ti\u010de udela ovih nameta u ceni dizela. Tako se ispostavlja da Nedimovi\u0107ev “drug Tito” jo\u0161 uvek nije umro u ovoj oblasti ekonomije, u kojoj nevidljiva ruka tr\u017ei\u0161ta i cena nafte na svetskom tr\u017ei\u0161tu o\u010digledno ne odre\u0111uju u potpunosti cenu ovog energenta.<\/p>\n

Vlasti su na ovo reagovale gotovo pani\u010dno, poku\u0161avaju\u0107i da raznim vrstama pritisaka zaustave protest. Vu\u010di\u0107 je imao uobi\u010dajenu tiradu<\/a> iz omiljene mu pozicije \u017ertve, pitaju\u0107i se kako niko ne ka\u017ee “alal vera Vu\u010di\u0107u jer imamo najni\u017eu cenu hleba i najjeftiniju struju u Evropi”, na kraju konstatuju\u0107i da je protest zbog cene goriva “politi\u010dki organizovan”. Ministar vojni Vulin \u2013 zadu\u017een za specijalne izjave i zapaljivu retoriku \u2013 je u protestima prepoznao “ukrajinski scenario<\/a>“, aludiraju\u0107i da su blokade saobra\u0107ajnica samo uvod u poku\u0161aj pu\u010da iliti dr\u017eavnog udara koji ovde ne\u0107e uspeti jer je, sre\u0107om po Srbiju, na njenom \u010delu Vu\u010di\u0107, a ne Janukovi\u010d. U ove dve izjave se ogleda prepoznatljiva matrica kojom se iz pozicije vlasti u Srbiji diskredituje svaki bunt i protest naroda, bilo da se oni progla\u0161avaju politi\u010dkim ili da se predstavljaju kao poku\u0161aj destabilizacije same dr\u017eave od neimenovanog (spoljnog) faktora.<\/p>\n

Destabilizacija dr\u017eave od strane spoljnog faktora spada u propagandnu matricu nasle\u0111enu iz Milo\u0161evi\u0107evog perioda devedesetih godina. Suo\u010deni sa sve ve\u0107im porastom nezadovoljstva naroda nepodno\u0161ljivim uslovima \u017eivota, njegovi politi\u010dki u\u010denici koji trenutno obavljaju vlast u Srbiji sve \u010de\u0161\u0107e koriste ovaj propagandni obrazac. Po tome je milo\u0161evi\u0107evska Srbija definitivno bila avangarda nove autoritarne evropske i ameri\u010dke desnice koja danas koristi iste ili vrlo sli\u010dne obrasce kreiranja fantomskog neprijatelja koji destabilizuje dr\u017eavu pred \u010dijom se pretnjom se nacija mora homogenizovati i ujediniti. Ba\u0161 kao u slu\u010daju onda\u0161nje Srbije, dana\u0161nja globalna desnica tog neprijatelja naj\u010de\u0161\u0107e nalazi u ameri\u010dkom milijarderu Soro\u0161u. 1<\/a><\/sup> U ovaj propagandni obrazac se onda ubacuje svaka kritika vlasti i svaki oblik protesta protiv postoje\u0107eg koji se diskredituje kao “strano pla\u0107eni\u0161tvo” \u010dija je osnovna svrha da podriva temelje dr\u017eave. Pri tom, srpske vlasti pre\u0107utkuju da ponajpre oni sami spadaju u kategoriju “stranih pla\u0107enika”, jer se dobar deo potreba<\/a> dr\u017eavne administracije finansira kreditima<\/a> Svetske banke i MMF-a, \u0161to dr\u017eavu Srbiju stavlja u stanje direktne zavisnosti od inostranog kapitala. Posledica je ovo nedostatka bilo kakve proizvodnje u zemlji zbog temeljne deindustrijalizacije zemlje sprovedene u ratno-plja\u010dka\u0161koj “tranziciji” dru\u0161tvene imovine u nekoliko privatnih ruku.<\/p>\n

Nu\u017enost politi\u010dke organizacije<\/strong><\/p>\n

Drugi obrazac diskreditovanja vr\u0161i se progla\u0161avanjem protesta politi\u010dkim ili ispolitizovanim. Kao da borba za socijalna prava mo\u017ee biti ne\u0161to drugo nego politi\u010dka borba. Razlog za\u0161to se svaki protest ili pobuna protiv vlasti diskvalifikuju na ovaj na\u010din je svest o dubokom preziru koji ogromna ve\u0107ina gra\u0111ana gaji prema celokupnoj politi\u010dkoj klasi u Srbiji. Po pitanju mi\u0161ljenja da je politika najprljavija rabota koja slu\u017ei isklju\u010divo privatnim interesima pripadnika politi\u010dke klase, vlada op\u0161ti konsenzus ve\u0107ine gra\u0111ana koji nisu direktno vezani za politi\u010dke partije. Usled veoma velike sli\u010dnosti svih aktera ovda\u0161nje politi\u010dke scene, na svaki oblik politi\u010dkog anga\u017eovanja se gleda sa visokim podozrenjem. Stoga se i sami u\u010desnici ogra\u0111uju od toga da su protesti politi\u010dki motivisani, znaju\u0107i da ih svako povezivanje sa politikom diskredituje u o\u010dima gra\u0111ana. Tako se dolazi do za\u010daranog kruga u kom politi\u010dari gra\u0111ane odvra\u0107aju od protesta diskvalifikuju\u0107i vlastitu profesiju.<\/p>\n

No, osim propagandnih metoda, u suzbijanju socijalnih pobuna u Srbiji se obilato koriste i manje suptilne represivne metode. Represija se vr\u0161i preko regularnog dr\u017eavnog policijskog aparata, ali i preko neformalne uli\u010dne mre\u017ee Srpske napredne stranke koja pod kontrolom dr\u017ei<\/a> dobar deo kriminalne i “navija\u010dke” scene u Srbiji. Svaki poku\u0161aj politi\u010dkog organizovanja, ali i spontanog socijalnog protesta, mora se suo\u010diti sa jednom od ove dve (ili obe) linije represije u samom svom za\u010detku. Upravo u tome treba tra\u017eiti razlog za\u0161to je ve\u0107ina uli\u010dnih protesta u poslednje vreme organizovana na dru\u0161tvenim mre\u017eama, te za\u0161to nema vo\u0111stvo i organizacionu strukturu. Ova forma organizovanja je zgodna za jednokratne masovne pobune koje mogu potrajati jedan vremenski period i \u010dak ostvariti neke od svojih ciljeva, me\u0111utim, za konkretniju promenu stanja u dru\u0161tvu ona nema ozbiljniju snagu. Zato stanje gotovo permanentnih socijalnih protesta ne ostavlja zna\u010dajnije posledice na ukupni politi\u010dki \u017eivot u zemlji. Za tako ne\u0161to je, jo\u0161 uvek, potrebna jasna artikulacija socijalnih zahteva kroz formu politi\u010dke organizacije.<\/p>\n

  1. Ovaj obrazac se najekstremnije manifestuje u propagandi ma\u0111arskog desni\u010darskog predsjednika Orbana, ali i u retorici ameri\u010dke desnice koju danas predstavlja Donald Trump.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U Srbiji se gotovo permanentno odr\u017eavaju ve\u0107i ili manji protesti. Duboki je to pokazatelj ovda\u0161njih socijalnih prilika i materijalnog stanja u kojem se nalazi ogromna ve\u0107ina gra\u0111ana…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":24081,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[33],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-24077","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-protest","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24077","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=24077"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24077\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":24086,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/24077\/revisions\/24086"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/24081"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=24077"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=24077"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=24077"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=24077"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=24077"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=24077"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=24077"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}