{"id":23803,"date":"2018-05-28T07:00:12","date_gmt":"2018-05-28T06:00:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=23803"},"modified":"2021-02-25T10:54:44","modified_gmt":"2021-02-25T09:54:44","slug":"novi-zakon-o-strajku-kozmeticko-ulepsavanje-socijalne-katastrofe","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=23803","title":{"rendered":"Novi zakon o \u0161trajku: kozmeti\u010dko ulep\u0161avanje socijalne katastrofe"},"content":{"rendered":"

Iako detalji jo\u0161 uvijek nisu sasvim poznati, novi zakon o \u0161trajku u Srbiji ve\u0107 je najavljen kao skromno pobolj\u0161anje zakonskih prava radnika. Pritom se sasvim ignorirala \u010dinjenica da se ni druga osnovna prava radnika sasvim zakonito uop\u0107e ne po\u0161tuju.<\/strong><\/p>\n

U Srbiji je u toku dono\u0161enje novog zakona o \u0161trajku. Va\u017ee\u0107i zakon koji reguli\u0161e ovu oblast donesen je 1996. godine, u specifi\u010dnim okolnostima u kojima je zemlja tada bila; ne\u010dlanica UN, iscrpljena finansiranjem rata, sa re\u017eimom koji je gubio tlo pod nogama. Zato se restriktivnost ovog zakona tuma\u010dila kao poku\u0161aj Milo\u0161evi\u0107eve vlasti da predupredi socijalni bunt protiv sebe, \u0161to je rezultiralo re\u0161enjem da se \u0161trajk mora odvijati isklju\u010divo u krugu preduze\u0107a, kao i to da poslodavac ne snosi nikakve posledice ako sa radnicima ne otpo\u010dne pregovore. Uop\u0161te uzev, o ovom zakonu je od samog po\u010detka postojalo mi\u0161ljenje da je previ\u0161e represivan, restriktivan, te da mu je jedini cilj da spre\u010di izlivanje socijalnog bunta na ulice, a dono\u0161enjem Ustava iz 2006. godine, njegova ustavnost postaje upitna.<\/p>\n

Zbog svega navedenog, ideja o novom zakonu ne deluje nimalo iznena\u0111uju\u0107e. U stvari, o izmenama ovog Zakona se povremeno govori ve\u0107 deceniju i po, ali nije poznato za\u0161to do tih izmena nije do\u0161lo. Po tekstovima koji se mogu prona\u0107i u najve\u0107im medijima glavnog toka, pripreme za dono\u0161enje predloga su poprili\u010dno odmakle. U gostovanju na televiziji N1, ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Zoran \u0110or\u0111evi\u0107, najavio je javnu raspravu o Nacrtu zakona, jer je, kako je izjavio, usagla\u0161ena ve\u0107ina novih odredbi koje \u0107e biti u njemu. Po njegovim re\u010dima, na promeni ovog zakona radi se od 2003. godine, dakle jo\u0161 od vlade koju je formirao Zoran \u0110in\u0111i\u0107.<\/p>\n

Iako se otvoreno govori o Nacrtu, kao o potpuno novom skupu normi, zapravo je najve\u0107i deo Nacrta zasnovan, ili \u2013 kako pojedini predstavnici radnika ka\u017eu \u2013 prepisan iz ovog koji jo\u0161 uvek va\u017ei. Radi se, u stvari, o izmenama u onom delu u kome bi mogao da bude u koliziji sa Ustavom i drugim vi\u0161im pravnim aktima.<\/p>\n

Neda\u0107e socijalnog dijaloga<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to nije usagla\u0161eno u delu koji \u0107e se menjati jeste razli\u010dito stajali\u0161te predstavnika sindikata i predstavnika poslodavaca o takozvanom lokautu, to jest, pravu poslodavca da privremeno zatvori preduze\u0107e i tako u\u0161tedi za tro\u0161kove personala koji ne \u0161trajkuje. Taj predlog nije u\u0161ao u Nacrt zakona koji se usagla\u0161ava na sastancima tela koje se zove Socijalno-ekonomski savet i u kome sede predstavnici Vlade Srbije, Samostalnog sindikata, Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i Unije poslodavaca. Ta neusagla\u0161enost bi mogla da se tuma\u010di kao jedna pobeda predstavnika sindikata, dok je sa druge strane odba\u010den predlog sindikata da se napravi izuzetak od toga da poslodavac radniku ne pla\u0107a vreme provedeno u \u0161trajku.<\/p>\n

Ako se ima u vidu sastav ovog tela, i ako se uzmu u obzir re\u010di ministra \u0110or\u0111evi\u0107a da se odluke u ovom telu donose konsenzusom, onda je tih mesta neusagla\u0161avanja neo\u010dekivano malo. Pod uslovom, naravno, da su u javnost iznesena sva neslaganja. Opet, i od strane sindikalista uklju\u010denih u rad Socijalno-ekonomskog saveta provla\u010di se teza, uz odre\u0111ene ograde, da je zakon koji se priprema ipak povoljniji za radnike od va\u017ee\u0107eg.<\/p>\n

Pored nepostojanja konsenzusa izme\u0111u sindikata i poslodavaca po pitanju lokauta, postoji, bar prema beogradskim novinama Politika, i neslaganje me\u0111u predstavnicima sindikata. \u010clanak objavljen u ovom listu je naslovljen “Novi zakon o \u0161trajku podelio sindikalce”. Za sve one koji prate sindikalnu scenu u Srbiji, nije nikakvo iznena\u0111enje da vrhovi velikih, tzv. \u017eutih sindikata, nedovoljno ozbiljno pristupaju klju\u010dnim problemima.<\/p>\n

Zapravo, format socijalnog dijaloga jeste preferiran od strane rukovodstava najve\u0107ih sindikata, zbog \u010dega je i napravljen gaf sa pozivanjem ministra \u0110or\u0111evi\u0107a na tradicionalni prvomajski skup. Kako je obja\u0161njeno nakon zavr\u0161etka skupa, oni su njega pozvali da bi istakli va\u017enost poja\u010davanja aktivnosti na planu socijalnog dijaloga. On se na skupu pojavio, mo\u017eda i neo\u010dekivano, u svakom slu\u010daju ve\u0107ina u\u010desnika nije ni bila upoznata sa tim da \u0107e ministar do\u0107i, niti je bila svesna njegovog prisustva, ali oni koji su ga videli \u2013 reagovali su, pa je tom prilikom do\u0161lo do hap\u0161enja dve osobe. Da li \u0107e ta \u010dinjenica pomo\u0107i ja\u010danju socijalnog dijaloga, to \u0107e vreme pokazati.<\/p>\n

Razvodnjavanje \u0161trajka<\/strong><\/p>\n

Uop\u0161te uzev, Nezavisnost smatra da nije ispunjen osnovni cilj zbog kojeg su ovi sindikati u\u0161li u radnu grupu za pripremu, a to je da ovaj zakon bude sistemski, krovni zakon, i da samo on ure\u0111uje \u0161trajk, a ne da se na \u0161trajk moraju primenjivati i odredbe zakona iz drugih oblasti poput niza zakona iz oblasti energetike, obrazovanja, zdravstva i drugih, \u010dime se prakti\u010dno ograni\u010dava pravo na \u0161trajk.\u00a0Bez obzira na sve, sam Nacrt zakona, odnosno dosada\u0161nji predlozi izmena, po mi\u0161ljenju u\u010desnika na javnim raspravama povoljniji\u00a0je za sve, ra\u010dunaju\u0107i i \u0161trajka\u010de, od postoje\u0107eg zakona. \u0160ira javnost, kojoj \u0107e Nacrt tek biti predstavljen, mo\u017ee o tome da sudi samo na osnovu interpretacija u\u010desnika tih rasprava.<\/p>\n

Tako, pored navedenih izmena koje se ti\u010du ukidanja ograni\u010davanja \u0161trajka na fabri\u010dki krug, ve\u0107 postoji nova mogu\u0107nost da radnici \u0161trajkuju van kruga poslovnog prostora u skladu sa zakonom koji ure\u0111uje okupljanje gra\u0111ana, predvi\u0111eno je i uvo\u0111enje prava na \u0161trajk iz solidarnosti (koji ne sme biti du\u017ei od jednog dana, a mogu\u0107 je u razli\u010ditim firmama istog poslodavca), tako\u0111e \u0107e se promeniti ko odre\u0111uje minimum rada; po va\u017ee\u0107em Zakonu, to je poslodavac. Nacrt novog zakona predvi\u0111a da se minimum rada za vreme \u0161trajka odre\u0111uje unapred, kolektivnim ugovorima, ili sporazumom izme\u0111u \u0161trajka\u010dkog odbora i poslodavca. Ako sporazuma nema, onda Arbitra\u017eno ve\u0107e pri Agenciji za mirno re\u0161avanje radnih sporova utvr\u0111uje minimum procesa rada. Ono je du\u017eno da donese re\u0161enje o minimumu procesa rada u roku od 30 dana. Po mi\u0161ljenju radni\u010dkih predstavnika, to preti da potpuno razvodni \u0161trajk.<\/p>\n

Brojne prepreke<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, iako nije prihva\u0107eno re\u0161enje o lokautu koje zagovara Unija poslodavaca, po jo\u0161 uvek va\u017ee\u0107em zakonu mogu\u0107e je da poslodavac ignori\u0161e zahteve radnika dok se \u0161trajk ne prekine, kao \u0161to se to dogodilo u slu\u010daju \u0161trajka u fabrici Fijata u Kragujevcu. Tom prilikom su, podsetimo ovom digresijom i na to, upravo sindikalne vo\u0111e zagovarale prestanak \u0161trajka koji su predvodile, a jedan od njih sada je u\u010destvovao u raspravama o Nacrtu.<\/p>\n

Tako\u0111e, u ovom nacrtu je navedeno da radnici u toku \u0161trajka nemaju pravo na zaradu, ve\u0107 samo na doprinose. Po re\u010dima sindikalnih predstavnika u ovim raspravama, najve\u0107i broj \u0161trajkova u Srbiji, po njima oko 95 odsto, de\u0161ava se upravo zbog neispla\u0107enih zarada. Za\u010dudo, \u010dak i predstavnici Unije poslodavaca sla\u017eu se da je ova primedba racionalna i postoji neka vrsta slaganja oko toga da se ovo pravo ne mo\u017ee koristiti ako je u pitanju \u0161trajk zbog neispla\u0107enih plata.<\/p>\n

Ovim Nacrtom predvi\u0111a se da \u0161trajka\u010dki odbor obave\u0161tava poslodavca o \u0161trajku najmanje tri dana pre po\u010detka \u0161trajka, dok je ta obaveza deset dana kada se radi o preduze\u0107ima i ustanovama koje se bave delatno\u0161\u010du od op\u0161teg interesa, koje su naravno zakonom popisane. Oblasti u kojima ne mo\u017ee biti \u0161trajka su: hitna pomo\u0107, kontrola leta i slu\u017ebe bezbednosti. Kada se \u0161trajk, u zakonskom roku i dozvoljenoj delatnosti, najavi, poslodavac ima obavezu da stupi u pregovore sa \u0161trajka\u010dkim odborom. Me\u0111utim, nema predvi\u0111ene kazne ako se to ne dogodi. Tako da, uprkos obavezi, ne postoji instrument da se to i obezbedi.<\/p>\n

Po Nacrtu, \u0161trajk mo\u017ee organizovati sindikat ili ve\u0107ina radnika. Dakle, tamo gde nema sindikata, u kome ne mora biti ve\u0107ina radnika, potrebno je da zaposleni bez sindikalne organizacije okupe ve\u0107i deo zaposlenih u \u0161trajka\u010dki odbor da bi \u0161trajk bio zakonit. Ovo jasno stavlja radnike i radnice zaposlene u preduze\u0107ima bez sindikalnih organizacija, \u0161to je slu\u010daj sa novim investitorskim pravnim subjektima, u mnogo nepovoljniji polo\u017eaj.<\/p>\n

Zaobila\u017eenje pravih problema<\/strong><\/p>\n

Dok se diskusija o Nacrtu ne rasplamsa, ako se to ikada dogodi, moraju se primetiti i glasovi koji upozoravaju na opasnost da budu\u0107i zakon od samog nastanka ima uro\u0111enu gre\u0161ku \u2013 a to je \u010dinjenica da veliki, i sve ve\u0107i, broj radnika i radnica je prinu\u0111eno da rade neprijavljeni, na crno. Zatim, sve ve\u0107i broj onih koji rade nema status stalno zaposlenih lica nego rade na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kao i na ugovore na odre\u0111eno vreme koji sada, od dono\u0161enja Zakona o radu, mogu da budu u trajanju do dve godine umesto jedne kako je bilo pre.<\/p>\n

U prevodu, zakon koji se bavi regulisanjem \u0161trajka se ne bavi razlozima koji do \u0161trajka dovode. U tom smislu, ovih nekoliko unapre\u0111enja koja se uvode u oblasti kako se reguli\u0161e sama procedura \u0161trajka, njegovo progla\u0161enje i tok, ne\u0107e mo\u0107i, niti uop\u0161te ima nameru da zadire u druga prava zaposlenih.<\/p>\n

Ilustrativan je primer \u0161trajka u smederevskom pogonu turske kompanije Kajzen; ta\u010dno na dan kada su zavr\u0161ene sesije diskusija Socijalno-ekonomskog saveta, 10. maja, u ovoj kompaniji po\u010deo je \u0161trajk zbog neispla\u0107enih zarada i neispla\u0107enih prekovremenih sati u periodu od \u0161est meseci. Tom prilikom su u javnost procurile fotografije iz fabri\u010dke hale. Zbog tih fotografija, kompanija je otpustila sedmoro radnica i radnika pod izgovorom da su te fotografije i snimci kolone koja se kre\u0107e ulicom \u2013 odavanje poslovne tajne.<\/p>\n

Kako je na sve to reagovala dr\u017eava, koja je navodno tre\u0107a strana u socijalnom dijalogu, ona koja je zadu\u017eena da se zakoni koje ona donosi po\u0161tuju, na informacije da kompanija kr\u0161i svoje obaveze o pla\u0107anju \u2013 nije reagovala nikako. Na pritu\u017ebe o neispla\u0107ivanju, o mobingu i tako dalje, inspekcija rada nije sprovela nadzor. Pored ovih pritu\u017ebi \u010diju istinitost nije te\u0161ko proveriti, postoje svedo\u010denja zaposlenih i biv\u0161ih zaposlenih u ovoj kompaniji koji tvrde da im prete i zatvorom, pa stoga izbegavaju da istupaju u javnosti. Da li bi se ovakva stvar mogla dogoditi da je Zakon o \u0161trajku ve\u0107 promenjen? Naravno da bi, jer i po starom i po budu\u0107em zakonu poslodavci \u0161trajk smatraju nezakonitim, jer nije prijavljen. Sa nezakonito\u0161\u0107u svojih postupaka poslodavci, a ni dr\u017eava sa njima, nemaju nikakvih problema.<\/p>\n

Na le\u0111ima radnika<\/strong><\/p>\n

Najgore od svega za otpu\u0161tene jeste \u010dinjenica da njihov slu\u010daj za sada ne podr\u017eavaju ni reprezentativni sindikati. Po tome se vidi da se socijalni dijalog odvija u jednom krugu koji ne uklju\u010duje upravo one koji su najvi\u0161e na udaru, a to se mo\u017ee re\u0107i i za unapre\u0111enja Zakona o \u0161trajku.<\/p>\n

Dakle, jo\u0161 pre nego \u0161to izmene stupe na snagu, kakve god one bile, jasno je da izmene Zakona o \u0161trajku zapravo malo toga mogu da promene. To, opet, nije nikakvo iznena\u0111enje, jer smo na periferiji imperija navikli na to da se zakoni donose jer se mora, u okviru reformske agende i evropskog puta. U istim tim okvirima, navikli smo i da se sve promene i svi tereti svaljuju na le\u0111a naj\u0161irih i najoptere\u0107enijih slojeva stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Najzna\u010dajniji razlog za ograni\u010deno dejstvo pobolj\u0161anja koja \u0107e se ozakoniti jeste taj \u0161to \u0107e ovim zakonom biti obuhva\u0107en sve manji broj radnika i radnica; uglavnom oni koji su u stalnom radnom odnosu, a kojih je sve manje i uglavnom za \u010dlanove sindikata \u010diji je uticaj sve slabiji. Sa druge strane, sve je vi\u0161e nezaposlenih, sve je vi\u0161e onih sa ugovorima na odre\u0111eno vreme i sve je vi\u0161e ilegalnih radnika.<\/p>\n

Kako tu stvari stoje, mnogo bi zna\u010dajnije bilo kada bi, makar, Zakon o radu mogao da se promeni u korist zaposlenih. Makar to, uz \u010ditav set mera koje bi trebalo preduzeti da vlasnici kapitala ne budu ovoliko privilegovani, a da zaposleni, oni koji proizvode vi\u0161kove i profite, ne budu toliko deprivilegovani, odnosno obespravljeni. Do tada su sve izmene raznih zakona, ra\u010dunaju\u0107i i ovaj, samo kozmeti\u010dke izmene koje u krajnjoj liniji opet plate zaposleni.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U Srbiji je u toku dono\u0161enje novog zakona o \u0161trajku. Va\u017ee\u0107i zakon koji reguli\u0161e ovu oblast donesen je 1996. godine, u specifi\u010dnim okolnostima u kojima je zemlja tada bila; ne\u010dlanica UN, iscrpljena finansiranjem rata, sa re\u017eimom koji je gubio tlo pod nogama. Zato se restriktivnost ovog zakona…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":23807,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[85],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-23803","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-radnicki-pokret","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23803","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23803"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23803\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23843,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23803\/revisions\/23843"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/23807"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23803"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=23803"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=23803"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=23803"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=23803"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=23803"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=23803"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}